• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 2
  • а 512
  • А 84
  • абера 1
  • авет 1
  • авлије 1
  • авлији 1
  • авлију 1
  • авлинских 1
  • агентовици 1
  • агенцији 1
  • адвокат 17
  • Адвокат 2
  • адвоката 8
  • адвокате 1
  • адвокатом 1
  • адвокатским 1
  • адвокату 1
  • ади 2
  • адутско 1
  • ајак 1
  • Ајак 2
  • ајд 1
  • Ајд 3
  • Ајде 2
  • ајде 3
  • Ајте 1
  • академију 1
  • ако 106
  • Ако 19
  • ал 24
  • Ал 8
  • Ала 1
  • ала 2
  • алачу 1
  • Алексину 1
  • али 208
  • Али 35
  • Алпа 1
  • Ама 1
  • аман 1
  • амбрелом 1
  • американску 1
  • амо 4
  • анђелија 1
  • анђеоску 1
  • Анка 13
  • Анке 1
  • Анком 1
  • апостола 2
  • АПОСТРОФ 1
  • апотеци 1
  • Араду 1
  • арендама 1
  • арендаш 1
  • арендашеве 1
  • аренду 3
  • арњеви 1
  • Артија 1
  • артијама 1
  • артији 2
  • арханђео 1
  • астал 1
  • Аца 15
  • Аци 1
  • Ацом 1
  • Ацу 3
  • Б 5
  • баба 5
  • Бабе 1
  • бабинога 1
  • бабо 1
  • бабу 2
  • бави 2
  • багља 1
  • багљу 1
  • Бадава 3
  • бадава 9
  • Бајаги 2
  • бајаги 9
  • баје 1
  • бајка 1
  • бајна 1
  • бајни 1
  • бајнијег 1
  • бајном 1
  • Бака 1
  • бака 2
  • бакама 1
  • баке 1
  • бакоње 1
  • бактање 1
  • бакће 2
  • бала 1
  • бан 1
  • Баната 1
  • банатско 1
  • банка 1
  • бапске 1
  • бар 21
  • бара 1
  • барем 1
  • баруштина 1
  • баруштину 1
  • басамаке 1
  • бат 2
  • бата 1
  • батак 1
  • батал 1
  • батали 1
  • бауци 1
  • Баци 1
  • баци 6
  • бацивши 1
  • бацила 1
  • бацио 1
  • Бачванке 2
  • бачвари 1
  • Бачка 2
  • Бачке 3
  • бачки 1
  • бачких 1
  • бачко 1
  • Бачкој 2
  • бачкоме 1
  • Баш 18
  • баш 83
  • Башка 1
  • башка 2
  • Башкој 1
  • баште 5
  • баштенских 1
  • баштица 1
  • баштици 1
  • башту 4
  • бебуче 1
  • бегала 1
  • бегунаца 1
  • Бегунци 1
  • беде 1
  • бедујинска 1
  • бежаније 1
  • бежи 1
  • Без 1
  • без 18
  • безазлена 1
  • безазлено 1
  • безазленом 1
  • безазлену 1
  • безецована 1
  • безјаче 1
  • безобразлук 1
  • безочницима 1
  • бејаху 1
  • бејаше 1
  • бекрија 1
  • бела 1
  • беле 4
  • бележи 2
  • бележник 3
  • бележнице 1
  • бели 2
  • белим 1
  • бело 3
  • белој 1
  • белом 5
  • белу 5
  • бео 2
  • берача 2
  • бераче 3
  • берачи 2
  • берачима 1
  • берачица 6
  • берачице 7
  • берачка 1
  • берачке 1
  • Берачки 1
  • Берба 2
  • берба 5
  • бербанска 1
  • бербански 1
  • Бербански 1
  • бербанско 1
  • бербанској 1
  • бербе 2
  • берберин 1
  • берберка 1
  • берби 1
  • бербу 7
  • бере 2
  • беремо 1
  • берзи 1
  • бери 1
  • берите 1
  • берићета 1
  • беру 1
  • бес 2
  • беса 1
  • бесан 1
  • бескрајно 1
  • бесна 1
  • беснела 1
  • бесни 2
  • беснилом 1
  • беснилу 1
  • бесно 1
  • бесова 1
  • бесове 1
  • бесом 1
  • беспослени 1
  • беспосленије 1
  • беху 7
  • Беч 1
  • бечком 1
  • Бечу 3
  • Беше 14
  • беше 48
  • бешици 1
  • бешњаше 1
  • бешње 2
  • Би 2
  • би 308
  • Бива 5
  • бива 7
  • бивала 1
  • бивало 1
  • Бивало 1
  • биди 1
  • бијах 1
  • бијаху 5
  • бијаше 24
  • бије 2
  • бију 2
  • Била 10
  • била 127
  • биле 15
  • Били 1
  • били 31
  • Билијара 1
  • било 138
  • Било 6
  • биља 1
  • Био 10
  • био 158
  • бира 7
  • Бирала 1
  • биралишту 1
  • бирао 2
  • бираће 1
  • бирач 1
  • бирташе 2
  • биртију 1
  • бирту 1
  • бирцуза 1
  • бирцузу 1
  • Бирчанову 1
  • Бисерне 1
  • бисерово 1
  • бисти 1
  • бистра 4
  • бистри 2
  • бистрији 1
  • бистро 1
  • бистрога 1
  • бистрој 1
  • бистром 1
  • бистроме 1
  • Бистроме 1
  • бити 86
  • битка 1
  • биће 5
  • Биће 5
  • Бићу 1
  • бих 12
  • благ 1
  • блага 5
  • благе 2
  • благи 2
  • благим 1
  • Благим 1
  • Благо 7
  • благо 9
  • благовало 1
  • благовања 1
  • благодатним 1
  • благом 2
  • благослова 2
  • благословена 1
  • благу 3
  • блед 4
  • бледа 9
  • бледе 1
  • бледило 2
  • бледо 1
  • блеђа 1
  • блеђано 1
  • блеђаше 1
  • блескавим 1
  • блеску 1
  • блесне 1
  • блеснула 1
  • блеснуше 1
  • ближе 8
  • Близо 1
  • близо 5
  • близу 2
  • блиста 1
  • блудела 1
  • блудело 1
  • блуди 1
  • блудиле 1
  • Блуђаше 1
  • бљувотине 1
  • бобић 2
  • бобов 1
  • Бог 50
  • бог 9
  • бога 14
  • Бога 27
  • богат 1
  • богата 2
  • богаташа 1
  • богати 2
  • Богатији 1
  • богато 2
  • богатога 1
  • богатој 1
  • богату 2
  • боги 1
  • богиње 1
  • Богме 2
  • богме 4
  • боговетни 1
  • богодани 1
  • богојавлењу 1
  • богом 2
  • Богом 3
  • богословију 1
  • Богу 14
  • Бож 1
  • бож 2
  • божанска 2
  • божанску 1
  • божанствена 1
  • Боже 2
  • боже 4
  • божија 3
  • божије 2
  • божији 1
  • божијим 1
  • божијој 2
  • Божић 14
  • Божића 12
  • божића 3
  • божићев 1
  • божићева 1
  • Божићева 1
  • божићеве 1
  • Божићевима 1
  • Божићевом 1
  • Божићеву 3
  • Божићка 6
  • Божићке 1
  • Божићки 1
  • Божићу 5
  • божу 1
  • божура 1
  • бој 11
  • бојаги 1
  • бојала 2
  • бојао 2
  • бојеве 1
  • бојећи 2
  • боји 3
  • бојим 1
  • Бојим 1
  • бојите 1
  • бојишта 1
  • Бојишта 1
  • Бојиште 3
  • бојмо 1
  • бојте 6
  • бол 8
  • бола 4
  • боле 1
  • Боле 1
  • болело 1
  • болесна 6
  • болесни 1
  • болесник 2
  • болесника 4
  • болеснике 3
  • болесникове 1
  • болеснику 2
  • Болесница 1
  • болесница 5
  • болеснице 3
  • болесници 8
  • болесницом 1
  • болесницу 3
  • болесничине 1
  • болесничину 1
  • болесничку 1
  • болесно 2
  • болеснога 1
  • болесној 1
  • болесну 1
  • болест 7
  • болестан 1
  • болести 6
  • болетице 1
  • Боли 1
  • боли 4
  • болило 1
  • болниковим 1
  • болнима 1
  • болнице 1
  • болно 1
  • болова 1
  • боловала 2
  • Боловање 1
  • боловао 1
  • болове 1
  • болом 3
  • болте 1
  • болу 1
  • болује 1
  • Болује 1
  • боља 3
  • Боље 3
  • боље 58
  • Бољега 1
  • бољем 3
  • бољи 9
  • бољим 4
  • бољих 1
  • бомба 1
  • боме 1
  • Боме 2
  • бор 5
  • борави 1
  • боравио 1
  • Борба 1
  • борба 7
  • борбе 1
  • борби 10
  • борбу 6
  • боре 1
  • бори 2
  • борила 1
  • борио 2
  • борним 1
  • борца 1
  • Боса 77
  • Босе 5
  • Боси 8
  • Босиљка 7
  • Босиљку 1
  • Босина 1
  • Босине 5
  • Босиној 3
  • Босином 1
  • Босину 2
  • босиоком 1
  • Босу 9
  • Боца 3
  • брава 1
  • бради 1
  • браду 1
  • браздаши 1
  • брајко 5
  • бране 1
  • брани 1
  • бранио 1
  • бранич 3
  • брањаше 2
  • брао 1
  • Брат 1
  • брат 14
  • брата 5
  • братац 1
  • брате 2
  • брати 3
  • братовља 1
  • братовље 1
  • братовљево 1
  • братовљеву 1
  • братом 1
  • братскога 1
  • братском 1
  • братску 3
  • брату 2
  • Браће 1
  • БРАЋЕ 3
  • браћу 2
  • браца 1
  • брашна 1
  • брбљива 1
  • брда 1
  • брдо 5
  • брду 3
  • бре 1
  • Бре 4
  • брег 3
  • брега 2
  • брегова 1
  • брегу 1
  • брежину 1
  • брежуљак 1
  • брежуљку 2
  • брест 1
  • брестова 1
  • брестом 1
  • брже 3
  • брзо 23
  • брига 8
  • бриге 10
  • бригом 1
  • бригу 2
  • бридити 1
  • брижан 1
  • брижљиво 1
  • брижна 1
  • брижним 2
  • брижно 7
  • бризга 1
  • бризи 2
  • бриј 1
  • брине 4
  • бринем 1
  • брини 3
  • бринула 1
  • бринуле 1
  • брифтрогер 1
  • брицом 1
  • брицу 1
  • бришући 1
  • брк 4
  • Бркић 4
  • Бркића 1
  • Бркићеве 1
  • Бркићем 1
  • бркове 2
  • бркови 1
  • брод 1
  • бродар 1
  • број 3
  • бројао 1
  • броје 1
  • бројева 1
  • броји 2
  • бројило 1
  • бројио 1
  • броју 1
  • бруји 2
  • бруке 1
  • бршљан 3
  • бршљен 1
  • буд 1
  • Буд 1
  • будан 1
  • буде 40
  • будем 4
  • будеш 2
  • буди 3
  • будила 3
  • будилник 1
  • Будим 1
  • Будима 1
  • будимске 2
  • будио 2
  • будиоца 1
  • будити 1
  • будна 2
  • будни 1
  • будним 1
  • будно 1
  • Будно 1
  • буду 4
  • будућем 1
  • будућност 1
  • будућности 1
  • буђаше 2
  • буђелар 2
  • бујан 1
  • бујица 1
  • бујицом 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • Бујни 1
  • бујно 3
  • бујној 1
  • Бујном 1
  • бујном 3
  • бујну 1
  • Бујну 1
  • букава 2
  • букачима 1
  • буква 1
  • букве 1
  • буквика 2
  • букву 3
  • букне 2
  • букну 1
  • букнути 1
  • букнуше 1
  • букова 1
  • буљина 1
  • буљука 1
  • буљуке 1
  • буљуку 2
  • буна 2
  • бунар 1
  • бунара 1
  • бунде 2
  • бундицама 1
  • бунду 1
  • буне 5
  • буни 1
  • бунике 1
  • бунила 1
  • Бура 5
  • бура 6
  • бурад 1
  • буран 2
  • буре 1
  • бурета 1
  • бури 3
  • бурни 1
  • бурним 1
  • буру 1
  • бурунтију 1
  • бусији 1
  • буџака 1
  • в 10
  • В 79
  • вагов 1
  • вадећи 1
  • вади 1
  • вадите 1
  • важила 2
  • важио 1
  • важна 1
  • важним 2
  • важно 4
  • важну 1
  • вазда 2
  • ваздан 3
  • ваздух 2
  • ваздуху 4
  • вајда 1
  • вајде 1
  • вајкада 1
  • вакације 1
  • вакацију 1
  • вал 1
  • вали 1
  • Ваља 2
  • ваља 28
  • ваљало 10
  • ваљана 2
  • ваљати 2
  • Ваљда 1
  • ваљда 12
  • ваље 1
  • Вам 1
  • вам 54
  • вама 10
  • Вама 4
  • ван 4
  • вара 1
  • Вара 1
  • варати 1
  • варљива 1
  • варљивој 1
  • варош 6
  • варошани 2
  • варошанка 1
  • вароши 13
  • варошима 1
  • варошицама 2
  • варошици 1
  • варошке 1
  • варошки 9
  • варошким 2
  • варошког 2
  • варошкога 1
  • варошкој 6
  • варошком 2
  • варошку 1
  • варошу 1
  • Вас 3
  • вас 32
  • Васа 9
  • Васи 2
  • Васић 5
  • васпитала 1
  • васпиталишту 1
  • васпитање 1
  • васпитању 1
  • Васу 2
  • ватра 2
  • ватре 4
  • ватри 2
  • ватромету 1
  • ватру 4
  • ватруштине 1
  • ватруштини 1
  • ваш 2
  • Ваш 3
  • Ваша 1
  • ваша 2
  • вашару 2
  • ваше 1
  • Вашем 3
  • вашим 1
  • Вашим 1
  • вашој 1
  • Вашој 1
  • вашу 2
  • ве 1
  • ведра 1
  • ведри 1
  • ведрије 1
  • ведрило 2
  • ведрим 1
  • ведрина 2
  • Ведро 1
  • ведро 8
  • ведроме 1
  • вез 2
  • везана 1
  • везе 2
  • везла 3
  • везном 1
  • везом 1
  • вејавицом 1
  • век 6
  • века 8
  • вексла 1
  • веку 5
  • вела 1
  • веле 2
  • Вели 1
  • вели 10
  • Велика 2
  • велика 9
  • велике 18
  • Велики 1
  • велики 18
  • великим 6
  • великих 2
  • велико 18
  • великог 1
  • великога 1
  • великој 7
  • великом 5
  • великоме 1
  • велику 10
  • велим 1
  • велите 2
  • велиш 1
  • велом 1
  • велу 1
  • вељи 2
  • вељу 1
  • венац 1
  • вене 4
  • Венијамин 1
  • венца 1
  • Венца 1
  • Венцу 1
  • венчава 2
  • венчала 1
  • венчали 1
  • венчане 1
  • венчања 1
  • венчање 2
  • венчао 1
  • вео 5
  • веран 1
  • вере 2
  • вереница 1
  • вериге 2
  • вермам 1
  • верна 4
  • верни 1
  • верно 1
  • веровала 2
  • веровао 1
  • вером 2
  • веру 1
  • верује 2
  • верујем 3
  • верујеш 1
  • Верујте 1
  • верују 2
  • весела 7
  • веселе 1
  • весели 4
  • веселији 1
  • веселили 1
  • веселим 3
  • Весело 1
  • весело 13
  • веселог 1
  • веселога 3
  • веселом 1
  • веселост 1
  • веселу 1
  • весеља 1
  • Весеље 1
  • весеље 4
  • весео 6
  • вест 3
  • Ветар 4
  • ветар 8
  • ветра 1
  • ветри 1
  • ветрић 1
  • ветрићи 1
  • ветрови 1
  • ветру 1
  • Већ 13
  • већ 235
  • већа 3
  • веће 1
  • већег 1
  • већем 2
  • већи 4
  • већином 4
  • већма 20
  • већој 1
  • већом 1
  • већу 1
  • вече 28
  • Вече 3
  • вечер 1
  • Вечера 1
  • вечера 17
  • вечерају 1
  • вечерао 1
  • вечерас 3
  • Вечерас 3
  • вечерати 2
  • вечере 7
  • вечери 5
  • вечерња 1
  • вечерњача 1
  • вечерње 1
  • вечерњи 2
  • вечерњу 1
  • вечером 4
  • вечеру 6
  • Вечита 1
  • вечита 5
  • вечити 2
  • вечито 3
  • вечитога 1
  • вечност 1
  • веџбању 1
  • вешао 1
  • вешт 1
  • вешта 1
  • вештији 1
  • вештина 2
  • вештини 2
  • вештину 2
  • вешто 9
  • вештога 1
  • вештом 2
  • вештоме 1
  • Ви 2
  • ви 42
  • вид 1
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 12
  • видела 25
  • виделе 4
  • видели 8
  • видело 6
  • Видео 1
  • видео 27
  • видети 9
  • Видећете 1
  • видеше 1
  • Види 4
  • види 42
  • видику 3
  • видила 1
  • Видим 1
  • видим 18
  • Видимо 1
  • видимо 2
  • видио 6
  • видите 1
  • видити 1
  • видиће 1
  • видићете 1
  • Видиш 1
  • видиш 4
  • виднији 1
  • видно 1
  • видноме 1
  • видну 1
  • виђали 3
  • виђао 1
  • виђаху 1
  • виђаше 1
  • виза 1
  • визите 4
  • визити 1
  • визитску 2
  • визиту 1
  • визу 1
  • вија 3
  • вије 1
  • вијне 1
  • вију 1
  • викне 1
  • викну 14
  • викнуше 1
  • вила 1
  • вилама 1
  • Вина 1
  • вина 7
  • вине 1
  • вино 5
  • виноград 5
  • винограда 6
  • виноградац 1
  • виногради 1
  • Виногради 1
  • винограду 8
  • вином 2
  • винску 1
  • винула 1
  • виолине 1
  • виолину 1
  • вис 5
  • висаше 1
  • висе 2
  • виси 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висове 1
  • висок 2
  • Висок 2
  • висока 2
  • Висока 2
  • високе 1
  • високи 1
  • високих 1
  • високо 2
  • високога 1
  • високу 1
  • вита 2
  • витлају 1
  • виче 3
  • вичу 1
  • Виш 1
  • виш 5
  • Више 1
  • више 85
  • виши 1
  • вјерују 1
  • влада 5
  • владате 1
  • влади 1
  • владике 1
  • владику 1
  • владици 2
  • Власи 1
  • власт 4
  • властелин 1
  • властелина 1
  • Властелинство 1
  • властелинству 1
  • властеоскога 1
  • власти 1
  • вода 2
  • воде 9
  • води 6
  • водили 1
  • водим 1
  • водио 3
  • водити 1
  • водиш 1
  • водом 2
  • воду 2
  • вођа 2
  • вођаху 1
  • вођаше 2
  • вођу 1
  • воза 1
  • вози 1
  • возити 1
  • војевао 1
  • војевати 1
  • војна 3
  • војнике 1
  • војну 1
  • војска 3
  • војске 2
  • војује 1
  • Волала 1
  • воле 2
  • Волеви 1
  • Волела 1
  • волела 4
  • волели 1
  • волео 9
  • волети 2
  • воли 6
  • волим 3
  • волимо 1
  • волио 2
  • воловима 1
  • воља 5
  • Воље 1
  • воље 10
  • вољи 13
  • вољна 2
  • вољнији 2
  • вољно 2
  • вољу 3
  • вос 1
  • воспитанију 1
  • воћа 2
  • воће 1
  • воћке 3
  • воћњак 1
  • воћњака 1
  • воћњаку 1
  • враг 1
  • враголасто 1
  • враже 1
  • врана 2
  • вране 1
  • врапци 1
  • Врапци 1
  • врат 1
  • врата 13
  • врате 2
  • врати 21
  • вратила 5
  • вратили 2
  • вратило 1
  • вратим 1
  • вратима 3
  • вратио 6
  • вратите 2
  • вратити 3
  • вратове 1
  • вратом 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћала 1
  • враћали 3
  • враћало 1
  • враћао 1
  • враћати 1
  • враџбине 1
  • врби 1
  • вргнуо 1
  • Врдника 1
  • вребао 2
  • врева 2
  • вреви 2
  • вреде 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредне 2
  • вреднији 1
  • вредним 1
  • вредних 1
  • вредно 7
  • вреднога 1
  • вредноћу 1
  • вређа 1
  • врелим 1
  • врелих 2
  • врело 3
  • врелом 2
  • време 16
  • Време 5
  • времена 10
  • временима 1
  • времену 3
  • врео 4
  • вреће 2
  • врзао 1
  • врзле 1
  • ври 4
  • врила 1
  • врило 2
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врискало 1
  • вриске 1
  • врисну 4
  • вриснула 1
  • вриснуше 2
  • вришти 2
  • врлинама 2
  • врлином 2
  • Врло 1
  • врло 33
  • врста 1
  • врсте 1
  • вртити 1
  • вртлог 2
  • врту 1
  • врућ 1
  • врућине 1
  • врућину 1
  • врућинчина 1
  • врућице 1
  • врућици 1
  • врућицу 1
  • врх 12
  • врху 2
  • врши 1
  • вршим 1
  • вук 1
  • вукла 5
  • вукло 2
  • Вуковарски 1
  • вуче 6
  • вход 1
  • Г 1
  • га 250
  • Гавра 33
  • Гавре 8
  • Гаври 4
  • Гаврин 1
  • Гавру 1
  • гађа 1
  • гађао 1
  • газда 6
  • газдарица 3
  • газде 4
  • газе 1
  • Гаја 1
  • гајдама 1
  • гајдаша 1
  • гајдашу 1
  • гајде 1
  • гаје 1
  • гакање 1
  • галама 3
  • галаму 1
  • галантно 1
  • гаси 1
  • гаснуле 1
  • гата 1
  • Где 5
  • где 78
  • гдекоји 1
  • гегаш 1
  • гимназију 2
  • гине 3
  • гинули 1
  • глава 20
  • Глава 3
  • главе 10
  • глави 22
  • главна 1
  • главни 4
  • главно 3
  • главнога 2
  • главноме 1
  • главом 10
  • главу 24
  • гладан 1
  • гладовао 1
  • глађаше 1
  • Глас 1
  • глас 37
  • гласа 5
  • гласак 1
  • гласе 4
  • гласи 3
  • гласка 1
  • гласно 1
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласови 4
  • гласовима 1
  • гласом 5
  • гласу 3
  • Гле 1
  • гле 8
  • Гледа 1
  • гледа 14
  • гледај 5
  • гледајте 1
  • Гледајте 3
  • гледају 1
  • гледајући 7
  • гледала 9
  • гледам 1
  • гледање 1
  • Гледао 1
  • гледао 16
  • гледате 1
  • гледати 3
  • гледаше 4
  • гледе 6
  • гледи 10
  • гледим 1
  • гледиш 1
  • глеђаше 1
  • Глете 1
  • гложити 1
  • глуве 1
  • глупа 1
  • гневом 2
  • гнезда 1
  • гнездом 1
  • гњездо 1
  • гњечи 1
  • го 2
  • говор 1
  • говора 2
  • говораше 1
  • говоре 2
  • говори 14
  • Говори 3
  • говорила 2
  • говорили 3
  • говорило 3
  • говорим 1
  • Говорио 2
  • говорио 4
  • говорити 2
  • говорићу 1
  • говориш 1
  • говоркало 1
  • говоркање 1
  • говоркати 1
  • говорљива 1
  • говором 1
  • говору 1
  • год 35
  • годи 1
  • година 36
  • годинама 11
  • године 31
  • години 1
  • годину 15
  • годишњаци 1
  • гозбе 1
  • големој 1
  • голим 1
  • голо 1
  • голотињи 1
  • голубијега 1
  • голубице 1
  • гомила 5
  • гомиле 3
  • гомилу 1
  • гони 3
  • гонила 1
  • гоњена 1
  • гордост 1
  • горе 19
  • Горе 7
  • горео 1
  • горети 1
  • гори 8
  • горила 1
  • горило 1
  • горким 1
  • горко 1
  • горња 1
  • Горњак 1
  • Горњаку 2
  • горње 2
  • горњој 1
  • гором 1
  • Гором 1
  • горопадно 1
  • горостасноме 1
  • горско 2
  • горскога 5
  • горском 2
  • гору 1
  • Гору 1
  • госа 1
  • Госпо 1
  • госпо 5
  • господа 6
  • Господар 13
  • господар 18
  • господара 5
  • господарева 1
  • господарем 1
  • господари 5
  • господарским 1
  • господару 4
  • господи 1
  • господин 22
  • Господин 9
  • господина 3
  • господине 29
  • господину 2
  • господом 1
  • господске 1
  • господски 1
  • господских 1
  • господско 1
  • господскога 2
  • господство 1
  • госпођа 229
  • Госпођа 76
  • госпођама 1
  • госпође 30
  • госпођи 16
  • Госпођи 4
  • госпођиног 1
  • госпођица 1
  • Госпођице 1
  • госпођице 15
  • госпођицу 1
  • госпођо 7
  • госпођом 6
  • Госпођу 1
  • госпођу 20
  • госпоја 3
  • гост 4
  • госта 2
  • госте 7
  • Гости 5
  • гости 6
  • гостију 2
  • гостима 3
  • гостинској 1
  • гостољубивије 1
  • Готов 1
  • готов 6
  • готова 5
  • готови 3
  • готовити 1
  • готово 27
  • готову 2
  • граби 1
  • град 3
  • града 2
  • Градини 1
  • градљике 1
  • градљику 1
  • градова 1
  • градове 1
  • градови 1
  • градоначелника 1
  • граду 1
  • грађа 1
  • грађане 1
  • грађани 1
  • грађанина 1
  • грађару 1
  • граја 1
  • граје 1
  • грају 2
  • гракнули 1
  • гране 4
  • грани 2
  • Грануло 1
  • грануло 4
  • грање 7
  • гратулирам 1
  • Гратулирам 1
  • грдан 2
  • грдила 1
  • Грдна 1
  • грдне 2
  • грдни 3
  • грдним 1
  • грдној 1
  • грдном 1
  • грдну 2
  • грдњом 1
  • гребена 1
  • греје 1
  • греју 1
  • греха 1
  • грехова 1
  • грешну 1
  • Гриота 1
  • Грк 37
  • грк 92
  • гркових 1
  • грковом 1
  • грла 7
  • грли 3
  • грлице 1
  • грло 1
  • грлу 2
  • грмљавина 2
  • грмну 1
  • грмове 1
  • грмом 1
  • гроб 12
  • гроба 10
  • гробље 1
  • гробљу 3
  • гробовима 1
  • гробом 1
  • гробу 6
  • грожђа 1
  • грожђе 1
  • грозе 1
  • грозна 2
  • грозница 2
  • грознице 1
  • грозницу 1
  • грозничавој 1
  • гром 3
  • громе 1
  • громки 1
  • громким 2
  • громовито 1
  • гронула 1
  • грошић 1
  • грубо 1
  • грува 2
  • грување 1
  • груд 2
  • груда 1
  • груди 23
  • грудима 21
  • грудњаци 1
  • груне 1
  • грунтова 1
  • груну 5
  • грунула 1
  • грунуше 1
  • грца 1
  • грчевити 1
  • грчевитим 1
  • Грчевитим 1
  • грчевито 7
  • грчевитом 1
  • губеру 1
  • губи 3
  • губиш 1
  • губљаше 2
  • гудала 1
  • гудалом 3
  • гудуре 1
  • гуја 3
  • гује 1
  • гунгули 1
  • гунђајући 1
  • гунђали 1
  • гунђања 1
  • гуњца 1
  • гурабије 1
  • гуркаху 1
  • гурну 1
  • гурнувши 1
  • гусака 1
  • гуска 1
  • гуску 1
  • густ 1
  • густа 1
  • Густови 1
  • густога 1
  • густом 1
  • густу 3
  • гутну 1
  • гуштер 1
  • да 1806
  • Да 42
  • давало 1
  • давао 1
  • давати 1
  • дави 1
  • давио 1
  • давнашња 1
  • давно 18
  • даде 10
  • Дај 1
  • дај 2
  • даје 4
  • дајмо 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дају 3
  • Дакле 1
  • дакле 3
  • Дала 1
  • дала 7
  • дале 1
  • Далек 1
  • далека 2
  • далеке 1
  • далеки 1
  • далеких 1
  • далеко 18
  • далекој 1
  • дали 1
  • Далмацији 1
  • Далмацију 1
  • дало 2
  • даље 21
  • даљине 2
  • даљини 3
  • даљину 2
  • дам 1
  • даму 1
  • Дан 1
  • дан 96
  • дана 90
  • Данас 19
  • данас 75
  • данаске 1
  • данашње 2
  • данашњег 1
  • данашњега 1
  • данашњем 1
  • данашњи 2
  • данашњој 1
  • дане 1
  • дани 8
  • данима 6
  • даном 1
  • дану 3
  • данути 1
  • Дању 1
  • дању 3
  • дао 18
  • дар 3
  • дарежљива 1
  • даровито 1
  • даровитог 1
  • дати 7
  • даће 1
  • даћу 1
  • дафине 1
  • дахне 1
  • дахнула 1
  • дахнуле 1
  • дахнути 1
  • Два 4
  • два 44
  • Двадесет 1
  • двадесет 4
  • дваестину 1
  • двапут 2
  • двапута 1
  • две 48
  • двема 3
  • двеста 5
  • двоје 19
  • двојином 2
  • двојица 5
  • двојицу 1
  • дворане 1
  • дворану 1
  • дворац 2
  • дворе 1
  • дворимо 1
  • дворишта 4
  • двориште 1
  • дворишту 4
  • дворца 1
  • дворцу 3
  • двоцевка 5
  • двоцевку 2
  • дгуње 1
  • де 2
  • дебеле 1
  • дебели 1
  • дебелом 2
  • дебла 1
  • дебло 1
  • дебље 1
  • девер 2
  • девера 3
  • девере 2
  • деверу 1
  • девет 1
  • девета 1
  • девети 1
  • девовала 5
  • девовања 5
  • Девојака 1
  • девојака 2
  • девојачка 2
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојачко 2
  • девојачком 2
  • девојачкоме 2
  • Девојка 1
  • девојка 20
  • девојкама 3
  • девојке 11
  • Девојке 4
  • девојком 1
  • девојку 11
  • девојци 6
  • девојче 11
  • Девојче 2
  • Дед 3
  • дед 5
  • деда 1
  • дедовина 2
  • дежмекасто 1
  • дежмекастом 1
  • дежмекасту 1
  • дела 3
  • дели 2
  • делили 2
  • делити 1
  • дело 3
  • делом 2
  • делу 1
  • демонска 1
  • дењка 1
  • део 5
  • деобама 1
  • депо 1
  • дере 1
  • деречкају 1
  • дериште 1
  • дерлади 1
  • деру 1
  • десет 9
  • десета 1
  • Десета 1
  • Десетак 1
  • десетак 21
  • десетака 2
  • десетине 1
  • десетину 1
  • десетицу 1
  • десило 1
  • десна 2
  • десне 5
  • десним 1
  • десно 8
  • десној 1
  • десном 1
  • десну 1
  • Дете 1
  • дете 26
  • детета 3
  • детету 5
  • детинства 2
  • детинство 2
  • детинству 1
  • детиња 1
  • детињег 1
  • детињим 1
  • детињој 1
  • детињска 3
  • детињским 1
  • детињском 2
  • детињства 1
  • детињству 2
  • детињу 1
  • Деца 2
  • деца 7
  • Деце 1
  • деце 6
  • деци 2
  • децо 6
  • децом 4
  • децу 6
  • дечица 1
  • дечурлијом 1
  • дешперата 1
  • Ди 1
  • ди 3
  • диван 14
  • дивана 3
  • диване 1
  • Диване 1
  • дивани 3
  • диванили 2
  • диваном 1
  • диви 1
  • дивила 2
  • дивио 4
  • дивљи 2
  • дивљих 1
  • дивна 7
  • дивне 3
  • дивни 4
  • дивније 2
  • дивним 2
  • Дивно 1
  • дивно 5
  • дивнога 1
  • дивном 1
  • дивну 3
  • дивовски 1
  • дивота 3
  • дивотама 1
  • дивоте 2
  • дивотном 1
  • дивоту 1
  • дигао 3
  • дигла 3
  • дигле 1
  • дигли 2
  • дигне 5
  • дигну 1
  • Дигох 1
  • дигоше 1
  • Дигоше 1
  • Диже 2
  • диже 26
  • дижу 1
  • дизала 2
  • дизању 1
  • дизао 4
  • дизати 1
  • дизаше 5
  • дијета 1
  • дијете 1
  • дикла 1
  • дим 1
  • Дим 1
  • дима 1
  • диму 1
  • дирај 2
  • директор 1
  • директоре 1
  • директору 1
  • дирне 2
  • дискрецију 3
  • дичи 1
  • дише 3
  • диштриктској 1
  • длака 1
  • длаку 3
  • длан 7
  • дна 1
  • дну 3
  • до 130
  • До 4
  • доба 15
  • Добар 1
  • добар 10
  • добија 2
  • добије 3
  • добијем 1
  • добила 1
  • добили 1
  • добило 1
  • добио 2
  • добити 4
  • добитци 1
  • Добиће 1
  • добићеш 1
  • добих 1
  • добош 1
  • добра 11
  • добре 8
  • добри 3
  • добрим 2
  • добрих 1
  • Добро 15
  • добро 65
  • доброга 1
  • добродошлицу 1
  • доброј 2
  • доброћуд 1
  • доброћудно 5
  • доброћудо 3
  • Добру 1
  • добру 4
  • добу 1
  • доведе 2
  • довезао 1
  • довела 1
  • довели 1
  • довео 6
  • довести 2
  • довија 1
  • довикне 1
  • довикује 2
  • довикују 1
  • довољно 1
  • довршена 1
  • довршила 1
  • довукла 1
  • догађаја 2
  • догледати 1
  • догледу 2
  • договарали 1
  • Договор 1
  • договор 4
  • договоре 1
  • договориле 1
  • договорити 2
  • договорише 1
  • договорна 1
  • договорно 3
  • договору 3
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 3
  • догори 1
  • дода 1
  • додаде 2
  • додајући 1
  • додала 1
  • додаће 2
  • додир 1
  • додирне 1
  • додуше 2
  • Дође 3
  • дође 52
  • дођем 1
  • дођете 1
  • дођи 1
  • Дођите 1
  • дођите 2
  • Дођох 1
  • дођоше 6
  • дођу 12
  • доживео 1
  • доживети 1
  • доживи 1
  • доживимо 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • Доиста 1
  • доиста 6
  • дојавиће 1
  • дојакошње 2
  • Док 20
  • док 60
  • докле 1
  • доколан 1
  • докопати 1
  • доксат 2
  • доксата 1
  • доксату 1
  • доктор 206
  • Доктор 86
  • Доктора 1
  • доктора 72
  • докторе 37
  • Докторе 4
  • доктори 2
  • докторка 7
  • докторке 1
  • докторки 2
  • докторов 1
  • Докторова 1
  • докторова 9
  • докторове 9
  • докторовим 2
  • докторових 3
  • докторово 3
  • докторовога 1
  • докторовој 4
  • докторовом 2
  • докторову 5
  • доктором 10
  • доктору 26
  • Доктору 5
  • докторци 1
  • дола 3
  • долажаху 1
  • долазак 1
  • долазе 6
  • Долази 1
  • долази 18
  • долазила 2
  • долазиле 1
  • долазило 4
  • долазио 9
  • долазити 3
  • долап 4
  • доласку 1
  • доле 6
  • долијао 1
  • доликује 3
  • долину 1
  • долње 1
  • долњега 1
  • долњом 1
  • долови 1
  • долу 4
  • дољне 1
  • дољњем 1
  • дома 9
  • домак 1
  • домакли 1
  • домаће 2
  • домаћега 1
  • домаћем 3
  • домаћи 2
  • домаћим 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 4
  • домаћина 1
  • домаћиница 1
  • домаћинове 1
  • домаћином 2
  • домаћину 2
  • домаћица 12
  • Домаћица 2
  • домаћице 3
  • домаћици 1
  • домаћичин 1
  • домаћичину 1
  • домаћој 1
  • дометнути 1
  • домеће 1
  • домећу 1
  • домишљана 1
  • дому 2
  • донела 5
  • донеле 1
  • донели 1
  • донео 1
  • донесе 2
  • Доникле 1
  • доносим 1
  • доносио 1
  • доносиће 1
  • доњега 1
  • доњу 1
  • Допада 1
  • допада 7
  • допадају 1
  • допаде 1
  • допадне 1
  • допадоше 2
  • допала 1
  • Допала 1
  • допао 1
  • допасти 1
  • допире 2
  • допр 1
  • допратили 1
  • допусти 1
  • дорастети 1
  • досада 2
  • досадањи 2
  • досадити 1
  • досели 1
  • доселила 3
  • доселиле 1
  • Доселили 1
  • доселио 2
  • досетку 1
  • доспео 1
  • доста 15
  • Доста 4
  • достигао 1
  • Дотадањи 1
  • дотакла 1
  • дотаче 1
  • дотерали 1
  • дотерао 1
  • дотерати 1
  • дотераће 1
  • дотиче 1
  • Дотле 1
  • дотле 12
  • дотрча 1
  • дотрчала 1
  • Доћи 1
  • доћи 24
  • доћиће 1
  • дохвати 1
  • дохватила 1
  • дохватити 1
  • доцкан 2
  • Доцкан 2
  • доцније 1
  • дочек 1
  • дочека 7
  • дочекају 1
  • дочекала 6
  • дочекам 2
  • дочекамо 1
  • дочекао 3
  • дочекаоници 1
  • дочекаоницу 1
  • дочекати 2
  • дочекаће 1
  • дочекивати 1
  • дочекује 1
  • дочепа 2
  • дочепали 1
  • дош 1
  • Дошао 1
  • дошао 36
  • дошла 16
  • дошле 2
  • дошли 7
  • Дошло 1
  • дошло 9
  • др 1
  • Др 2
  • драг 1
  • драга 2
  • драге 4
  • Драги 1
  • драги 7
  • Драго 1
  • драго 5
  • драгом 1
  • дражима 1
  • драмлија 1
  • драмлијом 1
  • драмлију 1
  • Дрва 1
  • дрва 2
  • дрвеном 1
  • дрвета 1
  • дрвету 1
  • дрвећу 1
  • дрвима 1
  • дрво 3
  • дремао 1
  • дремован 1
  • дремовну 1
  • дреновим 1
  • Дреновца 1
  • дреновцем 1
  • држави 1
  • државном 1
  • држала 4
  • држао 3
  • држати 1
  • држаће 1
  • држе 3
  • држећа 2
  • држећи 2
  • држи 5
  • држим 1
  • дркћући 1
  • дрљав 1
  • дрмају 1
  • дрмећи 1
  • дрмио 1
  • друг 7
  • ДРУГА 2
  • друга 34
  • другара 1
  • другари 1
  • другарица 2
  • другарицама 2
  • другарице 13
  • Другарице 2
  • другарици 4
  • другарицу 5
  • другаричина 1
  • другаричинога 1
  • другаричину 1
  • другачија 1
  • другачије 1
  • друге 17
  • Други 2
  • други 33
  • другим 5
  • другима 4
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 28
  • другова 3
  • друговала 1
  • друговање 1
  • друговао 1
  • другове 1
  • другови 2
  • Другови 2
  • друговима 1
  • другог 1
  • другога 24
  • другој 8
  • другом 10
  • другоме 3
  • другу 18
  • другује 1
  • дружила 1
  • дружина 4
  • дружини 1
  • дружину 3
  • дружити 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 12
  • друкчији 3
  • друсла 1
  • друштва 12
  • друштве 1
  • друштвене 1
  • друштвени 2
  • друштвима 1
  • друштво 33
  • Друштво 4
  • друштвом 1
  • друштву 10
  • друшто 1
  • дрхтала 1
  • дрхтању 1
  • дрхтао 2
  • дрхташе 4
  • дрхће 2
  • дршћу 1
  • дубина 1
  • дубине 4
  • дубини 2
  • дубину 2
  • дубље 5
  • дубљи 1
  • дубљини 3
  • дубока 1
  • дубоко 6
  • дубокога 3
  • дувајући 1
  • дуван 1
  • дувар 2
  • дувару 2
  • Дуг 1
  • дуг 2
  • Дуга 1
  • дуга 2
  • дугачка 1
  • дугачке 1
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачком 1
  • дугачку 1
  • дуге 1
  • дугим 1
  • дугих 1
  • дуго 33
  • Дуго 6
  • дугога 1
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дугује 1
  • дужан 1
  • дуже 9
  • дужега 1
  • дужни 1
  • дужник 1
  • дужници 1
  • дужност 3
  • дужности 1
  • дуката 3
  • дукати 1
  • Дунав 4
  • Дунава 5
  • Дунавом 1
  • дунавској 1
  • дунавском 1
  • Дунаву 3
  • дунда 1
  • дуну 1
  • дунула 1
  • дућан 1
  • дућана 4
  • дућанац 1
  • Дућани 1
  • дућану 5
  • дућанца 2
  • дух 4
  • духа 7
  • духну 2
  • духове 1
  • духовито 1
  • духовни 1
  • духовник 2
  • духовника 2
  • духовним 1
  • духовници 1
  • духом 4
  • душа 12
  • Душанов 1
  • Душанове 1
  • Душе 1
  • душе 19
  • душевнога 1
  • душек 2
  • душека 1
  • души 21
  • душице 2
  • душицом 1
  • душо 8
  • душом 10
  • Душу 1
  • душу 30
  • ђаво 6
  • ђавола 1
  • ђаволе 1
  • ђаволства 1
  • ђаволством 1
  • ђаволу 1
  • ђак 6
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • ђаковао 2
  • ђаци 4
  • ђаче 1
  • ђачких 1
  • ђачкога 1
  • ђачком 1
  • ђачкоме 1
  • ђидију 1
  • ђипа 1
  • ђипи 3
  • ђипила 1
  • Ђорђа 1
  • ђубре 1
  • ђувегији 1
  • Ђурић 2
  • Ђурићу 1
  • ђутуре 1
  • ђутуричар 1
  • ђутуричара 1
  • Ђутуричарев 1
  • Ђутуричари 1
  • Е 27
  • е 8
  • евала 1
  • Евала 1
  • еве 1
  • евенке 1
  • Ево 14
  • ево 15
  • егуцао 1
  • езаминира 1
  • Еј 3
  • енергична 1
  • Ено 1
  • ено 10
  • Ердељом 1
  • ердељских 1
  • есапио 2
  • Ест 1
  • ето 21
  • Ето 7
  • Ех 3
  • ж 1
  • жабица 1
  • жагор 6
  • жагору 1
  • жали 1
  • жалила 2
  • жалили 1
  • жалосна 1
  • жалосници 1
  • жалосној 1
  • жалосном 1
  • жалост 4
  • жалости 3
  • жао 5
  • жар 1
  • Жар 1
  • жара 3
  • жарки 2
  • жарким 1
  • жарких 1
  • жаркога 1
  • жаром 3
  • жару 4
  • ждраком 1
  • жевили 1
  • жедна 1
  • жеженога 1
  • железничкога 1
  • желела 2
  • Желео 1
  • желео 2
  • жели 1
  • желио 1
  • желите 2
  • жеља 7
  • жељи 1
  • жељу 1
  • жена 38
  • женама 3
  • Жене 3
  • жене 35
  • жени 20
  • женидбе 1
  • женидбу 2
  • женин 1
  • женине 1
  • женинога 1
  • женио 1
  • женити 3
  • жено 7
  • женом 12
  • женска 4
  • женскадије 1
  • женске 1
  • Женски 1
  • женски 3
  • женских 1
  • женско 3
  • женскога 1
  • женском 1
  • женску 2
  • жену 20
  • жеравицу 1
  • жестоко 3
  • жешће 1
  • жив 11
  • Жива 1
  • жива 13
  • живе 6
  • живела 4
  • живеле 1
  • живео 5
  • живети 4
  • живеће 1
  • живи 22
  • живила 1
  • живим 5
  • живимо 1
  • живина 1
  • живине 1
  • живини 1
  • живинскоме 1
  • живио 2
  • живићемо 1
  • живих 1
  • живља 1
  • живље 6
  • живљи 1
  • живо 19
  • живога 1
  • живости 1
  • Живот 1
  • живот 54
  • живота 33
  • ЖИВОТА 4
  • Животић 3
  • Животића 3
  • Животићева 5
  • Животићеве 2
  • Животићевом 1
  • животом 5
  • Животу 1
  • животу 69
  • живу 5
  • жиг 1
  • жигоса 1
  • жижци 1
  • жилама 1
  • Жиле 1
  • жиле 2
  • жилу 1
  • жита 2
  • жито 1
  • жица 3
  • жице 1
  • жицом 1
  • Жичу 1
  • жмири 1
  • жубор 1
  • жуд 1
  • жудео 1
  • жуди 1
  • жудња 2
  • жудње 1
  • жудњи 2
  • жуђену 1
  • жупана 1
  • жупанија 1
  • жупаније 1
  • жупанију 1
  • жураху 1
  • жураше 1
  • журбе 1
  • журе 4
  • жури 5
  • журила 2
  • журим 2
  • журио 1
  • Журио 1
  • журна 1
  • журним 1
  • журно 2
  • жустро 1
  • жути 1
  • жутога 1
  • За 37
  • за 388
  • забави 2
  • забављао 2
  • забаву 2
  • забатаљене 1
  • забашури 1
  • забленуо 1
  • заблиста 1
  • заблистају 1
  • Заблистао 1
  • заблуде 1
  • забоде 1
  • заболела 1
  • заборава 2
  • заборави 3
  • заборавила 3
  • заборавили 3
  • заборавило 1
  • заборавио 3
  • забрекле 1
  • забријани 1
  • забринула 2
  • забринуо 1
  • забринут 1
  • забуни 1
  • забунила 1
  • забуну 2
  • заваде 1
  • завади 3
  • заверили 1
  • заветовао 1
  • завидети 1
  • завиди 1
  • завидим 2
  • завијен 1
  • зависи 1
  • зависти 1
  • завичају 1
  • заводити 1
  • заводу 1
  • завој 1
  • заволе 1
  • заволела 1
  • заволеле 1
  • Заволео 1
  • заволила 1
  • заволио 1
  • завргнуо 1
  • завртели 1
  • заврши 1
  • Заврши 1
  • завршила 1
  • завршиће 1
  • заглабавши 1
  • загледала 2
  • загледали 2
  • загледао 6
  • Загледи 1
  • заглупе 1
  • заговорили 1
  • загонетку 1
  • заграбио 1
  • загрева 1
  • загревала 2
  • загревати 1
  • загрејали 1
  • загрејао 2
  • загреје 1
  • загрле 1
  • Загрли 1
  • загрли 3
  • загрлила 1
  • загрлим 1
  • загрлио 2
  • загрлити 1
  • загрлише 1
  • загрљај 2
  • загрљаја 1
  • загрљајем 1
  • загрљају 3
  • загрме 1
  • загрнути 1
  • загрози 1
  • загушила 1
  • загушљив 1
  • задавало 1
  • задаје 1
  • задао 1
  • задатак 1
  • задах 1
  • задахнута 1
  • задахнуте 1
  • задахом 1
  • заденути 1
  • задиркује 2
  • задобити 1
  • задовољан 4
  • задовољно 3
  • задовољства 1
  • задоцни 1
  • задржала 1
  • задржао 1
  • Задржи 1
  • задржите 1
  • задркташе 1
  • задруга 2
  • Задруга 3
  • Задруге 1
  • задруге 2
  • Задругу 1
  • задругу 5
  • задружном 1
  • Задрузи 1
  • задрхта 5
  • задрхтала 6
  • задрхтале 1
  • задрхтало 3
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • задрхће 1
  • задубио 1
  • задувала 1
  • задужени 1
  • задужила 1
  • задужили 1
  • задужити 1
  • задухан 1
  • задухнуше 1
  • зађе 2
  • зажарено 1
  • зажари 1
  • зажарила 1
  • зажарило 1
  • зажарише 1
  • зажелела 1
  • зажелио 3
  • зажмури 2
  • зажмурио 1
  • зажудила 1
  • зазвижде 1
  • зазвони 1
  • зазвонило 1
  • зазврјаше 2
  • зазире 1
  • зазорно 1
  • зазреше 1
  • заиђе 3
  • заискао 1
  • заићи 1
  • заишли 1
  • зајазе 1
  • зајаокне 1
  • заједљива 1
  • заједницу 1
  • заједничка 1
  • заједнички 1
  • заједничком 1
  • заједно 12
  • закаса 1
  • закисле 1
  • закити 1
  • закитио 1
  • заклано 1
  • заклетве 1
  • заклопио 1
  • закључа 1
  • закључано 1
  • закључио 1
  • заковрће 1
  • закомешало 1
  • закомешао 1
  • закон 2
  • законима 1
  • закопано 1
  • закопао 1
  • закопчао 1
  • закупио 1
  • закуца 1
  • закуцало 2
  • залази 1
  • залеже 1
  • залећи 1
  • залечи 2
  • залив 1
  • залива 1
  • заливен 1
  • заливена 4
  • залије 1
  • залога 1
  • залогај 1
  • залогаја 1
  • залоге 1
  • залогу 1
  • заложи 2
  • Залуд 1
  • залудила 2
  • залупила 1
  • заљубили 1
  • заљубим 1
  • заљубио 2
  • заљубљивати 1
  • заљуља 1
  • замакла 2
  • замакли 1
  • замакну 1
  • замакнуо 1
  • Замакоше 1
  • замало 1
  • замахну 1
  • замашна 1
  • замерају 3
  • замерала 1
  • замери 1
  • замерило 1
  • замерити 1
  • замеси 1
  • заметак 1
  • заметне 1
  • Заметоше 1
  • замеће 1
  • Замириса 1
  • замирише 1
  • замисао 2
  • замисли 2
  • замислила 4
  • замислио 1
  • замишљен 1
  • замишљена 1
  • замишљеним 1
  • замишљено 9
  • замишљеног 1
  • замолио 1
  • замрљај 1
  • замрси 1
  • замука 1
  • замумла 1
  • замуца 1
  • занавља 2
  • Занат 1
  • занат 2
  • заната 1
  • занатлије 2
  • занела 3
  • занело 1
  • занемарену 1
  • занемела 1
  • занемила 1
  • занемогла 1
  • занео 4
  • занесе 2
  • занети 1
  • Занимало 1
  • занимати 2
  • занимљивих 1
  • занимљиво 1
  • зановеташ 1
  • занови 1
  • зановила 1
  • зановиш 1
  • занос 1
  • заноса 2
  • заноси 3
  • заносила 1
  • заносило 1
  • заносу 4
  • заноћи 1
  • заноћио 1
  • заношљив 1
  • Заношљива 1
  • заношљиве 3
  • заношљиву 1
  • Заова 1
  • заова 4
  • заове 1
  • заовице 2
  • заовом 2
  • заову 1
  • заодева 1
  • заостали 1
  • заостао 1
  • запад 1
  • запада 1
  • запали 2
  • запалили 1
  • Запалио 1
  • запалио 2
  • запалити 1
  • запалише 3
  • запаљено 1
  • запамте 1
  • запао 1
  • запаприћу 1
  • запасти 1
  • запета 1
  • запете 1
  • Запечати 1
  • запечаћено 1
  • запита 6
  • запитала 1
  • запитати 1
  • запитаће 4
  • запитах 2
  • запиткујући 1
  • заплава 1
  • заплави 1
  • запламтели 1
  • заплели 1
  • заплетена 1
  • заплећу 2
  • заплива 1
  • запљеска 1
  • запљусне 1
  • запне 1
  • заповеда 1
  • Заповеди 1
  • заповест 1
  • заподирала 1
  • запојаше 4
  • запоје 2
  • запоји 1
  • запомагала 1
  • запретала 1
  • запрети 1
  • запросио 1
  • запурен 1
  • запурена 1
  • запуреном 1
  • запурио 1
  • запуши 1
  • Зар 11
  • зар 26
  • зараде 1
  • зарадовала 1
  • заражавати 1
  • заражено 1
  • заразила 1
  • заразило 1
  • заразио 1
  • заранке 2
  • зарили 1
  • заробљено 1
  • зарудело 1
  • зарудео 1
  • заруди 1
  • заруменивши 1
  • засади 1
  • засадили 1
  • засведочила 1
  • засветлео 1
  • засветли 1
  • засвирати 1
  • засвити 1
  • заседе 3
  • заседну 2
  • заседоше 1
  • засене 1
  • засео 1
  • Засео 1
  • засја 1
  • заслепио 1
  • заслуга 2
  • заслужити 1
  • засновала 1
  • заснован 1
  • засновано 1
  • заснује 1
  • заста 1
  • заставу 1
  • застаде 9
  • застадоше 3
  • застајао 1
  • застајкује 1
  • застајкују 2
  • Застала 1
  • застала 3
  • застане 3
  • застану 1
  • застанули 1
  • застануо 1
  • застао 4
  • застидела 1
  • застире 1
  • застрепи 2
  • застрепила 2
  • застрепио 2
  • засукала 1
  • засута 1
  • затавни 1
  • заталасају 1
  • заталасали 1
  • затварају 1
  • затварала 1
  • затворен 1
  • затекао 3
  • затекли 1
  • затече 1
  • затим 4
  • затирати 1
  • затиру 1
  • зато 2
  • затомио 1
  • затон 1
  • затону 1
  • заточеник 1
  • заточеника 1
  • Заточник 1
  • затреба 3
  • затресао 1
  • затресе 1
  • затресла 2
  • затреће 1
  • затрли 1
  • заћута 1
  • заћутала 1
  • заузела 1
  • заузео 4
  • заузимао 1
  • заузме 1
  • заустави 1
  • зауставила 1
  • зауставиле 1
  • зауставити 2
  • заусти 1
  • захвалан 1
  • захвали 4
  • захвалио 1
  • захвалити 1
  • захвална 1
  • захвално 1
  • захвалном 1
  • захвалности 2
  • захваљује 3
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захватим 1
  • захладило 1
  • заходу 1
  • захори 1
  • захранити 1
  • захрче 1
  • захту 1
  • захука 1
  • захукала 1
  • захукали 1
  • захукао 2
  • зацело 6
  • зачеље 1
  • зачетку 1
  • зачинио 1
  • зачињене 1
  • зачу 16
  • зачудила 1
  • зачудио 1
  • зачудити 1
  • зачуђено 1
  • зачуо 1
  • зачуше 2
  • заџакале 1
  • заџакали 1
  • Зашто 1
  • зашто 9
  • збива 7
  • збијао 1
  • збију 1
  • Збиља 1
  • збиља 2
  • збиљом 1
  • збиљу 1
  • зближе 1
  • због 1
  • Збогом 3
  • збогом 6
  • збор 2
  • зборник 1
  • збринуо 1
  • збунила 1
  • Звала 1
  • звала 2
  • звали 1
  • зван 2
  • званица 2
  • званице 1
  • Званице 1
  • звање 1
  • звати 1
  • звезда 6
  • звездано 3
  • звезде 4
  • звездица 2
  • звезду 2
  • звера 1
  • зверад 1
  • зверао 1
  • зверета 1
  • звериње 1
  • зверје 2
  • зверови 1
  • звиждао 1
  • звижну 1
  • Звижну 1
  • звижнуо 2
  • звона 5
  • звони 1
  • звонце 1
  • звуке 1
  • звукова 1
  • Звуци 1
  • звуци 5
  • звуцима 1
  • звучним 1
  • згазили 1
  • згаришта 1
  • зглаве 1
  • згледају 1
  • згорег 1
  • зграбе 1
  • зграби 1
  • згради 1
  • згрнуо 1
  • згрозила 1
  • згужвано 1
  • згужвеља 1
  • здање 1
  • здрав 1
  • здрава 6
  • здраве 1
  • здрави 1
  • здравија 1
  • здравица 1
  • Здравица 1
  • Здравице 1
  • здравице 2
  • здравици 1
  • здравицу 2
  • здравља 5
  • здравље 7
  • здрављем 3
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • здраву 1
  • здувао 1
  • здувати 1
  • зебња 1
  • зелен 1
  • зелена 5
  • зелени 1
  • зеленилу 1
  • зеленка 1
  • зеленога 1
  • зеленом 1
  • зелену 3
  • Земља 1
  • земља 4
  • земље 5
  • земљи 5
  • земљиште 2
  • земљом 2
  • земљу 9
  • зеницу 1
  • зет 1
  • зетове 1
  • зету 1
  • зидали 1
  • зидати 1
  • Зима 2
  • зиме 8
  • зимништа 1
  • зимовање 1
  • зимовник 1
  • зимогроз 1
  • зимска 1
  • зимску 1
  • зиму 1
  • зимус 1
  • зимуске 1
  • зинуше 1
  • зирне 1
  • зирну 2
  • зла 2
  • злата 2
  • Златан 1
  • златне 1
  • златни 1
  • златних 2
  • злехуде 1
  • Зли 1
  • Зликовац 1
  • зликовце 1
  • зликовци 2
  • зликовцима 1
  • злим 1
  • Зло 4
  • зло 9
  • злом 1
  • злоћа 1
  • злочин 2
  • злу 3
  • змија 1
  • змије 2
  • змијинским 1
  • змијски 1
  • зна 72
  • Зна 8
  • знаде 2
  • знађаше 1
  • Знају 1
  • знају 5
  • знак 3
  • знала 24
  • зналац 1
  • знале 5
  • знали 1
  • Знали 1
  • знало 4
  • знам 30
  • Знам 6
  • знамо 2
  • знанац 1
  • знанци 1
  • знања 1
  • знањем 2
  • Знао 2
  • знао 20
  • знате 13
  • Знате 8
  • знати 11
  • знатнога 1
  • знаће 3
  • значајно 3
  • значи 2
  • значила 1
  • знаш 17
  • Знаш 2
  • зној 5
  • знојавно 1
  • зноји 1
  • знуреном 1
  • зове 3
  • зовем 1
  • зовемо 1
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зовите 1
  • зовне 1
  • зову 1
  • зољева 1
  • Зора 2
  • зора 3
  • зоре 7
  • Зорка 4
  • Зорком 1
  • Зорку 1
  • зором 7
  • зору 2
  • зрак 5
  • зрака 2
  • зракама 1
  • зраке 2
  • зраком 1
  • зраку 3
  • зраци 2
  • зрацима 1
  • зрачак 1
  • зрачно 1
  • зрела 3
  • зреле 1
  • зрелости 1
  • зрео 2
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 3
  • зубом 1
  • зује 1
  • зука 2
  • зулови 1
  • зуме 1
  • и 1894
  • И 56
  • иако 1
  • ибриком 1
  • игда 1
  • игде 1
  • иглом 1
  • иглу 1
  • игра 7
  • Играју 1
  • играју 2
  • играли 1
  • играти 1
  • играће 1
  • играху 1
  • играче 1
  • играчима 1
  • играше 1
  • игришта 1
  • игумане 1
  • Ид 1
  • Иде 2
  • иде 39
  • идеалнији 1
  • Идем 1
  • идете 1
  • Идете 1
  • идеш 1
  • иди 6
  • Иди 6
  • идите 1
  • Иду 1
  • иду 16
  • идуће 1
  • Идуће 1
  • идућу 3
  • иђаше 2
  • ижице 1
  • Из 14
  • из 270
  • ИЗ 4
  • иза 16
  • Иза 2
  • изабере 2
  • изабрала 1
  • изабрали 1
  • изабран 1
  • изабрани 1
  • Изабрани 1
  • изађе 2
  • изађете 1
  • Изађох 1
  • изађу 1
  • изазвао 1
  • изазове 1
  • изаћи 5
  • изашао 2
  • изашла 2
  • изашле 1
  • Изашли 1
  • избегавати 1
  • избивали 1
  • избијају 1
  • избијао 2
  • избијаше 1
  • избије 2
  • избили 1
  • избило 2
  • избио 2
  • избити 1
  • избор 1
  • избора 2
  • изборе 1
  • избори 1
  • Избори 2
  • изборима 1
  • избризгао 1
  • избу 1
  • извади 4
  • извадио 2
  • извалила 1
  • изведе 2
  • изведу 2
  • извезена 1
  • извезла 1
  • извела 1
  • Извео 1
  • извео 2
  • извесно 2
  • известије 2
  • изви 1
  • извија 2
  • извијају 1
  • извијала 1
  • извијао 1
  • извијена 1
  • Извините 3
  • извињава 1
  • извињавајући 1
  • извињаваше 1
  • извише 1
  • изволи 1
  • Изволите 1
  • извор 5
  • извора 3
  • изворе 1
  • извору 1
  • изврснога 1
  • извукла 1
  • извући 1
  • извуче 1
  • изглед 1
  • изгледа 6
  • изгледају 1
  • изгледала 2
  • изгледало 1
  • изгледаш 1
  • Изгледаше 2
  • изговарајући 1
  • изговарала 1
  • изговараше 1
  • изговори 2
  • изговорила 2
  • изговорио 1
  • изгоре 1
  • изгорело 1
  • изгорео 3
  • изгори 1
  • изгрували 1
  • изгуби 1
  • изгубила 5
  • изгубио 3
  • изгубљено 1
  • изда 4
  • издавала 1
  • издавао 1
  • издавати 1
  • издаје 2
  • издалека 1
  • издаље 1
  • ИЗДАЊЕ 3
  • издао 2
  • издахнуо 2
  • Издиже 1
  • издише 2
  • издржава 1
  • издржала 1
  • издржао 1
  • издувала 1
  • издуха 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 18
  • изиђоше 5
  • изићи 5
  • Изишао 1
  • изишао 12
  • изишио 1
  • Изишла 1
  • изишла 5
  • изишле 2
  • изишли 3
  • изјавио 4
  • изјада 1
  • изјаловио 1
  • излаже 1
  • излазаше 2
  • излази 3
  • излазила 2
  • изласка 1
  • излетеле 1
  • излетело 1
  • излетеше 2
  • излети 1
  • излетиће 1
  • излету 1
  • излеће 1
  • излечити 1
  • изливаше 1
  • излије 2
  • излио 1
  • излити 1
  • излогу 1
  • изложио 3
  • измакле 1
  • измакне 1
  • измамљивао 1
  • Између 1
  • између 4
  • изменули 1
  • измешали 1
  • измешало 1
  • измигољило 1
  • измирити 1
  • измислили 1
  • измислити 1
  • измоћи 1
  • измучен 1
  • изнад 6
  • изнело 1
  • изнемогла 1
  • изнемогле 1
  • изненада 3
  • изненадио 1
  • изненадну 1
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнова 8
  • изнурен 2
  • изнури 1
  • изнурила 1
  • изображена 1
  • Изодавна 1
  • изостала 1
  • изради 1
  • израдили 1
  • израдио 1
  • израдити 3
  • израђивала 1
  • израз 1
  • изређале 1
  • Изређаше 1
  • изречно 1
  • изриком 1
  • изтутњити 1
  • изузела 1
  • изузети 1
  • изузимаше 2
  • изузимље 1
  • изузме 1
  • изумела 1
  • изуст 2
  • изусти 3
  • изустила 1
  • изучио 1
  • ии 1
  • ијујују 1
  • икад 3
  • икада 1
  • икаквог 1
  • ико 2
  • икога 1
  • икону 1
  • ил 1
  • Или 1
  • или 29
  • илиџе 1
  • им 93
  • Има 18
  • има 74
  • Имаде 1
  • имаде 4
  • имађаше 1
  • имају 6
  • имала 12
  • имали 8
  • Имам 1
  • имам 5
  • Имање 1
  • имање 5
  • имањем 1
  • Имао 1
  • имао 10
  • имате 1
  • имати 5
  • Имаће 2
  • Имаш 1
  • име 5
  • имена 2
  • имућни 1
  • имућније 1
  • имућу 1
  • ин 1
  • иначе 9
  • индекс 1
  • институте 1
  • интерес 6
  • интереса 1
  • интересантнији 1
  • интереси 1
  • иншпектор 1
  • инштитуту 1
  • иоле 1
  • Ипак 1
  • ипак 27
  • ипаки 1
  • иронично 1
  • Исаије 1
  • исказала 1
  • исказиваше 1
  • искао 1
  • искапаће 1
  • искијати 1
  • ископају 1
  • ископали 1
  • искочи 4
  • искочиле 1
  • искочио 1
  • искра 3
  • искре 1
  • искрена 1
  • искрено 4
  • искрсне 1
  • искру 1
  • искупило 1
  • искуством 1
  • испаде 1
  • Испаде 1
  • испадоше 1
  • испала 1
  • испекао 1
  • испео 1
  • испече 1
  • исписала 1
  • Исписала 1
  • исписани 1
  • исписао 2
  • исписивало 1
  • исписује 1
  • Испит 1
  • Испита 1
  • испитао 1
  • Испитаћемо 1
  • испити 1
  • испитом 1
  • испиту 2
  • исплаче 1
  • исповеди 1
  • исповедим 1
  • исповедити 1
  • Испод 1
  • испод 11
  • испомаже 1
  • исправа 1
  • исправи 1
  • исправљају 1
  • испратила 1
  • испрва 5
  • испред 5
  • испреда 1
  • испреде 1
  • испредњачила 1
  • испредњачили 3
  • испредњачио 1
  • испрекиданим 2
  • испреметала 1
  • испреплетана 1
  • испреплете 1
  • испричавала 1
  • испричала 1
  • испричао 1
  • испросио 5
  • испрошена 1
  • испуни 1
  • испунила 1
  • Испунила 1
  • испунио 1
  • испупчених 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • иста 6
  • истез 1
  • истерају 1
  • истерали 2
  • истерао 1
  • истерати 1
  • истераће 1
  • исти 20
  • Истина 10
  • истина 9
  • истини 2
  • истинито 1
  • истинскога 1
  • истину 2
  • истицали 1
  • истицао 2
  • истиче 1
  • исто 3
  • истоку 1
  • истом 10
  • Истом 6
  • истоме 1
  • историју 2
  • источника 1
  • истрага 1
  • истрајемо 1
  • истрајним 1
  • истрајно 1
  • истрајној 1
  • истргнем 1
  • истроши 1
  • истрча 1
  • истрчала 1
  • исту 1
  • истужи 1
  • истури 1
  • истурио 1
  • истутњи 1
  • истутњити 1
  • исушених 1
  • Италију 1
  • ићи 11
  • их 83
  • ишао 6
  • ишетала 1
  • ишла 5
  • ишли 3
  • ишло 6
  • ишљика 1
  • ишта 1
  • иште 2
  • ишчаурити 1
  • ишчашила 1
  • ишчекају 1
  • ишчита 1
  • ишчупао 1
  • ишчупати 1
  • ја 141
  • Ја 50
  • јабанлија 1
  • Јабанлија 1
  • јабука 1
  • јаван 1
  • Јави 1
  • јави 6
  • јавила 3
  • јавили 1
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јавиће 1
  • јавља 1
  • Јавља 1
  • јавна 1
  • Јавни 1
  • јавни 2
  • јавних 1
  • јавно 1
  • Јавно 1
  • јавноме 1
  • јагодице 1
  • јагодњаку 1
  • јад 8
  • јада 8
  • јадан 1
  • јаде 3
  • јади 1
  • јадима 2
  • јадна 11
  • Јадна 5
  • јадне 2
  • Јадни 2
  • јадни 3
  • јадније 1
  • јадник 1
  • јаднику 1
  • јадних 1
  • јадница 2
  • јаднице 1
  • јадници 2
  • јадно 5
  • јадног 1
  • јаднога 7
  • јадној 1
  • јадном 1
  • јадноме 2
  • јадну 1
  • јадом 1
  • Јадранско 1
  • јаду 1
  • јака 3
  • јаки 3
  • јаким 1
  • јаких 2
  • јако 12
  • јакога 1
  • јаком 1
  • јаму 1
  • Јао 2
  • јао 3
  • Јарак 1
  • Јаре 1
  • јаре 5
  • јарета 1
  • јарећег 1
  • јарко 5
  • јару 2
  • јарца 1
  • јасици 2
  • јаснији 2
  • Јасно 1
  • јасно 10
  • јата 1
  • јато 1
  • јату 1
  • јаузн 3
  • јаузна 1
  • јаче 7
  • јачи 3
  • Јаша 1
  • Је 13
  • је 2626
  • јего 1
  • једак 1
  • један 48
  • Један 7
  • једанпут 14
  • једар 1
  • једва 22
  • Једва 5
  • Једи 1
  • једина 2
  • Једини 1
  • једини 3
  • једино 4
  • једину 1
  • јединца 1
  • јединче 4
  • јединчетом 1
  • Једна 2
  • једна 40
  • једнако 5
  • једне 13
  • Једни 1
  • једни 5
  • једним 2
  • Једно 1
  • једно 19
  • једног 2
  • једнога 17
  • Једнога 3
  • једнодушно 1
  • једној 9
  • Једном 1
  • једном 41
  • једноме 3
  • Једну 1
  • једну 18
  • једра 4
  • једри 1
  • једрија 1
  • једрије 1
  • једрином 1
  • једром 1
  • једру 1
  • језа 3
  • језгра 2
  • језгри 1
  • језгровито 1
  • јездили 1
  • јездио 1
  • језерца 1
  • језик 3
  • језика 3
  • језици 2
  • јек 1
  • јекнуо 1
  • јеку 1
  • Јел 5
  • јела 2
  • јелен 1
  • јелена 1
  • Јелени 1
  • Јели 1
  • јело 2
  • јемца 1
  • јендек 1
  • јендеку 1
  • јео 3
  • јер 136
  • Јес 1
  • јесам 1
  • Јесен 1
  • јесен 2
  • јесенас 4
  • јесени 8
  • јесење 1
  • јесењега 1
  • јесењи 2
  • Јеси 1
  • јеси 3
  • јест 2
  • Јест 3
  • Јесте 3
  • јесте 4
  • јестичара 1
  • јетки 1
  • јетко 8
  • Јефта 2
  • јефтиних 1
  • јецање 2
  • јецањем 1
  • јецаше 2
  • Јеце 1
  • јечање 1
  • јечао 1
  • јечаше 1
  • јечи 5
  • Јованом 1
  • јогунаста 1
  • јој 331
  • јоргована 2
  • још 239
  • Још 26
  • Ју 2
  • ју 6
  • југ 1
  • Југовићи 1
  • јужним 1
  • Јула 23
  • Јуле 2
  • Јули 1
  • Јуло 1
  • Јунак 1
  • јунак 2
  • јунаци 1
  • јуначе 1
  • јуначке 2
  • јуначко 3
  • јури 3
  • јуриста 2
  • јуристе 1
  • јурне 1
  • јутарње 1
  • јутарњега 2
  • јутарњем 2
  • јутарњи 1
  • јутарњом 1
  • јутарњу 1
  • јутра 7
  • јутро 5
  • јутрос 12
  • јутроске 3
  • Јутрошњи 1
  • јутрошњицу 1
  • Јуца 5
  • Јуче 1
  • јуче 13
  • јучерање 1
  • к 12
  • К 7
  • ка 2
  • кабла 1
  • каванама 1
  • каване 1
  • кавани 1
  • кавану 4
  • кавом 1
  • каву 2
  • Кад 120
  • кад 275
  • Када 1
  • када 44
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • каде 3
  • кадифу 1
  • кадра 1
  • кадшто 1
  • каже 25
  • Кажем 1
  • кажем 23
  • кажете 1
  • кажеш 10
  • кажи 2
  • Кажи 3
  • кажите 1
  • кажу 6
  • Кажу 7
  • каза 4
  • казала 4
  • казао 9
  • казати 5
  • казаће 2
  • казаћу 1
  • казивала 2
  • казивање 1
  • казивао 1
  • Казивао 1
  • казиваше 1
  • казло 1
  • казна 1
  • казује 3
  • казујем 1
  • казујете 1
  • Казујте 1
  • кајшари 1
  • Какав 1
  • какав 9
  • Каква 1
  • каква 7
  • какве 2
  • какви 3
  • каквим 2
  • какво 1
  • Каквој 1
  • каквој 3
  • какву 1
  • Како 20
  • како 281
  • какога 1
  • калдрме 1
  • калдрму 1
  • калуђера 2
  • калуђере 2
  • калуђери 1
  • каљева 1
  • каматници 1
  • камату 4
  • камен 4
  • камена 4
  • камени 1
  • каменита 1
  • камениту 1
  • камиш 2
  • Камо 3
  • камо 6
  • канабе 3
  • канабета 1
  • канабету 1
  • канапа 1
  • канда 1
  • кандила 1
  • кане 1
  • кано 7
  • канцеларије 2
  • канцеларију 2
  • канџе 1
  • као 403
  • Као 8
  • кап 6
  • капаре 1
  • капетан 1
  • капи 4
  • капија 1
  • капља 1
  • капљица 1
  • капљице 1
  • капом 2
  • капу 2
  • капути 1
  • капуту 1
  • Карађорђевој 1
  • карактер 1
  • карактера 1
  • Карловце 1
  • карта 1
  • картало 1
  • Картање 1
  • картање 2
  • картању 1
  • карташица 1
  • карташице 1
  • карте 2
  • карту 9
  • каруце 1
  • кас 1
  • касапин 2
  • касапницу 1
  • касе 1
  • каси 1
  • касини 1
  • касирке 1
  • касти 1
  • касу 1
  • Ката 12
  • Кате 1
  • Кати 3
  • Катић 1
  • Катићеву 1
  • Катица 19
  • Катице 8
  • Катици 1
  • Катицом 1
  • Катицу 3
  • Като 1
  • Кату 1
  • кафетухом 1
  • кацама 1
  • каце 1
  • кашаљ 3
  • кашљи 1
  • кашто 13
  • кварим 1
  • кварио 1
  • кварити 1
  • квасац 1
  • квасе 1
  • ке 1
  • кер 1
  • кесе 3
  • кесица 1
  • кесом 1
  • кеца 1
  • кецељом 1
  • кецељу 1
  • кидају 1
  • кидала 2
  • кидао 1
  • кидисао 1
  • кијамет 1
  • ким 1
  • киме 7
  • кип 4
  • кипела 2
  • кипи 2
  • кипила 1
  • кирургу 1
  • кисела 3
  • кисело 1
  • кити 1
  • китњасту 1
  • китом 1
  • кићеним 1
  • Кицош 1
  • кичица 1
  • Киша 1
  • киша 3
  • кише 2
  • киши 1
  • клади 1
  • кладу 2
  • Клајну 1
  • клањају 1
  • клањао 1
  • клепала 1
  • клепао 1
  • клепећу 2
  • клепћу 1
  • клета 1
  • клетва 1
  • клетву 1
  • клете 1
  • клецаху 1
  • клецнуше 1
  • клијената 1
  • клијенаткиња 1
  • клијенкињама 1
  • кликну 9
  • кликнуше 1
  • клима 1
  • климнула 1
  • клин 3
  • клином 1
  • клицу 3
  • кличе 2
  • клобучи 1
  • клоне 4
  • клонем 2
  • Клону 1
  • клону 4
  • клонула 3
  • клонуло 3
  • клонулу 1
  • клонуо 7
  • клонути 4
  • клупе 3
  • клупи 1
  • клупу 2
  • клупчад 1
  • кљукану 1
  • кљуна 1
  • кључ 1
  • кључа 1
  • кнез 2
  • кнеза 1
  • Књига 2
  • књига 5
  • књигама 3
  • књиге 2
  • књигом 1
  • књигу 2
  • КЊИЖАРЕ 3
  • књижевности 1
  • књижица 1
  • књижице 1
  • књижицу 2
  • књизи 1
  • Ко 23
  • ко 83
  • коби 2
  • кобила 1
  • кобинога 1
  • кобнога 1
  • кова 1
  • Кога 2
  • кога 53
  • когод 3
  • Код 3
  • код 43
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожње 1
  • кожу 1
  • кожуру 1
  • Која 4
  • која 65
  • Које 1
  • које 53
  • којега 1
  • којекакве 1
  • којешта 1
  • који 108
  • којим 5
  • којима 17
  • којих 3
  • којој 15
  • којом 9
  • Коју 1
  • коју 28
  • кокораве 1
  • кокоравом 1
  • кокошију 1
  • кокошке 1
  • Кола 3
  • кола 42
  • колеби 1
  • колевке 2
  • колеги 1
  • колена 6
  • колено 1
  • коли 4
  • колибе 1
  • колика 3
  • колико 19
  • Колико 4
  • колима 5
  • коло 21
  • колоквује 1
  • колу 4
  • колутао 1
  • коље 2
  • кољем 1
  • комад 2
  • комаде 1
  • команду 1
  • Коме 2
  • коме 37
  • комешај 1
  • комисије 1
  • комотније 1
  • компота 1
  • комшије 2
  • комшилук 1
  • комшинице 1
  • конак 2
  • конац 3
  • конзисторија 1
  • конопцима 1
  • контени 2
  • конце 1
  • конципирао 1
  • коње 2
  • коњи 3
  • Коњи 3
  • коњима 2
  • коњички 1
  • коњу 1
  • копала 1
  • Копаоник 1
  • Копаоника 1
  • копља 1
  • копунове 1
  • копчама 1
  • корак 5
  • корака 3
  • кораком 6
  • кораци 2
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корен 1
  • корена 4
  • кореном 1
  • корену 1
  • кориснога 1
  • корист 3
  • користи 3
  • користити 1
  • коров 1
  • коровина 1
  • коровине 1
  • коровину 2
  • корпице 1
  • корпицу 1
  • кору 1
  • коса 10
  • Косанчић 1
  • косе 3
  • коси 4
  • Косови 1
  • косови 3
  • косовима 1
  • Косово 1
  • Косовско 1
  • косом 3
  • кост 1
  • кости 1
  • костију 1
  • косу 8
  • котарице 1
  • котарицу 1
  • котлове 1
  • котлови 1
  • Котлови 1
  • Которски 1
  • котрљала 1
  • котурове 2
  • Коцка 1
  • коцкање 1
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 1
  • кочијашу 1
  • кочила 1
  • коши 1
  • кошнице 2
  • кошта 2
  • коштац 4
  • кошуља 1
  • кошуљици 1
  • кошута 1
  • кошуте 1
  • кра 1
  • кравара 1
  • крадом 2
  • краду 1
  • крађу 1
  • крај 29
  • Крај 4
  • краја 11
  • крајева 4
  • крајеве 3
  • крајевима 3
  • крајем 1
  • крајности 1
  • крајње 2
  • крајњи 1
  • крају 5
  • крајцаром 1
  • крајцару 3
  • краља 1
  • краљеви 1
  • крану 1
  • Крањци 1
  • красан 2
  • красна 3
  • красно 3
  • красног 1
  • краснога 3
  • красота 1
  • красоти 1
  • кратак 1
  • кратке 1
  • кратки 1
  • кратко 4
  • кратковид 1
  • краткога 1
  • крв 9
  • крвава 2
  • крваво 1
  • крви 8
  • крвљу 1
  • крвна 1
  • крвнички 1
  • кревет 1
  • креветац 2
  • кревету 1
  • креветца 1
  • креветцу 1
  • Крезусово 1
  • кремење 1
  • крену 2
  • кренула 1
  • кренули 2
  • кренуло 1
  • кренути 1
  • кренуће 1
  • крепи 1
  • крепили 1
  • кретању 1
  • кретати 1
  • кретом 1
  • кретоше 1
  • креће 2
  • крећемо 1
  • крећу 1
  • креше 1
  • кржљаве 1
  • крив 5
  • крива 3
  • криве 2
  • криви 2
  • криво 2
  • Криза 1
  • крила 4
  • крили 2
  • крилима 1
  • крило 3
  • крилу 1
  • кришом 1
  • кров 1
  • крововима 2
  • кроз 38
  • Кроз 4
  • крофне 1
  • крочила 1
  • крпа 5
  • крпе 1
  • крснога 1
  • крст 3
  • крста 5
  • крстарећи 1
  • крстећи 1
  • Крстов 1
  • крстове 1
  • круна 2
  • круне 4
  • крунисали 1
  • круница 1
  • крунице 1
  • круницу 1
  • крупан 2
  • Крупан 2
  • крупна 3
  • крупне 6
  • крупним 1
  • крупних 1
  • крупно 2
  • крчио 1
  • крчме 2
  • кршаше 1
  • крши 1
  • кршити 1
  • кршкање 1
  • кршне 1
  • кршних 1
  • кршнога 1
  • кршној 1
  • крштених 1
  • ктитор 1
  • кћер 7
  • кћери 6
  • кћерима 2
  • кћи 6
  • кубури 1
  • куварица 2
  • куд 14
  • Куд 3
  • Куда 1
  • куда 17
  • Кузман 9
  • Кузмана 3
  • Кузманом 2
  • Кузману 1
  • кујне 1
  • кукавац 2
  • Кукавна 1
  • кукавни 1
  • Кукавни 1
  • кукавно 1
  • Кукавно 1
  • кукавнога 1
  • кукавноме 1
  • кукастим 1
  • кукаше 1
  • куке 2
  • кукњаве 1
  • куком 1
  • куку 2
  • кукуречу 1
  • кула 1
  • куле 1
  • кули 2
  • кум 2
  • кума 5
  • Куме 1
  • куме 3
  • куми 1
  • Кумим 1
  • кумо 2
  • кумов 1
  • кумовима 1
  • куму 1
  • купе 1
  • купећи 1
  • купи 2
  • купила 3
  • купили 1
  • Купио 1
  • купио 2
  • купити 1
  • купиш 1
  • куповање 1
  • Купује 1
  • купује 2
  • купус 1
  • купуса 1
  • кураж 1
  • курјак 1
  • курјака 1
  • курјук 1
  • курјуке 1
  • курмахера 1
  • кусати 1
  • кусур 1
  • кућа 30
  • Кућа 4
  • кућама 6
  • кућаница 1
  • куће 70
  • кућевним 1
  • кућевном 1
  • кућерак 1
  • кући 100
  • кућица 1
  • кућицама 1
  • кућице 3
  • кућицу 3
  • кућни 1
  • кућних 1
  • кућњем 1
  • кућом 13
  • кућу 55
  • кухиња 1
  • кухиње 1
  • кухињи 6
  • кухињу 3
  • куца 2
  • куцало 1
  • Кушница 1
  • л 8
  • ла 1
  • Лаб 1
  • лав 1
  • лавежем 1
  • Лавић 2
  • лавице 1
  • лагани 1
  • лагано 4
  • лагеру 1
  • лагума 1
  • лагумовима 1
  • Лађа 3
  • лађа 5
  • лађе 3
  • лађи 1
  • лађом 2
  • лађу 2
  • лаж 1
  • лаже 1
  • Лазар 1
  • Лазаре 1
  • Лазић 125
  • Лазића 36
  • лазићева 1
  • Лазићева 4
  • Лазићеве 5
  • Лазићевој 2
  • Лазићем 3
  • Лазићу 9
  • лак 4
  • Лака 1
  • лака 6
  • Лаке 1
  • Лаки 3
  • лаки 6
  • лаким 1
  • Лако 2
  • лако 33
  • лакој 1
  • лаком 4
  • лакоумно 2
  • лактом 2
  • Лаку 5
  • лакше 12
  • лакши 1
  • лампа 1
  • Ланар 7
  • Ланара 1
  • Ланарова 1
  • Ланарову 1
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • лане 3
  • ланеш 1
  • ланита 1
  • ланцу 1
  • лањски 1
  • Ласте 1
  • ласте 2
  • лати 4
  • латила 1
  • латио 2
  • лаћао 1
  • лебдела 1
  • лебдео 1
  • лебди 3
  • лебђаху 1
  • Леблу 1
  • лева 2
  • леве 4
  • леви 2
  • Леви 5
  • лево 7
  • левој 1
  • левом 1
  • Левом 1
  • леву 1
  • легао 2
  • легла 1
  • легло 1
  • легне 2
  • лед 2
  • ледена 1
  • леденим 1
  • леденом 1
  • леђа 4
  • леђи 1
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежаше 2
  • Леже 1
  • леже 2
  • лежи 8
  • лези 1
  • лек 3
  • лека 13
  • лекар 7
  • лекара 2
  • Лекарски 1
  • лекарским 1
  • лекарскоме 1
  • лекове 1
  • Лекса 14
  • Леле 1
  • лелека 1
  • лене 1
  • леп 16
  • Леп 4
  • лепа 23
  • Лепа 5
  • лепе 11
  • лепи 4
  • лепим 3
  • лепих 3
  • Лепо 6
  • лепо 64
  • лепога 4
  • лепој 5
  • лепом 2
  • лепоме 3
  • лепорек 1
  • лепота 2
  • лепотама 1
  • лепоте 1
  • лепотом 1
  • лептира 1
  • лептирићи 1
  • лепу 9
  • лепша 3
  • лепше 5
  • лепшега 4
  • лепшем 1
  • лепши 1
  • лета 2
  • лете 2
  • лети 1
  • Лети 1
  • летњи 1
  • лето 1
  • летос 1
  • лету 1
  • лећаше 1
  • лећи 1
  • лечи 4
  • лечила 1
  • лечио 3
  • лечити 1
  • лечник 17
  • лечника 6
  • лечникових 1
  • лечниково 2
  • лечнику 3
  • лечнички 1
  • ли 107
  • ливада 1
  • ливаде 1
  • лизати 1
  • лијаше 1
  • лије 1
  • лију 1
  • лик 12
  • лика 1
  • лику 2
  • ликуј 1
  • лимунаде 1
  • лио 1
  • липа 1
  • лис 2
  • лиса 1
  • лисица 1
  • лиска 2
  • лиснастих 1
  • Лисната 1
  • лиснате 2
  • лиснатим 1
  • лиснатом 1
  • лист 5
  • листиће 2
  • листова 1
  • листом 3
  • литерарни 1
  • Литургија 1
  • литургији 1
  • литургију 1
  • литурђије 1
  • лиферују 1
  • лица 2
  • Лице 2
  • лице 25
  • лицем 2
  • лицидер 1
  • лицу 17
  • лично 1
  • личној 1
  • лишће 5
  • лов 5
  • лова 1
  • ловац 4
  • ловачке 1
  • Ловачки 1
  • ловачки 2
  • ловачких 1
  • лови 1
  • Лову 1
  • ловце 1
  • Ловци 7
  • ловци 8
  • ловцима 1
  • ловчеву 1
  • ложила 1
  • ложнице 1
  • лозе 1
  • лозинка 1
  • лому 1
  • лончић 1
  • лопови 1
  • лоповска 1
  • лопти 1
  • лоптила 1
  • лугар 1
  • Лугар 1
  • лугара 2
  • лугаре 2
  • лугари 2
  • Лугари 3
  • луд 2
  • луда 1
  • луди 1
  • лудице 1
  • лудо 3
  • лудом 1
  • лудује 1
  • лука 1
  • лукави 1
  • лукавим 1
  • луком 1
  • луксуза 1
  • лули 1
  • лулу 1
  • луњају 1
  • лупа 1
  • лупао 1
  • лупежа 2
  • лупила 1
  • лупкају 1
  • лустрајзи 1
  • лутрија 1
  • луч 1
  • луче 1
  • Луче 1
  • Љ 5
  • љета 1
  • љуба 9
  • Љубав 2
  • љубав 20
  • љубави 18
  • љубављу 1
  • љуби 8
  • љубила 3
  • љубим 1
  • Љубим 2
  • љубимчета 1
  • љубио 4
  • љубити 1
  • Љубица 287
  • љубице 1
  • Љубице 22
  • Љубици 36
  • Љубицом 11
  • Љубицу 40
  • Љубичин 3
  • љубичина 2
  • Љубичина 3
  • љубичине 2
  • Љубичине 4
  • Љубичиним 1
  • љубичиних 1
  • Љубичиних 6
  • љубичино 1
  • Љубичино 3
  • Љубичинога 1
  • Љубичиној 1
  • љубичину 1
  • Љубичину 1
  • љубичица 1
  • љубљаше 1
  • љубљена 1
  • љубо 1
  • љубовцу 1
  • љубомора 1
  • љубоморе 2
  • љубопитљиво 1
  • љубу 5
  • људа 3
  • људе 16
  • Људи 13
  • људи 67
  • људима 15
  • људма 1
  • људска 2
  • Људски 1
  • људски 12
  • људским 2
  • Људско 1
  • људскога 1
  • људскоме 3
  • љуља 1
  • Љуљу 1
  • љупко 4
  • љут 1
  • љута 1
  • љути 4
  • љутим 1
  • Љутит 1
  • љутито 3
  • љутих 1
  • љуто 11
  • љутој 1
  • љуће 1
  • љуцки 1
  • М 10
  • Ма 2
  • ма 37
  • магазе 1
  • магазинима 1
  • магазу 1
  • магла 2
  • магле 2
  • магловит 1
  • маглу 1
  • Мађар 1
  • Мађара 1
  • Мађари 1
  • мађистрат 1
  • мађистратској 1
  • мађистратску 1
  • маза 1
  • Мазили 1
  • Мајка 1
  • мајка 3
  • мајке 7
  • мајко 2
  • мајку 1
  • мајора 1
  • Мајстор 1
  • мајстор 8
  • мајстора 1
  • мајсторе 1
  • мајстори 2
  • мајсторији 1
  • мајсторице 1
  • мајсторске 1
  • мајушне 1
  • мајци 5
  • мајчин 1
  • мак 2
  • макла 1
  • макне 5
  • Макса 10
  • Максе 2
  • Максо 1
  • Максу 3
  • мал 15
  • мала 3
  • Мале 1
  • мале 3
  • мален 2
  • малена 2
  • малене 2
  • маленим 2
  • малено 2
  • маленог 1
  • маленој 1
  • маленом 2
  • малену 3
  • малер 1
  • малеру 1
  • мали 7
  • малко 2
  • мало 133
  • Мало 7
  • малога 2
  • малој 3
  • малу 3
  • мамине 1
  • мамурлук 1
  • Манастир 1
  • манастир 3
  • манастира 8
  • манастире 1
  • манастирска 1
  • манастирске 1
  • манастирски 1
  • Манастирски 1
  • манастирскога 2
  • манастирској 1
  • манастирском 1
  • манастирскоме 1
  • манастиру 4
  • мани 1
  • маните 1
  • мано 1
  • мантилу 1
  • Мање 1
  • мање 6
  • мањем 1
  • мањим 3
  • мањој 1
  • мар 1
  • марамом 1
  • марве 1
  • маргер 1
  • мари 4
  • маријадама 1
  • марила 1
  • марим 2
  • марио 1
  • Марка 3
  • Марко 77
  • Марков 2
  • Маркова 1
  • Маркове 2
  • Маркови 1
  • Марковој 1
  • Марковом 1
  • Марком 1
  • Марку 7
  • Марта 25
  • Марте 2
  • Марти 2
  • Мартин 1
  • Мартом 3
  • Марту 2
  • масла 2
  • маслом 1
  • маснице 1
  • масну 1
  • мастило 1
  • Мата 17
  • матадори 1
  • Мате 1
  • матер 5
  • матере 2
  • матери 1
  • материјалан 1
  • материна 2
  • материном 1
  • материнске 2
  • матерински 1
  • материнско 2
  • матером 4
  • Мати 2
  • мати 20
  • матица 2
  • Мато 5
  • матора 1
  • маторе 1
  • матори 1
  • матору 1
  • Мату 4
  • маћи 1
  • мах 91
  • маха 5
  • махна 1
  • махне 3
  • Махните 1
  • махну 2
  • махнула 1
  • махом 4
  • махраму 1
  • Маца 19
  • Маци 5
  • Мацом 1
  • Мацу 2
  • мача 1
  • мачак 1
  • мачем 1
  • Маџари 2
  • маши 1
  • машила 1
  • машио 1
  • маште 1
  • машти 1
  • ме 51
  • међ 2
  • Међу 2
  • међу 22
  • међутим 1
  • Међутим 3
  • мезимица 1
  • мезимици 1
  • мека 3
  • меке 1
  • меки 1
  • меким 1
  • меких 1
  • меко 3
  • мекој 2
  • меком 1
  • меку 1
  • мекши 1
  • мелем 3
  • мелема 2
  • мелодија 2
  • мељу 1
  • мемла 1
  • мене 22
  • мени 12
  • мења 1
  • мењао 1
  • мера 1
  • мере 2
  • мери 1
  • мерио 2
  • меркају 1
  • Месец 1
  • месец 9
  • месеца 2
  • Месечева 1
  • месечина 1
  • месној 1
  • месну 1
  • месом 1
  • места 20
  • местанце 1
  • местне 1
  • местној 2
  • место 26
  • Место 3
  • месту 33
  • мет 6
  • мета 1
  • метвице 1
  • метласте 1
  • Метни 1
  • метну 1
  • метнула 2
  • метнуо 1
  • метнути 1
  • метнуто 1
  • мећао 1
  • меће 1
  • мећу 1
  • механама 1
  • механе 1
  • меша 1
  • мешај 1
  • мешају 1
  • мешам 1
  • мештана 1
  • мештани 1
  • ми 121
  • Ми 5
  • Микан 1
  • мила 3
  • Милан 94
  • Милана 17
  • Милане 2
  • Миланов 2
  • Миланово 2
  • Милановог 1
  • Миланом 11
  • Милану 5
  • миле 9
  • миленицу 1
  • мили 6
  • милије 1
  • милијег 1
  • милијега 1
  • милији 1
  • милила 1
  • милина 10
  • милине 11
  • милини 1
  • милити 1
  • милих 1
  • Милица 2
  • милице 1
  • Милици 1
  • Милицом 1
  • Милка 3
  • Милке 1
  • Милком 4
  • Милку 5
  • мило 16
  • Мило 2
  • милога 3
  • милом 4
  • миломе 1
  • милосно 1
  • милости 1
  • милостива 10
  • милостивој 1
  • милоти 1
  • Милош 1
  • Милошеву 1
  • милу 2
  • миља 3
  • мимо 10
  • миндрос 1
  • минђуше 1
  • мину 3
  • минулим 1
  • Минуло 1
  • минуо 1
  • минута 3
  • минуше 2
  • мио 12
  • миомире 1
  • мир 3
  • мира 2
  • мираза 2
  • миран 3
  • мире 1
  • Миријаде 1
  • миријаде 2
  • мирис 1
  • мириса 1
  • мирисне 1
  • мирисним 2
  • мириснога 1
  • мирисном 1
  • мирисом 2
  • мирише 1
  • мирна 1
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирније 1
  • мирнији 1
  • мирно 17
  • мирну 1
  • миром 2
  • миру 6
  • мирује 1
  • Мисао 1
  • мисао 12
  • мисаона 1
  • мисију 1
  • мисле 4
  • Мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 34
  • мислила 10
  • Мислила 2
  • мислиле 1
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 7
  • мислима 12
  • Мислио 1
  • мислио 15
  • мислите 1
  • мислити 1
  • Мислиш 1
  • мислиш 6
  • мису 1
  • Мита 8
  • Мито 3
  • митрополију 1
  • Мића 1
  • Михаило 1
  • Мица 1
  • мицала 1
  • мицаху 1
  • миче 3
  • мичу 2
  • мишице 2
  • мишлење 1
  • мишљаше 2
  • мишце 1
  • млад 4
  • Млада 12
  • млада 51
  • младама 1
  • Младе 1
  • младе 28
  • младеж 1
  • Младен 7
  • Младена 1
  • Младенова 1
  • Младеновој 1
  • младенце 1
  • младенци 1
  • млади 29
  • Млади 6
  • младиковину 1
  • младим 3
  • младић 1
  • младића 1
  • младиће 1
  • младих 3
  • младо 4
  • младога 17
  • Младој 2
  • младој 9
  • младолика 1
  • младом 4
  • Младоме 1
  • младоме 5
  • младост 1
  • младости 1
  • младу 20
  • млађа 3
  • млађана 2
  • Млађе 1
  • млађе 3
  • млађем 1
  • Млађему 1
  • млађешину 1
  • Млађи 2
  • млађи 3
  • млађим 1
  • млађима 3
  • млађих 1
  • млађој 2
  • млаких 1
  • млакоње 1
  • млево 1
  • млеко 1
  • Млетака 1
  • многа 1
  • Многа 1
  • Многаја 1
  • многе 2
  • Многи 2
  • многи 7
  • многим 1
  • многима 2
  • многих 1
  • Много 3
  • много 35
  • многој 2
  • многоме 1
  • многу 1
  • мном 1
  • мноме 1
  • мњење 1
  • мо 1
  • мобус 1
  • мог 1
  • мога 10
  • могао 25
  • могаше 6
  • могла 18
  • могле 4
  • могли 2
  • могло 5
  • могу 17
  • могуће 1
  • могућни 1
  • мода 1
  • Мода 1
  • моду 1
  • можда 9
  • може 47
  • можемо 2
  • можете 2
  • можно 1
  • мозак 3
  • мој 24
  • Мој 6
  • моја 16
  • Моја 3
  • Моје 2
  • моје 7
  • мојој 4
  • моју 4
  • молбе 1
  • молећи 3
  • молећиви 1
  • Моли 2
  • моли 7
  • молила 2
  • Молим 3
  • молим 9
  • Молимо 1
  • молио 5
  • молитва 4
  • молитвама 1
  • молитву 2
  • молиће 1
  • Молићу 1
  • мољаху 1
  • мољаше 5
  • мом 1
  • мома 2
  • момак 3
  • момака 4
  • моме 8
  • момка 3
  • мому 1
  • Момци 1
  • момци 9
  • момцима 1
  • момче 2
  • Момчилов 3
  • мора 27
  • Мора 5
  • морају 2
  • Морали 2
  • морам 2
  • Морао 1
  • морао 11
  • морати 2
  • мораће 2
  • Море 2
  • море 4
  • морија 1
  • моријом 1
  • морила 1
  • морим 1
  • морски 1
  • мору 4
  • мотика 3
  • мотре 1
  • мотри 2
  • мотрила 1
  • мотрио 1
  • Мотрио 1
  • моћ 2
  • моћан 1
  • Моћи 1
  • моћи 8
  • мрави 1
  • мравињак 1
  • Мраз 1
  • мраз 4
  • мразу 1
  • Мрак 1
  • мрак 4
  • мрака 2
  • мраку 2
  • мрачио 1
  • мрдну 1
  • мрежу 1
  • мржња 1
  • мрзи 1
  • мрзим 1
  • мрким 1
  • мркле 1
  • мркне 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • Мртва 1
  • мртваца 1
  • мртвачка 1
  • мртвих 1
  • му 320
  • мува 1
  • муве 1
  • мудар 3
  • мудра 1
  • мудрије 2
  • мудрим 1
  • мудро 2
  • мудровање 1
  • мудровати 1
  • муђе 1
  • мужа 3
  • мужеви 2
  • мужевима 2
  • мужевљег 1
  • музичара 1
  • мука 2
  • мукама 1
  • муке 3
  • мукотрпан 1
  • муку 1
  • муљају 1
  • муљала 1
  • мумлаше 4
  • муне 1
  • муну 1
  • муња 7
  • муње 1
  • муњевине 1
  • мути 1
  • муфовима 1
  • мухе 1
  • муцаше 1
  • муци 1
  • Муче 1
  • мучи 6
  • мучила 1
  • мучили 2
  • мучио 4
  • мучним 2
  • мучноме 1
  • мушка 1
  • мушке 2
  • мушки 5
  • мушким 2
  • Мушкима 1
  • мушко 3
  • мушкој 1
  • мушку 2
  • муштерија 1
  • муштерије 1
  • Н 8
  • На 36
  • на 787
  • набави 1
  • набачене 1
  • набије 1
  • набодено 1
  • набра 1
  • набраја 1
  • набрао 1
  • набрати 1
  • набрекла 1
  • набрекоше 1
  • набрекују 1
  • набрецале 1
  • набројаше 1
  • набројио 1
  • набуја 2
  • навада 1
  • навадити 1
  • навалили 2
  • навалило 1
  • навалио 1
  • навалиће 1
  • навалице 1
  • навалом 1
  • наваљивали 1
  • наваљивати 1
  • наваљиваше 4
  • наведе 1
  • навејала 1
  • навек 4
  • навеки 1
  • навија 1
  • навију 1
  • навикама 1
  • навикла 1
  • навици 1
  • наврзла 1
  • наврнула 1
  • наврстала 1
  • навукао 2
  • навукла 1
  • навуку 1
  • навуче 1
  • нагао 1
  • нагла 2
  • нагласком 1
  • нагледамо 1
  • наглим 3
  • нагло 22
  • нагне 1
  • нагнете 1
  • нагну 1
  • нагнуо 1
  • наговарала 1
  • нагону 1
  • нагоше 1
  • награда 2
  • нагрдио 1
  • нагриза 1
  • нагризати 1
  • над 25
  • Над 3
  • Нада 1
  • нада 7
  • надају 1
  • надала 2
  • надале 1
  • надали 1
  • надам 1
  • наданимице 1
  • надао 1
  • надви 4
  • надвио 1
  • надвириваше 1
  • надвлада 1
  • наде 3
  • надева 1
  • надежду 1
  • надене 1
  • надземаљске 1
  • нади 1
  • надима 1
  • надимаху 1
  • надметањем 1
  • надмеће 1
  • надмећу 1
  • наднела 1
  • наднели 1
  • наднео 2
  • наднесе 4
  • надница 1
  • надници 1
  • надницу 1
  • надничара 1
  • надничарке 1
  • надовезала 1
  • надолазе 1
  • надом 1
  • надри 2
  • нађе 16
  • нађем 1
  • нађеш 1
  • нађикала 1
  • Нађикао 1
  • нађу 2
  • нађубрио 1
  • наже 1
  • назва 1
  • наздравио 1
  • Назеб 1
  • назебао 1
  • назебе 2
  • назебло 1
  • назидала 1
  • назидао 1
  • назираше 1
  • назире 1
  • назове 1
  • наиђе 7
  • наиђемо 1
  • наиђох 1
  • наиђу 3
  • наимају 1
  • наићи 1
  • наишао 2
  • Наишло 1
  • најбогатија 1
  • најбоља 2
  • Најбоље 1
  • најбоље 14
  • најбољега 1
  • најбољи 7
  • најбољој 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • највеселији 1
  • највећа 3
  • највеће 2
  • највећи 3
  • највећих 1
  • највећма 4
  • највиднија 1
  • највише 2
  • најволела 1
  • најволијем 1
  • највредније 2
  • највреднији 1
  • најгенијалнијих 1
  • најглавније 1
  • најгора 1
  • најдаљи 1
  • најдешператнији 1
  • најдивнији 1
  • најдубље 2
  • најдубљега 1
  • наједанпут 5
  • Наједаред 1
  • најенергичније 1
  • најжешће 2
  • најжешћим 1
  • најживљих 1
  • најзакованијим 1
  • најзаношљивијем 1
  • најзгоднији 1
  • најима 1
  • најискреније 1
  • најјача 1
  • најјачи 1
  • најједрија 1
  • најјефтиније 1
  • најлакше 2
  • најлакши 1
  • Најлепша 2
  • најлепша 4
  • најлепше 5
  • најлепшем 1
  • најлепши 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • најлепшу 2
  • најмања 2
  • најмање 2
  • најмању 1
  • најмилија 2
  • најмилије 1
  • најмило 1
  • најмио 1
  • најмлађа 1
  • најмлађу 2
  • најмљена 1
  • најмучније 1
  • најнесретнија 1
  • најнесретнији 1
  • најодсуднији 1
  • најплеменитијој 1
  • најправије 1
  • најпре 3
  • најпрече 1
  • најпречи 2
  • најрадије 1
  • најрадоснији 1
  • најрођеније 1
  • најсветија 1
  • најсветијом 1
  • најсигурнији 1
  • најсиромашнији 1
  • најсретнији 3
  • најсрећнији 1
  • најсрчанијега 1
  • најстарија 1
  • најстарији 1
  • Најстарији 1
  • најстарију 1
  • најтежа 2
  • најтежем 1
  • Најтежи 1
  • најтежи 3
  • најтежу 1
  • најтоплија 1
  • најузвишенијих 1
  • најцрње 1
  • најчвршћа 1
  • најчистијом 2
  • најчуднији 1
  • наказивала 1
  • наказивао 1
  • накашљивала 1
  • накашљује 1
  • наквасити 1
  • накиту 2
  • накићено 1
  • наклати 1
  • након 4
  • накострешили 1
  • накривљујући 1
  • накрми 1
  • накупе 1
  • накупило 1
  • накуповали 1
  • Накуповаће 1
  • налазило 2
  • налазио 1
  • налије 1
  • налик 2
  • наложити 1
  • нам 13
  • нама 7
  • намењено 1
  • намењивао 1
  • намери 1
  • намером 1
  • Намесиле 1
  • намесник 4
  • намесника 1
  • намесникови 1
  • намеснику 2
  • намести 1
  • наместила 4
  • наместим 1
  • наместио 1
  • Наместићу 1
  • наместиш 1
  • наместо 1
  • намеће 1
  • Намештај 1
  • намештаји 2
  • намештају 2
  • намештао 1
  • намештати 1
  • намештена 2
  • намештено 1
  • намигну 1
  • намигују 1
  • намножила 1
  • намучи 1
  • Нана 1
  • нана 8
  • нане 7
  • нани 2
  • нано 5
  • нанови 1
  • наново 1
  • нану 5
  • нањ 1
  • наоблачило 1
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • наочит 1
  • напада 2
  • нападало 1
  • напаја 1
  • напајати 1
  • напао 1
  • напевам 1
  • напео 1
  • напије 1
  • напио 2
  • напипава 1
  • написане 1
  • написао 2
  • НАПИСАО 2
  • наплачем 1
  • наплео 1
  • напојницу 1
  • напоље 1
  • напољу 1
  • напопала 1
  • напоредо 1
  • напослетку 5
  • направила 1
  • напрасно 1
  • напред 6
  • напредак 2
  • напредно 1
  • напредовало 1
  • напредује 1
  • напредују 1
  • напрезан 1
  • напрезао 1
  • Напуља 1
  • напунила 1
  • напусти 1
  • напустили 1
  • напустио 1
  • напустити 1
  • нарав 5
  • нарави 3
  • наравно 1
  • Наравно 2
  • нарадиле 1
  • нарадио 1
  • наранити 1
  • наредбе 1
  • нареди 1
  • наредила 1
  • наредим 1
  • наредимо 1
  • наредио 1
  • наређаше 1
  • наређивала 2
  • наређуј 1
  • наређују 1
  • нарогушили 1
  • народ 3
  • народа 6
  • народи 1
  • народне 2
  • народнога 1
  • народу 2
  • нарочито 2
  • нарук 1
  • наруча 1
  • наруче 1
  • наручен 1
  • наручена 1
  • наручено 2
  • наручила 1
  • наручили 1
  • наручити 1
  • наручу 1
  • нас 21
  • Нас 3
  • населило 1
  • Наскоро 2
  • наскоро 3
  • наслања 1
  • наслеђе 1
  • наслон 4
  • наслоне 1
  • наслони 2
  • Наслонила 1
  • наслонио 2
  • наслонити 1
  • наслоном 1
  • наслоњао 1
  • наслоњачи 1
  • наслоњачу 3
  • насмејао 1
  • насмејем 1
  • насмејемо 1
  • насмеши 1
  • наспе 1
  • Наста 1
  • наста 3
  • наставиће 1
  • настала 3
  • настане 1
  • настанете 1
  • настанио 1
  • настанула 1
  • настао 3
  • настати 3
  • настаће 1
  • Настојатељ 1
  • настојатеља 1
  • настојатељеви 1
  • настојник 2
  • настојника 1
  • настојници 1
  • Настојници 1
  • настрешница 1
  • Ната 10
  • натапати 1
  • натарош 2
  • натарошева 1
  • натарошеве 1
  • натарошевим 1
  • натарошу 1
  • Нате 1
  • натегне 1
  • натежу 1
  • натентамо 1
  • натера 1
  • Нати 3
  • Нато 4
  • натовари 1
  • Натом 1
  • натопи 1
  • натпис 1
  • натписа 1
  • натраг 10
  • натрашке 1
  • Нату 3
  • натушти 1
  • натуштило 1
  • натуштио 1
  • наћи 8
  • наужива 1
  • науке 3
  • науком 1
  • наумила 3
  • наумили 1
  • наумио 4
  • науци 1
  • научила 1
  • научио 5
  • научити 1
  • научна 1
  • начекала 1
  • начекати 1
  • Начелник 1
  • начелником 1
  • начине 1
  • начини 1
  • начинила 2
  • начиниле 1
  • начинили 1
  • начинило 1
  • начинио 1
  • начинићу 1
  • начином 1
  • начину 1
  • начисто 1
  • начуди 1
  • начула 1
  • Начула 1
  • начуо 2
  • наџак 1
  • Наш 1
  • наш 6
  • Нашао 2
  • нашао 5
  • нашара 1
  • наше 8
  • нашега 7
  • нашем 3
  • наши 1
  • нашим 2
  • нашла 8
  • нашле 1
  • Нашли 1
  • нашли 2
  • нашло 2
  • нашој 2
  • Нашто 1
  • нашто 2
  • нашу 3
  • не 480
  • Не 68
  • Неапољу 1
  • неба 7
  • небесни 2
  • небесних 1
  • небесноме 1
  • неблагодаран 1
  • небо 21
  • Небојте 1
  • небом 2
  • неброј 2
  • небу 4
  • неве 1
  • невесела 1
  • невестицу 1
  • невесту 1
  • невешта 2
  • невеште 1
  • невешто 1
  • невидљиве 1
  • невидовне 1
  • невинашцета 1
  • невоље 3
  • невољи 6
  • невољнима 1
  • невољних 1
  • невољног 1
  • невољом 1
  • невољу 1
  • нег 2
  • негде 4
  • неге 2
  • Него 3
  • него 67
  • неговао 1
  • неговати 1
  • негу 1
  • недела 1
  • недеља 8
  • недеље 8
  • недељно 1
  • недељом 2
  • недељу 14
  • недогледне 1
  • недоруву 2
  • недоумице 1
  • нежна 3
  • нежни 2
  • нежнијом 1
  • нежно 10
  • нежном 1
  • незадовољан 1
  • незадовољника 1
  • незван 1
  • незгодан 1
  • незграпна 1
  • незграпно 1
  • незграпнога 1
  • незнатан 1
  • незрели 1
  • неизмерна 1
  • неизмерни 1
  • Неизмерним 1
  • неизмерно 4
  • неизмерну 1
  • неисказана 1
  • неиспитана 1
  • нејаким 1
  • неједнако 1
  • нек 23
  • Нек 5
  • нека 44
  • Нека 8
  • некад 6
  • Некада 1
  • некада 3
  • некадањим 1
  • некадању 1
  • некако 6
  • неке 12
  • неки 36
  • Неки 6
  • неким 11
  • неких 1
  • неко 18
  • Неко 4
  • неког 1
  • некога 12
  • некој 3
  • неколико 18
  • неком 7
  • некоме 2
  • некрштених 1
  • неку 10
  • некуд 5
  • нем 1
  • Нема 10
  • нема 67
  • немају 6
  • Немам 1
  • немам 3
  • немамо 1
  • немарне 1
  • немарно 1
  • немаш 3
  • неми 4
  • немилих 1
  • немилице 3
  • немило 1
  • немилосно 1
  • Немим 1
  • немим 3
  • немир 1
  • немирно 5
  • Немо 1
  • немо 10
  • немој 1
  • Немој 2
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • немоћни 1
  • немоћном 1
  • нему 2
  • Немца 1
  • ненада 2
  • ненаданом 1
  • ненадимице 1
  • Ненадна 1
  • ненадна 2
  • ненадним 1
  • ненадног 1
  • ненанимице 1
  • необична 3
  • необичним 2
  • Необично 1
  • необично 2
  • необичном 1
  • необичну 1
  • неодољива 3
  • неодољивом 1
  • Неодољивом 1
  • неописана 2
  • неописани 4
  • неосетно 2
  • неписана 1
  • непобушени 1
  • непогода 1
  • непознати 1
  • непознату 1
  • непомичан 1
  • Непомичино 1
  • непомућена 1
  • непрекидна 1
  • непрестано 10
  • непријатељ 1
  • непријатељске 1
  • непријатељску 1
  • неприметно 2
  • неприродно 1
  • нерадо 1
  • неразговетним 1
  • неразумних 1
  • несвест 1
  • неси 1
  • несит 1
  • неситих 1
  • неситога 1
  • Неслога 1
  • неслози 1
  • несносни 1
  • несретан 1
  • несретна 2
  • несретне 2
  • несретни 1
  • Несретниче 1
  • несретнога 2
  • Несретној 1
  • несретну 1
  • Несрећа 2
  • несрећа 6
  • несреће 6
  • несрећи 3
  • несрећом 1
  • несрећу 3
  • нестаде 1
  • нестане 1
  • нестану 1
  • нестао 1
  • несташне 1
  • несташни 1
  • несташних 1
  • несташну 1
  • нестрпељивији 1
  • нестрпељиво 2
  • нестрплењем 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљив 1
  • Нестрпљива 1
  • нестрпљиво 1
  • несуђеник 2
  • нетренимице 3
  • неће 4
  • нећемо 1
  • нећу 1
  • неувелим 1
  • неука 1
  • неуке 1
  • неумешном 1
  • неумитним 1
  • неуморно 1
  • нехотице 11
  • нечега 3
  • нечим 1
  • нечујно 5
  • Нешто 3
  • нешто 69
  • ни 257
  • Ни 5
  • Нигде 1
  • нигде 9
  • ниже 3
  • низ 10
  • није 364
  • Није 44
  • никад 29
  • Никада 1
  • никада 18
  • никакав 1
  • Никако 1
  • никако 9
  • никле 1
  • Нико 11
  • нико 27
  • никога 16
  • ником 4
  • Никоме 2
  • никоме 4
  • никуда 6
  • Нисам 10
  • нисам 20
  • ниси 10
  • ниска 2
  • ниске 2
  • ниско 2
  • нисмо 3
  • нисте 4
  • нису 35
  • Нису 5
  • Нит 2
  • нит 9
  • нити 2
  • ниткова 2
  • нитковлук 1
  • ниха 1
  • ницало 1
  • ниче 1
  • ничега 2
  • ничим 1
  • ничу 1
  • Ништа 3
  • ништа 33
  • но 58
  • Но 70
  • нов 14
  • нова 17
  • новац 8
  • новаца 10
  • нове 9
  • Нови 1
  • нови 16
  • новим 6
  • новина 3
  • новину 1
  • нових 3
  • ново 6
  • новога 6
  • новој 2
  • НОВОМ 3
  • новом 8
  • новоме 2
  • новост 3
  • нову 11
  • новца 1
  • новце 6
  • новцем 1
  • новч 1
  • новчани 1
  • ногама 4
  • Ноге 1
  • ноге 8
  • ногом 6
  • ногу 1
  • нону 1
  • нос 2
  • носа 2
  • носао 1
  • носача 1
  • носачи 1
  • носаше 1
  • носе 7
  • носи 5
  • носила 3
  • носиле 1
  • носим 3
  • носити 2
  • нотарош 1
  • нотарошев 2
  • нотарошева 1
  • нотарошеве 1
  • ноћ 17
  • Ноћас 1
  • ноћи 11
  • ноћити 1
  • ноћна 1
  • ноћни 1
  • ноћник 1
  • ноћну 1
  • ноћу 5
  • нуде 1
  • нудиља 1
  • нудиље 1
  • нужда 1
  • нужди 2
  • нуждом 1
  • нужно 3
  • ње 31
  • Њега 2
  • њега 95
  • Његов 1
  • његов 19
  • Његова 1
  • његова 21
  • Његове 1
  • његове 15
  • његови 5
  • његовим 8
  • његових 11
  • Његово 2
  • његово 5
  • његовога 5
  • његовој 13
  • његовом 5
  • Његовоме 1
  • његовоме 2
  • његову 17
  • Њезин 1
  • њезин 8
  • њезина 22
  • Њезина 3
  • њезине 21
  • њезиним 7
  • њезиних 1
  • њезино 10
  • њезиног 4
  • њезинога 8
  • њезиној 9
  • њезином 10
  • њезину 8
  • Њему 2
  • њему 56
  • њен 1
  • њена 2
  • њене 4
  • њеним 2
  • њено 2
  • њенога 2
  • њиву 1
  • њим 8
  • њима 29
  • њиме 15
  • њискају 1
  • њих 56
  • њиха 1
  • њихов 3
  • њихова 6
  • њихове 5
  • њиховим 1
  • њихових 3
  • њихово 3
  • њиховој 4
  • њиховоме 1
  • њихову 3
  • њој 2
  • Њојзи 2
  • њојзи 52
  • њом 2
  • њоме 18
  • Њу 1
  • њу 46
  • њуши 1
  • О 11
  • о 119
  • оба 3
  • обавешћује 1
  • обави 2
  • обавије 1
  • обавио 1
  • обадва 1
  • обадве 1
  • обазривија 1
  • обали 1
  • обалу 4
  • обамрла 1
  • обасја 1
  • обасу 2
  • обвезана 1
  • обвојима 1
  • Обе 1
  • обе 18
  • обегенисали 1
  • обегенисао 1
  • обема 2
  • обере 1
  • оберучке 1
  • обесио 2
  • обесити 1
  • обећајте 1
  • обешењаклук 1
  • обзорје 1
  • обиграва 1
  • обиђе 1
  • обиђу 1
  • обија 1
  • обилазила 1
  • Обилић 1
  • обисну 3
  • обиће 1
  • обичај 4
  • обичаје 1
  • обичају 1
  • обичан 2
  • обично 13
  • Обично 2
  • обишао 1
  • обишла 1
  • облак 10
  • облака 2
  • облаке 2
  • Облаци 1
  • облаци 3
  • облачак 4
  • облаче 1
  • облачине 1
  • обли 4
  • оближње 2
  • оближњега 1
  • оближњем 1
  • оближњи 1
  • оближњим 1
  • оближњих 2
  • облике 1
  • облих 1
  • обмана 1
  • обоје 5
  • Обојица 2
  • обојица 3
  • обојци 1
  • оболела 1
  • оболело 1
  • оболео 4
  • оборених 1
  • обори 5
  • Оборила 1
  • оборила 3
  • оборило 1
  • оборио 1
  • оборише 1
  • обору 1
  • обрадова 1
  • обрадовала 2
  • обрадовало 1
  • обрадовати 1
  • обрадује 1
  • образ 5
  • образа 2
  • образе 4
  • Образи 2
  • образи 4
  • образима 4
  • образовања 2
  • образовање 1
  • образу 3
  • обрана 5
  • обранила 1
  • обранице 1
  • обраници 1
  • обрао 1
  • обрате 1
  • обређали 1
  • обређаше 1
  • обрекле 1
  • Обрекли 1
  • обрецну 1
  • обриче 1
  • обрише 1
  • обрнула 1
  • обручају 1
  • обруче 1
  • обузе 1
  • обузео 1
  • обуо 1
  • обухватила 1
  • ова 14
  • овај 16
  • Овај 3
  • оваке 1
  • оваки 1
  • овако 16
  • Овако 6
  • овакога 1
  • овамо 10
  • овде 13
  • Ове 1
  • ове 28
  • Ови 1
  • ови 3
  • овим 9
  • ових 3
  • овладала 1
  • овладао 1
  • ово 37
  • Ово 4
  • Овога 1
  • овога 11
  • овогодишњи 1
  • овогодишњу 1
  • овој 5
  • овоју 1
  • овом 7
  • Овоме 1
  • овоме 13
  • Ову 1
  • ову 17
  • овуда 1
  • овчијим 1
  • ог 2
  • огањ 3
  • огласише 2
  • огледала 1
  • огледало 6
  • огледалом 1
  • огледалу 1
  • огледао 1
  • Огледаћемо 1
  • огњишта 1
  • огњиште 2
  • огњишту 3
  • оговарањем 1
  • оговарати 1
  • ограда 1
  • Ограђује 1
  • ограђујем 1
  • ограђујеш 1
  • огрев 1
  • огреши 1
  • Огрешила 1
  • огрлицу 1
  • огрнем 1
  • огромни 1
  • огромноме 1
  • огртаче 1
  • огрћући 1
  • Од 21
  • од 316
  • ода 1
  • одабере 2
  • одабирале 1
  • одабраних 1
  • одабрао 3
  • одабрати 1
  • одавде 4
  • одавна 3
  • Одавно 1
  • одавно 6
  • одазва 1
  • одаја 1
  • одаје 6
  • одаји 4
  • одају 7
  • одала 1
  • одан 1
  • оданост 1
  • оданости 1
  • оданошћу 1
  • оданути 1
  • одао 2
  • одапре 1
  • одапрео 1
  • одатле 2
  • одахне 2
  • одахнуо 1
  • одбаце 1
  • одби 4
  • одбијаше 1
  • одбије 1
  • одбила 1
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одбиће 4
  • одборник 1
  • одборници 2
  • одбору 1
  • одважи 1
  • одважно 1
  • одважност 1
  • одвајаше 1
  • одведено 1
  • одвезла 1
  • одвела 1
  • Одвија 1
  • одвикавати 1
  • одвоји 1
  • одвојила 1
  • одвојиће 1
  • одвратити 1
  • одговара 1
  • одговарају 1
  • одговарала 1
  • одговарао 1
  • одговор 2
  • одговора 1
  • одговори 7
  • одговорила 1
  • одговорио 1
  • одгодити 1
  • одгојена 1
  • одгојити 1
  • одгонене 1
  • одгрејао 1
  • одгушила 1
  • оде 5
  • одевена 1
  • одежду 1
  • одела 1
  • одело 2
  • оделу 1
  • одем 1
  • одене 1
  • Одер 1
  • одерано 1
  • одзврјаше 1
  • одиста 1
  • одјако 1
  • одјејаније 1
  • одјекиваше 1
  • одкуда 4
  • одлази 1
  • одлазили 1
  • одлазио 1
  • одлакне 1
  • одлануло 1
  • одланути 1
  • одлетела 1
  • одликовањем 1
  • одличан 1
  • одличним 1
  • одлучно 3
  • Одљубићу 1
  • одмакнуо 1
  • одмах 69
  • Одмах 8
  • одмена 1
  • одмицаше 1
  • одмичу 1
  • одмор 1
  • одморе 2
  • одмори 2
  • одморили 1
  • одморимо 1
  • однели 1
  • однесем 1
  • однесеш 1
  • Однесите 1
  • однети 1
  • одњихао 1
  • одобравао 1
  • одобре 1
  • одобри 1
  • одобровољила 1
  • одозго 2
  • одоздо 1
  • одолео 1
  • одолети 2
  • одоли 5
  • одором 1
  • одостраг 1
  • одоцни 1
  • одоцнила 2
  • одоцнити 1
  • одоше 2
  • одрани 1
  • одрасла 6
  • одрасле 1
  • одрасли 1
  • одрасте 1
  • одредио 1
  • одрекао 2
  • одрећи 2
  • одрешит 1
  • одржала 1
  • одсвира 1
  • одсев 1
  • одсећи 1
  • одскочиле 1
  • одскочило 3
  • одскочио 1
  • одсудна 1
  • оду 2
  • одужила 1
  • одуларили 1
  • одуминуо 1
  • одушевљава 1
  • одушевљавао 1
  • одушевљеним 1
  • одушевљењем 1
  • одушке 1
  • одшетало 1
  • ожалила 1
  • ожалите 1
  • ожеднео 1
  • ожени 2
  • оженила 1
  • оженили 1
  • Оженио 2
  • оженио 4
  • ожењен 1
  • оживела 2
  • оживи 5
  • ожиљак 1
  • озаравати 1
  • озари 1
  • озбиља 2
  • озбиљан 1
  • озбиљни 1
  • озбиљно 4
  • озбиљном 1
  • оздрави 2
  • оздравила 2
  • оздравио 1
  • оздравиће 1
  • озеленило 1
  • озледило 1
  • озледу 1
  • озорио 1
  • ој 2
  • ока 6
  • окај 1
  • окаменила 1
  • окаменио 1
  • окамењен 1
  • окане 1
  • окани 1
  • оканите 1
  • оканути 1
  • окитно 1
  • окићене 1
  • окићени 1
  • оклевати 1
  • окно 1
  • око 71
  • Око 8
  • окован 1
  • околина 1
  • околине 2
  • околини 3
  • околишећи 1
  • околном 1
  • оком 12
  • окомила 1
  • окомци 1
  • окопнели 1
  • окорнога 1
  • ократи 1
  • окрене 2
  • Окрену 1
  • окрену 2
  • окренула 4
  • окренуло 1
  • окренуо 3
  • окрете 3
  • окреће 1
  • окрећу 1
  • окрзнула 1
  • окриљем 2
  • округао 1
  • округли 1
  • окружио 1
  • окружни 1
  • оку 3
  • окужени 1
  • окук 1
  • окуке 1
  • окуки 1
  • окупана 1
  • окупила 1
  • окупиле 1
  • окупили 3
  • окупити 1
  • окупише 2
  • окупу 6
  • олакшава 1
  • олакшати 1
  • олова 1
  • оловком 1
  • олово 2
  • олтар 1
  • олтаром 3
  • ом 2
  • омакла 2
  • омакли 1
  • омакне 1
  • омање 1
  • омаћиће 1
  • омахне 1
  • омахнуло 1
  • омилује 1
  • омирише 1
  • омишља 1
  • омишљала 1
  • омишљати 1
  • омладини 1
  • омладинске 1
  • омота 1
  • он 161
  • Он 24
  • Она 15
  • она 161
  • онај 29
  • онака 2
  • онакав 1
  • онаква 1
  • онаке 1
  • онаки 1
  • Онако 2
  • онако 33
  • онамо 4
  • Онда 2
  • онда 76
  • Оне 2
  • оне 26
  • онесвесла 1
  • онесвесле 1
  • онесвеслу 2
  • Они 2
  • они 40
  • онижега 1
  • оним 5
  • онима 2
  • оних 1
  • оно 76
  • Оно 8
  • оног 1
  • Онога 1
  • онога 13
  • оној 8
  • онолико 1
  • оном 6
  • ономад 2
  • Ономад 2
  • ономадне 1
  • ономе 13
  • ону 18
  • опада 1
  • опадају 1
  • опадањем 1
  • опадаче 1
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазило 1
  • опазио 2
  • опак 1
  • опали 1
  • опалила 1
  • опалио 1
  • опалити 1
  • опаметио 2
  • опаметити 1
  • опанци 1
  • опарен 1
  • опасао 1
  • опасни 1
  • опасно 1
  • опасноме 1
  • опекла 1
  • опет 72
  • опећи 1
  • опија 3
  • опирала 3
  • опирале 1
  • опирали 1
  • опирао 3
  • опираше 2
  • опире 2
  • опиру 1
  • опирући 1
  • описала 1
  • описао 3
  • описати 1
  • описивао 4
  • описује 5
  • опколела 1
  • оплакнем 1
  • оплету 1
  • опљуцкивао 1
  • опљуцкује 1
  • опојног 1
  • опоменом 1
  • опомињаше 1
  • опомиње 1
  • опоравила 1
  • опоро 4
  • опоруци 1
  • оправити 1
  • опраштао 1
  • опреме 1
  • опремљена 1
  • Опрости 2
  • опрости 7
  • опростила 2
  • опростили 1
  • опростио 1
  • опростите 2
  • опростити 1
  • опростише 1
  • опружише 1
  • опсовао 1
  • опште 2
  • општина 7
  • општинара 2
  • општинаре 2
  • општинари 5
  • општине 4
  • општини 15
  • општином 1
  • општинске 1
  • општински 3
  • општинским 1
  • општинско 1
  • општинском 1
  • општинскоме 1
  • општину 4
  • ора 1
  • орао 1
  • ораси 1
  • Орах 1
  • орах 3
  • ораха 1
  • оригиналнији 1
  • орило 1
  • Орловац 1
  • орлови 2
  • Орлово 3
  • Орловог 1
  • Орловога 1
  • орловскога 1
  • Орловцу 2
  • Орман 1
  • орман 5
  • орманови 1
  • орману 1
  • орнија 1
  • орнији 1
  • орози 2
  • оронули 1
  • ороси 1
  • ортакује 1
  • оруђе 1
  • оружани 1
  • оруже 1
  • оружје 1
  • оружјем 2
  • осакати 1
  • осакатила 1
  • осам 4
  • осама 1
  • осаме 1
  • осами 4
  • осаму 4
  • осваја 1
  • осване 2
  • осванула 2
  • Освануо 1
  • освануо 2
  • осванути 1
  • осведочити 1
  • освета 2
  • осветили 1
  • осветлаће 1
  • осветлења 1
  • осврне 1
  • осврнув 1
  • освртао 1
  • осврће 1
  • Осека 1
  • осекнуо 1
  • осети 4
  • осетила 2
  • осетио 5
  • осетити 1
  • осетљиви 1
  • осетљивију 1
  • осетљивим 1
  • осећа 11
  • осећај 4
  • осећаја 3
  • осећаје 3
  • осећајем 2
  • осећајима 1
  • осећају 2
  • Осећала 1
  • осећала 6
  • осећали 1
  • осећам 2
  • осећао 4
  • осећате 1
  • осећаше 3
  • осигура 2
  • осигурала 1
  • осилио 1
  • осилити 1
  • осим 10
  • Осим 4
  • осипаше 1
  • оскоруше 2
  • оскорушу 1
  • ослабили 1
  • ослобађати 1
  • ослови 2
  • ословљавали 1
  • ослонити 1
  • ослушкивала 2
  • Ослушкивао 1
  • ослушкивао 2
  • ослушкиваше 1
  • ослушкује 1
  • осмех 2
  • осмехом 1
  • осмога 1
  • оснажио 1
  • оснива 1
  • Оснивању 1
  • основао 1
  • основати 1
  • основу 1
  • оснује 2
  • особинама 1
  • особитим 1
  • Особито 1
  • особито 6
  • осоколиш 1
  • осолити 1
  • осорљиво 1
  • оспе 1
  • оспу 1
  • оставе 1
  • остави 5
  • оставио 2
  • оставити 1
  • оставља 2
  • остављала 1
  • остављену 1
  • оставу 1
  • Остаде 1
  • остаде 2
  • остајао 1
  • остаје 1
  • Остала 1
  • остала 9
  • Остали 1
  • остали 5
  • Остало 1
  • остало 10
  • осталом 1
  • остане 7
  • остану 4
  • Остао 1
  • остао 4
  • остарела 1
  • остареле 1
  • остати 10
  • осу 11
  • осуђивао 1
  • осуђују 1
  • осула 2
  • осуле 2
  • осуло 1
  • Отад 1
  • отац 18
  • Отац 2
  • отвара 1
  • отварају 1
  • отварајући 1
  • отворена 1
  • отворено 2
  • отворену 1
  • Отвори 1
  • отвори 6
  • отворила 2
  • отворим 1
  • отворио 4
  • отворите 1
  • отворити 1
  • отворише 2
  • оте 4
  • отежао 1
  • отела 1
  • отели 1
  • отело 4
  • отерала 1
  • отесаше 1
  • отим 1
  • отимао 3
  • отимаше 2
  • отимљу 1
  • отискоше 1
  • отићи 4
  • отишао 13
  • Отишао 2
  • Отишла 1
  • отишла 5
  • отишле 1
  • Отишли 1
  • отишли 2
  • отишло 1
  • откада 1
  • Откако 1
  • откину 1
  • Откуд 1
  • откуд 2
  • Откуда 1
  • откуда 7
  • откуцавати 1
  • откуцај 4
  • откуцаје 1
  • откуцаји 2
  • отме 2
  • отмене 1
  • отму 1
  • Отоич 1
  • отоич 2
  • отоичке 1
  • отоме 1
  • отпала 1
  • отпаса 1
  • отпевају 1
  • отпирне 1
  • отплата 1
  • отпојао 1
  • отпоји 1
  • отпоче 1
  • отпочеле 1
  • отпочео 3
  • отпочети 2
  • отпочеће 1
  • отпочеше 1
  • отпочне 1
  • отпре 1
  • Отпре 1
  • отргао 1
  • отргне 1
  • отрезнио 1
  • отреса 1
  • отрести 1
  • отрже 1
  • отров 2
  • отрова 3
  • отрован 1
  • отрована 1
  • Отрове 1
  • отровница 1
  • отровом 1
  • отрову 1
  • отруло 1
  • отрчала 1
  • отуд 5
  • Отуда 3
  • отуда 5
  • отумарао 1
  • отурује 1
  • оћелавила 1
  • ох 1
  • охладнела 1
  • охладнело 1
  • оца 12
  • оцем 4
  • оцу 3
  • очај 1
  • Очај 1
  • очаја 2
  • очајава 2
  • очајавам 1
  • очајавао 5
  • очајању 2
  • очајно 3
  • очајноме 1
  • очајну 1
  • очарао 1
  • оче 2
  • очев 3
  • очева 7
  • очевидна 1
  • очевих 1
  • очевој 1
  • очеву 2
  • очекивао 1
  • очеличи 1
  • очеличио 1
  • оченаш 1
  • оченаша 1
  • очешала 1
  • очешао 1
  • очи 80
  • очију 19
  • очима 29
  • очинства 1
  • очитала 1
  • очишћену 1
  • очува 2
  • очупати 1
  • оџак 1
  • Оџацима 1
  • ошине 2
  • ошинула 1
  • ошинуле 1
  • ошинуо 1
  • оштар 2
  • оштетио 1
  • оштра 1
  • оштри 1
  • оштрије 2
  • оштрим 2
  • Оштро 1
  • оштро 10
  • оштрога 1
  • оштром 1
  • оштру 3
  • п 1
  • Па 30
  • па 535
  • пада 7
  • падају 3
  • падала 1
  • падале 2
  • падало 1
  • падаше 1
  • паде 9
  • Падне 1
  • падне 8
  • паднем 1
  • падну 1
  • падоше 2
  • пажљивије 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 5
  • пажњу 1
  • пазе 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • пазила 1
  • пазили 1
  • пазим 1
  • пазимо 1
  • Пазић 1
  • пазухо 1
  • Паја 2
  • Паје 1
  • пак 3
  • пакао 1
  • пакетирати 1
  • пакост 2
  • Пакши 3
  • пала 7
  • палаца 1
  • палацнуће 1
  • пале 2
  • пали 1
  • пало 4
  • памет 7
  • паметан 2
  • памети 8
  • паметна 1
  • паметнија 1
  • паметно 2
  • паметном 1
  • памећу 2
  • памте 1
  • памти 4
  • памтила 1
  • памтим 1
  • памуку 1
  • панцир 1
  • панциром 1
  • пањ 1
  • Пао 1
  • пао 12
  • паор 2
  • паоре 1
  • паори 2
  • паоркиње 1
  • паоркињу 2
  • паоркуша 1
  • паоркушу 2
  • паорлук 1
  • паорска 1
  • Паорска 2
  • Паорско 1
  • паприкаш 1
  • паприком 1
  • папучом 1
  • пар 3
  • пара 6
  • Параси 1
  • паре 1
  • парнице 1
  • пароброди 1
  • паробродом 2
  • паробродских 1
  • паром 2
  • партија 3
  • парче 1
  • парченцетом 1
  • пас 3
  • паса 1
  • пасјем 1
  • пасти 1
  • патвариста 2
  • патничком 1
  • патња 1
  • патњама 1
  • патос 1
  • паћеника 1
  • паук 1
  • пахуљак 1
  • паше 1
  • Пашће 1
  • пева 2
  • певају 3
  • певајући 1
  • певала 4
  • певања 1
  • певању 1
  • певао 1
  • певаће 1
  • певача 3
  • певачице 1
  • певачка 4
  • певачку 1
  • певуца 1
  • певуцнути 1
  • певуцнуће 1
  • пегав 1
  • педаљ 1
  • педесет 6
  • педесетице 1
  • педесетицу 1
  • педесету 1
  • пекло 2
  • пелена 1
  • пена 3
  • пензија 1
  • пензије 1
  • пео 1
  • пепео 4
  • пера 1
  • перо 1
  • Перса 1
  • персисти 1
  • персона 2
  • персоном 1
  • песама 1
  • Песма 1
  • песма 14
  • песмама 1
  • песмарица 2
  • песмарице 1
  • песмарици 1
  • песмарицу 7
  • песме 7
  • песмицу 1
  • песмом 4
  • песму 10
  • песничкога 1
  • пет 16
  • петама 1
  • ПЕтар 1
  • Петар 9
  • пете 1
  • петељци 1
  • пети 4
  • петице 1
  • петицу 1
  • петли 1
  • петље 1
  • петнаест 3
  • петнаеста 1
  • Петра 1
  • Петре 2
  • Петром 1
  • пету 1
  • пећ 3
  • пећи 5
  • пећке 1
  • пех 1
  • печата 1
  • пече 2
  • печена 2
  • печења 3
  • печење 2
  • пешице 1
  • пешке 1
  • пешкир 1
  • пештанске 1
  • пештански 1
  • Пештански 1
  • пештанским 1
  • пештанскога 1
  • пештанску 1
  • Пештанци 2
  • Пеште 4
  • Пешти 7
  • Пешту 2
  • пијаће 1
  • пијаци 3
  • пијацу 1
  • пије 2
  • пијуцкају 1
  • пикслу 1
  • Пилат 1
  • пиле 1
  • Пилећи 1
  • пилићи 1
  • пиљаре 1
  • пиљарица 1
  • пиљарице 1
  • пипају 1
  • пипне 1
  • писала 1
  • писали 1
  • писамцат 1
  • писамце 3
  • писан 1
  • писана 1
  • писању 1
  • писао 7
  • писар 3
  • писара 1
  • писаром 1
  • писаћег 1
  • писаћи 1
  • писма 3
  • писме 1
  • писмима 2
  • писмо 13
  • писмоноша 3
  • писмоноши 1
  • писмоношу 2
  • писму 2
  • писне 1
  • пита 16
  • питај 1
  • питају 1
  • питајући 1
  • питала 3
  • питам 2
  • Питам 2
  • питање 5
  • питању 1
  • питате 1
  • Питате 1
  • питаху 2
  • питаш 1
  • питаше 2
  • пите 2
  • питоме 1
  • пиће 3
  • Пише 3
  • пише 9
  • пиши 2
  • пиштало 1
  • пиште 1
  • пиштоља 1
  • плава 1
  • плаве 4
  • плаветним 1
  • плавим 1
  • плаво 3
  • плавој 1
  • плавом 3
  • плаву 2
  • плајаш 1
  • плакале 1
  • пламен 5
  • пламена 1
  • пламену 2
  • пламом 1
  • пламте 1
  • пламтела 1
  • пламтело 1
  • пламти 1
  • пламћаше 1
  • план 1
  • плане 3
  • планета 1
  • планина 2
  • планине 8
  • планини 4
  • планином 1
  • планински 1
  • планинских 1
  • планинскога 2
  • планину 10
  • плановима 1
  • плану 18
  • планула 1
  • Планула 1
  • плануло 1
  • планути 1
  • плануше 2
  • пластови 1
  • платац 1
  • платила 1
  • платили 1
  • платио 4
  • платити 3
  • платку 2
  • платна 1
  • плаћа 5
  • плаховито 4
  • плахује 1
  • плач 2
  • плаче 1
  • плаши 2
  • плашила 1
  • плашио 2
  • плашљива 1
  • Плашљива 1
  • плашљиво 3
  • плашљивом 1
  • племенит 1
  • племенити 1
  • племенитим 1
  • племенитих 1
  • племенито 1
  • племенитог 1
  • племенитога 1
  • плести 1
  • плете 1
  • плетеницом 1
  • плетеницу 1
  • плетену 1
  • плетиво 2
  • плетивом 1
  • Плетке 1
  • плету 1
  • плећу 1
  • плови 1
  • плуг 1
  • плундрама 1
  • плућа 1
  • плуће 1
  • пљачку 1
  • пљескао 1
  • пљесну 1
  • пљуштало 1
  • По 27
  • по 334
  • поарчити 1
  • побегао 1
  • победио 1
  • побијају 1
  • побледео 1
  • побледи 1
  • поближе 1
  • побожни 1
  • побожно 1
  • поболева 1
  • поболевају 1
  • побоље 1
  • побољи 1
  • поборавио 1
  • поборници 1
  • побочницима 1
  • побусани 1
  • побусану 1
  • побусила 1
  • Повадио 1
  • повадити 1
  • поведе 1
  • Поведе 1
  • поведите 1
  • повео 1
  • поверење 1
  • поверењу 1
  • поверио 2
  • повести 1
  • поветарац 5
  • повеће 2
  • повећу 1
  • повија 4
  • повијају 2
  • повијала 1
  • повијао 2
  • повијарака 1
  • повијаху 1
  • повијаше 1
  • повије 1
  • повију 1
  • повика 1
  • повиче 1
  • повлади 1
  • повладила 2
  • Повлађивали 1
  • повлађивало 1
  • повлађује 1
  • повлађују 1
  • повод 1
  • поводи 1
  • поврати 2
  • повратио 1
  • повређени 1
  • површине 1
  • повукао 5
  • повукла 2
  • погађа 1
  • погађао 1
  • погана 2
  • погани 1
  • погачица 1
  • погачице 1
  • погдекоји 2
  • погинуо 2
  • поглаварима 1
  • поглади 1
  • погладим 1
  • поглед 20
  • Поглед 3
  • Погледа 1
  • погледа 41
  • погледав 2
  • погледавши 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледају 3
  • погледала 11
  • погледао 2
  • погледати 2
  • погледаће 1
  • погледаху 2
  • погледи 12
  • погледима 2
  • погледом 10
  • погледу 2
  • погнула 1
  • погодба 1
  • погоде 1
  • Погоди 1
  • погоди 2
  • погодила 2
  • погодио 3
  • погодно 1
  • погорелој 1
  • поготову 1
  • погрешио 1
  • погружен 1
  • Под 3
  • под 47
  • пода 1
  • подај 1
  • подаље 1
  • подбочи 1
  • подвезати 1
  • подвикује 1
  • подворење 1
  • подворио 1
  • подели 1
  • поделили 1
  • поделио 1
  • подерати 1
  • подетио 1
  • поджупан 1
  • подивљају 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигли 1
  • подигне 2
  • подигнеш 1
  • подигну 1
  • подигоше 1
  • Подиђе 1
  • подиђе 3
  • подиже 3
  • подилази 1
  • подилазили 1
  • подире 1
  • подићи 1
  • подлаца 1
  • подлегао 1
  • подлеже 1
  • подлете 1
  • подломљена 1
  • подметне 1
  • подмирила 1
  • подмладила 1
  • подмладио 1
  • подне 29
  • поднела 1
  • поднесе 1
  • поднети 2
  • подножју 1
  • подноси 1
  • подрезао 1
  • подржавати 1
  • подрива 1
  • подривати 1
  • подривено 1
  • подрте 1
  • подругљиво 2
  • подруми 1
  • подсече 1
  • подскочила 1
  • подсмевају 1
  • подсмеваш 1
  • подсмех 1
  • подсмехну 1
  • подстаче 1
  • подужи 1
  • подунавке 1
  • подупирао 1
  • подупирати 1
  • пође 23
  • пођемо 1
  • пођеш 1
  • пођипало 1
  • Пођипаше 1
  • пођоше 1
  • Пођоше 1
  • пођу 1
  • пожелео 1
  • пожелети 1
  • поживи 2
  • Пожури 1
  • пожури 2
  • пожурила 1
  • пожуриле 1
  • пожурио 4
  • пожутели 1
  • пожутети 1
  • позавађале 1
  • позавађали 1
  • позавађују 1
  • позвала 1
  • позван 1
  • позване 1
  • позвани 2
  • позвао 2
  • позватих 1
  • позвекују 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 4
  • поздрава 1
  • поздрави 6
  • поздравила 1
  • поздравио 1
  • поздравите 1
  • Поздравите 1
  • поздравише 1
  • поздравља 1
  • поздравом 1
  • позив 8
  • позива 1
  • позицију 1
  • позлатило 1
  • позледи 1
  • позледила 1
  • позлеђујем 1
  • позли 1
  • позлило 2
  • позна 3
  • познавала 3
  • познавали 1
  • познавао 3
  • познавати 1
  • познаје 6
  • познајем 2
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познају 1
  • Познала 2
  • Познали 1
  • познанике 1
  • познаницима 1
  • познанство 1
  • познао 4
  • познати 1
  • позове 2
  • поиздолазили 4
  • појав 1
  • појава 2
  • појавама 1
  • појаве 4
  • појавила 1
  • појавио 1
  • Појављивали 1
  • појаву 1
  • појања 1
  • појао 1
  • појас 1
  • појаса 1
  • појати 1
  • појац 1
  • појача 1
  • поје 1
  • поједе 1
  • појединац 1
  • појединаца 3
  • поједине 3
  • поједини 3
  • појединце 1
  • појединци 1
  • појединцу 1
  • појезди 1
  • појео 1
  • појетичку 1
  • поји 1
  • појури 2
  • појурише 1
  • појутарје 1
  • појутарју 1
  • покаже 1
  • показала 1
  • показало 1
  • Показао 1
  • показао 4
  • показати 1
  • показивао 1
  • показујући 1
  • покајала 1
  • поквари 2
  • покварио 1
  • поклекао 1
  • поклекнуо 1
  • поклони 2
  • поклонио 1
  • поклопио 1
  • покој 2
  • покојне 1
  • покојни 3
  • покојникове 1
  • покојниковој 1
  • покојникову 1
  • покојнику 2
  • покојним 2
  • покојница 1
  • покојницом 1
  • покојног 1
  • Покојнога 1
  • покојнога 11
  • покојноме 1
  • покојну 1
  • поколебала 1
  • поколења 1
  • покосио 1
  • покретало 1
  • покретао 1
  • покретати 1
  • покривала 1
  • покривени 1
  • покрио 2
  • покрхала 1
  • покупи 1
  • покуша 1
  • пола 4
  • полаже 1
  • полажу 1
  • полазила 1
  • полазио 1
  • полак 1
  • полако 17
  • Полако 3
  • поласкало 1
  • полегала 1
  • полегали 1
  • полегли 1
  • полет 3
  • полета 2
  • Полете 1
  • полетети 1
  • полети 2
  • полеће 3
  • полећу 2
  • поливаљку 1
  • полије 1
  • полио 1
  • политике 2
  • политику 1
  • политици 1
  • политичком 1
  • политичку 1
  • половина 1
  • половине 1
  • половини 1
  • положај 4
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положи 2
  • положила 1
  • положио 2
  • полугласно 1
  • полудио 1
  • поља 1
  • поље 8
  • пољскога 1
  • пољу 11
  • пољуб 2
  • пољубац 4
  • пољубаца 2
  • Пољуби 1
  • пољуби 4
  • пољубила 3
  • пољубили 1
  • пољубио 3
  • пољубити 2
  • Пољубићу 1
  • пољупцем 1
  • пољупцима 1
  • помагала 1
  • помагање 1
  • помагати 1
  • помаже 2
  • помажу 2
  • помајка 1
  • Помајка 1
  • помајке 6
  • помајку 2
  • помајци 4
  • помајчина 1
  • помаља 2
  • помаљаху 1
  • помаљаше 1
  • помање 1
  • помена 1
  • помене 2
  • поменула 2
  • помешана 1
  • помисао 1
  • Помисао 2
  • Помисли 1
  • помисли 10
  • помислила 5
  • помислим 2
  • помислио 1
  • помислите 2
  • помишља 1
  • помишљала 1
  • помишљало 1
  • помишљао 1
  • Помишљао 1
  • помишљати 1
  • помогла 1
  • помогли 1
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогну 3
  • помогоше 1
  • помодним 1
  • поможе 1
  • Помоз 1
  • помоз 2
  • помози 2
  • помозите 1
  • Помозите 1
  • помоле 2
  • помоли 4
  • помолила 1
  • помолиле 1
  • помолиће 1
  • помолише 2
  • помор 1
  • помоћ 3
  • помоћи 18
  • помоћу 1
  • помрачило 1
  • помрмља 1
  • помрсити 1
  • помути 1
  • понајвише 2
  • понајтежа 1
  • понамештали 1
  • понамештати 1
  • понаша 1
  • поневидио 1
  • понедеоник 1
  • понели 1
  • понело 1
  • понео 1
  • понети 1
  • понеће 1
  • понешто 2
  • понизно 1
  • Поникао 1
  • поникла 2
  • понићи 1
  • понове 1
  • понови 1
  • поновила 1
  • поново 6
  • понор 1
  • понору 1
  • поносе 1
  • поноси 1
  • поносим 1
  • поносит 1
  • поносита 1
  • поносити 1
  • поносито 1
  • поносно 1
  • поносом 1
  • поноћ 1
  • Поноћ 1
  • поноћи 3
  • понуда 1
  • понуди 3
  • понудио 1
  • понуду 1
  • поњам 1
  • поњихује 1
  • поодавно 1
  • Поп 1
  • поп 4
  • Попа 1
  • попа 13
  • попадати 1
  • попаде 1
  • попадија 14
  • Попадија 5
  • попадије 3
  • попадији 1
  • Попадији 1
  • попадијиним 1
  • попадијом 1
  • попадију 3
  • попадне 1
  • попала 1
  • попало 1
  • попаљена 1
  • попао 2
  • попе 3
  • попела 1
  • попео 1
  • Попи 1
  • попи 3
  • попиј 1
  • попије 3
  • попила 1
  • попиле 1
  • попило 1
  • попина 3
  • попиним 1
  • попиних 1
  • попином 1
  • Попић 20
  • Попића 5
  • Попићем 1
  • Попићу 2
  • поплашен 1
  • поплашена 2
  • поплашено 1
  • поплашила 2
  • поплашиле 1
  • поплашили 1
  • попљуцкују 1
  • попне 1
  • попова 2
  • попове 2
  • ПОПОВИЋ 2
  • ПОПОВИЋА 5
  • поповој 1
  • поповом 1
  • попошиницу 1
  • поправи 1
  • поправила 1
  • поправиће 1
  • попрети 1
  • попрскује 1
  • попу 2
  • попуни 1
  • попустила 3
  • попустило 1
  • порадимо 2
  • поражен 1
  • поразила 1
  • поранила 1
  • порасла 2
  • порастао 1
  • Поред 1
  • поред 2
  • поредо 1
  • поређала 1
  • поређане 1
  • поређани 2
  • поређати 1
  • поремети 1
  • пореметило 1
  • поретка 1
  • поробили 1
  • пород 1
  • породица 1
  • породицама 1
  • породице 1
  • породици 2
  • породичком 1
  • породичним 1
  • порока 1
  • пороком 1
  • порти 1
  • поруменела 3
  • порумени 2
  • поруци 1
  • поруче 1
  • поручи 2
  • поручила 1
  • поручио 2
  • поручићу 1
  • порцулан 1
  • посаветују 1
  • посади 2
  • посадио 1
  • посађена 1
  • Посао 1
  • посао 34
  • посастављао 1
  • посведочити 1
  • посвети 1
  • посветио 2
  • посвршује 1
  • поседак 5
  • поседаше 1
  • Поседаше 2
  • поседи 2
  • посете 2
  • посети 1
  • посетили 1
  • посетници 1
  • посетницу 2
  • посету 1
  • посипаше 1
  • поситним 1
  • поскочио 1
  • поскочица 1
  • посла 19
  • послао 1
  • послати 1
  • Послаћу 1
  • После 16
  • после 56
  • последња 3
  • последње 5
  • последњи 6
  • последњим 3
  • последњих 3
  • последњу 3
  • послетку 4
  • послова 3
  • послове 3
  • послови 1
  • пословима 1
  • послом 3
  • послу 7
  • послужи 1
  • послушати 2
  • посматра 1
  • поспе 1
  • посред 1
  • посрнули 1
  • посрћући 2
  • поставила 1
  • постављени 1
  • постаде 1
  • постала 1
  • постали 1
  • постао 4
  • постеље 12
  • постељи 3
  • постељу 8
  • постигао 2
  • постигла 1
  • постигне 2
  • постигнуће 1
  • постидни 1
  • постојбином 1
  • постојбину 3
  • постојте 1
  • поступа 1
  • посукташе 1
  • посукти 1
  • посумњао 1
  • потаје 1
  • потаји 1
  • потанко 5
  • потвора 1
  • потегао 4
  • потеге 1
  • потегли 1
  • потегну 1
  • потеже 6
  • потез 2
  • потекне 1
  • потекоше 1
  • потеру 1
  • потеци 1
  • потешке 1
  • потешко 1
  • поткожили 1
  • поткопа 1
  • поткрадају 1
  • поткрепи 1
  • поткује 1
  • потмула 1
  • Потмула 1
  • потмуло 1
  • поток 4
  • потока 9
  • потоку 2
  • потпали 1
  • потписа 2
  • потписали 1
  • потписе 1
  • потписи 1
  • потписивали 1
  • потпише 1
  • потпомаже 1
  • потпору 1
  • потпуну 1
  • потражи 1
  • потраја 4
  • потраје 1
  • потребе 1
  • потреби 2
  • потресен 1
  • потресени 1
  • потресла 1
  • потресло 1
  • потрешен 1
  • потрчао 1
  • потукла 1
  • поћерка 1
  • поћерке 3
  • поћеркинога 1
  • поћерком 1
  • поћерку 3
  • поћерци 2
  • поћи 6
  • поуздана 1
  • поуздано 1
  • поузданога 1
  • поуздану 1
  • поуздање 1
  • поуздањем 1
  • поуздати 1
  • поуке 2
  • поуку 1
  • поумирасмо 1
  • поучне 1
  • поучним 1
  • похватали 1
  • похватам 1
  • похита 2
  • похитала 1
  • похитао 2
  • похлепи 1
  • походе 4
  • походи 4
  • походио 3
  • похођана 1
  • похођане 1
  • похођани 2
  • Поцерац 1
  • поцрвенио 1
  • поцупкује 1
  • почасноме 1
  • почаст 1
  • поче 15
  • почела 7
  • почели 4
  • почело 6
  • почео 10
  • почетак 1
  • почети 2
  • почетку 1
  • почеће 3
  • почеше 9
  • почивала 1
  • почињао 1
  • почиње 3
  • почињем 1
  • почињу 1
  • почне 15
  • почнемо 1
  • почну 3
  • пош 1
  • поша 1
  • пошао 2
  • поше 1
  • пошиница 12
  • пошиницу 1
  • пошла 6
  • пошли 3
  • пошло 1
  • пошље 1
  • пошљем 1
  • пошљемо 1
  • пошљи 1
  • Пошљи 1
  • поштанске 1
  • поштапати 1
  • Поштар 1
  • поштар 17
  • поштара 4
  • поштареве 2
  • поштарево 1
  • поштаревом 2
  • поштарка 13
  • поштарке 2
  • поштарку 1
  • поштарска 1
  • поштарске 1
  • поштарски 1
  • поштарци 1
  • поштен 3
  • поштени 1
  • поштено 2
  • поштење 1
  • пошти 1
  • пошто 5
  • поштовања 1
  • поштовање 1
  • поштовањем 2
  • поштовао 2
  • поштоваше 1
  • Пошту 1
  • пошту 2
  • поштује 1
  • прав 1
  • права 10
  • правац 2
  • правде 2
  • праве 3
  • Прави 1
  • прави 7
  • правила 1
  • правим 2
  • правника 2
  • правнику 1
  • право 15
  • правога 1
  • правој 1
  • праву 1
  • правца 2
  • правце 1
  • правцу 1
  • праг 3
  • прага 3
  • прагове 1
  • прагу 3
  • празни 1
  • празнике 1
  • празних 1
  • празно 1
  • празном 2
  • практиканта 1
  • практикује 2
  • практичан 1
  • праље 1
  • праљу 1
  • прамичак 1
  • прангија 1
  • прангије 1
  • прапорци 1
  • праскајте 1
  • праскају 1
  • праске 1
  • праскозорје 1
  • прате 1
  • прати 3
  • пратила 1
  • пратио 1
  • пратиоца 1
  • прах 1
  • прашак 1
  • прашина 1
  • прашини 1
  • прашину 1
  • праштају 1
  • праштајући 1
  • праштам 1
  • Прва 1
  • прва 18
  • Прве 1
  • прве 14
  • Први 10
  • први 75
  • првим 4
  • првина 3
  • првих 5
  • прво 22
  • Прво 9
  • првог 2
  • првога 8
  • првој 2
  • првом 3
  • прву 13
  • пре 48
  • Пре 8
  • пребија 1
  • пребледела 1
  • преболео 1
  • преболети 1
  • преброди 1
  • Пребројте 1
  • превалила 1
  • превалило 1
  • Превара 1
  • преварени 1
  • преварио 2
  • преварити 1
  • превија 1
  • преврат 1
  • Преврнула 1
  • превртала 1
  • преврће 3
  • прегаоштво 1
  • прегледао 1
  • прегну 1
  • прегорети 1
  • прегори 1
  • Прегори 1
  • Пред 6
  • пред 72
  • преда 5
  • предавали 1
  • предавања 1
  • Предавања 1
  • предавањима 1
  • предаде 1
  • предај 1
  • предао 2
  • преде 1
  • пределе 1
  • пределу 1
  • предео 1
  • предигла 1
  • Предиглица 1
  • предисало 1
  • предисао 1
  • предисати 1
  • предише 5
  • предлогу 1
  • предлозима 1
  • предњак 1
  • предњака 1
  • предњаци 1
  • предњој 1
  • предњу 1
  • предомислио 2
  • председник 2
  • предсказује 1
  • предсобљу 2
  • предузео 1
  • пређашњег 1
  • пређе 5
  • пређица 1
  • преживи 1
  • преза 1
  • презао 1
  • презрену 1
  • прекали 1
  • прекида 1
  • прекидали 1
  • прекиде 1
  • прекине 1
  • прекинуло 2
  • преклињала 1
  • преклиње 1
  • преко 33
  • прекор 3
  • прекораче 1
  • прекорачи 1
  • прекорачила 1
  • прекратимо 1
  • Прекрсти 1
  • прексиноћ 1
  • прексутра 1
  • прелаз 1
  • Прелаз 1
  • прелазио 1
  • прелетала 1
  • прелетела 2
  • прелетеше 1
  • прелети 5
  • прелива 2
  • преливаше 1
  • прелома 1
  • преломити 1
  • Према 1
  • према 24
  • премишља 1
  • премишљају 1
  • Премишљајући 1
  • премишљала 2
  • прене 1
  • пренела 1
  • пренео 1
  • пренеразила 1
  • пренеразиле 1
  • прену 2
  • пренуло 1
  • пренуо 1
  • Преодницу 2
  • препирању 1
  • препирете 1
  • препитоми 1
  • преплануо 2
  • преплатио 1
  • преплашила 1
  • преплашио 1
  • препородити 1
  • препрата 1
  • препредену 1
  • препречи 1
  • препун 1
  • препуне 1
  • прерушавао 1
  • прерушена 1
  • пресекао 1
  • пресела 1
  • пресели 1
  • преселила 1
  • преселиле 1
  • пресело 1
  • пресече 1
  • пресешће 1
  • Прескока 1
  • прескоку 2
  • Преславнаја 1
  • престаје 1
  • престала 1
  • Престала 1
  • престанка 1
  • престоље 2
  • претвараше 1
  • претворише 1
  • претерује 1
  • претећи 1
  • прети 2
  • претила 1
  • претпрату 1
  • претреса 1
  • претресају 1
  • претресали 1
  • претрне 1
  • претрну 2
  • претрнула 1
  • претрнуо 1
  • претрпао 1
  • претрчи 1
  • претурао 1
  • претури 1
  • претурила 1
  • претурили 3
  • Претутњили 1
  • прећаху 1
  • прећи 4
  • прецветало 1
  • преча 1
  • пречасни 2
  • пречац 2
  • прече 1
  • пречи 1
  • пречио 1
  • пречицом 1
  • пречуо 2
  • прешла 1
  • прешли 1
  • прешло 1
  • пржени 1
  • пржи 1
  • При 10
  • при 18
  • приања 1
  • приањају 1
  • прибавила 1
  • прибележи 1
  • прибележила 1
  • прибере 2
  • Приберите 1
  • прибила 1
  • прибира 1
  • прибирао 1
  • Прибирао 1
  • приближила 2
  • приближио 1
  • прибоде 1
  • прибором 2
  • прибра 3
  • прибравши 1
  • прибрала 2
  • прибрао 2
  • Привезаше 1
  • привија 1
  • привише 1
  • привлачи 1
  • привреба 1
  • привукли 1
  • приграбе 1
  • приграбили 1
  • пригревици 1
  • пригрли 2
  • пригрлио 1
  • придене 1
  • придржала 1
  • придружио 1
  • приђе 6
  • прижељкује 1
  • призва 1
  • признао 2
  • призрака 1
  • Призрен 1
  • прија 1
  • пријатељ 5
  • пријатеља 4
  • пријатеље 1
  • пријатељи 5
  • пријатељима 1
  • пријатељски 1
  • пријати 1
  • прији 1
  • прикаже 2
  • приказало 1
  • приказао 1
  • приказаше 1
  • приказивала 1
  • приклапа 1
  • приклапања 1
  • приклињало 1
  • приклиње 1
  • приклињи 1
  • приклињу 1
  • прикрада 3
  • прикрадаше 2
  • прикраде 1
  • прикрајка 2
  • прикрала 1
  • прикрале 1
  • прикрало 1
  • прикрије 1
  • прилагођава 1
  • прилегао 1
  • прилика 6
  • приликама 4
  • прилике 1
  • приликом 3
  • прилику 8
  • прилици 1
  • прилог 1
  • прилоге 1
  • приложник 1
  • прилозима 1
  • приљубе 1
  • приљуби 1
  • приљубила 1
  • прима 5
  • примају 1
  • примакне 1
  • примакнуо 1
  • примам 1
  • примењивати 1
  • приметила 5
  • приметили 1
  • Приметио 1
  • приметио 3
  • прими 2
  • примила 3
  • примили 3
  • примио 3
  • примити 2
  • приморске 1
  • принесе 1
  • приновила 1
  • принуди 1
  • прионемо 1
  • прионула 1
  • припада 1
  • припази 1
  • припазила 1
  • припазио 1
  • припазити 1
  • припалио 1
  • припитомила 1
  • приповеда 2
  • приповеди 2
  • приповест 1
  • ПРИПОВЕТКА 2
  • ПРИПОВЕТКЕ 2
  • припомоћ 1
  • припрегу 1
  • припреме 1
  • Природа 1
  • природа 3
  • природе 7
  • природи 2
  • Природно 2
  • природнога 1
  • природном 1
  • присенак 1
  • присену 1
  • присети 1
  • прискочи 1
  • прискочио 1
  • Прискочише 2
  • присмаче 1
  • присни 1
  • приспела 1
  • приспети 1
  • приставила 1
  • приставити 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајали 1
  • пристају 1
  • пристала 3
  • пристаниште 1
  • пристану 1
  • пристао 3
  • приступило 1
  • приступим 1
  • присутан 1
  • присутне 1
  • присутни 1
  • присутних 1
  • притворена 1
  • притегнути 1
  • притисак 1
  • притиска 1
  • притискивала 1
  • притискује 1
  • притискујући 1
  • притисне 2
  • притиснула 1
  • притиснуо 3
  • притиште 3
  • притрча 2
  • притрчаше 1
  • прихватати 1
  • прихвате 2
  • прихвати 22
  • прихватила 2
  • прихватио 5
  • прихватити 1
  • прихватиће 13
  • прихваћа 1
  • прихваћена 1
  • прихода 1
  • прича 13
  • Причајте 1
  • Причала 1
  • причала 3
  • причали 1
  • причам 1
  • причању 2
  • причао 6
  • причате 1
  • причаше 2
  • причекамо 1
  • причекати 1
  • причест 1
  • причешћују 1
  • причи 3
  • причом 1
  • причу 4
  • причуо 1
  • пришао 1
  • пришапне 1
  • пришапнула 1
  • прише 1
  • пришелац 1
  • пришелаца 1
  • пришо 5
  • приштедили 1
  • пришу 1
  • пркос 1
  • пркоси 1
  • прне 1
  • прнуше 1
  • Проба 1
  • пробадају 1
  • проби 1
  • пробија 1
  • пробијају 1
  • пробијати 1
  • пробила 1
  • пробуде 1
  • пробуди 1
  • пробудила 2
  • пробудиле 1
  • пробудили 2
  • пробудио 4
  • пробудити 1
  • провалила 1
  • проведе 2
  • проведу 1
  • провела 2
  • провели 2
  • провео 1
  • провести 4
  • провири 2
  • проводаџије 2
  • проводаџијница 1
  • проводили 1
  • проводио 1
  • провуче 1
  • прогало 1
  • прогледала 1
  • проговори 2
  • проговоривши 1
  • проговорио 3
  • прогунђа 2
  • прода 2
  • Продавати 1
  • продаје 1
  • продали 2
  • продати 1
  • продерали 1
  • продивани 1
  • продре 1
  • продрећете 1
  • продужи 7
  • продужите 1
  • продужити 1
  • прође 7
  • прођете 2
  • прођу 1
  • проживе 2
  • прожимале 1
  • прозираше 1
  • прозор 5
  • прозора 1
  • прозоре 3
  • прозори 1
  • прозорима 2
  • прозору 3
  • прозре 1
  • прозрела 1
  • проја 1
  • пројезди 1
  • проклео 1
  • Проклета 1
  • проклињао 1
  • проклињем 1
  • прокрчи 1
  • пролазе 1
  • пролази 3
  • пролазила 1
  • пролазио 4
  • пролетале 1
  • пролетницом 1
  • пролетнога 1
  • пролетњи 1
  • пролећа 6
  • Пролеће 1
  • пролеће 8
  • пролећу 2
  • промаља 1
  • промене 1
  • променило 2
  • променити 1
  • промену 1
  • променути 1
  • промишља 1
  • промишљеном 1
  • промоли 1
  • промрмља 1
  • промумла 1
  • промумлаће 1
  • промумља 1
  • промуца 4
  • промучио 1
  • проневештавате 1
  • пронео 1
  • пропада 1
  • пропадне 5
  • пропалим 1
  • пропало 2
  • пропаст 1
  • пропасти 3
  • пропиташ 1
  • пропитивао 1
  • пропитује 1
  • прорезана 2
  • прорицали 2
  • пророка 1
  • просијавала 1
  • просио 1
  • просјачкога 1
  • прослави 1
  • прославим 1
  • прославимо 1
  • прословиле 1
  • прословио 1
  • проспава 1
  • проста 1
  • прости 3
  • просто 2
  • просторијама 2
  • просторије 1
  • простота 1
  • простран 1
  • простре 1
  • прострујао 1
  • проструји 1
  • прострујила 1
  • просту 2
  • просу 1
  • протерани 1
  • протераћу 1
  • против 11
  • противни 1
  • противнику 1
  • протиној 1
  • протином 1
  • протину 1
  • протре 2
  • протрља 1
  • протуњише 1
  • проћи 3
  • проћиће 1
  • проучи 3
  • проучим 1
  • проучио 1
  • прохте 1
  • прохтело 1
  • процесају 1
  • процуњала 1
  • прочарака 1
  • прочеврљи 1
  • прочеље 1
  • прочељу 1
  • прочита 2
  • прочитала 1
  • прочитати 1
  • прочиташ 1
  • прошао 5
  • прошла 2
  • прошле 1
  • прошли 1
  • Прошло 1
  • прошло 4
  • прошлога 1
  • прошлости 3
  • прошлу 1
  • прошњу 1
  • прсима 1
  • прсне 1
  • прст 2
  • прста 1
  • прсте 3
  • прстен 1
  • прстење 1
  • прсти 2
  • прстом 1
  • прти 1
  • пртљагом 1
  • пружа 1
  • пружао 1
  • пружаше 1
  • пружи 7
  • пружила 3
  • прут 2
  • прућио 1
  • пса 2
  • птица 1
  • пука 1
  • пукла 2
  • пукло 3
  • пукне 5
  • Пун 1
  • пун 8
  • пуна 11
  • пуначко 1
  • пуне 5
  • пуни 1
  • пуним 2
  • Пуних 1
  • пуних 4
  • Пуно 1
  • пуно 3
  • пуном 3
  • пуну 2
  • пупољак 4
  • пупољка 1
  • пуст 6
  • пуста 4
  • пустаре 1
  • пусте 2
  • Пусти 3
  • пусти 8
  • пустила 3
  • пустили 2
  • пустињу 1
  • Пустио 1
  • пустио 4
  • пустити 2
  • пусто 1
  • пустој 1
  • пустолови 1
  • пустолову 1
  • пустош 1
  • пустоше 1
  • пусту 1
  • пут 38
  • пута 56
  • путем 6
  • путници 1
  • путнички 1
  • путовали 1
  • путове 2
  • путу 6
  • Путуј 1
  • путунџија 1
  • путуње 2
  • пуцају 2
  • пуцало 1
  • пуцањ 1
  • пуцао 1
  • пуцати 1
  • пуце 1
  • пуцкајте 1
  • пучини 1
  • пуше 1
  • Пуши 1
  • пуши 2
  • пушила 2
  • Пушка 2
  • пушка 6
  • пушкама 2
  • пушке 1
  • Пушке 1
  • пушком 1
  • пушкомет 1
  • пушку 1
  • пушта 2
  • пуштајући 1
  • Пфуј 1
  • пчелице 1
  • Р 6
  • равак 1
  • раван 1
  • равна 1
  • равније 1
  • равници 1
  • равној 1
  • равну 1
  • рад 22
  • рада 4
  • Рада 4
  • Раде 1
  • раде 5
  • радећи 2
  • ради 37
  • Ради 6
  • радије 2
  • радила 1
  • радили 3
  • радило 2
  • радим 2
  • радио 4
  • радионица 1
  • радионице 1
  • радионици 1
  • радионицу 2
  • радити 8
  • радну 1
  • радња 2
  • радњама 1
  • радњи 1
  • радњом 1
  • радњу 2
  • радо 11
  • Радо 3
  • радовала 3
  • радовале 1
  • радове 1
  • радознало 1
  • радознао 1
  • радом 5
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 4
  • радост 3
  • радости 8
  • радошћу 3
  • раду 10
  • радује 1
  • рађа 1
  • ражањ 2
  • ражњу 3
  • разабере 3
  • разабирати 1
  • Разабра 1
  • разабрао 2
  • разбибрига 1
  • разбије 1
  • разбирају 1
  • разбирање 1
  • разблажује 1
  • разболело 1
  • разболи 3
  • разбором 1
  • разбудили 1
  • разбуктала 1
  • разбукти 1
  • развалинама 1
  • развалине 1
  • разведе 1
  • разведрило 1
  • разведрио 1
  • развезао 1
  • развија 2
  • развијао 1
  • развије 1
  • развијен 1
  • развио 1
  • развиће 1
  • развуку 1
  • разгали 1
  • разгања 1
  • разгледе 1
  • разговара 2
  • разговарају 1
  • разговарајући 1
  • разговарали 2
  • разговарало 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 2
  • разговарати 1
  • разговараху 1
  • разговор 18
  • Разговор 3
  • разговора 9
  • разговоре 2
  • разговори 1
  • разговору 5
  • разгони 1
  • разгоњаше 1
  • разгорела 1
  • разгорео 1
  • разгревала 1
  • разгрејао 1
  • разгрне 1
  • раздао 1
  • раздвојили 1
  • раздвојити 1
  • Раздесио 1
  • раздире 1
  • раздиру 1
  • раздора 1
  • раздрага 1
  • раздрагала 1
  • раздрагали 1
  • раздрагало 1
  • раздрагати 1
  • раздува 1
  • разиграло 1
  • разиђе 1
  • разиђу 1
  • разилази 1
  • разићи 2
  • разишле 1
  • Разишли 1
  • разишли 2
  • разишло 1
  • разјарено 1
  • разједа 1
  • разјело 1
  • разјео 1
  • разлагања 1
  • разлаз 1
  • разлаза 1
  • разлеваше 3
  • разлегаше 1
  • разли 4
  • разлива 1
  • разливаху 1
  • разливаше 1
  • разливена 1
  • разлије 2
  • разлика 1
  • разлила 1
  • разлило 1
  • разлио 3
  • различити 1
  • размахне 1
  • размахнуло 1
  • размахнуо 1
  • размеће 1
  • размигољили 1
  • размирице 1
  • размишљајући 1
  • разне 1
  • разно 1
  • разноси 1
  • разносио 1
  • разракамиле 1
  • разрива 1
  • разројили 1
  • разудале 1
  • разузурио 1
  • разузурише 1
  • разуме 3
  • разумевао 2
  • разумела 1
  • разумело 1
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 2
  • разумније 1
  • разумнога 1
  • рај 1
  • Рајка 44
  • Рајко 97
  • Рајков 1
  • Рајкова 7
  • рајкове 1
  • Рајкове 2
  • Рајкови 1
  • Рајковим 3
  • Рајково 1
  • Рајкову 3
  • Рајком 9
  • Рајку 9
  • рајски 1
  • рајском 1
  • рају 1
  • ракетла 1
  • ракетле 1
  • ракију 2
  • Раково 1
  • ракољити 1
  • раку 2
  • раме 5
  • рамена 7
  • рамени 1
  • раменима 2
  • раменом 2
  • рамену 2
  • рамљу 1
  • рана 5
  • ранама 1
  • ране 2
  • Рани 1
  • рани 3
  • раније 8
  • ранила 2
  • раним 1
  • Рано 2
  • рано 9
  • раном 2
  • рану 6
  • рањене 1
  • рањени 1
  • рањеник 1
  • рањениково 1
  • рањенице 1
  • рањеницу 2
  • рањенога 1
  • рањеном 1
  • рапорт 1
  • рапортирала 1
  • расговорна 1
  • раскалашан 1
  • раскалашнији 1
  • раскиде 1
  • Раскопча 1
  • раскош 2
  • раскрсницу 1
  • расли 1
  • расом 1
  • Распарио 1
  • распири 2
  • распирио 1
  • распитао 1
  • распитује 1
  • расплаканим 1
  • Распламтелој 1
  • расплела 1
  • расплете 1
  • расположај 2
  • расположе 1
  • расправе 1
  • раст 2
  • раставе 1
  • растала 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • растане 1
  • растанку 1
  • растао 2
  • расте 2
  • растела 1
  • растерала 1
  • растић 1
  • растова 1
  • растове 1
  • растову 1
  • растурила 1
  • растурити 1
  • расула 1
  • расушене 1
  • рат 1
  • ратар 1
  • Ратар 1
  • ратара 2
  • ратари 1
  • ратаром 1
  • ратарска 1
  • Ратарска 1
  • ратарске 1
  • ратни 1
  • рачун 9
  • рачуна 1
  • Рачуна 1
  • рачунају 2
  • Рачунао 1
  • рачунао 2
  • рачунаш 1
  • рачуне 4
  • рачуни 2
  • рачуном 1
  • рачуну 2
  • рашљасту 1
  • рашћеретао 2
  • рашчистило 1
  • рђав 1
  • рђави 1
  • рђају 1
  • ребара 1
  • ребра 1
  • ребро 2
  • ребус 1
  • ред 9
  • реда 3
  • редак 1
  • редовно 3
  • редом 5
  • реду 9
  • редује 1
  • редујете 1
  • ређе 2
  • ређи 1
  • резанцима 1
  • резерве 1
  • резон 2
  • резону 2
  • рек 3
  • река 1
  • рекавши 1
  • Рекао 1
  • рекао 17
  • рекла 19
  • рекли 1
  • рекне 1
  • рекнемо 1
  • рекнеш 1
  • реко 1
  • рекомандираном 1
  • рекосте 1
  • рекох 8
  • рекоше 1
  • реку 1
  • репину 1
  • репом 1
  • ретка 2
  • ретки 2
  • Ретко 1
  • ретко 7
  • рећи 64
  • рећиће 8
  • Реци 3
  • реци 6
  • Рецимо 1
  • реците 1
  • Реците 1
  • реч 32
  • Рече 1
  • рече 183
  • речи 55
  • речима 19
  • речице 2
  • речицом 1
  • решио 1
  • решиће 1
  • рештаурација 1
  • риба 1
  • ригорозирај 1
  • ригорозирати 2
  • ризници 1
  • рикале 1
  • рикне 1
  • римскога 1
  • Риму 1
  • рине 1
  • ринфлајш 1
  • ритина 1
  • ритова 1
  • робије 1
  • робији 1
  • робови 1
  • рог 1
  • рогаљ 4
  • рогљу 3
  • род 3
  • рода 2
  • родбини 2
  • роде 2
  • роди 3
  • родила 7
  • родио 4
  • родитеља 3
  • родољубивој 1
  • родољубља 1
  • Родољубље 1
  • родом 1
  • Родом 1
  • рођена 4
  • рођендан 1
  • рођени 2
  • рођеном 1
  • рођену 2
  • рој 4
  • роја 1
  • роје 1
  • ројева 1
  • рок 1
  • рока 1
  • ролетне 1
  • Роман 24
  • роман 4
  • Романа 6
  • Романе 1
  • Романова 4
  • Роману 5
  • ромори 2
  • ропац 1
  • ропства 1
  • ропта 1
  • ропће 1
  • роса 1
  • росе 3
  • росицом 1
  • росне 1
  • росним 1
  • росних 1
  • росно 1
  • роснога 1
  • росну 1
  • росом 1
  • роткве 1
  • рубље 1
  • руђаше 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 2
  • ружица 1
  • ружице 1
  • ружна 1
  • ружно 3
  • ружом 1
  • рујне 1
  • рујних 1
  • рујно 1
  • Рука 1
  • рука 16
  • рукав 1
  • рукаве 2
  • рукама 16
  • руке 37
  • рукова 1
  • руковала 1
  • руком 18
  • руку 38
  • руља 1
  • румен 7
  • румена 1
  • руменилом 1
  • рупи 2
  • русвај 2
  • русваја 1
  • рухо 1
  • руху 1
  • руци 19
  • руча 1
  • ручавати 1
  • Ручак 1
  • ручак 9
  • ручало 1
  • ручати 1
  • ручица 1
  • ручице 2
  • ручка 2
  • ручком 1
  • ручку 5
  • руше 1
  • рушевине 1
  • руши 2
  • рушити 1
  • Рушњаци 1
  • с 148
  • С 30
  • Са 15
  • са 248
  • сабиле 1
  • сабљу 1
  • сабор 1
  • сав 31
  • Сав 5
  • савестан 1
  • савести 1
  • саветом 1
  • сави 1
  • савија 1
  • савијаше 1
  • савије 3
  • Савка 72
  • Савке 5
  • Савкин 4
  • Савкине 1
  • Савкиних 2
  • Савкино 2
  • Савкину 1
  • Савком 6
  • Савку 9
  • савладала 1
  • савршена 1
  • Саву 1
  • Савци 9
  • Савчица 1
  • сагласише 1
  • сагорети 1
  • Сад 15
  • сад 65
  • Сада 1
  • сада 76
  • садањим 1
  • сади 2
  • садио 1
  • саду 1
  • САДУ 3
  • сазиру 1
  • сазнају 1
  • сазнао 1
  • сазове 1
  • сакрити 2
  • салаш 1
  • салветић 1
  • сали 4
  • салу 2
  • Сам 1
  • сам 153
  • Сама 1
  • сама 35
  • Самац 1
  • самац 2
  • саме 9
  • сами 5
  • самих 1
  • самном 2
  • Само 17
  • само 176
  • самовала 1
  • самовања 1
  • самовање 1
  • самој 2
  • саморана 1
  • самосталан 2
  • самостално 1
  • самостана 2
  • самоток 1
  • самоћи 1
  • самоћу 1
  • самохран 6
  • самохрана 2
  • самртник 1
  • самртничко 1
  • самртно 1
  • саму 3
  • самцит 1
  • Сан 1
  • сан 11
  • санак 2
  • Санда 87
  • Санде 4
  • Санди 2
  • Сандине 1
  • сандине 2
  • сандиној 1
  • сандином 1
  • сандину 1
  • Сандо 2
  • Сандом 2
  • Санду 2
  • санка 1
  • сања 5
  • сањала 3
  • сањарија 1
  • сањате 1
  • сањаш 1
  • саоница 1
  • саопштио 1
  • саранити 1
  • сасвим 15
  • сасећи 1
  • саслуша 1
  • саслушале 1
  • саслушао 1
  • саставе 2
  • састави 2
  • саставио 3
  • саставити 1
  • састајале 1
  • састајали 1
  • састају 1
  • састале 1
  • састанак 2
  • састане 2
  • састанете 1
  • састанка 1
  • Састану 1
  • САстану 1
  • састао 2
  • састара 2
  • састарати 2
  • сасу 1
  • сат 5
  • сата 7
  • сати 4
  • сату 1
  • сахат 2
  • сахата 4
  • сахате 1
  • сахранила 1
  • сахранио 2
  • сахранише 1
  • сахрањен 1
  • сачувај 2
  • сачувао 1
  • сва 36
  • Сва 4
  • свагдање 1
  • свађају 1
  • Свака 1
  • свака 17
  • Сваке 1
  • сваке 9
  • Сваки 16
  • сваки 61
  • свакидањега 1
  • сваким 4
  • свако 19
  • Свако 6
  • сваког 2
  • Свакога 1
  • свакога 7
  • свакој 8
  • сваком 6
  • свакоме 11
  • сваку 11
  • свале 1
  • сване 2
  • свану 1
  • свануло 2
  • сванути 1
  • сват 1
  • сватова 2
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 2
  • сватовима 1
  • свашта 2
  • Све 25
  • све 251
  • свег 2
  • свега 22
  • сведе 3
  • сведок 1
  • сведоци 1
  • свежа 1
  • свежем 1
  • свежим 2
  • свежином 1
  • свеза 1
  • свем 6
  • Свему 1
  • свему 8
  • свенуо 1
  • СВЕСКА 2
  • свести 1
  • Свет 2
  • свет 58
  • света 9
  • светао 2
  • светац 1
  • свете 3
  • свети 2
  • светилника 1
  • светиљка 1
  • светиљци 1
  • светим 2
  • светини 1
  • светињом 1
  • светињу 1
  • светковине 1
  • светла 1
  • светлаци 1
  • светле 2
  • светли 3
  • светлим 1
  • светлих 1
  • светло 2
  • светлост 1
  • светлошћу 1
  • светлу 2
  • светлуцају 1
  • светњак 2
  • светњака 1
  • светњаком 1
  • свето 1
  • светове 1
  • светога 2
  • светој 1
  • светом 5
  • светска 1
  • светских 1
  • светскога 1
  • свету 43
  • светује 1
  • свећа 1
  • свеће 3
  • свећу 4
  • свечано 1
  • свечаноме 1
  • свештеника 1
  • Сви 10
  • сви 23
  • свидело 1
  • свиди 2
  • свидило 1
  • свију 8
  • свикао 1
  • Свикла 1
  • свикло 1
  • свила 3
  • свиленој 1
  • свим 6
  • Свима 1
  • свима 11
  • свињи 1
  • свињски 1
  • свира 2
  • Свирајте 1
  • свирао 1
  • свирач 1
  • свирача 3
  • свирачу 1
  • свирка 2
  • свирком 1
  • свирку 1
  • свисла 1
  • свисну 1
  • Свиснула 1
  • свиснуо 1
  • свиснути 1
  • свиснуће 1
  • свитати 1
  • свиће 3
  • свих 1
  • свјатими 2
  • свог 1
  • свога 71
  • свод 1
  • свој 55
  • своја 7
  • своје 119
  • својега 1
  • Своји 1
  • своји 3
  • својим 42
  • својима 13
  • својих 16
  • својој 40
  • Својом 1
  • својом 23
  • својски 6
  • својта 1
  • својте 1
  • Своју 1
  • своју 106
  • свом 7
  • своме 48
  • свотама 1
  • своту 1
  • свратио 1
  • свратити 1
  • свраћа 1
  • свраћао 1
  • сврне 1
  • сврнете 1
  • сврнуо 1
  • свртао 1
  • сврше 2
  • свршен 1
  • свршено 1
  • сврши 6
  • свршила 3
  • свршио 4
  • свршити 3
  • свршиш 1
  • сву 8
  • Свуда 2
  • свуда 4
  • свукла 1
  • свучена 1
  • се 1724
  • себе 28
  • себи 41
  • Себичан 1
  • себични 1
  • себичност 1
  • себичности 1
  • сева 1
  • севао 1
  • севне 1
  • севну 4
  • Сегедин 1
  • седа 1
  • седај 1
  • Седајте 1
  • седају 1
  • седајући 2
  • седала 1
  • седам 2
  • седамнаесту 1
  • седе 14
  • Седе 2
  • Седела 1
  • седела 7
  • седели 1
  • седео 1
  • Седео 3
  • седећиви 1
  • Седи 2
  • седи 4
  • седили 1
  • седишта 1
  • седиште 1
  • Седми 1
  • седмоврату 1
  • Седне 1
  • седне 6
  • седнемо 1
  • Седну 1
  • седну 2
  • Седоше 1
  • седоше 2
  • сеђаху 1
  • сеја 1
  • сејама 1
  • сејао 1
  • сеје 1
  • сеји 2
  • сејине 1
  • Сек 1
  • сек 2
  • секу 1
  • Села 1
  • села 22
  • селанцета 1
  • селе 2
  • сели 4
  • селима 2
  • селити 1
  • село 10
  • селом 1
  • селу 21
  • сељаци 1
  • семе 3
  • сен 2
  • сенка 2
  • Сео 3
  • сео 5
  • сеоске 3
  • сеоски 4
  • сеоским 1
  • сеоских 4
  • сеоској 2
  • сеоском 4
  • сеоцетом 1
  • сеоцету 1
  • сермије 1
  • сесију 1
  • Сестра 1
  • сестра 10
  • сестрама 4
  • сестре 3
  • сестри 5
  • сестриних 1
  • сестринске 2
  • сестром 2
  • сестру 4
  • сетан 2
  • сети 4
  • сетила 3
  • сетио 1
  • сетна 1
  • сетну 1
  • сећала 1
  • сећању 1
  • сећао 1
  • сећате 1
  • Сећаш 1
  • Сећаше 1
  • сећи 1
  • сече 1
  • си 55
  • сиви 1
  • сигурније 1
  • сигурнији 1
  • сигурно 1
  • сигурноме 1
  • сиђе 1
  • сијало 1
  • сијате 1
  • сијаху 1
  • сијаш 1
  • сијаше 1
  • сијну 2
  • сиктаху 1
  • сикташе 2
  • сила 2
  • силазећи 1
  • силан 2
  • силе 1
  • сили 1
  • силна 2
  • силне 1
  • силно 1
  • силнога 2
  • силовито 2
  • силом 8
  • син 6
  • Сина 1
  • сина 6
  • сине 1
  • синко 4
  • синове 1
  • синовима 1
  • синовче 2
  • сином 1
  • синоћ 12
  • Синоћ 3
  • синоћне 2
  • синоћни 3
  • синоћњег 1
  • синоћњега 1
  • сину 1
  • Сину 1
  • синуше 1
  • сињи 4
  • сипало 1
  • сипи 1
  • сира 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 3
  • сиромахе 1
  • сиромаш 1
  • сиромашак 2
  • сиромашка 1
  • сиромашна 2
  • сиромашној 1
  • сиромашну 1
  • сирота 6
  • Сирота 6
  • сиротама 1
  • сироте 2
  • сиротинског 1
  • сиротињским 1
  • сиротињској 1
  • сиротица 3
  • Сирото 1
  • сиротовање 1
  • Сиротовао 1
  • сироту 1
  • Сироту 1
  • сирочади 1
  • сироче 1
  • сирочету 1
  • сирћетом 1
  • сиси 1
  • сит 2
  • сита 1
  • Сита 1
  • ситна 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 1
  • ситним 1
  • ситних 1
  • Ситницу 1
  • ситно 4
  • ситуацију 1
  • сићушна 1
  • сићушне 1
  • сићушних 1
  • сићушну 1
  • сишао 4
  • сишла 3
  • сјајем 1
  • сјајна 1
  • сјајни 3
  • сјајним 1
  • сјајних 1
  • сјајно 3
  • сјајном 1
  • сјајну 1
  • ска 1
  • скаменила 1
  • скамениле 1
  • скамији 1
  • ске 2
  • скида 3
  • скидајући 1
  • скидала 2
  • скинула 2
  • скинуо 1
  • склад 1
  • складно 1
  • склапа 1
  • склонио 1
  • склоништа 1
  • Склопи 1
  • скога 1
  • скоро 6
  • скотрља 1
  • скотрљала 1
  • скотрљаше 1
  • Скочи 1
  • скочи 5
  • скочише 1
  • скрасити 1
  • Скратиле 1
  • скратише 1
  • скровитој 1
  • скроз 4
  • скупи 1
  • скупило 1
  • скупљају 1
  • Скупљани 1
  • скупо 3
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабије 1
  • слабинама 1
  • слабо 3
  • слабост 1
  • слабошћу 1
  • славан 1
  • славе 2
  • слави 1
  • Славко 1
  • Славна 1
  • славно 1
  • славу 2
  • славуја 2
  • Славујева 1
  • славуји 3
  • славујима 1
  • слагала 1
  • слагати 2
  • сладак 1
  • слади 3
  • слаже 1
  • слажите 1
  • слажу 1
  • слали 1
  • слама 2
  • сламку 1
  • сламну 1
  • сламњи 1
  • сланине 1
  • сласт 1
  • сласти 1
  • слати 1
  • слатка 1
  • слатке 1
  • слатки 3
  • слатким 1
  • слатко 3
  • слаткога 1
  • слаткој 1
  • слатком 1
  • слатку 2
  • слашћу 1
  • слегао 1
  • следила 1
  • следило 1
  • слеже 1
  • слеп 3
  • слепа 1
  • слепе 1
  • слепим 1
  • слепо 1
  • слепоћу 1
  • слива 1
  • сливаше 1
  • слије 1
  • слију 1
  • слика 4
  • сликама 1
  • Сликар 1
  • сликара 1
  • слике 2
  • сликом 1
  • слику 1
  • слиле 1
  • слили 1
  • слици 2
  • слободан 1
  • слободни 1
  • слободно 1
  • слободнога 1
  • слободу 1
  • слова 3
  • Словаци 1
  • словенске 1
  • словима 1
  • слово 1
  • словце 1
  • слогом 1
  • сложимо 1
  • сложно 2
  • слојеве 1
  • сломијено 1
  • сломила 1
  • Сломила 1
  • сломити 1
  • сломићемо 1
  • слуга 2
  • слуге 2
  • слугине 1
  • слудовати 1
  • службом 1
  • службу 1
  • служе 1
  • служени 1
  • слузи 1
  • слукти 1
  • слути 1
  • слутила 5
  • слутило 2
  • слутио 3
  • слутња 1
  • слутњу 1
  • слуто 1
  • Случајно 1
  • случајно 4
  • слуша 5
  • Слушај 1
  • слушај 2
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушала 10
  • слушалаца 1
  • слушале 1
  • слушалице 1
  • слушао 3
  • слушате 1
  • слушати 1
  • слушкиња 1
  • сљубиле 1
  • смагао 1
  • сматрала 1
  • сматрао 1
  • сме 14
  • смеђ 1
  • смеђа 1
  • Смеђа 1
  • смеђе 2
  • Смеђи 1
  • смеђим 1
  • смеђу 1
  • смеја 1
  • смејала 1
  • смејало 1
  • смејати 1
  • смејаше 2
  • смеје 1
  • смејући 1
  • смела 5
  • смели 1
  • смело 2
  • смелога 1
  • смем 1
  • смео 3
  • смера 1
  • смерна 1
  • смерно 2
  • сместила 1
  • сместио 3
  • смете 1
  • сметове 1
  • смеха 1
  • смеше 3
  • смеши 2
  • смешкала 1
  • смешкаше 1
  • смештено 1
  • смиловати 1
  • смире 1
  • Смири 1
  • смири 4
  • смирила 1
  • смирило 1
  • смирио 1
  • смирити 2
  • смисле 1
  • смисли 1
  • Смисли 1
  • смислила 4
  • смислили 1
  • смислио 5
  • смицалице 1
  • смишља 1
  • смишљено 3
  • смо 25
  • смогне 1
  • сможди 1
  • смок 1
  • смотри 1
  • смотрила 3
  • смотрио 1
  • смотрити 1
  • смрви 1
  • смркло 1
  • смркне 3
  • смрси 1
  • Смрт 1
  • смрт 13
  • смрти 9
  • смрче 2
  • сна 4
  • снага 9
  • снаге 5
  • снагом 12
  • снагу 8
  • снаже 1
  • снажио 1
  • снажна 4
  • снажне 2
  • снажни 2
  • снажнији 1
  • снажно 1
  • снажном 1
  • снази 3
  • снаћи 1
  • снаха 6
  • снахи 1
  • снахина 1
  • снахо 7
  • снашице 1
  • снашла 1
  • снашло 1
  • снег 7
  • Снегови 1
  • снегом 1
  • снегу 1
  • снежна 1
  • снежним 1
  • снежних 2
  • снила 1
  • сновала 1
  • сновало 1
  • снове 1
  • сноп 2
  • снотано 1
  • сну 2
  • снуждио 1
  • снује 1
  • Со 2
  • соба 6
  • собама 3
  • собе 16
  • соби 13
  • собица 1
  • Собица 1
  • собице 2
  • собом 16
  • собу 18
  • совра 1
  • совре 3
  • сока 1
  • сокак 2
  • сокаком 1
  • соко 1
  • соколе 1
  • соколио 1
  • соколово 1
  • солару 1
  • соли 2
  • сољу 1
  • соник 1
  • сонице 1
  • соноран 1
  • Соса 15
  • Сосе 1
  • Соси 2
  • сосино 1
  • Сосом 1
  • Сосу 4
  • Спава 1
  • спава 2
  • спавај 1
  • Спавај 1
  • спавала 1
  • спавале 1
  • спавамо 1
  • спаваче 1
  • спавачи 1
  • Спаде 1
  • спаде 2
  • спадне 1
  • спазе 1
  • спази 2
  • спазила 6
  • спазило 1
  • спазио 2
  • спазише 1
  • спаја 1
  • спајају 1
  • спала 1
  • спали 1
  • спалио 1
  • спаљених 1
  • спаљено 1
  • спанђао 1
  • спас 1
  • спаса 1
  • спасе 1
  • спасена 2
  • Спасов 1
  • спасти 1
  • спахилука 1
  • спахинског 1
  • спахињској 1
  • сплеткама 1
  • сплетку 1
  • сподби 1
  • сподбише 1
  • спојен 1
  • спојиле 1
  • спомена 1
  • споменем 1
  • споменима 1
  • спомињали 1
  • спомињу 1
  • спопаде 1
  • спопадне 1
  • спор 1
  • спотицао 1
  • спрема 2
  • спремају 3
  • спремале 1
  • спремао 1
  • спремати 1
  • спреме 2
  • спремиле 1
  • спремили 2
  • спремио 2
  • спремите 1
  • спремити 3
  • спремна 1
  • спремно 3
  • спретна 1
  • спречи 1
  • спречити 1
  • спроведена 1
  • спровод 1
  • спроводи 1
  • спусти 2
  • Спустила 1
  • спустила 3
  • спустили 1
  • спустило 2
  • спустим 1
  • спустио 2
  • спустити 1
  • спутила 1
  • спушта 2
  • спуштају 1
  • спуштали 2
  • спуштало 1
  • спушташе 2
  • сраман 1
  • срамежљиво 2
  • срамота 1
  • срамоте 1
  • Срба 2
  • Србе 1
  • Срби 6
  • Србије 2
  • Србији 6
  • Србију 1
  • Србима 1
  • Србин 5
  • Србина 1
  • Србином 1
  • Србобран 4
  • Србобрану 1
  • срдаца 2
  • срдашца 1
  • срдашцу 1
  • срдити 1
  • срдито 2
  • срдиш 1
  • срдобоље 1
  • сребрни 2
  • сребрним 1
  • сребрних 1
  • сребрну 1
  • сребро 3
  • сред 17
  • среде 2
  • среди 3
  • средини 1
  • средњој 1
  • средњу 1
  • средство 1
  • среду 2
  • Срем 1
  • Срема 3
  • сремачки 1
  • Сремице 1
  • сремских 1
  • сремско 1
  • Срему 3
  • срески 1
  • Срески 1
  • срета 1
  • сретан 7
  • сретање 6
  • сретење 1
  • сретна 3
  • сретне 2
  • сретни 2
  • сретнији 1
  • сретних 1
  • Сретно 3
  • сретно 5
  • сретнога 5
  • сретном 1
  • сретноме 1
  • сретну 1
  • Срећа 1
  • срећа 12
  • срећан 1
  • среће 12
  • срећи 1
  • Срећно 1
  • срећном 1
  • срећноме 1
  • срећом 5
  • срећу 8
  • срља 1
  • срна 7
  • срном 1
  • сродна 2
  • сродних 1
  • СРП 1
  • српке 1
  • Српкиња 2
  • Српкиње 1
  • Српкињом 1
  • српска 5
  • СРПСКЕ 2
  • српске 4
  • српски 4
  • српским 3
  • српских 1
  • српско 1
  • Српско 10
  • Српскога 1
  • српскога 2
  • СРПСКОГА 4
  • српској 1
  • српском 1
  • Српскоме 3
  • српску 2
  • Српства 3
  • Српство 2
  • Српству 2
  • срушила 1
  • срушиле 1
  • срушило 1
  • Срца 1
  • срца 41
  • Срце 7
  • срце 77
  • срцем 8
  • срцима 1
  • срцу 52
  • срчали 1
  • срџба 1
  • стабло 2
  • ставио 1
  • Стаде 1
  • стаде 13
  • Стадоше 1
  • стадоше 3
  • стаза 1
  • стазом 5
  • стазу 1
  • стајали 1
  • стајало 1
  • стајама 1
  • стајао 7
  • стајаше 1
  • стаје 1
  • стајеће 1
  • стаклад 1
  • стаклени 1
  • стакленим 1
  • стакли 1
  • стала 6
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 6
  • станем 1
  • станемо 1
  • Стани 1
  • станици 4
  • станицу 1
  • становао 1
  • Станоја 44
  • Станоје 167
  • Станојевог 1
  • Станојем 2
  • Станојом 1
  • Станоју 16
  • стану 1
  • стања 1
  • стање 1
  • стању 1
  • стао 10
  • стар 1
  • стара 29
  • Стара 5
  • старај 1
  • старац 4
  • старе 6
  • стареником 1
  • старешина 1
  • стари 18
  • Стари 6
  • Старија 1
  • старија 4
  • старије 5
  • Старији 2
  • старији 4
  • старијим 1
  • старијима 1
  • старим 2
  • старина 1
  • старине 1
  • старо 1
  • старовоље 2
  • старога 8
  • Старој 1
  • старој 6
  • старом 5
  • старост 3
  • старости 2
  • стару 9
  • старца 1
  • старцима 1
  • стати 1
  • Ствар 1
  • ствар 14
  • ствара 1
  • ствари 12
  • стварима 2
  • створ 3
  • створа 1
  • створен 2
  • створени 1
  • створи 2
  • створимо 1
  • створио 2
  • створовима 1
  • сте 26
  • Стева 17
  • Стеван 35
  • Стевана 2
  • Стеване 2
  • стеванов 2
  • Стеванов 5
  • Стеванова 1
  • Стеванове 1
  • Стеванови 2
  • Стевановим 1
  • Стеваново 1
  • Стевановој 2
  • Стевановом 1
  • Стеванову 1
  • Стеваном 1
  • Стевану 2
  • Стеве 1
  • Стеви 2
  • Стево 3
  • Стеву 3
  • стегао 1
  • стегла 3
  • стегло 1
  • стегне 1
  • стегнути 1
  • стеже 1
  • стезало 1
  • стек 1
  • стекао 4
  • стекле 1
  • стена 2
  • стени 1
  • стену 2
  • стења 2
  • стење 2
  • степена 1
  • стечено 1
  • Стигао 1
  • стигао 3
  • стигла 2
  • стигле 2
  • стигли 1
  • Стигне 1
  • стигне 6
  • стигнемо 1
  • стигну 3
  • стигоше 1
  • стида 2
  • стидео 1
  • стиди 1
  • стидљиве 1
  • стидљиво 3
  • стиже 3
  • стипендијом 1
  • стипендију 3
  • стирући 1
  • Стискох 1
  • стисла 1
  • стиснувши 1
  • Стиснуо 1
  • стиснуо 2
  • стићи 4
  • стих 1
  • стишавала 1
  • стишају 1
  • стишала 2
  • стишао 1
  • стишати 1
  • стиште 15
  • Сто 2
  • сто 26
  • стогодишњих 2
  • стој 2
  • стојала 1
  • стојао 1
  • стојаше 3
  • стоје 1
  • Стоје 1
  • стојећки 1
  • стоји 17
  • Стоји 2
  • стојимо 2
  • стојте 1
  • Стојте 1
  • стол 4
  • стола 7
  • столетним 1
  • столетње 1
  • столић 1
  • столица 2
  • столице 6
  • столицу 5
  • столове 2
  • столови 1
  • столовима 2
  • столом 2
  • столу 9
  • Стоноје 1
  • стоти 1
  • стотина 1
  • стотинак 2
  • стотинарка 1
  • Стотину 1
  • стотину 5
  • страда 1
  • стража 1
  • стран 1
  • страна 8
  • стране 19
  • страни 1
  • Страни 1
  • странке 1
  • страном 2
  • страну 14
  • странце 1
  • странцу 1
  • страст 4
  • страстан 2
  • страсти 4
  • страх 5
  • страха 5
  • Страхињ 1
  • страховита 1
  • страховити 2
  • страхом 1
  • страху 1
  • страшна 3
  • страшноме 1
  • страшћу 2
  • стрепио 3
  • стреса 1
  • стресе 1
  • стресла 2
  • стрица 1
  • стричевима 1
  • стрмена 1
  • строг 2
  • строструку 1
  • стрпи 1
  • стрпите 1
  • струја 2
  • струји 1
  • струју 2
  • струк 1
  • стрше 2
  • стршљенова 2
  • стуб 2
  • студ 1
  • студене 1
  • студени 1
  • Студеници 1
  • студија 1
  • студији 1
  • стужило 1
  • стужио 1
  • ступила 2
  • ступили 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • су 447
  • субота 1
  • суботе 5
  • Суботицу 1
  • суботу 1
  • сува 2
  • сувади 1
  • суварину 1
  • суве 2
  • сувим 1
  • сувише 2
  • суво 1
  • сувога 1
  • суд 1
  • суда 1
  • сударили 1
  • сударио 1
  • судац 2
  • судбину 1
  • суде 2
  • суди 2
  • судија 1
  • судила 1
  • судим 1
  • судио 2
  • судите 1
  • судове 1
  • суду 3
  • суђено 2
  • суза 6
  • сузама 2
  • сузбије 2
  • сузбио 1
  • Сузе 1
  • сузе 12
  • сузи 1
  • сузним 1
  • сузом 1
  • сузу 1
  • сујеверни 1
  • сујети 1
  • сујету 1
  • суклата 1
  • сукња 1
  • сукњи 1
  • сукоби 1
  • сукобио 1
  • сукрвица 1
  • сумње 1
  • сумор 1
  • суморан 2
  • суморна 1
  • суморнија 1
  • суморним 1
  • суморних 3
  • суморно 3
  • Сумрак 1
  • сумрачило 1
  • сунашце 1
  • суноврат 1
  • суну 1
  • сунца 5
  • сунце 13
  • Сунце 9
  • сунцу 3
  • сунчев 1
  • сунчеве 1
  • сунчеви 2
  • сунчевом 1
  • Супу 1
  • сурвали 1
  • суро 1
  • сурога 1
  • сусед 1
  • суседа 2
  • суседима 1
  • Суседни 1
  • суседом 1
  • сусретам 1
  • сусретао 1
  • сусретне 1
  • сусрешће 1
  • сустати 1
  • сустигле 1
  • сутон 2
  • Сутра 14
  • сутра 38
  • сутрашње 1
  • сутрашњи 1
  • суша 1
  • сушака 1
  • суше 1
  • сушицу 1
  • сушта 1
  • схватају 1
  • схватали 1
  • схваћала 1
  • Та 73
  • та 74
  • Таван 2
  • таван 4
  • тавану 1
  • тавна 2
  • Тавна 2
  • тавним 1
  • тавноме 1
  • тавну 1
  • тад 2
  • Тада 1
  • тада 6
  • тај 107
  • Тај 8
  • тајанствена 1
  • Тајанствена 1
  • таји 1
  • тајим 1
  • тајна 6
  • тајне 1
  • тајни 2
  • тајно 1
  • тајну 2
  • тајом 2
  • тајфел 1
  • така 4
  • такав 1
  • таквим 1
  • таквој 1
  • таке 2
  • Таки 1
  • таки 4
  • Таким 1
  • таким 3
  • такима 1
  • таких 1
  • Таких 1
  • такмаца 1
  • такне 1
  • тако 192
  • Тако 24
  • такова 1
  • Таковским 1
  • Такога 1
  • такога 2
  • такођер 2
  • таком 1
  • такт 1
  • тактиком 1
  • тактом 1
  • таку 1
  • Таку 1
  • талас 2
  • таласа 2
  • таласем 1
  • таласи 2
  • таљигама 1
  • таљиге 1
  • таман 4
  • Таман 8
  • тамбураши 4
  • тамбурашку 1
  • тамбурица 1
  • тамбурице 1
  • тамбуру 1
  • тамне 1
  • тамници 1
  • тамо 27
  • тамошњем 1
  • тамошњи 1
  • таму 1
  • танак 4
  • тананим 1
  • танка 1
  • танке 1
  • танки 1
  • танким 2
  • танко 1
  • танкога 1
  • танком 1
  • танкоме 1
  • танку 1
  • тањир 1
  • тањирићи 2
  • тапка 1
  • тапкајући 1
  • таране 1
  • таре 1
  • тару 1
  • тас 4
  • тачку 1
  • таштих 1
  • твога 2
  • Твој 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 4
  • твоје 3
  • твоји 1
  • твоју 2
  • творцу 1
  • тврдо 1
  • тврђи 3
  • те 123
  • Те 2
  • тебе 12
  • Теби 3
  • теби 8
  • тежак 15
  • Тежак 4
  • теже 4
  • тежега 1
  • тежња 1
  • тежње 2
  • Тек 12
  • тек 39
  • текао 1
  • текло 1
  • текне 1
  • текну 1
  • текнуло 1
  • тековина 1
  • тековину 1
  • текући 1
  • тела 1
  • телеграм 1
  • тело 4
  • телу 4
  • темељ 3
  • темеља 2
  • Теочинца 1
  • тепа 1
  • тепаше 1
  • тера 2
  • терају 3
  • терали 1
  • терало 1
  • терао 1
  • терет 7
  • терета 3
  • теретом 5
  • терету 1
  • Тесто 1
  • тетка 4
  • теткина 1
  • тетку 3
  • тецивом 1
  • течемо 1
  • тешаше 3
  • теши 1
  • тешио 1
  • Тешка 1
  • тешка 5
  • тешке 13
  • Тешки 1
  • тешки 4
  • тешким 2
  • тешких 1
  • тешко 26
  • Тешко 3
  • тешког 1
  • тешкога 7
  • тешкој 4
  • тешком 3
  • тешкоме 2
  • тешкоће 1
  • тешку 5
  • тешње 1
  • ти 192
  • Ти 5
  • тик 1
  • тиква 1
  • тили 3
  • тим 30
  • тима 1
  • Тиме 1
  • тиме 3
  • тињала 1
  • типичар 1
  • тириплик 1
  • тићу 1
  • Тих 1
  • тих 8
  • тиха 13
  • тихи 3
  • тихим 3
  • Тихо 1
  • тихо 44
  • тихога 1
  • тихој 4
  • тихом 2
  • тихоме 1
  • тиху 3
  • тица 1
  • тице 3
  • тиче 6
  • тишије 3
  • тишина 4
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тишме 1
  • тиштало 1
  • тишти 5
  • тма 1
  • то 469
  • То 47
  • тобом 1
  • тог 3
  • Тога 3
  • тога 55
  • тој 30
  • ток 1
  • Толика 1
  • толика 2
  • толике 1
  • толики 4
  • толиким 1
  • толиких 2
  • Толико 2
  • толико 36
  • толиког 1
  • толикога 1
  • толикој 1
  • толику 1
  • Том 2
  • том 33
  • томе 60
  • топао 6
  • топла 3
  • топле 3
  • Топли 1
  • топли 2
  • топлија 1
  • топлије 1
  • топлим 3
  • топлих 1
  • Топлица 1
  • топло 18
  • топлога 1
  • топлом 3
  • топлоту 1
  • топлу 3
  • Тополи 1
  • торбама 2
  • торбе 2
  • торбом 1
  • торбоноше 1
  • тоциљајке 1
  • точак 1
  • точкова 1
  • травицу 1
  • траг 3
  • трага 1
  • трагове 3
  • трагом 1
  • тражаху 1
  • траже 5
  • тражи 6
  • тражили 1
  • тражило 1
  • тражим 1
  • тражио 4
  • тражити 1
  • Трајало 1
  • трајао 1
  • трајати 2
  • трајаће 1
  • траје 1
  • трајним 1
  • трапезарију 1
  • трбух 1
  • тргла 4
  • тргли 1
  • Тргне 1
  • тргне 7
  • тргнуо 1
  • тргнути 1
  • тргнуће 1
  • трговао 1
  • трговац 7
  • трговачких 1
  • трговини 2
  • трговца 3
  • трговци 3
  • трговцима 2
  • тргоше 2
  • Треба 2
  • треба 56
  • требају 1
  • требала 1
  • требало 4
  • требао 2
  • требати 1
  • трема 1
  • трему 1
  • трену 1
  • тренуо 2
  • тренутак 5
  • тренутака 1
  • тренутка 2
  • тренутку 2
  • тренутни 1
  • тренутци 1
  • трепавице 1
  • трепере 1
  • треперио 1
  • трепташе 1
  • тресе 3
  • тресну 1
  • треснула 1
  • трећа 1
  • треће 1
  • Треће 1
  • Трећи 2
  • трећи 6
  • трећина 1
  • трећој 1
  • Трже 1
  • трже 11
  • трзање 1
  • Три 1
  • три 55
  • Тридесет 1
  • тридесет 3
  • триест 1
  • трилу 1
  • трипут 1
  • триред 1
  • триста 1
  • трице 1
  • трне 1
  • трновачу 1
  • тровала 1
  • троица 1
  • троје 4
  • тројица 1
  • тројицу 1
  • тролетница 1
  • тромо 1
  • трошак 2
  • троши 2
  • трошка 1
  • трошна 1
  • трпе 1
  • трпезе 2
  • трпела 1
  • трпим 2
  • трска 1
  • трсконачом 1
  • труд 2
  • труда 1
  • трудноме 1
  • труђаше 1
  • трује 1
  • трују 1
  • Трунтави 1
  • труну 1
  • трунуло 1
  • ту 107
  • Ту 11
  • туга 8
  • туге 8
  • тугом 1
  • тугу 1
  • туд 1
  • туда 1
  • туђ 1
  • туђе 4
  • туђега 1
  • туђи 1
  • туђили 1
  • туђини 2
  • туђинска 1
  • туђих 2
  • туђу 2
  • тужакају 1
  • тужан 1
  • Тужан 2
  • тужбе 5
  • тужби 1
  • тужбу 4
  • туже 1
  • тужи 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужније 1
  • тужних 1
  • тужно 6
  • тужнога 1
  • тужној 1
  • тужноме 1
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тумара 2
  • тумарају 1
  • тумарања 1
  • тумачити 2
  • тумбе 3
  • туњави 1
  • туњавога 1
  • тури 1
  • Турке 1
  • тутну 1
  • тутње 3
  • тутњила 1
  • тутор 4
  • Тутори 1
  • тутори 2
  • туторово 1
  • тутору 1
  • туцета 1
  • туча 1
  • ћара 1
  • ћарити 1
  • ћарлијала 1
  • ће 425
  • ћебе 1
  • ћебета 3
  • ћевап 2
  • ћевапа 3
  • ћелије 1
  • ћелију 1
  • ћемо 33
  • ћер 1
  • ћери 13
  • ћерима 7
  • ћерка 3
  • ЋЕРКА 3
  • ћерко 4
  • ћерком 3
  • ћерку 1
  • ћерћели 1
  • ћете 12
  • ћеф 1
  • ћефу 1
  • ћеш 21
  • ћилимац 1
  • Ћорава 1
  • ћу 42
  • ћуд 2
  • ћуди 1
  • ћурка 1
  • Ћурко 1
  • ћутала 12
  • ћутања 1
  • Ћутао 1
  • ћутао 2
  • ћутати 2
  • Ћутаће 1
  • ћуташе 1
  • Ћуте 1
  • ћуте 3
  • ћутећи 2
  • ћутећки 2
  • Ћути 2
  • ћути 5
  • ћутила 1
  • ћутили 1
  • ћутим 1
  • ћутите 1
  • ћутиш 1
  • ћуткац 1
  • ћутке 1
  • ћутљив 2
  • у 1485
  • У 183
  • убаво 1
  • убавога 1
  • убаву 1
  • убија 2
  • убијају 1
  • убије 1
  • убила 2
  • убило 1
  • убио 1
  • убити 2
  • убићу 1
  • убицама 1
  • Убише 1
  • убрза 1
  • убрус 1
  • убруса 2
  • убрусом 1
  • увардао 1
  • увардати 1
  • уведе 4
  • уведеш 1
  • Увек 2
  • увек 40
  • увео 1
  • увераваше 1
  • уверен 2
  • увери 1
  • уверила 2
  • увериле 1
  • увести 1
  • увидела 2
  • увиђају 1
  • увиђали 1
  • увија 1
  • увијајући 1
  • увијен 1
  • увила 1
  • увлачи 1
  • уво 1
  • увода 1
  • увребао 1
  • увреда 1
  • увреди 1
  • увредила 1
  • увредило 1
  • увредио 1
  • увређено 1
  • увртила 1
  • увуку 1
  • увуче 1
  • угађали 1
  • угађати 1
  • угасила 1
  • угасио 1
  • угасне 1
  • угашеним 1
  • углаве 1
  • углављено 1
  • углављивао 1
  • углађени 1
  • угледа 3
  • угледала 1
  • угледан 1
  • угледао 1
  • угледаше 1
  • уговарају 1
  • угове 1
  • угоди 1
  • угодне 1
  • угојени 1
  • угостити 1
  • угушити 1
  • угушићу 1
  • уда 5
  • удави 1
  • удавио 1
  • удају 5
  • удала 3
  • удара 2
  • ударају 2
  • ударала 1
  • ударати 1
  • ударац 1
  • ударе 2
  • удари 5
  • ударила 2
  • удариле 2
  • Ударили 1
  • ударило 1
  • ударио 2
  • ударити 1
  • удариће 1
  • удариш 1
  • Ударише 1
  • ударише 3
  • ударом 1
  • удару 2
  • ударца 1
  • удата 1
  • удате 1
  • удати 1
  • удатих 1
  • удеси 2
  • удесила 1
  • удесили 1
  • удесило 3
  • удесимо 1
  • удесио 1
  • удесити 4
  • удешеним 1
  • удешено 2
  • удила 1
  • удицу 1
  • Удовица 2
  • удовица 35
  • удовице 9
  • удовици 4
  • удовицом 1
  • удовицу 9
  • удовичине 1
  • удружио 1
  • Уђе 2
  • уђе 21
  • уђоше 2
  • Уђоше 2
  • ужасавао 1
  • ужасан 1
  • ужасна 2
  • ужасне 2
  • ужасни 1
  • ужасним 1
  • ужасно 3
  • ужасној 1
  • ужаснуо 1
  • ужасом 1
  • ужива 2
  • уживања 1
  • уживио 2
  • ужина 1
  • ужитка 1
  • ужурбале 1
  • уз 45
  • Уз 8
  • уза 16
  • узаврело 1
  • узаврео 1
  • узајам 1
  • узајамно 1
  • узалуд 4
  • Узалуд 5
  • узањ 1
  • узбрбљаш 1
  • узбрдо 1
  • узбуђен 1
  • узбуђено 1
  • узбуђености 3
  • узбуђену 1
  • узбуђења 2
  • Узбунили 1
  • Узбунило 1
  • узбуркане 1
  • узбуркани 2
  • узбурканом 1
  • узверено 1
  • узверила 1
  • узвија 1
  • узвијеној 1
  • узвик 2
  • узвикивала 1
  • узвикну 4
  • узвикнула 1
  • узвиком 1
  • узвио 1
  • узвишена 2
  • узвишеним 1
  • узвишено 1
  • узглавље 1
  • узглављем 1
  • уздала 1
  • Уздам 2
  • узданица 1
  • узданицу 1
  • уздање 1
  • Уздао 1
  • уздах 4
  • уздахне 3
  • уздахну 5
  • Уздахнула 1
  • уздахнуо 1
  • узде 1
  • уздигао 2
  • уздигне 2
  • уздигнуо 2
  • уздиже 6
  • уздизала 2
  • уздизали 1
  • уздисао 1
  • уздишу 1
  • уздржа 1
  • уздржи 2
  • уздрхтала 1
  • уздрхталу 1
  • узе 6
  • узевши 1
  • узеде 2
  • узела 5
  • узеле 1
  • узели 3
  • узело 1
  • узео 13
  • Узео 3
  • узети 4
  • узеће 1
  • узиђе 1
  • узима 5
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узимље 1
  • узићи 1
  • узишли 1
  • узкављу 1
  • узлетао 1
  • узлеће 1
  • узме 9
  • узмете 1
  • узмеш 2
  • Узмите 1
  • узможе 3
  • узму 2
  • узмути 1
  • узмутио 1
  • узмучио 1
  • узнео 1
  • узрока 1
  • узроке 1
  • узрујан 2
  • уједа 1
  • уједињенога 1
  • ујешће 1
  • ујутру 1
  • указа 1
  • указала 1
  • укипила 2
  • укипио 1
  • укоп 1
  • укопани 1
  • укорен 1
  • укоричио 1
  • укоче 1
  • укочили 1
  • украде 1
  • украсти 1
  • укратко 1
  • укрутио 1
  • укусно 1
  • улази 2
  • улазиле 1
  • улазио 1
  • улазити 1
  • улегли 1
  • улете 1
  • Улети 1
  • улила 1
  • улио 1
  • улицама 5
  • улице 5
  • улици 3
  • улицом 4
  • улицу 3
  • уловили 1
  • улог 1
  • улогу 1
  • уложи 1
  • уложио 1
  • улучи 1
  • ум 9
  • умакне 2
  • умал 5
  • умало 2
  • умаћи 1
  • Умах 1
  • Уме 1
  • уме 16
  • умеју 1
  • умела 2
  • умели 1
  • умело 1
  • умео 9
  • умете 1
  • умети 1
  • уметника 1
  • умеш 2
  • умешаће 4
  • Уми 1
  • умивено 1
  • умијем 1
  • умилни 1
  • Умилни 1
  • умилној 1
  • умилном 1
  • умилну 1
  • умиљат 1
  • умиљати 1
  • умиљато 1
  • умирање 1
  • умире 2
  • умири 1
  • Умирила 1
  • умирила 3
  • Умирио 1
  • умиру 2
  • умиче 1
  • умишљај 1
  • умишљаја 1
  • умишљаји 1
  • умке 1
  • умку 1
  • умлате 1
  • умље 3
  • умолила 1
  • уморим 1
  • уморна 1
  • умору 2
  • умотаваше 1
  • Умочише 1
  • умр 3
  • умре 1
  • умрем 1
  • умрећеш 1
  • умрла 5
  • умро 1
  • умукну 2
  • унапред 2
  • унапређује 1
  • унела 1
  • унели 1
  • универзитетскога 1
  • униште 1
  • унука 1
  • унутарњега 1
  • унутра 1
  • унучад 1
  • уњ 1
  • уњкавицу 1
  • уочи 1
  • уочила 1
  • Уочила 1
  • уочио 1
  • упаде 2
  • упале 1
  • упалити 1
  • упецати 1
  • упије 2
  • упирао 1
  • уписан 1
  • уписао 1
  • уписују 1
  • упита 6
  • упитао 1
  • упитаће 13
  • упитиваше 1
  • уплакана 1
  • уплакано 1
  • Уплашено 1
  • уплашено 3
  • уплашила 3
  • уплашили 1
  • уплашио 1
  • уплетником 1
  • уплешће 1
  • упознала 1
  • упознале 1
  • упознао 3
  • упознати 1
  • упокој 1
  • уполак 1
  • употребљава 1
  • упр 1
  • управитељ 1
  • управља 2
  • управо 7
  • управу 1
  • упре 4
  • упрегну 1
  • упрегнута 1
  • Упрла 1
  • упрла 3
  • упрле 1
  • упустио 1
  • упути 5
  • упутио 3
  • упутити 1
  • упутиће 2
  • уради 3
  • урадила 5
  • урадило 1
  • урадио 1
  • урадисте 1
  • урадити 3
  • урадиш 1
  • урађено 1
  • урани 1
  • Уранила 1
  • уранила 3
  • уранио 1
  • уранку 2
  • уреди 1
  • уредила 1
  • уредити 1
  • уређене 1
  • уређује 1
  • уресила 1
  • уречен 1
  • урлауба 1
  • урођен 1
  • уручи 1
  • усадила 1
  • усадио 1
  • усана 3
  • усахнути 1
  • уседелица 1
  • уселила 1
  • усијана 1
  • усијано 1
  • усилити 1
  • усклик 2
  • ускликом 1
  • усковрчи 1
  • усколебала 1
  • усколебало 1
  • ускомеша 1
  • ускоро 1
  • ускрс 1
  • ускрса 1
  • ускрсу 1
  • усна 1
  • уснама 4
  • усне 8
  • усни 1
  • успавао 1
  • успе 1
  • успевала 1
  • успети 2
  • успеху 1
  • успеше 1
  • успијајући 1
  • усплахирен 2
  • усплахирена 2
  • усплахирено 2
  • усплахирио 1
  • успомена 2
  • успоменама 1
  • успомене 4
  • усрдно 1
  • усредсредила 1
  • уста 28
  • устављају 1
  • уставши 1
  • Устаде 1
  • устаде 3
  • устајану 1
  • устајао 2
  • устаје 1
  • устајем 1
  • устајући 1
  • устала 6
  • устале 1
  • устали 1
  • устане 4
  • Устао 1
  • устао 2
  • устезао 1
  • устма 1
  • устока 1
  • устраје 4
  • устреба 2
  • устукла 1
  • устукне 1
  • устукнем 1
  • устукнула 1
  • устумарају 1
  • устумарао 1
  • усуд 2
  • усудио 2
  • усхићен 1
  • утапкао 1
  • утвари 1
  • утврдило 1
  • утврдио 1
  • утегну 1
  • утекао 1
  • утехе 1
  • утирући 2
  • утисак 1
  • утицајем 1
  • утиче 1
  • утиша 1
  • утишаваше 4
  • утишала 1
  • утишао 1
  • утишаше 1
  • уткива 1
  • утоне 1
  • утопљеник 1
  • утрвено 1
  • утрнула 1
  • утрнуло 1
  • утук 1
  • утули 2
  • утучена 1
  • ући 1
  • ућутала 1
  • ућутао 1
  • ућуткао 1
  • Ух 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 3
  • ухватила 1
  • Ухватила 1
  • ухватило 2
  • ухватимо 1
  • ухватио 1
  • ухватиће 1
  • ухлађенога 1
  • ухо 2
  • уче 1
  • учене 1
  • ученице 1
  • Учећи 1
  • учи 5
  • учине 2
  • Учини 2
  • учини 8
  • учиниле 2
  • учинило 1
  • учиним 1
  • учинио 3
  • учинити 2
  • учинићу 1
  • Учинићу 1
  • учио 4
  • учитељ 1
  • Учитељ 1
  • учитеља 1
  • учитеље 1
  • Учитељи 1
  • учитељица 1
  • учити 1
  • учмао 2
  • ушав 1
  • ушао 8
  • ушепртљио 1
  • ушију 3
  • ушима 1
  • ушла 4
  • ушли 1
  • уштапиле 1
  • ушур 1
  • Фадијан 1
  • фазу 1
  • фајн 1
  • фалило 2
  • фалира 1
  • фарбе 1
  • Фарбл 1
  • фарбла 1
  • фарблића 1
  • фелчеру 1
  • фењер 4
  • фењера 1
  • ферлеген 1
  • ферцерунг 1
  • фес 2
  • физикат 1
  • физику 1
  • физикуз 1
  • физикус 4
  • физикуса 2
  • фијоци 1
  • Фијуче 1
  • филипику 1
  • фини 1
  • финим 1
  • фино 1
  • фиоку 1
  • фире 3
  • фиркице 1
  • фишек 4
  • фишкал 12
  • Фишкал 7
  • фишкала 5
  • фишкалица 23
  • фишкалице 1
  • фишкалици 1
  • Фишкалу 1
  • флегматично 1
  • фолиш 1
  • фор 1
  • форината 9
  • Форинта 1
  • форинти 1
  • форинту 1
  • фотеље 1
  • франкирала 1
  • Фрише 1
  • фрише 2
  • Фрушка 1
  • Фрушке 7
  • Фрушкој 4
  • Фрушком 1
  • Фрушку 2
  • фруштук 1
  • Футошки 1
  • ха 1
  • Ха 1
  • хај 1
  • хајала 1
  • Хајд 2
  • Хајде 2
  • Хајдемо 1
  • Хајдмо 1
  • хајка 1
  • Хајка 1
  • хајкач 1
  • хајкаче 3
  • Хајкачи 1
  • хајкачи 2
  • хајкачима 2
  • хајке 1
  • хајку 6
  • хаљине 2
  • хаљину 1
  • хармонију 1
  • хартије 1
  • хартији 1
  • хартију 1
  • хасну 1
  • хвала 12
  • Хвала 8
  • хвале 3
  • хвали 3
  • хвалио 1
  • хвалите 1
  • хвата 2
  • хватају 1
  • хватао 1
  • Хеј 1
  • херувике 1
  • Хершел 4
  • хиљада 5
  • хиљадарка 1
  • хиљаде 2
  • хиљадица 1
  • хиљаду 2
  • хитао 1
  • хитњи 1
  • Хитри 1
  • хлада 3
  • хладан 3
  • хладна 3
  • хладне 1
  • хладни 1
  • хладник 3
  • хладним 2
  • хладно 1
  • хладнога 2
  • хладном 2
  • хладну 1
  • хладовини 1
  • хладу 1
  • хлађаше 1
  • хлеба 1
  • хм 1
  • Хм 2
  • хо 1
  • Хо 1
  • хода 3
  • ходали 1
  • ходаше 1
  • ходи 2
  • ходила 2
  • ходили 1
  • Ходио 1
  • ходио 3
  • ходник 2
  • ходника 3
  • ходнику 2
  • ходу 1
  • Хоће 2
  • хоће 23
  • хоћемо 3
  • хоћете 1
  • хоћеш 6
  • Хоћу 3
  • хоћу 4
  • храбрила 1
  • храна 3
  • хране 1
  • храни 2
  • хранитеља 1
  • хранити 1
  • храном 2
  • храну 1
  • храпава 1
  • храст 4
  • храстова 1
  • храстови 2
  • храстовога 1
  • храстом 1
  • Хрватску 1
  • хрпу 1
  • хте 1
  • хтеде 4
  • хтедоше 1
  • хтела 9
  • хтели 3
  • хтело 1
  • хтео 9
  • худога 2
  • хука 1
  • хусарског 1
  • цакћу 1
  • царевини 1
  • царије 1
  • царица 2
  • царице 1
  • цвет 1
  • цвета 1
  • цветак 3
  • цветало 1
  • Цветко 5
  • цветку 1
  • цветна 1
  • цветом 2
  • цвету 4
  • цвећа 7
  • цвеће 2
  • цвећем 2
  • цвећу 1
  • цев 1
  • цеви 1
  • цегером 1
  • цедилу 1
  • цедуље 1
  • цедуљи 1
  • цедуљицу 1
  • цел 2
  • цела 4
  • целе 5
  • целива 2
  • целим 1
  • целине 1
  • целину 1
  • Цело 1
  • цело 11
  • целог 1
  • целога 4
  • целој 7
  • целом 2
  • целоме 8
  • целу 13
  • Цена 1
  • цене 1
  • ценили 1
  • ценка 2
  • Ценкају 1
  • ценкала 1
  • центе 1
  • цену 2
  • Цео 1
  • цео 6
  • церић 1
  • Церов 1
  • цером 1
  • цивилизација 1
  • цигани 1
  • Циганин 1
  • цигару 3
  • цигљане 1
  • цика 1
  • цикну 2
  • цикнуше 1
  • циком 1
  • цикућу 1
  • циља 1
  • ципија 1
  • цичи 1
  • цмакао 1
  • цмокнуше 1
  • црвено 1
  • црква 5
  • цркве 7
  • црквена 2
  • црквене 3
  • црквени 2
  • црквено 5
  • црквенога 1
  • црквеној 5
  • црквену 3
  • цркви 10
  • црквици 1
  • цркву 6
  • црн 2
  • црна 3
  • Црне 1
  • црне 3
  • црним 4
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црномањаста 1
  • Црномањаста 1
  • црномањасти 1
  • црну 2
  • црње 1
  • цртао 1
  • црти 1
  • цртица 1
  • цукер 1
  • цупка 1
  • цури 1
  • Ч 43
  • чабреници 1
  • чаброви 1
  • чавке 1
  • Чак 1
  • чак 15
  • чама 1
  • чар 1
  • Чарапићеву 1
  • чаробне 2
  • чаробни 1
  • чаробнога 1
  • чаробном 1
  • чаром 2
  • чаршаву 1
  • Час 11
  • час 72
  • часа 5
  • часак 26
  • часку 3
  • часника 1
  • часова 2
  • часове 2
  • часови 1
  • часовима 1
  • Часом 2
  • часом 3
  • част 2
  • части 1
  • частио 1
  • частите 1
  • часу 10
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чаши 2
  • чашицом 1
  • чашом 1
  • чашу 12
  • чворновите 1
  • чврст 1
  • чврсто 2
  • чврстом 1
  • чврсту 1
  • чеврљи 1
  • чега 5
  • чедна 1
  • чедо 6
  • чеду 1
  • чежња 4
  • чежњу 1
  • чека 9
  • чекај 4
  • чекајте 4
  • чекају 4
  • чекала 2
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекања 1
  • чекао 4
  • чекати 1
  • чела 7
  • челика 1
  • челице 1
  • челичи 3
  • челична 1
  • чело 21
  • челом 3
  • челопеку 1
  • челу 5
  • чељад 2
  • чељаде 2
  • чем 1
  • Чему 1
  • чему 9
  • чепрка 1
  • чест 1
  • честе 1
  • чести 1
  • честит 1
  • честита 3
  • честитала 1
  • Честитам 1
  • честите 2
  • честити 2
  • честитих 1
  • честито 2
  • честно 1
  • често 31
  • Често 9
  • честу 3
  • четврт 3
  • четврта 1
  • четвртак 1
  • четврти 1
  • Четврти 1
  • чете 2
  • четир 1
  • четири 4
  • четрдесет 1
  • чешкајући 1
  • Чешке 1
  • Чешкој 1
  • чешљале 1
  • чешљем 1
  • чешће 8
  • чешћи 1
  • чивилука 1
  • Чивута 2
  • Чивуте 1
  • Чивути 1
  • Чивутин 2
  • Чивутина 1
  • чизмар 1
  • чизме 1
  • чик 1
  • чика 19
  • Чика 2
  • чико 5
  • чилих 1
  • Чим 12
  • чим 15
  • чине 1
  • чини 14
  • Чини 2
  • чинила 1
  • чиниле 1
  • чинили 1
  • Чинило 1
  • чинило 3
  • чинио 1
  • чините 1
  • чинити 1
  • чиновници 1
  • Чињаше 2
  • чињаше 7
  • чист 2
  • чиста 3
  • чисте 3
  • чистећи 1
  • чисти 3
  • чистите 1
  • чистих 1
  • чисто 142
  • Чисто 8
  • чистој 2
  • чистом 4
  • чистоме 3
  • чита 2
  • читав 10
  • читава 8
  • читаве 6
  • читавих 1
  • читаво 1
  • читаву 2
  • читај 1
  • читају 1
  • читала 2
  • читање 2
  • читао 1
  • читаше 1
  • читка 1
  • чишцем 1
  • члан 1
  • чланова 1
  • чланове 1
  • члови 1
  • Човек 6
  • човек 73
  • човека 22
  • човеково 1
  • човековом 1
  • човекову 1
  • човеку 13
  • човече 4
  • човечија 1
  • Чоја 1
  • Чокоће 1
  • чокоћу 1
  • чопор 3
  • чорба 3
  • чорбе 1
  • чорбу 1
  • чоробну 1
  • чоту 1
  • чу 2
  • чува 2
  • чувај 2
  • Чувај 2
  • чувала 2
  • чувао 2
  • чувати 1
  • чувен 1
  • чувена 1
  • чувени 1
  • чувењу 1
  • чуда 10
  • чудан 1
  • чудила 2
  • чудили 1
  • чудио 1
  • Чудна 1
  • чудна 3
  • чудне 3
  • чудни 2
  • чудним 3
  • чудних 1
  • чудно 2
  • чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудноватије 1
  • Чудновато 1
  • чудо 6
  • чудом 1
  • чуду 2
  • чујаше 1
  • Чује 1
  • чује 24
  • Чујем 1
  • чујем 8
  • чујемо 1
  • Чујеш 1
  • чујеш 3
  • чују 6
  • Чула 2
  • чула 20
  • чули 3
  • чуло 3
  • чума 1
  • чуну 1
  • чуо 16
  • Чупићеву 1
  • чусте 1
  • чути 5
  • Чутура 1
  • чуће 1
  • чућеш 1
  • Џаба 1
  • џакове 1
  • џбуна 2
  • џбунова 1
  • џбуну 2
  • џеп 1
  • џепа 3
  • џепове 1
  • џепу 1
  • џомбавим 1
  • ш 1
  • Ш 2
  • шавом 1
  • шака 7
  • шакама 1
  • шаке 1
  • шактера 1
  • шаку 1
  • шала 11
  • шале 5
  • шали 1
  • шалила 1
  • шалим 1
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шалу 2
  • шаљив 1
  • шануше 1
  • шапат 4
  • шапнула 1
  • шапћући 1
  • шапуање 1
  • шара 2
  • шарао 1
  • шарени 3
  • шаренило 1
  • шареним 1
  • шарених 1
  • шарну 1
  • шат 2
  • Шатринци 1
  • Шваба 1
  • Шваби 1
  • Швабицу 1
  • Швабу 1
  • швалерала 1
  • шваља 1
  • шваље 1
  • шваљом 1
  • швигар 1
  • шева 1
  • шенице 1
  • шесет 1
  • шест 11
  • шестар 1
  • шестаци 1
  • Шести 1
  • шесторо 1
  • шета 1
  • шетају 1
  • шетали 1
  • шетаћу 1
  • шетача 1
  • шетње 1
  • шеће 1
  • шешир 3
  • шешира 1
  • ши 1
  • шиба 1
  • шибаше 1
  • шије 1
  • шила 1
  • шиље 1
  • шиљи 1
  • шипраг 2
  • шипрагу 2
  • шири 1
  • широки 1
  • широких 1
  • широком 1
  • широм 1
  • шицар 1
  • шицара 1
  • шицаре 1
  • шицари 1
  • шклоцну 1
  • школа 4
  • школама 6
  • школе 8
  • школи 3
  • школске 2
  • школски 1
  • школску 1
  • школу 8
  • шкољка 1
  • шкрипи 1
  • шкрипнуше 1
  • шлофроку 1
  • шљивик 2
  • шљивику 1
  • шљивовице 3
  • шљиву 1
  • шњиме 1
  • шокачки 1
  • шоље 1
  • шољу 1
  • шпекуланта 1
  • шта 174
  • Шта 33
  • штала 1
  • ШТАМПАРИЈЕ 2
  • штап 1
  • штапа 1
  • штапићем 1
  • штаповима 1
  • штапом 2
  • штедњом 1
  • штедњу 3
  • штета 1
  • Штета 2
  • штети 1
  • штету 1
  • штит 2
  • Што 20
  • што 492
  • штогод 1
  • штрајх 1
  • штрапаца 1
  • штрикерај 1
  • штудије 1
  • штудију 1
  • Шума 2
  • шума 4
  • шумама 1
  • Шумар 1
  • шумар 10
  • шумара 5
  • шумарев 1
  • шумарева 1
  • ШУМАРЕВА 3
  • шумарево 1
  • шумаревом 1
  • шумари 1
  • шумарка 1
  • шумаром 1
  • шумарскога 1
  • шумарску 1
  • шумару 1
  • шуме 8
  • шуми 9
  • шумици 2
  • шумни 1
  • шумом 2
  • шумски 1
  • шумских 2
  • шумско 1
  • шумскоме 3
  • Шуму 2
  • шуму 8
  • шуњао 1
  • шупа 1
  • шупу 1
  • шурака 1
  • шушка 1
  • Шушкало 1
  • шушкало 2
  • шушну 1
  • шуштање 1
  • шушти 1
62053 matches
има боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од 
 /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и х 
штен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви пришт 
 би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње  
зино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} С 
ек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила 
стадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спо 
 шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мо 
и — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} 
221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи  
 по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и пошт 
 ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p 
 самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако дв 
 ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре,  
авка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су с 
је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богати 
ао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на он 
и свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје  
рмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да с 
луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb  
е на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године 
неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас та 
ио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта 
га гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, д 
p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња  
е бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је 
олити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвока 
ега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прв 
е госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја 
ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове п 
 целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухв 
 /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у 
о да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p 
е волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друг 
луша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Стано 
обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи меле 
ој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за кој 
анас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, тр 
је туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш 
ојој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му 
д му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој  
 би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву 
посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те,  
} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па и 
 Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="2 
је то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је да 
о петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да  
н.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не 
ј спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мо 
ахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога м 
У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> < 
 почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претр 
ћ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. 
д он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чек 
оту.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор  
е прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се та 
бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд 
 поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене 
Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено. 
ш не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Љу 
а кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мисл 
 је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније к 
ан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила  
да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разро 
— она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није у 
и сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће тра 
 села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше 
ану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што  
з поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу уп 
диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разјед 
 је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту 
рији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном  
ући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, 
е ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адво 
стане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љуби 
, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Сан 
 радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сирот 
је честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје  
</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала  
довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.< 
иже до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мал 
е само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} П 
није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Сл 
нио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попи 
p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, др 
мци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p>  
орао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се 
езда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чу 
ата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n= 
слим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, а 
спит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар  
они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се н 
 па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретно 
илан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сва 
 пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Стан 
.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пу 
 човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, д 
це.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од  
} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала  
а — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као  
ји се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску цркв 
ван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је има 
ко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p>  
у.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p>  
ктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам по 
дахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, 
а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од  
ну.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и дру 
тало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога. 
о пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у раз 
а кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо 
на се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, за 
 Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— 
ледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну к 
ишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса 
 после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сам 
ољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим  
</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да 
ок се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити д 
пође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегн 
воју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтал 
е се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са  
есту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако  
окторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе,  
и дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</ 
 није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> 
ећој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је н 
ојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти 
дмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи  
одине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Г 
видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; сукла 
ско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на ру 
д је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она 
добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бр 
</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" 
реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>—  
 поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није в 
 звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила он 
.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером 
три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за ње 
доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, ј 
ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Стано 
људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што п 
и“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стој 
во друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља 
i>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том  
то детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S}  
> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик..... 
} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — < 
 те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се роди 
 нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, св 
 /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметош 
— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си попл 
 да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем;  
, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а 
живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат чов 
а млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује 
е бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одгово 
сим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни ну 
наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа б 
е живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар 
 говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! 
оја ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p> 
 собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпо 
а науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у ка 
ји више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према свој 
је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов ма 
азао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се и 
ко, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођ 
уцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи 
ан век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се  
о је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђу 
ица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је  
 то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос кле 
, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дру 
оштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се с 
е кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће  
вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>—  
 из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољу 
ли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством 
друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„З 
ђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин  
види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било  
осла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је 
ици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је м 
д пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка 
 блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли т 
њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће ј 
, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су док 
 сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога ду 
 она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој поми 
пкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она  
у госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се  
о, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу 
 на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке к 
је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је он 
 је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих кр 
је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p 
м собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу свом 
дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично св 
<p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу  
х зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште.... 
 бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет 
а и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би д 
ад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чуда 
ти до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата до 
о лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадн 
људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који 
м не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору п 
ста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p 
млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мим 
она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути време 
.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да может 
ћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је  
 коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто п 
 за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на св 
еце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни нам 
је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн 
 потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузим 
ису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца  
бро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што  
ри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} На 
Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица прат 
 га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та  
 <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем  
а.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све д 
 пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> < 
у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго 
на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико 
леко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце с 
а повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сирот 
едељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} 
ирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p 
бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита. 
оджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку в 
амишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да 
— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па  
у госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> < 
p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајн 
ет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p> 
назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешк 
ла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим послови 
о да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном л 
репирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.< 
ном.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав 
је а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла не 
столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово н 
не висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки отк 
один Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на  
е госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фиш 
Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на ја 
мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно. 
славим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — 
ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаћ 
цем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко с 
носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — 
ку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као д 
и! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашу 
реба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам г 
 ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарк 
 ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> 
ила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас 
било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Досел 
ку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да  
 додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече г 
то ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попи 
бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Бо 
о, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље  
 снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кућ 
о, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један м 
теље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метн 
што крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? пита 
вао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће ф 
н и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> < 
, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи С 
имати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се ди 
док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p 
дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао  
 Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> р 
учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је  
ко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у дво 
 ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па бо 
ој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p> 
љи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада 
? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — в 
 је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, 
брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће  
а да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгуши 
ах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом  
су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зо 
 нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши не 
ном тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш 
и да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас  
 Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће у 
ј бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече поп 
p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући 
ио трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на 
ла али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, јо 
на није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{ 
ца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога  
и, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p 
м мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота  
то за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођ 
вала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им ј 
{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу рук 
ер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољ 
ико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана,  
 у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужни 
усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{ 
чева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, ча 
оји има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика 
а коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка. 
ма, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Го 
ета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај —  
ивоту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то  
спођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>—  
 омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се нада 
му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ  
е.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико  
све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро. 
осао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па 
дно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече  
Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је до 
испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад г 
ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га он 
 Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги до 
Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку. 
а и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма 
Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је ов 
 се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њез 
бичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, к 
.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Гос 
едао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се цркв 
 дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се  
 у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у о 
 као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све  
е враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љу 
у ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито 
ићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима ка 
ро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу. 
двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марк 
 своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него 
вреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p>  
долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов от 
S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има н 
 Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по цел 
гога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема  
оње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита 
смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго н 
ад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћ 
ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље —  
е иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{ 
а.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба на 
о ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па то 
ој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат ни 
рине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би ре 
уначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милиј 
пчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар же 
свим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се до 
бави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе 
оче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачу 
з кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу об 
 али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти  
м је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љу 
ој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није  
ештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све сел 
>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, гос 
ћ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће би 
рало се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животић 
тара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи б 
 се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саве 
 у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви  
 кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима 
 дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све ј 
ри Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачк 
тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице. 
b n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чис 
у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих да 
упно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у ко 
 ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући. 
до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стој 
уштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је б 
ропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара к 
је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти 
ћицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је јед 
Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала  
си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p 
а и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је 
ом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како из 
мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ру 
гурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за св 
олове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отме 
оле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно 
ати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још оста 
би где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — п 
ање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а ка 
чима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљук 
/> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан у 
ио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срц 
силе су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста 
међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и в 
ако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и  
ругу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје 
 отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и 
а би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није  
ј дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није 
 у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да веч 
храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, м 
 се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то в 
>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру 
надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и зак 
удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љуб 
спођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено п 
м се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} 
а сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Докто 
а и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују 
цу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се  
ек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јул 
њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да 
ило много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окрену 
 ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га  
вео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме  
ећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће вол 
ила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину го 
ио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р.  
шла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по к 
Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаш 
иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p 
е сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и 
кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине н 
d> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до оч 
одина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — т 
ламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне н 
и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дво 
вет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше  
тиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине,  
којнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са  
и ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на па 
ију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p 
амо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрч 
е она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не  
о, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ст 
г“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закуп 
ила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва заст 
ли су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свет 
и да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љу 
е ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, докт 
ви, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и  
ићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта го 
ћа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, д 
 свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На 
{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на 
апин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сва 
 али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S 
ци.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлиц 
 није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фруш 
олико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели  
 бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљин 
ах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154"  
рен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше с 
ак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне 
то, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је 
 Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао 
} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми  
од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гав 
оспођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Док 
 /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадиј 
и од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи свој 
 био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже  
па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{ 
т смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика- 
рупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што 
ила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу 
и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то 
{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у 
ш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да  
.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме п 
а му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор 
оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пр 
 на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки удара 
бица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничк 
{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско 
на мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" / 
м млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако п 
домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вреб 
и.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље 
га.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најб 
тарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му 
вну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе 
госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко  
ну доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном 
ио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својо 
ђице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне т 
ака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то 
хватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не повра 
ај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и оста 
а виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снег 
чникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љуб 
ји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци 
ове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стр 
сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше  
ник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван П 
</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега  
ли се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада ба 
 не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса  
{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су од 
други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски 
} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк- 
ко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друш 
гла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радиони 
ије овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло 
за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас м 
 вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Так 
> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево  
места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их  
никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огл 
ш мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у пол 
то ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у она 
о имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје јо 
ле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи ње 
позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је на 
о лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за 
 поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p 
 још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са 
 кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>До 
грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће 
е смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки ј 
 столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и клич 
ерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p> 
ажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дал 
.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе  
у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. 
з први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непр 
ати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ го 
о од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милиц 
амесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђер 
 је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, 
је зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у сво 
ли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ у 
 њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а он 
Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Луга 
уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орма 
 столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је  
оше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па в 
 ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у к 
о ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним б 
и у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупан 
 у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама  
цнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа 
pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и би 
p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</ 
вим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу  
 ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи  
соке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовал 
адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек  
ео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце. 
грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној 
крајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих ве 
 је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" />  
само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи свој 
амо обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је  
Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерк 
</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.< 
се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели 
 први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док 
 их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „ш 
дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Сто 
је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни з 
туричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом 
белом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом р 
 попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што 
еде бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још  
уцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође 
дан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом д 
је све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан 
ћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста  
човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне сед 
 како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајн 
ш није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртло 
 нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један дру 
м оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу. 
ти до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и  
 стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бун 
цу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да куп 
 пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад с 
свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запали 
воту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и поглед 
у одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разгов 
 своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> 
гови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како  
на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, ко 
 лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже 
а смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> 
S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радош 
доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан до 
 да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није 
ујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мо 
 ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача 
p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа  
берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту с 
ћу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђ 
ишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заоста 
ала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код  
по, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{ 
ке и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „ф 
а ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за 
ксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n= 
ата у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — 
тање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та ман 
у по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је 
брни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој 
била у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у  
 „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пи 
све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на мир 
 знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> 
света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога 
га цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} До 
рата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево 
 наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој п 
ње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако. 
ова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога с 
азић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n= 
ста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдн 
е а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S 
и <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око п 
у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега 
октор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би  
 <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је ј 
да је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" />  
оба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Ми 
ведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо  
пи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p 
љењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} 
 би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гост 
лазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и 
 другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ћ 
е још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он уз 
S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и м 
а их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну  
ија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако до 
 се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао б 
глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пре 
да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би го 
ца и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, —  
 — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасн 
под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S}  
вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја боле 
г, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како мој 
 као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, госпо 
 мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо не 
ду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p 
умар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који с 
га јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна же 
ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па с 
ни се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта  
 ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији  
 ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“ 
Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није  
 вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се о 
ла сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче  
м — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не т 
 што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одма 
> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но шт 
 ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради,  
н патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну. 
 — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам 
на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништ 
о на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби  
састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу  
ктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога 
: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се си 
и јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја  
 Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији з 
ио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази  
</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш ч 
 давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села 
ја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог 
е пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим д 
у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по 
 то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соб 
грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни пре 
за — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бо 
докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете ма 
м се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирург 
} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели ка 
ицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће 
е — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која 
ј полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница м 
ка храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао  
са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; ова 
осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се до 
д онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; 
г.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се 
S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, 
 даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онол 
одар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јес 
b n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде,  
рово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на 
н ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту кр 
руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени  
а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и виде 
ан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју сна 
фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p 
S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и гр 
кочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb 
 да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</ 
 Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „изв 
га ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — 
изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи 
е брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за 
лите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено ла 
а боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од т 
петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да ле 
 се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до  
м Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужд 
госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишка 
астрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост до 
 и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мира 
ли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули  
цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој ш 
је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада 
и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора 
на ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће на 
.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико д 
 задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно  
не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ 
ктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта б 
 место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти 
} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захла 
 се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну  
уло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — п 
ала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се 
 се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" 
аје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> < 
су се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо 
вор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке п 
сле да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скр 
мање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго т 
/p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Ра 
терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто по 
 није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} П 
им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n=" 
 ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни дола 
ме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не  
— јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Мил 
ану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S 
е се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су с 
езин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се 
гога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а 
>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет она 
је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му б 
 су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна 
2_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси д 
р гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{ 
уги ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сва 
четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, ба 
е то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још ниј 
Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да  
 да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мра 
 да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излети 
говорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме  
 /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ —  
лашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајк 
на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први  
редњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здрав 
ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— 
о нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака  
пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Мил 
 Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће  
{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пус 
ов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станој 
су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је  
ме? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су з 
 понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати к 
права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се  
јзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се 
ођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на 
ад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећ 
.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бај 
и за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио док 
било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета  
оје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ови 
ледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако успл 
ј сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и д 
добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе љу 
и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадиј 
е мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала ва 
 по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S}  
 поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам  
е ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени,  
амишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је т 
нђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу 
обро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите  
ко, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љуби 
 милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си до 
угом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко з 
лофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ће 
еке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да у 
 испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест  
 маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати. 
ела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је  
 сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из  
е никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да 
у им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета,  
 готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</ 
јом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо  
ретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се ниг 
оље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав док 
а на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођ 
е бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја н 
е и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на  
ице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићев 
иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по д 
ићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Ни 
ућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и 
дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао д 
 Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мис 
рва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и 
пски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живи 
а ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за 
{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао д 
а по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико ниј 
ет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да дан 
е била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовиц 
не каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни л 
S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко  
рижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто те 
рници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и 
е госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве  
нога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан пр 
„честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Лан 
p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће пр 
же са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Докт 
лак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој 
ешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна ве 
 Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S}  
 томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваљ 
еме је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка к 
ина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је 
боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађу 
егове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седе 
ром своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој 
, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне 
<p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не 
е ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> 
.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није м 
ј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути 
ј бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева  
а и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак  
 је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Д 
} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују 
" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из д 
 како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупа 
> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p> 
оги виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазир 
 се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су 
.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помиса 
села, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њ 
="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из в 
Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се 
љине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни 
 оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер  
но мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити уск 
и леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од г 
 на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у  
 — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су 
љу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила ј 
одне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Н 
која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његов 
 сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по ср 
арског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст ра 
но боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му бера 
{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се  
ији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све сл 
ноје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси мно 
м се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здр 
ље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио 
а Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мисли 
го она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да н 
 нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За стар 
шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јад 
 што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше  
> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино  
.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је неж 
>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ обра 
 девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — за 
S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} 
ад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све с 
ћ радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би м 
нула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком 
</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Ба 
теде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и 
ао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била у 
омила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи  
писана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - 
ада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да ј 
да је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на 
шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само ње 
ако, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим г 
сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зор 
рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове ча 
ста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога  
е га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бран 
је и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца,  
 је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку на 
ановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то  
канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради 
је напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа С 
ад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће  
обити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе 
“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак 
ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за посл 
 чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти  
и после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више 
ави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а др 
e>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти ца 
да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа дево 
 Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нем 
у домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек  
рви мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а  
их двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није о 
бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да п 
то треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после 
само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја 
ку на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p>  
с с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео 
ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат 
ељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било ш 
е живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p> 
чи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а 
бе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна ре 
дљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави в 
са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнур 
подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућ 
првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину д 
слили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то 
ко као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече 
у цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан м 
 духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, т 
ва и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад  
ек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати 
нце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким  
као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута зд 
 једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, зна 
спођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто  
ачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клону 
нас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна ре 
јку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи о 
т у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце 
> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је са 
p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више  
су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} З 
боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре с 
ој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила < 
на и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до 
рицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији н 
ала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само 
тила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене 
хо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љуб 
ка му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Н 
Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрок 
 учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Херше 
е стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно 
лео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће год 
 новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</ 
рта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p 
дим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђавол 
</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће  
а реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <p 
у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Зна 
де, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се б 
p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> д 
рши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га прити 
 су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држ 
ама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај 
о изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова  
<pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема 
плахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих п 
је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза  
 — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни 
ховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна он 
од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо 
 у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини 
ас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговор 
p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар  
.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може с 
в, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко к 
пуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да заст 
 њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од ут 
рета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима 
ле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, о 
своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из засед 
ик“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је до 
ојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је 
ти у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тих 
 господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опаз 
дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да з 
 Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и по 
а би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да  
.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <p 
вину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ного 
авршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта 
лас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако з 
лети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> 
S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више ду 
воје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да т 
але.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а С 
е била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како ј 
стра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет год 
та.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе 
о предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из кућ 
ан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планин 
трашна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући  
о као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво ча 
ци Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, 
то година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам с 
вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере  
ећ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени 
ваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштв 
ест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p>  
p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са же 
е доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само д 
S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смиш 
посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се м 
 жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гав 
’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти т 
ањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</ 
27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоск 
болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је д 
лижњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугар 
е последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испит 
 па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> 
 Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса 
низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и  
да природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога ни 
ким јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада  
ову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањ 
один срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К 
 га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутин 
 конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падн 
испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун см 
S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према  
 /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо  
 сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је 
извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осв 
е својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{ 
бави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и 
млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију 
 је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру 
 — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивн 
 у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико 
 било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топ 
сетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рач 
е главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та не 
> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака н 
једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то  
една се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, к 
ромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под веч 
уду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао:  
 поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим  
тила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задово 
оран.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике  
 прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је  
сају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S 
упирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем  
не брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} У 
> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} 
одину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први  
а вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа  
 Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, 
</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Б 
једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави 
терије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири 
зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте же 
 она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ј 
> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да ј 
p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова  
то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа ј 
p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ниш 
и сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако и 
јао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољуп 
>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је 
 рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви  
вике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цр 
кне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова к 
ћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="4 
 ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба 
а у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, д 
а а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој с 
.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дуж 
.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још 
 купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леб 
 кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у ти 
велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима 
цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву 
ука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се 
ћ претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што с 
 истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госп 
једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неу 
 лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три ре 
„фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и  
д ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега С 
тран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче д 
о Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он  
транцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} 
 у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по в 
ну.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гавр 
дама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница з 
 се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па 
, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји бе 
е а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} 
к је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столиц 
ислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са н 
у.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради веч 
шта о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, ра 
 главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли д 
бро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна н 
 <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа  
у.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у 
одар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да 
 у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли тол 
<p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Д 
ом ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Л 
p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника т 
а стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио  
је било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан 
анео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стар 
ла сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса 
се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> < 
деље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, 
спођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт о 
омци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луч 
у али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што н 
рк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван  
чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз  
окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носа 
ећ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Мила 
 обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} 
оседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти 
 још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко 
к.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врат 
 се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, и 
соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој с 
ела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће 
 тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило,  
, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је  
з њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза ку 
 су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је стариј 
да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко  
нас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју  
кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је  
и.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упре 
ути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче сво 
ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао 
чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не мо 
е куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њо 
у -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а  
шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. 
 толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један 
а канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госп 
ламу.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та 
Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше ј 
век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац  
не две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман ка 
оложај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шаре 
ао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком  
га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима м 
>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животиће 
 се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p 
није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува н 
и и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет  
уљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, 
 људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носит 
кују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође в 
.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба 
а ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S 
е лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „г 
вет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у опш 
к у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, ниј 
и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали  
е то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- он 
е везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је шт 
да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракиј 
о предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће 
 ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није 
 Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је 
 си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад  
 како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта 
ића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће 
га мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пу 
ји—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одред 
о ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако ј 
ти, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мал 
а ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора 
ила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} 
ла само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица 
одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S}  
ћиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме? 
х језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се  
иких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове г 
 у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна д 
оћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарк 
се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према се 
 гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитск 
ља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, м 
остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други о 
ре из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а па 
ав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, 
се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштв 
трујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њ 
ула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на в 
ћани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби ку 
ила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и ос 
ихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</ 
орити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља 
ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће 
дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се ка 
 писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином  
егове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књи 
спођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Дра 
доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво  
ође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме 
ом, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.< 
ор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмо 
Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.< 
е помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме б 
једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођ 
ету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се  
:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману о 
е и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе ра 
аркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је д 
а први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, 
 кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свако 
ио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> < 
рача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку берб 
рста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га за 
ко дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет 
ћ.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се 
гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо 
е С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} 
игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају иг 
ек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су поче 
роз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title 
ваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно,  
а удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте же 
елику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помол 
а само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у о 
ликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке њего 
струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, м 
} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице  
, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати д 
а је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу д 
, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољ 
пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зиму 
мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S}  
ако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска 
/p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својо 
<p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у срета 
арске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта  
се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове 
ок се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви так 
две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и 
ћом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само 
на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си трену 
— прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је 
ајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло м 
 ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Гос 
ећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан 
рва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, д 
му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка с 
давно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очи 
амо поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, о 
већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p> 
ује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ н 
вали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника 
единче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, уз 
икнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове ре 
тигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове 
p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се 
у тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши уми 
нда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити б 
коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велит 
р стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p 
мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зов 
>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ  
и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек  
У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко  
дња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, з 
а је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако пада 
ца — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби 
 је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада о 
си а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му оста 
 како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу 
ирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} А 
упе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Стано 
— осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то ј 
је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по ј 
аше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видим 
отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам 
аба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну ка 
бито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек ок 
а тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио  
 јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чи 
рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то ш 
е некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком те 
хових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше  
 на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак 
ао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причал 
 и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици 
 зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело дру 
Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина  
 па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих  
Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а  
та ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк- 
а и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега куп 
ивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S}  
је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека 
д си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је  
ла се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда  
у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера д 
ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест н 
 то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим љу 
 куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак  
S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би  
тила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све б 
ам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову 
и у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> нај 
а земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућ 
 удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да о 
 час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Ба 
тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му  
 његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер н 
ој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђаво 
а јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нем 
екла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида  
?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попи 
ио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бу 
и ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна св 
илика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било в 
гледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ћ 
 рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госп 
’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам  
де на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где в 
тво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S}  
} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у п 
Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак  
е у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих  
шту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> 
 јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто 
ећ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о 
 уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор з 
ици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро сн 
 велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике  
атила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских  
p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје 
арно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како  
а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушк 
у на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пруж 
{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да  
 је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p 
 људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо ј 
м утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњ 
оје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред 
о прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на ру 
а је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражи 
кочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Бо 
реши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој 
ућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Докт 
 соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучи 
тац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад  
е може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје з 
жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђ 
 ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу,  
роклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у  
пет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у д 
има руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових 
н узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра т 
е пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољу 
рину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухва 
а ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ев 
длучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио ј 
а нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Ос 
убица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича 
рили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико  
аш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта 
>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми оча 
</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо  
рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању  
репио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у  
дајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чу 
 руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у  
Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била н 
 и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па јед 
зреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том 
баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро 
ји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па м 
он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S 
же као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује  
у; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живи 
то моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а гл 
 причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њез 
стано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу  
стаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још 
ван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. бе 
} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} 
 женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са  
е мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој  
нцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица  
вој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> < 
а не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гле 
ело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах о 
ве црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} 
у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде сво 
аг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S 
, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ 
дне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили  
 је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даљ 
икрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплел 
а Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, 
стал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прих 
 једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено  
спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санд 
анине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим бр 
е једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Ис 
о смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </d 
а ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су 
нита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и  
онела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p 
ћ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} 
У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди  
ара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигур 
васе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји сп 
нина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га ви 
реће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изи 
а полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S 
 Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се 
 Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три бу 
а ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте о 
оспођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне  
ч грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весељ 
ајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>В 
е кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Г 
а обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авли 
оше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и  
 је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, 
ере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље с 
 да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У св 
пре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабр 
ио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, б 
м начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да нај 
ној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресел 
ербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> п 
а, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и  
вима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се 
 <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{ 
:id="SRP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему 
спод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки г 
>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" / 
амо су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштв 
енутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са о 
читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што  
воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и  
чица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико пла 
<p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по нек 
дар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и 
 зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалера 
у; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај  
влији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и ча 
бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div 
>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али д 
иге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да 
<pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Гр 
 пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што  
ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то к 
оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор С 
 било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробу 
 ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада з 
ора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба гот 
 се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> 
што обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме  
 свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет,  
је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело ме 
анов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> < 
јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје к 
октор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те п 
ку образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и тр 
снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Ва 
леснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну 
лима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја б 
ад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гос 
 је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје 
} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{ 
оји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се ст 
 игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накиће 
о, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је в 
ћ жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца 
рива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњим 
 у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претре 
оме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајал 
ујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махн 
Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо д 
 сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја  
би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div 
 из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по об 
.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа 
евача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>П 
еља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међ 
а била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, мо 
роучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору  
ао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описив 
ела дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{ 
вао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а  
ије.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <p 
е до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се пр 
дост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и па 
ћ разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога 
 верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S 
војима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p 
уби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајк 
нину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цел 
говој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> 
убица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и 
одиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дир 
доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високо 
 сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу ње 
вога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p>  
га старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило св 
одиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два с 
бичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаш 
јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од ти 
>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње  
> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица  
ко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блесну 
мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живот 
својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и б 
гло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олов 
ве то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби ра 
 преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се об 
ћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле по 
це како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор 
 шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица та 
убицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, ка 
 се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању 
ло по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p>  
ек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће  
у прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се 
 по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљк 
вирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њего 
е је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућин 
дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим ст 
 мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе  
ижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни  
еше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињ 
о беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким осо 
лазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља ка 
м очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беш 
 мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито де 
о у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</ 
 дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичино 
магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, п 
 који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце  
ше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</ 
 ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су  
и јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештен 
ога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је 
а ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ по 
идео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p> 
ку. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу сво 
ше за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде 
идесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упал 
 је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p> 
 кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је вид 
а у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад 
а онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишља 
иленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је не 
е мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера  
по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је проша 
—</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи 
се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, к 
> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пр 
 Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кућ 
на по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му 
— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тра 
о у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шт 
ра разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очув 
 мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија 
 тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! 
акне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се с 
} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и 
е саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселил 
Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} И 
вори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек 
ктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том 
иле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву нево 
 немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њој 
ги људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само ком 
Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе 
рате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи го 
.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госп 
је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу 
од би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз 
 опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било  
че у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић гла 
паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не  
есто посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући ње 
оје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њ 
 Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу. 
на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина  
је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј на 
У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано,  
 чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ  
о им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође 
дру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говори 
ло, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова дев 
а: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо 
оји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог  
 њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у 
љна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из мана 
у јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — са 
 доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођ 
, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S 
 те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да 
ити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се 
<p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би  
 је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; н 
 са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од док 
леном дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крил 
ј испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, п 
све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би с 
а кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове ра 
ри.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бир 
лу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел д 
.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим гра 
ешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залуди 
е живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њ 
ти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младом 
мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар  
ац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} Д 
 да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Стан 
а а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о св 
се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште  
ића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било ник 
а прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги  
шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У 
ла.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и 
а крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у  
ве бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> 
 што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које  
Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> < 
све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.< 
и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далеко 
тан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p 
} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чу 
би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер док 
и редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био 
ога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо,  
ечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати све 
 била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, как 
аким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно пог 
<pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти каж 
 се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још кој 
ала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојнико 
ад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубиц 
вао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би јо 
 оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и з 
 од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с докторо 
жића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> 
ш у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа,  
и — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S 
г свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкали 
и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грд 
ди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p>  
ило да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако 
данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p> 
нда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Тол 
ма шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлик 
а у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска 
b n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p 
 живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице  
лазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то ви 
рке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене поко 
тане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила и 
 долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочи 
ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; 
учио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то м 
S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у с 
 би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по об 
арости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо д 
сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.< 
ј у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до  
 од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса  
век смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха 
ви кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исп 
шак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо  
олети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о т 
а би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од  
, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубиц 
е паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а 
 Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно п 
ораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Ста 
 здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало 
њи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му  
има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се М 
аке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би  
чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек б 
није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љуби 
отово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госп 
ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз сел 
о некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. С 
-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што 
на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и уз 
у то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са с 
ошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родил 
може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да ј 
обољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по до 
ога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га квар 
Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га н 
ма и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војуј 
олет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било зан 
нудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већ 
дају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, 
аљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну  
бочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, 
Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S}  
ика и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби,  
 о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" 
његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало  
ој најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти 
у груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је веч 
а вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан 
којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед и 
 Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познаје 
која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа 
о из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ниш 
руштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад с 
 лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито ж 
 грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није 
те али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да х 
им књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати  
ло, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге  
е чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад 
зи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на стр 
ђа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи 
жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је  
 била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су 
аци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи гра 
ом ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио,  
 једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице р 
о су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на  
ћ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта 
Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је ж 
 Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше 
.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор  
 је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p 
тио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретн 
.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Са 
и ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктор 
а.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната ве 
и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у мана 
ах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бир 
е Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом г 
 туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек 
} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као  
Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским посл 
 Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље 
да оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мал 
и у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и попр 
ог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је 
све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћут 
ј рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више корис 
а прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може 
 пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је ма 
 лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста  
осподскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих 
и неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још ни 
 праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љуби 
од би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оз 
 Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што  
Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, б 
его је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао 
S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која  
 већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да поме 
а, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго ство 
ма села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у зам 
 друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; леп 
 жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па  
м много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чист 
 је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је докто 
есника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније  
ги трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кућ 
Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Са 
</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од ј 
ричи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица  
 у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је ошт 
је не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је 
а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се  
 срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говори 
исли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p>  
м приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но чове 
н, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистро 
ваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне м 
Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па 
Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мисл 
 сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често уста 
људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он пост 
спођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разг 
на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио  
ву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одма 
"131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но пос 
p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу 
и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету 
— никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гле 
ника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим з 
 пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван  
огла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="1 
 ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњ 
? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако  
стирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живо 
на дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више де 
епу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не 
ше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколик 
пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p> 
о, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који ј 
змигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и 
ени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удо 
рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што  
е прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Ра 
пштина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје нема 
оме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила 
ромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински по 
раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао 
ворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде,  
 се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би  
ела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у сво 
 Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p>  
о, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки фи 
ао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} 
> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, 
ођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p>  
у ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није 
ч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу в 
а им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и с 
збиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах 
 Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало 
 чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе в 
н све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи изв 
духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека 
да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је  
ашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и нај 
адар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој г 
 сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S}  
каше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираш 
адом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — у 
естано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А  
а да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огр 
 љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{ 
хвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја бил 
 мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда 
ора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже 
 већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узе 
не омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њез 
онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која  
оту.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, к 
е па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске п 
ти могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ло 
м Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућ 
 Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништ 
роживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а  
ежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о 
н научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{ 
ца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко 
е родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала 
рпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; ук 
ио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од как 
е доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бе 
ола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развез 
творено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине с 
је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за 
с би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И 
зио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у ок 
би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој 
а по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки м 
свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једн 
ора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на ра 
 n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко 
S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету 
знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога —  
и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ак 
b n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она  
скоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати о 
чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике 
е се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире 
људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква з 
тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој чест 
А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса та 
и само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</ 
емељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа сме 
час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на 
римити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и том 
 по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Са 
а из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ов 
мске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им н 
екало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица,  
о у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{ 
 има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји  
бичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским пр 
ти.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им до 
ично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канаб 
 срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу 
="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била це 
м о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бу 
је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен 
 ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође  
ањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из х 
 ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама. 
о ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у  
тор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева 
ресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах,  
орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Мац 
егова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се р 
ан диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књиг 
> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како 
 изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу 
1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дво 
еба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пр 
је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она  
 <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кућ 
одине.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и  
а сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А 
а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева. 
 столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душ 
еврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже  
омање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпо 
већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S 
удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Ла 
 суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под обла 
е снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји 
едан дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, т 
 висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гину 
 какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живо 
 целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али  
е ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом леп 
р и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао и 
а је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, п 
кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — 
 тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљд 
о је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за др 
„ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала 
е је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје  
аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда је 
о ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Ста 
куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p> 
 Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви  
је пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S 
 рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу пр 
ати рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево т 
да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту  
вога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледал 
е она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе  
озре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но к 
а дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је не 
а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је  
.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се ње 
рпкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталиш 
 десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало  
није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица ни 
часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно  
ећ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом п 
ако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чув 
 је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде 
 вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срц 
е јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он  
погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на 
ећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом 
 стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу 
 друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горњ 
збијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало во 
ело неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов 
јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела д 
аслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли  
ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој 
ала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче 
бицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешћ 
 девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме  
се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпо 
ви од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p 
 како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p 
јином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и о 
 па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешт 
јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по 
 једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи 
е било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор пото 
 ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу си 
никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како  
мили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај 
је било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још б 
њи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и  
же и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела 
задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разб 
ођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она доб 
јаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси 
оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након 
p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="17 
жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек  
ад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се см 
нала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче ка 
ена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је  
 његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љ 
е песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи н 
 Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p>  
ас и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса ист 
 тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћ 
тини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим 
нава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Врем 
 је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да ва 
 срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је н 
ш врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не у 
 био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао о 
више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> 
е мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да  
ио више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирк 
али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а  
епа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала 
ук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће  
милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистр 
тину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити зако 
S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва 
 њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очев 
цуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке. 
ила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као 
лку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најс 
сио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Ју 
дају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> 
навао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојк 
е у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</ 
че доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љуби 
рекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица ба 
има и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Р 
огом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу см 
n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застал 
ио ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безј 
А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас 
а Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Милано 
дан исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за  
рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, квар 
елом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — п 
ранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да с 
 ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стра 
а макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жив 
 <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала  
сла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистр 
 <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила т 
 је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли с 
а потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак 
црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ 
 је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при  
 одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њ 
ануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла! 
етнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гро 
 сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изн 
ну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем м 
а у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа бил 
а слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога 
е на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко пла 
 гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим  
е уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не б 
рти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису 
> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још 
ма.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на ма 
 живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакида 
ацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно. 
у поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро 
 уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компо 
</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећ 
ико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљу 
ноге њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и  
 куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понај 
говору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад  
ровести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да н 
 Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мал 
 у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан  
ђа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах 
истала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је м 
ку да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пу 
с „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке 
 удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пош 
дној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У ч 
а живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хр 
Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оц 
<pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак год 
је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај 
ом животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је ра 
 постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје виде 
ом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. < 
 је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дан 
ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила. 
/p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{ 
о опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од  
p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвали 
о ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још  
огима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт 
евојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се м 
штинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао 
ећ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове 
оман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га  
вци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и 
 годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је  
ор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки 
 распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визи 
иним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше и 
 — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санд 
а у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S 
они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадор 
беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески 
оји растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је д 
="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на 
 целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово  
. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили ма 
о шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле  
гим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и про 
у.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где  
Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово 
 Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ с 
ник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често пр 
м броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликам 
<p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је с 
, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни дан 
и већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, л 
 лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни неш 
В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквено 
рећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледају 
вали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се  
вети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div ty 
не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но  
ти господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква 
у још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на вес 
ским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме 
 се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код  
 је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица б 
 буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало  
кли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири с 
е гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ов 
а задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и  
кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су в 
а уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде свет 
и мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи  
В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-сте 
неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са же 
нас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под 
другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она  
 да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и  
рота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита  
ео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њо 
пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у д 
мо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се 
а слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вер 
> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше нек 
е све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао  
прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да р 
 то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, је 
ије видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничког 
биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како  
ма.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два с 
м очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој  
собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубиц 
ало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу ср 
 да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и 
гло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно. 
 и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. в 
рацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгл 
није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много 
улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпо 
бобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и 
p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришућ 
ко ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она 
свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школ 
ке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприка 
-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под свој 
и бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да 
 заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је т 
во небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по јед 
има, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. 
</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражава 
/> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она м 
евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Бос 
ли и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није  
 два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то др 
о прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сир 
 трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу. 
 а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек прак 
потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела 
јући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати 
онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била  
рали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, ко 
 је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три со 
вога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су у 
 тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — дана 
S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова н 
в тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом по 
што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада 
ка брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака ј 
и госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рек 
 сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов 
и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоћ 
узела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S 
етају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на ду 
есити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је 
 у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и н 
 се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пак 
 школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца ту 
882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке. 
к су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни 
рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је 
тадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је у 
нула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па 
зтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је зв 
 њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта и 
ницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, са 
к-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није ва 
оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало д 
ачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користит 
да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физик 
м за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упит 
могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац 
мо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били б 
{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свис 
али девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, муда 
одар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једв 
а рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кућ 
 те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отиша 
ад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</ 
је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубиц 
воме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају 
е рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане забор 
претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али  
овало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли  
год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли 
кла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није м 
ти права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски о 
 се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва до 
у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде ни 
е по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишл 
 на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога го 
ан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} 
ли онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са св 
 Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је  
ећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као  
 ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај 
ра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочи 
обу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да  
ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту ре 
ога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јул 
ђа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба н 
смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у 
 у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај жив 
натнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме 
његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту ј 
о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — 
, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа д 
но другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође п 
да била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годи 
ивотом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шум 
тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да 
чи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манасти 
ш описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне кад 
ћину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} М 
рему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је  
Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да  
жбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њ 
је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова 
Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор 
<p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чи 
вао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према  
.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p 
итискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео 
ио је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, ко 
" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка  
же са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се ис 
аше — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми 
>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има ос 
м свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Ч 
 за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе ма 
само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео 
 друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтал 
то још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети 
 госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи 
е.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и 
у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек к 
ани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако в 
јку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умир 
елела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати 
радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних 
к, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита уве 
оји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се  
ађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и ле 
спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама п 
оји му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку 
ђа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој нис 
што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био раз 
 са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адво 
га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, д 
озна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазит 
 и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки 
своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео ј 
а женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херув 
био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док см 
линству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Влас 
Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га  
ар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов к 
било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му 
на шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, насло 
ога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд 
испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан жи 
што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно 
исто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није г 
ан смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци н 
овор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па  
било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби неком 
, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер с 
Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео  
а општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; т 
 је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црк 
а чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше оп 
ца диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеж 
агати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде  
у заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од 
S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних раз 
остали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господск 
сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови  
о је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега д 
еновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно над 
 по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пр 
 те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га до 
 остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропад 
разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане 
о време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у од 
који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на бре 
д је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глав 
’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово дво 
уристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак,  
када чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а 
бураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетр 
а крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је  
бав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се мо 
ишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није  
анпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бо 
ихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео  
, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико зане 
 али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала 
ку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској по 
о ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је  
итеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи  
ије већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Са 
 час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после  
азговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жи 
ах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, 
ести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пр 
з једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу 
 одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе 
из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој ок 
 се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не ос 
ек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштр 
 синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом  
ичи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге треп 
 тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута 
оје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући 
 су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипа 
уштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом  
почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годи 
тор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег  
ан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да јо 
 њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла 
дила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова 
а свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</ 
одар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила ру 
јој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном 
, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да приден 
Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} 
сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђа 
о да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око 
и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито  
неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у к 
славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" 
а за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — н 
рио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао ду 
алик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри по 
егову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао прав 
ме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно са 
да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је  
тавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стал 
.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш 
чкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао д 
ихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди 
басја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гл 
ку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њо 
у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p 
 она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит 
, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви 
сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>М 
сао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу п 
могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p 
— али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> 
 хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику 
. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госп 
 али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече 
 На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да 
тазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Т 
Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав 
ка — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и доб 
о кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе виде 
ац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у 
тељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прих 
ио богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран ж 
ога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако ради 
 гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем 
е наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једр 
 своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div  
да — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла  
ушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он станов 
д када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} 
нова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце  
ућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Гл 
дна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ 
во до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је та 
лену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S 
ти све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о с 
живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника 
ивот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јо 
бављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у ср 
д цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала вели 
; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то  
ога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му 
копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад  
иховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред л 
 за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва сру 
 приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла д 
ас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега 
 би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из гр 
 својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је п 
олико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-М 
а и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људск 
оса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је мо 
 борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети. 
убе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бе 
ар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико та 
 А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зн 
ађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица је 
 пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан  
што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер ж 
у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <p 
н свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко 
} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук 
нали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвр 
тојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то в 
ном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи с 
храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролет 
“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На с 
о се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је 
бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била  
убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</ 
 рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела  
уван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описат 
 да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и њ 
. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та  
ље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да  
би.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n= 
е рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере пос 
љица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и п 
ви зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце иско 
па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо око 
есним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за  
че, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Бос 
ра, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{ 
ена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то 
ити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још м 
и и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим ру 
ће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти 
{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо пре 
ека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпо 
и и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лако 
 — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ћ 
ти, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, 
ти своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је ве 
лежник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Мила 
p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек 
 двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар 
 се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима 
изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми 
даница куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме с 
шло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> < 
за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p>  
м стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити 
ано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и  
небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, 
ад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце  
 он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А 
кивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је 
вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта  
ћ — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да 
 једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се 
Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је. 
ла јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје 
, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше 
ланине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће 
Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе  
 — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах  
{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} С 
х охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика 
оју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. н 
о смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његов 
на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се вен 
а.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напу 
о ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити 
остеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну н 
о ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <p 
е тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на 
с сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као 
и је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео он 
и одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она н 
е с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица 
небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жур 
ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети н 
наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће ума 
а угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се мож 
ерили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и х 
рено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S}  
смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љуби 
ним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра дола 
о засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени  
тра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су ве 
ила ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене по 
бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и гово 
/p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, 
ити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се дого 
} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, б 
та тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је 
оде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће 
а у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако  
и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>—  
мештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора 
рани крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу. 
а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан н 
 је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада на 
ујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Стан 
е се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у живот 
S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на  
видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал к 
алио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S 
и и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </ 
подар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуч 
моћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч би 
живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матиц 
устио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар 
езици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но докто 
n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је во 
давно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> < 
о олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугар 
 науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана 
оспођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из од 
се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госп 
и година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што  
ажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> н 
нас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће  
} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} 
ише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госп 
ла јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да с 
.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер  
е за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам п 
ли ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах  
е мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч  
здахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био 
ти целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не зн 
врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше  
е ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би 
м као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а дана 
ици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не  
ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте пров 
 с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно ко 
} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви  
 не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже 
 па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад  
дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха  
рај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац ду 
кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казат 
> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па м 
ва ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докто 
 Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме ве 
ула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предиш 
езину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи  
 грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љ 
 судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила 
, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је за 
— ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Куми 
е над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани,  
а тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који  
но, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љу 
оспођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу. 
оживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слобод 
 пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан узд 
p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван 
теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љ 
вена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љуб 
 чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је по 
а му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубич 
али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S}  
шао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на  
есник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазић 
трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> < 
т мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заноси 
ка,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гр 
>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и  
ану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, кре 
ога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лаз 
 га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Мил 
— а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе кој 
 небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</ 
од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око 
ако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори 
га Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци р 
руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао д 
ици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у се 
 да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу. 
лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душ 
 срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју по 
ромовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како 
у у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у 
о, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око се 
а њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије п 
а.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срц 
{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Стано 
 густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно  
 Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> < 
бу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} 
у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана 
летела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милин 
својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.< 
места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>—  
ца притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај ма 
ма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се свет 
 оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то  
 да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сре 
у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови заз 
као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да уто 
ијаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста 
ебичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али  
ка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица  
ар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако  
чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и 
ка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца. 
остално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао с 
ећма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прв 
синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже  
заћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду. 
цу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу 
одрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — ре 
 Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све 
 госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта 
сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек ма 
сиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Н 
све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма  
рисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше о 
а би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помисл 
естано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, да 
 разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор 
таноја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје  
по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући  
тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на  
ће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио 
} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела  
 с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вук 
хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Т 
 у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би м 
на клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше  
 би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је гото 
 дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Ка 
дмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да 
че само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту в 
омаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове  
 није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S 
 рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса мек 
обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само а 
другу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко М 
, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе го 
ко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Јо 
та, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанп 
 грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити чове 
Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам ј 
оворила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав С 
журила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то ве 
дем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Сан 
 </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb  
а то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи н 
ћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачком 
 Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та т 
јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S}  
— Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очиј 
— сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало  
 Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пр 
девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Ма 
љиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} З 
ече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти ј 
чевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ гла 
Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва 
Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођ 
вор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запит 
своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био 
јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак узд 
иви, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише  
n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра е 
штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину —  
 бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору з 
"208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчиј 
те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на крев 
бар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било од 
ш слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе 
ао што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк,  
сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је докто 
е.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као ст 
стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" />  
ао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубиц 
 Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог 
ијатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p> 
 је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} 
ти што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, с 
ако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана  
 зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ћ 
тору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати 
 се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега  
ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb 
 па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети 
хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p 
 кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече го 
ели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се н 
 Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотни 
 Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са 
знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — 
ће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде с 
су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је  
јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и дец 
пада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми матор 
ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не зн 
како да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, х 
прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има 
 него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвок 
а Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погод 
ваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За ти 
на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема пом 
га а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана 
сто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се с 
удио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нис 
и: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледав 
 воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</ 
ли и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на  
рно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохран 
 за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде 
ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да 
’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас 
ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p>  
ојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} 
ојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мисл 
шати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде 
ла свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Ја 
ити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргн 
ле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим друга 
задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као  
на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је матери 
а вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> на 
ледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке н 
октора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине м 
све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов пово 
} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао ј 
 што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{ 
мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, 
Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињс 
во описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на кр 
ренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто глед 
ује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са 
о која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе  
њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много среб 
 крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта 
а као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са  
ојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши 
јку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испрос 
 фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за ти 
е, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако,  
рко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек 
по.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> 
 ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док 
 румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, 
редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број  
ање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p> 
куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се д 
д су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошан 
о присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви  
аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на нев 
њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без  
е.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није ника 
ога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које как 
ану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је 
м.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та жи 
дигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пу 
 <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и заг 
 када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој  
са изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од  
ећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју 
а како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало  
ек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Ко 
 граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин р 
 у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — К 
је ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за ког 
и мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала 
ора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p> 
{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко  
p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! 
, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љуби 
ок длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако 
едала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич 
ињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном до 
</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармони 
 на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и њего 
 је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у 
је ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздор 
и посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред 
о ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се 
дине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло. 
заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погле 
г па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p> 
олетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци —  
е да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S}  
 али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мор 
Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан т 
жима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном  
ре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љуби 
жић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се  
а прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха 
ко си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p>  
абрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибер 
није на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бег 
е несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наск 
а у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпо 
 куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је о 
у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни 
тицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни гла 
да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и  
 да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега науми 
 враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када 
, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао 
другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе,  
нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што с 
 у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су  
рила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића. 
ано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загр 
>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву  
е тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се 
е је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуц 
ед њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што оп 
ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у  
о — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је о 
ти сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, 
е се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложн 
ањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота  
 да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S}  
шкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шума 
ну.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах неш 
а нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да по 
 чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре 
 — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев 
о била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика 
бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгор 
 докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смел 
лу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на о 
 рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад о 
га правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
 довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачко 
нда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две 
оспођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она с 
ер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су ј 
е познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви позна 
а ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</ 
н умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p 
 код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p>  
адо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно с 
ре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на по 
трпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свег 
уд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала  
а се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је бил 
 пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у ш 
 се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у 
 и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе  
две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта 
аја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна?  
Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Са 
иснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљив 
и ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе 
 рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тих 
 врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду 
 али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити на 
 јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки да 
а младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе! 
 заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапиће 
 — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си  
тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала ј 
тила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој к 
од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје  
аки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ного 
таноје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много  
а се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.< 
ем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> < 
ве што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледа 
и ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да 
{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши 
е? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, је 
ић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој ј 
тор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p>  
 застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чи 
врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отвори 
а.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја с 
 час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао  
е био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — пр 
зић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за ру 
 је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечнико 
 не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S 
 да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе 
хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обра 
боли, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од о 
— јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и 
грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> < 
знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и гос 
 мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Ку 
 њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним  
22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је  
ако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умл 
је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу 
кне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на д 
бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје зас 
 још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На то 
астова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка  
{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бри 
ова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, 
гарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p 
ћаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути о 
е њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је  
n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p 
сам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу ре 
едајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је 
 Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на 
 кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта  
руго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госп 
ено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице,  
о је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је 
би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то 
те шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} С 
а би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p>  
 цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не 
ере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код 
, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут,  
.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожу 
ебао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би јо 
 Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упита 
отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица ни 
.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на 
ила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љуби 
 сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој 
је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је докт 
владао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезин 
 леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни  
ка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа њег 
м тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</ 
 баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесн 
и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је н 
се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и цр 
у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у  
 уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Д 
авајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао и 
о другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болесн 
, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећ 
Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на 
овим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> 
} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату свом 
сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после  
Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у друг 
/p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му 
збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи о 
клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и зви 
 волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га уд 
 којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот  
е већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi 
о — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног  
, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>—  
на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти 
амо мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је тро 
 ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се за 
еља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по 
сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и ру 
екарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове  
ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма 
, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за  
ао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на п 
а Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћ 
 да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га 
 Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица н 
га је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи 
 је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је к 
ала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се ка 
 Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од кам 
а већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на о 
ј фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и  
тршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, мо 
е страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо 
кошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — ал 
рби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било  
 лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да ника 
, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до скл 
, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S}  
госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је с 
 <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но за 
ила је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило ув 
:id="SRP18882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је 
о мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и ди 
убицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</ 
утње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је г 
 обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изли 
шти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка поглед 
ј око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате. 
и је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога  
а немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и стр 
м треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај 
редне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман 
е Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му рум 
жа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једн 
о се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Го 
 утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ћ 
 вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. — 
 дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља! 
спођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се  
 јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздах 
 прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на  
мисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели,  
</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њ 
д је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још ду 
 се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>Пос 
о би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мисли 
мена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али  
в рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки л 
жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта  
им, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити  
о као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да л 
на — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордос 
ожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала сво 
дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога  
су на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма  
овести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ћ 
<p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћ 
на наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја суди 
да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p> 
ва.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много к 
</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, ре 
и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће  
 се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па 
ице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака п 
ђа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљ 
срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то ср 
 друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак годин 
ића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се  
; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити  
к је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је  
>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најб 
— поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по др 
за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити гото 
ече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — од 
ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p> 
и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске к 
ква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришела 
ан, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S}  
оло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друг 
ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни 
/> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он  
се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет  
лној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа 
о се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма сл 
појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, 
аља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто 
 да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни  
 Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срц 
 коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе у 
ако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, 
а не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Ра 
мо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави  
се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме вино 
ек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да  
жно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је вран 
 друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је 
удили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травиц 
ти утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече  
"8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и мно 
 ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима 
а себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Ст 
{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред 
 јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је  
д’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p 
се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као  
о да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одгово 
с.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно 
м образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега  
} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и 
ио, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни 
ај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урад 
у се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је б 
јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с по 
 у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле 
оре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су 
ктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — м 
 — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватић 
ав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S 
отерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало ис 
о погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бу 
један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а 
ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а оч 
 волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносић 
иђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где  
p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку ми 
и од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукл 
ихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже;  
Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека 
сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не  
широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега ж 
писао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на то 
е коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у  
 одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p> 
ом моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и  
едра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио с 
{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме 
и и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен 
спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је  
роучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће 
агу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радос 
се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не уб 
дели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим тр 
авога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знањ 
живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе 
ија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докт 
 се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изл 
и га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде ко 
ла, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица д 
и зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште жен 
една лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти пр 
име; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба д 
за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јо 
је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине 
лонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и да 
е добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повука 
 клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од но 
 може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жуд 
а.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то 
а својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје  
заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети поко 
“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако 
 <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у  
стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се м 
дио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је д 
е целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас 
</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа о 
кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао 
убица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је о 
рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по  
анимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Д 
ане и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љ 
сак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица побл 
и су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано из 
х сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Л 
 није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После  
азумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како  
> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави  
оја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор  
окрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто из 
а свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
 у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била он 
врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p>  
 — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред с 
ла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла с 
р Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовн 
ћ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те те 
} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, 
 се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад  
>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тог 
ве душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка 
ићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко пр 
ћу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Стан 
{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се 
уд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече д 
ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни с 
ога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у 
случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечер 
 вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам 
 Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше  
ако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно  
оводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најр 
p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она  
идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још 
ала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати д 
олевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар п 
о други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога  
ељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну 
чију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па с 
аче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да 
ом доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би че 
У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сиро 
е.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се  
енимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћ 
мах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p 
био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p> 
 <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко г 
да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта н 
ти доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, п 
т ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све шт 
је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Б 
882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра  
.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихва 
е врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на по 
па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кол 
иди шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S}  
д госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите млад 
 доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десн 
че мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је 
га није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарав 
ви вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било 
осиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини  
мо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чи 
 се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах к 
горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љуб 
је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био пот 
о што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва 
изите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила;  
просио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече  
утака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пр 
старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који да 
е ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p> 
же телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије 
игла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снил 
осле прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је с 
таници па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но ик 
ко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здр 
е, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела ка 
нице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само 
трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петна 
је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, 
 је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа  
тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али  
ким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет г 
 ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред 
 бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи 
у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо с 
не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао  
 доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што  
не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љуб 
кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће го 
 доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На м 
ући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око  
ек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је  
 заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Бо 
 крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што с 
е доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док ста 
У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић 
мивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу 
ице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје 
а главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола с 
 уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да  
p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао др 
Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узал 
е, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у гру 
ако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по ду 
о, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је чов 
очио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није доб 
тишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госп 
 ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је  
рочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли 
ће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро 
и свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје ру 
 се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне  
о барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-М 
ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов после 
исто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само не 
реодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у зан 
мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, д 
 не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљи 
же, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћ 
пада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго о 
а је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неси 
сти греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину уз 
ј затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.< 
ом и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја с 
је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p>  
ем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — 
" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су  
љуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио 
 дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је ум 
рави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово н 
ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љуб 
а али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је мно 
на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки п 
 ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар н 
волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама 
у. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговар 
Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станој 
 дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико годин 
шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка  
рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо би 
>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — ку 
в, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза 
{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да  
у се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се 
два да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођ 
тра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу 
бран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога ј 
старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и  
терује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Р 
 и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан к 
граду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Сте 
д својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче  
, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и леп 
ринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — ал 
е она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није дос 
ца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео 
е украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb  
кле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша 
остана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" / 
Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} К 
ходио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају ник 
 нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да 
p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско кол 
ти из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада н 
слила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом  
У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве го 
НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" />  
АЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div>  
ДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> 
ош здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може б 
а болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се 
ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Ку 
е клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S}  
м то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам 
краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли  
и мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до,  
</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно 
 за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање 
е нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила  
лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тих 
 стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево 
измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после 
е очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна 
сла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, 
и иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све  
 А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Пао 
ва три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пош 
ер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу ч 
 у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S 
раг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и вет 
>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дува 
ки да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса п 
купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленк 
м срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе  
ве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Ми 
ари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Ц 
а је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи 
 у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Го 
четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка  
Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем  
илно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауц 
аху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је јед 
ашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од с 
озавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господ 
ао и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегм 
брус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури пес 
.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како  
 једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Ф 
не слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити  
ам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{ 
 Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана врати 
ли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је док 
, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар 
јтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва приро 
 и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину  
м.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше б 
 уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде прови 
.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици 
уто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.< 
тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема р 
ђа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корак 
 необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је дру 
ада је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги 
ела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој сле 
ва песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Мој 
логу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него с 
а одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>К 
агло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тр 
а на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овак 
мана, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је ж 
оју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим 
 већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви 
бди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје  
тељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити предсе 
друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешк 
ла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскору 
p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, п 
не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и проти 
ије Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није би 
 општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станој 
езана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути 
чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом —  
ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа  
S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је б 
а била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина 
тарој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођ 
ује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај стра 
че да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила как 
— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко во 
 запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога по 
 је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећ 
од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје  
огу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{ 
> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ни 
а се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али 
дисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам 
ичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а  
е од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љу 
ла или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је  
иси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже 
молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег вес 
це дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мир 
вати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме  
 Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S 
стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да 
е стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што  
S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из св 
три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да 
оље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је па 
м делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који  
ој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па  
одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко б 
 ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче д 
 брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не 
е госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге 
л»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу 
S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина 
м штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази? 
чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још до 
ада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— 
Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на  
штво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим ст 
 Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати. 
ете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво ве 
 човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се 
ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па про 
ла Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намер 
} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас 
 Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му  
ешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За  
атица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је би 
ћи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су 
а млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — до 
ости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му леб 
бичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се  
иљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понор 
у њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће нака 
тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, зат 
жавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По 
ао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а че 
 купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се о 
не рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња  
Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виноград 
би леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему 
је лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, дого 
лога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p>  
кога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у 
 чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатим 
 па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја т 
ас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао  
ај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунц 
вој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога жи 
рца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а 
р узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, 
 не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; 
ли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале  
е? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>—  
 њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. 
 често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Х 
 Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да 
у, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају кућ 
оре — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— 
а се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људ 
>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула  
 би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно зас 
 Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се мла 
же.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другари 
их берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка тол 
</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му к 
ци.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две годин 
о треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чеш 
Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако н 
 терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Стано 
 отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Мил 
уке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="2 
им начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прош 
бегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с  
обом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу  
ене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа 
је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору пр 
ше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p>  
ше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице 
S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то доче 
десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига 
ца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога дру 
се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога 
адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у ме 
у.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци 
е Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва  
м.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Моли 
лозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све  
 ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима исти 
стина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се зн 
ртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш ка 
ца су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су н 
ака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни би 
и у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" 
осветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим 
не је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме —  
 као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо с 
јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта,  
 научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће  
, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати 
 нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер  
аћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо о 
 чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али 
вом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао св 
 ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке  
че Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан ка 
кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још с 
 <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се 
 прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу б 
ово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S 
њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је к 
олетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао н 
апред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће  
ну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да  
 дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у 
 њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма,  
војке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — и 
евним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У 
а Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у род 
ером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p 
 заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су гото 
анда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин на 
 нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу  
дабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао  
ика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту  
којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загр 
у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као п 
pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој ду 
тре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — 
 видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за тр 
ад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две пе 
врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли њег 
оса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, он 
ци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје  
ога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мн 
ли часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим за 
 у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био 
шљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрт 
 и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици 
ће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} 
тор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по 
head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у ком 
ову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за 
срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица 
своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да изв 
жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под 
ада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чи 
ц дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: 
ља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да 
утор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и стра 
лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући  
 у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У т 
ни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шу 
е спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек дос 
кнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти к 
је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S}  
</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече  
ена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку  
године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплан 
е прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} 
и огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч,  
а ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак. 
нини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Боји 
ај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже нат 
их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и леп 
берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази 
дарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње бер 
ојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер а 
есетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан 
ожићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из беж 
ружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше св 
своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још бољ 
нду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захука 
рви лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса 
етача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају 
ор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије  
је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му д 
Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S 
ом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли 
ачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику г 
ио је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имањ 
 то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једв 
 Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и по 
нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик ма 
м позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у  
ас јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{ 
 последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и пре 
</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види 
ања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило  
другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топл 
та; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону дом 
љаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Обла 
 не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први  
 Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су  
 коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Стано 
 По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Ба 
а.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно  
 живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и  
ан ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први  
их код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суш 
ложај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{ 
о слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, 
стирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочиј 
ве то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи  
аћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим ад 
мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се 
 наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката б 
ше а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запет 
многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није груну 
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ 
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ 
ПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊ 
РПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</ 
дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није б 
џакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{ 
врнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе пом 
е Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варо 
ако ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натра 
таноје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, ч 
е сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са М 
 све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице вел 
</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни о 
суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселог 
виће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој  
а својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић. 
 око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И  
 заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихов 
Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животи 
ала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали поко 
оспођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" / 
фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер г 
обро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена. 
помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а к 
мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и ста 
кат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега  
ан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се 
воју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb 
 анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу д 
оје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи  
S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Го 
сени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Ста 
> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</t 
 грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти 
у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију о 
едничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах  
осао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки п 
ко је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не  
е изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад би 
, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне р 
На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</ 
ана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно,  
тео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је ви 
е дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом 
егао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећ 
своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фи 
је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики б 
алица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовиц 
јбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као сво 
p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на  
ли као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштр 
пођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама св 
p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је 
 само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале с 
" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>М 
не троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, дв 
>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га 
а сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео  
м месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици  
иваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живо 
p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{ 
 стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжеш 
и знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадова 
у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври ни 
не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> 
 избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив ј 
ута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће ва 
 човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године  
{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се кој 
в довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се раза 
дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову н 
 осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваз 
ћ из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар 
 <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="1 
Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра 
би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута д 
е дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог в 
тора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у  
 господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам  
 словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера 
једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену ба 
> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу  
 свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк С 
ђоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, леп 
аноје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога 
p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак  
и почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} 
м свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадат 
 док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за 
јде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" 
орова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та 
} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би н 
естаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb 
а <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија парти 
а; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђе 
 Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпе 
ите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чи 
и фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста 
је.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, з 
ођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да б 
; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вај 
мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда ј 
 истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Ду 
{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позов 
адљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га 
Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше 
данпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p 
е храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела мах 
им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини ос 
, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути  
аше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом д 
аном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добр 
унава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се  
ца се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим жив 
хну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурал 
а тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Каж 
било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{ 
<p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађај 
, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} 
 <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пешта 
У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледа 
 што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спас 
ље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаћ 
а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се хра 
ви који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен  
 онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га доче 
 — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе ко 
 после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво  
жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше н 
ије разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љу 
Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорит 
путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити  
о и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, св 
е разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се пов 
а како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.< 
у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће 
ћи и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић ни 
њи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватр 
 боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарал 
сет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредит 
 селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад ви 
рак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим  
ламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак н 
, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије  
аз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не 
олу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за св 
е у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху 
ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у об 
и бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости 
ч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му  
b n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио 
ше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи п 
очетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У  
арали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од проп 
за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовит 
а за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била  
бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису нав 
оћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није ра 
октор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам  
иродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, 
оје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула  
о је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разј 
 да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирн 
} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми 
село:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— С 
проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега  
ав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> < 
м да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S 
ио горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како,  
 њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је  
у се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извини 
вежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у  
о није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојн 
е у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S 
 у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесена 
е знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо н 
спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто надн 
еломе телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био докт 
ти време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све  
али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиља 
 разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни вид 
а деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније жи 
да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће л 
ас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</ 
 поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже. 
нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А  
, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину докто 
осподина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лаз 
{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке  
и сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, н 
докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, 
јте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади но 
вали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и г 
 још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станој 
жем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас 
 жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре 
ону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече  
 Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагл 
д тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су т 
ваца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику  
па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић ти 
леди материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, је 
тар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ј 
е преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто 
е се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> < 
Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко 
ор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала  
е — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи 
 плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још је 
већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не 
и!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на зара 
ноје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p>  
Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, ми 
то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Ва 
о краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вј 
а отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана  
адржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних 
е силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S 
а не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да 
манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како си 
то и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, з 
под жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и 
 а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то  
ањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, ску 
уг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада прич 
че наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалиц 
ах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору  
бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да ни 
осао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше п 
, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим кра 
да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледај 
и кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет 
ти па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите посл 
је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на ка 
 и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хо 
ра нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да с 
ћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запали 
S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете  
 /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, к 
ем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме 
јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан 
је не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица у 
ице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Не 
ије био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непозна 
Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погле 
, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како 
е господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа 
} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за д 
 никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Л 
ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да  
ко болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се д 
тица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болес 
ајпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичн 
ело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити  
груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Сав 
очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Ра 
тни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је о 
 у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у мл 
ила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до  
сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Ма 
о благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла. 
ик.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке п 
 „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу њег 
куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се 
 нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје 
 дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни  
и своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — реч 
> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смир 
красити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо 
Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госп 
ућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп п 
рло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне 
г, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице л 
Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му 
је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су зва 
че господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто д 
иче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе 
е ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе н 
ајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова  
азић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најл 
ло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога з 
ћ причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обич 
ше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник 
.</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубиц 
но мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињ 
ине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и 
 мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У д 
 врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} 
ло да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p> 
на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у кој 
 <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром  
са а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго,  
 до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора кој 
тима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица  
 варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима 
> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се ве 
лика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узал 
 године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Ср 
но заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још ни 
 који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду  
јстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку пр 
у; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде ч 
седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје бо 
ихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и је 
добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и  
ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић по 
е они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три 
кој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на  
чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић  
 још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога 
 да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је мо 
баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву  
 дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог  
нице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених  
ом бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— П 
касту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и  
ктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да вид 
 у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млад 
е на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> < 
е доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин С 
S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младо 
е да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треб 
да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов 
е се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше с 
столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах 
во — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А  
а к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте 
ајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— Т 
!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти 
оју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то пошто 
нате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другар 
рихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпо 
сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја с 
е њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од  
адно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове 
вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере 
оре, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њ 
радовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неко 
ко не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> < 
кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и з 
подине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покој 
 човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матер 
раги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} 
 истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао  
са храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се п 
 бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт ј 
 наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. 
лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна  
ивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао 
ишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није  
 Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретн 
само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века дав 
према да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега  
Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна прес 
а, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место ј 
рку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шт 
га ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три да 
, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из кам 
ноје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p>  
отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, го 
ао друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком  
као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том 
ти у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за ког 
, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народ 
пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај ма 
сац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и  
оро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку 
ости њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се докт 
осле.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које т 
ика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако ок 
опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лук 
и у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се са 
горео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се  
место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је  
његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабиног 
Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухињ 
а иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда  
ром.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се 
есто, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће о 
а се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S}  
зи му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Свак 
здрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо,  
там са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; пом 
и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.< 
руга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим 
а даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас 
оја нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрн 
ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај о 
е докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; 
S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповед 
 Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће 
же нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замиш 
а ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чи 
воту.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да как 
и са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Стано 
"61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ 
ећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза сте 
> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му си 
х људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да 
ише што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Сте 
</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће ве 
ет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био  
да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан. 
к.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, гд 
јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој сам 
а, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад 
 напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и с 
ору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да п 
 спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати свој 
има кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади д 
о дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по  
ече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно осван 
октор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био ј 
дшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благослове 
Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њ 
е шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{ 
дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једн 
не гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом дети 
воје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цве 
о за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити ле 
ла је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим  
отрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div>  
ружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта  
овина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде д 
а бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се т 
по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој п 
села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљ 
 је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у сво 
у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју пе 
га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује ле 
стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на  
а Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће  
— али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице. 
 а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав 
то је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са 
у је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Би 
="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом зав 
 девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а  
аздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад  
ао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јуна 
ноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта им 
жић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доб 
а до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је ср 
ар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу ку 
е другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шт 
уте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога 
докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не мога 
тан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће 
на.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује ко 
а а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљуб 
олели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} 
у уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах леп 
је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да пл 
ра, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас 
{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба 
.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени. 
 ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не 
а ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а 
шкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за т 
 од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима —  
а јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи 
, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута пис 
ко је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то 
е Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за  
, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој 
> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пус 
кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S}  
 n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бија 
ег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом  
 црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвиш 
чи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се не 
о им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је к 
<p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиро 
у нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како ка 
ади.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак 
ла књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{ 
у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладн 
ојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на гру 
да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна;  
ега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата  
ко јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чи 
 <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знур 
ску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове 
срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} На 
а је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — 
 <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то ко 
е спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две н 
ојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима  
кали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и к 
тор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попа 
Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из н 
се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p 
пет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој 
а чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у двориш 
илу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића про 
коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле  
је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</ 
мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деоба 
 уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар ш 
ике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влад 
 па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плет 
 Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугач 
ане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Срп 
рошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника  
94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер ча 
зичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет неш 
еда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опира 
ла заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама 
ошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе 
чинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих 
у да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећ 
анину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе докт 
 и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Ка 
њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су  
је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</ 
докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе 
се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога п 
вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје ј 
вицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — г 
егово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највред 
о беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да 
не!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у  
{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два 
ри од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би 
ивота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био гр 
p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, о 
рба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе зе 
у братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо з 
о што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једн 
цу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Ду 
лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, т 
> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува п 
колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили  
 у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{ 
ељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као нај 
омајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Боси 
 раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје 
а.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе п 
 изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дуна 
добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изра 
, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све 
" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, св 
умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити свој 
а храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као  
 је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S}  
ола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која гд 
наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око св 
го тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са погла 
оследњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће ја 
_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S 
ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао п 
 да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p 
p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јав 
 и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се  
ледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а тргова 
кал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по ст 
, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и 
 свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{ 
ошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи 
нисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Мила 
о дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали ци 
 прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево  
S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да нек 
н.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’  
ру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи 
ала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама ш 
p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, срет 
пно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Ј 
аље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову с 
ше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник  
ас горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини 
лом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога 
е стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни 
ју и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да  
види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неп 
и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лаг 
 воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је поб 
} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисл 
а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије бо 
желети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисо 
ора но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову див 
 овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је б 
ола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шу 
 свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су г 
т недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквиц 
 Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић д 
дер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић н 
рлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас п 
вер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Жив 
у, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би 
. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у ј 
 лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте и 
 Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је 
 оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор,  
аве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цв 
е болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак на 
ами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p 
 скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb 
 општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи погот 
ице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којо 
 поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука  
 ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно п 
 нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако 
рна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли вој 
 вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, к 
уши.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила ка 
род <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада 
а се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на пр 
оја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се 
о пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На прол 
р; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао 
он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко вољ 
пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да 
тним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје 
отово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пља 
а и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много  
{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да  
ужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док с 
ора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс С 
 ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро 
 без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка с 
аки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као 
ас по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у  
ет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати,  
 с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то и 
p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кука 
пет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну 
срећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> 
 зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, д 
радовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="12 
а над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао 
заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S}  
ознанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана сна 
овци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман  
p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред 
удице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да 
кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Р 
настирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирск 
утра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у 
Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на 
ћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их 
смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по вазд 
сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p> 
и, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} М 
одругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да  
јте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се  
и изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{ 
пор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што ве 
е била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и 
ице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пр 
мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ 
да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— 
а шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам в 
 од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трун 
 снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— 
 очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уст 
лавимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи 
 тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> < 
о дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, наб 
 обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и  
 чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ћ 
ест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу уве 
ер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа гро 
поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ић 
у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а гр 
 и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у прост 
> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика  
ар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при 
S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title> 
ајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од ку 
врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво нег 
овек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Мил 
ањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој 
 увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца 
амо плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала ни 
> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе д 
ти!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтопл 
 /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је  
 Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{ 
куцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, та 
н што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се п 
е било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} 
} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши пр 
} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке саз 
очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа  
јим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} 
шак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Стано 
еч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брест 
је и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој м 
 ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко д 
а широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад  
ју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div t 
ко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где 
ве, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек не 
ли су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић приб 
ром заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, гд 
 малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлеп 
ошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да 
 није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и го 
>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" 
ивоту његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици наш 
ило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="9 
ба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћ 
 попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки ј 
а да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако н 
је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла ре 
оме.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, 
ли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда з 
 жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашег 
ј положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, д 
је с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случ 
.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга 
ије добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> < 
 нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји  
и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дош 
одаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече гос 
танци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село. 
же у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да 
смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је  
н дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душ 
није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог. 
 <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је 
 да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се на 
"236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па д 
Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога ва 
 му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није  
и — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је 
 Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S}  
И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерће 
кој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад  
 није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да види 
ци.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић зао 
 Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па 
.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој. 
отеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано,  
злази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181"  
а времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња мес 
ло десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били г 
охита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад 
воју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до с 
никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт бр 
ца седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само  
ктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у 
за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том  
"SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни 
"SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића 
ом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази докто 
, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме мест 
ј човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за с 
ти су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен 
га хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти —  
старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме ма 
} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p>  
 ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба,  
и лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек  
 и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што  
> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, ко 
 провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори 
требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, он 
а његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{ 
је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотиц 
 свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна до 
ојева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта пла 
чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Б 
а је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме п 
{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а  
ћи, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе 
да избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није ст 
ксиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је сврш 
четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што  
лу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се к 
те и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпођ 
 кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> < 
еба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао од 
 час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Најед 
Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет стар 
оје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег 
.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} 
 је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред с 
им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам  
ја.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ћ 
и ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, к 
и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, д 
мља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу 
у.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме  
е вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стиг 
је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са дана 
>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци једа 
 и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио,  
свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар ид 
 речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било ка 
 га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропа 
P18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица до 
вот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, 
је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су ви 
 већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове 
цу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подн 
Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на вар 
ио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке ду 
ој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p 
њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у 
882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љ 
 </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу 
882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала  
зић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у живо 
 сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не уз 
њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње 
 вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Как 
у <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи ср 
— Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Го 
тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Са 
се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и веч 
е изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му с 
ој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, боје 
е жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се  
 и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са трој 
 — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи н 
ској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на го 
 бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ ви 
 људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p>  
је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{ 
 у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S 
 а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго 
ш и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката св 
но у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на  
ихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу ло 
ива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномања 
тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпе 
 се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у 
ћи о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте  
ришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пр 
 соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећ 
" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило  
дан Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, д 
у обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место 
о удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да с 
не њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људ 
е — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица п 
ја а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и  
је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, ба 
све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће  
е поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје 
/> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу 
 срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сет 
ва лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка.  
је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор 
а лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> сте 
 краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Мила 
ути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се  
 изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, м 
 вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Ист 
е госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се у 
сница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да бо 
аду жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p 
манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију кр 
астић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десета 
ик је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чин 
 опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа прелом 
м и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Г 
о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не 
алица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор 
сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине у 
да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумар 
што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора 
сушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно с 
ала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још  
овори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гл 
ли Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је 
а се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опи 
о једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био 
зео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и 
дити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре 
 жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да  
дите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мај 
ељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене бо 
о бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што 
иво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе д 
да удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господ 
јку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књиг 
 ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и  
 — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p>  
њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео 
му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је  
ад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разгово 
кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред к 
у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу к 
.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешт 
и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је с 
1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Г 
ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шума 
бра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре  
з манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се стар 
Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога 
о из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа 
у слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стишт 
р сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити неш 
</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо п 
ним кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека ру 
а шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде 
ш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је  
а увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пус 
са?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли 
?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је ј 
е доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као с 
а је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>О 
па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа  
 његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Ст 
ату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасв 
ку — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањат 
 погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим ш 
 годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора с 
 тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде 
о тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лел 
м људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по др 
ме, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разго 
изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била н 
гим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћ 
епо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одр 
у тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} 
колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше н 
устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре 
а то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи: 
јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фиш 
ашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пар 
 и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака  
d> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не 
 за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на п 
ло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> < 
и а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на 
ну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — стр 
 која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па 
ан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је 
еви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у П 
е као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже он 
 им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У ла 
им ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Ра 
могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије к 
{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће 
 што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане 
одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао д 
аноје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар  
јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг т 
> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је до 
<pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapt 
учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је па 
затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из  
сну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат 
орна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S}  
ле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у  
ају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она го 
али тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном стол 
унџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна 
> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи  
и и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годин 
.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропад 
марску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</ 
утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски н 
а га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула  
лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је 
5" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђ 
в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје  
>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{ 
ћушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у ис 
дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У жив 
мо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана  
 исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то 
 тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљива 
 врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту 
; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи  
причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису 
души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада,  
јка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био ле 
ину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S 
се, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам 
ам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је  
 било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p>  
ше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на  
иста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу  
.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је 
, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити 
а је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле мириј 
Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица  
гне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</ 
о се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адво 
ађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Санд 
шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође ра 
 му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се  
ојој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважни 
је на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ,  
олако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан. 
 столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на св 
лством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опр 
погода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је ом 
ћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде да 
е примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се 
еле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задир 
 сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут ј 
p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везл 
ита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо  
па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је го 
Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне  
ред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу ј 
те, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још 
p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади  
ђе нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</ 
јој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се 
и господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли 
з ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <p 
 забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавањ 
о по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у  
d="SRP18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући о 
ерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњ 
ојас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три ч 
 /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису пре 
њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то да 
оје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једн 
 n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је  
 фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, к 
 појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у ма 
 никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало 
у.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће  
е сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честит 
но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници ме 
воју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје  
мски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће  
је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ва 
бица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније 
т душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у в 
а навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p 
ју и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</ 
чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тих 
 рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су  
на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се ни 
 у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући 
 био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после ве 
>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— В 
 врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни при 
унају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па 
крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим  
већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} 
са на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} До 
 грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса мог 
 оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио 
чима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи  
Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће св 
ве фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има пра 
авану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сва 
ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор 
 је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано неб 
ер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре 
 милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је 
па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од сто 
а су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да 
тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="3 
S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих е 
још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморн 
воја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и 
.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дуна 
да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, л 
два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план су 
те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код  
 Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и бук 
’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону баг 
/p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца,  
у <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у б 
нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта врат 
 подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> 
ко је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мир 
удна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год п 
 га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с ким 
на.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши 
 драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних 
ко ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина 
 њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му свак 
 страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање стар 
це на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Рим 
вори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о ч 
рала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опи 
 вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али  
неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим  
што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина 
то нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Гра 
аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до 
ких манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубљ 
в Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван,  
могла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке б 
ју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препи 
и мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n=" 
ала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад го 
 шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада пр 
мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.< 
вила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката. 
ло.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разго 
снује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па це 
кат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је поте 
на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p 
>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се о 
а њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом такти 
оје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је 
када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман г 
му.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да с 
 лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она  
то, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и завис 
рада, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да 
и доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате 
орђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи  
“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом млад 
дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда  
далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко  
онути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагн 
ко колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из 
огледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам 
 ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у ру 
слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} 
огледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је  
а буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; са 
 кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством к 
 мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн в 
Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ће 
и сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</ 
о све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Па 
д је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чи 
чно рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово дети 
p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S 
>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Ср 
 па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене  
 — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрав 
 успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну д 
окторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни бл 
и оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title> 
ори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марк 
е могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица пос 
 О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћем 
из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ по 
о, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, 
после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из ти 
не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштв 
, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк- 
, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам каж 
лади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, д 
ко.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина  
а, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе 
а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила 
је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево  
То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p> 
Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би 
ли.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, 
 свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казуј 
 то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изусти 
о стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Ср 
угу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њој 
чини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва ут 
запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце  
турили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапр 
лу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила 
искочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви с 
 сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је шк 
стињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта у 
биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, 
{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, з 
а је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше з 
се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље 
угој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју  
зграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да не 
не спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и у 
описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без  
 вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега ме 
 Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта ј 
ишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезино 
им огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до сне 
пођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра г 
/p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n= 
е чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторо 
описани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прн 
је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао 
 да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла  
е.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да по 
зина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много  
азила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и 
и живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, о 
и лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим 
ше памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да 
му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ 
да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с т 
оспођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фиш 
м жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвал 
инило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледа 
ођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да 
а на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле 
дети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за  
ласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди,  
о в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се  
ви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хте 
p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у др 
е од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у  
 госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправи 
ачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем  
и.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања —  
Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет в 
S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је и 
 ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Ла 
бљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, 
свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није нап 
пет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што  
 узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ ј 
ру и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шу 
аоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српск 
бобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на м 
ко од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја 
да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он 
 изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво дев 
огледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он  
 љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно в 
 <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — от 
у избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја 
hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Ст 
собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам к 
етку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S}  
 дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као 
д су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не  
 сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд над 
а га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она 
Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће о 
ај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто ос 
коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венча 
се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој  
 Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку 
-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртл 
ј дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и бож 
мах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је ј 
ом чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали  
ксину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но 
p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три реч 
 /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Жи 
ко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у д 
/p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милан 
ибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у ду 
очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу  
брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од  
 Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га њ 
{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене  
у повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао 
 ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас н 
е прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала  
ретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром у 
фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жу 
кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нем 
дну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туг 
подар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149"  
ма по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су  
шала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да 
р Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана. 
 је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздр 
е први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где  
p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачуд 
’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је 
 се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше ова 
мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхта 
а је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост  
т У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике п 
Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да с 
таноје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу 
ојој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb  
а; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</ 
оји је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да 
ване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што  
 се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на кру 
у, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледа 
ла слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Б 
не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни д 
 фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— 
ован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није н 
ла долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није би 
 кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица ј 
одина! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ћ 
 Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p 
писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу 
ога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то  
сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи 
је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуч 
ео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће  
жни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу с 
 пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану ум 
кња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту с 
 али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, оти 
ви а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погле 
са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} 
а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотик 
 се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да ј 
к. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће г 
е то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све  
кат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе  
дику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици  
уну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онд 
иш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метну 
те милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да пре 
м ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи љу 
шицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиром 
подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових да 
хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и 
 — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћут 
ше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога  
ла сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако  
ем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Мар 
трана.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору  
на како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина 
 машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, 
и мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, гол 
овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у ч 
 да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Са 
лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рође 
то сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођит 
зде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, 
 отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, 
 виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Ма 
ирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p> 
S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше 
ал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше 
сутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Пове 
богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То ј 
ти прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.< 
ан стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону че 
една грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе 
те, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур 
је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте  
 Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај гот 
вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој 
аким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактер 
акше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени бр 
и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу 
 да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како  
љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и руме 
и су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за обра 
е заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мо 
по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њо 
спођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара гд 
едно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <p 
на, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када  
а тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме,  
је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхи 
ихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заод 
ећ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p>  
— прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.< 
је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не 
p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне  
ише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је заму 
танци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице. 
ас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му 
 орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> < 
е, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта ј 
отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нист 
 олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „ма 
итав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе —  
{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по ко 
 свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили 
пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе н 
о је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака,  
 час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божу 
ко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала ру 
торе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. —  
p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја 
љи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо 
бе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Са 
ед кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе м 
ц, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабе 
ата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју ј 
> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канце 
<p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи он 
/p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти не 
е учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, најв 
у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} С 
p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана 
.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа ка 
бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика- 
мима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљен 
ије, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је ори 
ења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n 
Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћев 
сакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопч 
и већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ висок 
 два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. 
а каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и го 
 шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах  
чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме про 
да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога 
нда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болес 
S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се са 
ла натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћев 
и своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат  
боравила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Ва 
сле тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на оно 
> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га ј 
па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизањ 
окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман 
ао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа  
 с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n= 
и једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педе 
је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S}  
54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с  
ну ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се  
 му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не па 
ги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држ 
 с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газд 
вако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туч 
уни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки жи 
 и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу 
на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док о 
оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме 
ој девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне 
још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте 
а дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је с 
 је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку 
Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} 
че и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по т 
е тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са  
 није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S}  
 своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога 
вање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом кос 
оме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше 
оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак 
игару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе 
ки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија с 
ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три поп 
де да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати —  
рови и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лаг 
 погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне руч 
о и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну од 
, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не  
што само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S}  
плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор 
зала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису 
Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију 
 их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S 
елин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, ониж 
ма, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса по 
јлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела 
ита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежм 
опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као 
е по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као  
уде, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску спле 
 Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве  
жутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се 
Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад поглед 
ме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођ 
ав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, 
 све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта м 
, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила п 
атни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли  
ца направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га  
чице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — а 
Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и то 
а.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жен 
го нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу 
ије он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да  
ад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене 
нце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не за 
p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама 
а су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље 
и по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па  
 виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката 
ијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, 
ве то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло ода 
ре.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — 
ио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у живо 
ом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и 
рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћ 
 синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је нег 
гунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви 
срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се 
не добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева пот 
о у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме  
ивотић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би н 
тарији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ  
ихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па 
рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема 
сто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, сил 
 да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Пета 
 жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</ 
 В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у 
 ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само,  
ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведр 
њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће 
еш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S 
ра се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S}  
не прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> < 
здувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— 
 се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако об 
 била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну см 
 као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам м 
цом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи  
тварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој  
, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се  
 само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадис 
чином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, а 
и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад 
 чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је  
а.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети  
нас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није мог 
 је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са М 
о тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало св 
 и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што веру 
 чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташ 
 оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њез 
ло ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво  
е мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, 
овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било д 
бу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, 
елику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац 
с ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би  
 стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтов 
јник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господар 
пред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш,  
сетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана да 
 да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у живо 
ито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех  
овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако  
стан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је 
тарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна 
 берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да га 
ади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па в 
како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Бо 
оле.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле п 
 из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова пес 
 погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и б 
 онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу 
 од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му п 
} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи,  
и прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан. 
е усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зеле 
ледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> 
отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Воле 
а мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често 
 толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело поко 
инили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p> 
} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често од 
 баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била ј 
 Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве 
и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је бил 
њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми 
а“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где ј 
уле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} П 
ића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с ју 
и, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље д 
себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и  
а жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готов 
столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен  
, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни јед 
ник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године да 
>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече д 
а, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је во 
е допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падн 
са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду д 
мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам с 
 се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не тре 
ари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, о 
д јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немај 
оме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувоти 
{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У та 
Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Мак 
асти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду м 
на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на  
а ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси 
ржави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, он 
га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као  
 се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку р 
 Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фру 
Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде 
некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, шт 
рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да изма 
На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гурка 
бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, си 
а, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Р 
/p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој  
могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до 
узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мра 
 из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} 
 <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> 
а послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — п 
 мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p> 
"156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од  
 не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било до 
ди лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли 
>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се 
рпскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је к 
ће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како  
адити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се  
роши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и рас 
лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p 
 свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка  
па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па  
еки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, 
колико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео р 
 јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невеш 
е и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је н 
 као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="2 
а.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берз 
а и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да ожи 
 друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге 
та је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро п 
во у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а  
уми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђ 
оро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од  
ји су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Ст 
Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом  
екоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S 
 била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову  
 он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Мар 
Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти  
9" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и ско 
коро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја по 
којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb  
мбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пишт 
, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај п 
а око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више,  
в Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опе 
олазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран,  
пио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се 
о а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио љу 
у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене м 
ах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душе 
 <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држ 
ије ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ 
S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао  
е би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој 
еку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је 
рибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку 
о девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла 
еле, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам н 
е доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се заг 
ја на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и бе 
 стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чул 
 а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би 
ђима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је другов 
нине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити  
 па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до 
тво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се р 
руг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више  
лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумски 
бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да док 
е већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко —  
ерују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет р 
ота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је т 
е му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки 
ш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да уд 
евању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, к 
ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан так 
кад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она 
октор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, 
господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица 
да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја са 
<p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш  
то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>И 
"148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господа 
а.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше  
 није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака па 
 изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нем 
ја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш 
ној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb 
, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала к 
како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S 
би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потега 
улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их 
тамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро на 
.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, 
убља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се то 
 је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је се 
 ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не с 
ије као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта оти 
је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му с 
удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то с 
о — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{ 
рући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је т 
детио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’  
ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван обл 
и ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свеж 
 деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је 
 удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мил 
 приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк 
ила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А д 
Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живот 
, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему 
и и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба 
а није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p 
 <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао  
229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се 
и набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла. 
ји болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам 
м ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хл 
ајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Р 
.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкач 
оме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него 
упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу 
осим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула  
анцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу 
аноје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим 
уска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље. 
 на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} 
они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Ис 
 у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за  
још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме к 
 том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наск 
 млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић 
еде у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то 
ету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p>  
јући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече  
У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n 
 него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само н 
о ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласт 
те на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта,  
ко ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о  
 се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручен 
 <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара г 
пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да  
 домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</ 
 посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто од 
ицу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две по 
ица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало 
тца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Д 
{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душ 
уђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка  
а.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор 
 тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} З 
исто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овак 
ули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p 
о њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто по 
да жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о  
 n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео  
 је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевано 
 кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Л 
соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаб 
да? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мит 
а фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се  
да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је 
ча Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радо 
ти, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати з 
ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка 
тао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се 
 <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је ст 
 пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут,  
.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођ 
рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој с 
р је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га 
та „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебе 
 упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се  
д недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцну 
стутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко б 
ћом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што  
ече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула 
 пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилик 
се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је д 
ије ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, д 
ије добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица  
 <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> < 
ити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он  
о свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> < 
е мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’  
о нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фиш 
е крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био 
14" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи праг 
то мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ј 
о без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути,  
 и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео 
рт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је 
био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми 
 милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болесн 
о прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натра 
оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, 
стило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити д 
амо да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца  
"253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и 
</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> < 
о заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> < 
м домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена д 
ике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, з 
већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела ј 
лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што 
ше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима 
Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса 
уна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа  
је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је  
о тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан. 
клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.< 
га тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне  
ко смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека  
казује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалит 
опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача ка 
ога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јад 
уди непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван обла 
ћи шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове п 
} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да  
ше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми бли 
пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина 
о би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те изл 
а Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином р 
као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и  
шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један п 
 се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста с 
ремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи вес 
у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="7 
ука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге. 
ногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> < 
ла јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на 
 је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да бу 
е то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се сва 
 купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за мл 
ди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одб 
а, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је  
 једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра 
 јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, н 
моз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго 
 ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је 
ији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она  
l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми р 
а, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па 
 усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на про 
 малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо 
у натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.< 
— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>—  
ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — 
 закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> < 
> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад сво 
а и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак 
 је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што 
Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p>  
ев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ п 
штво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била в 
мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема г 
бин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса 
сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што 
ногој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, ку 
и сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда знач 
шкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако  
пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према ови 
то једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нест 
 мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим груди 
де лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подрж 
 била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић дола 
о не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи  
за Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на 
 је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то јо 
ече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим 
адовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. < 
изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа 
{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па и 
 великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога 
и да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у 
је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки  
Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стид 
у како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница  
 сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међути 
к дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p 
а смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости 
чери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божи 
је прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образо 
ју, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Н 
 овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипа 
га — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Б 
 један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај не 
ивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан ј 
а и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дош 
 ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навали 
 истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на  
кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љуби 
и опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је 
ема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад н 
оспођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход. 
етренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја траж 
е срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне п 
 али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љуб 
једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју  
ну љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус  
ку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p 
.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, 
/p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, да 
 враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у груд 
их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни 
на, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољ 
к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште т 
ко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти ма 
 страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је о 
рьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљ 
амбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски 
сова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато  
напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>К 
п и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српк 
ца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни располо 
еличи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад  
, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испр 
 велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпо 
мислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки 
ћи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ев 
 В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђош 
 да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њ 
инога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога  
 девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и и 
ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила  
ића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни ви 
а да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S}  
манова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година уда 
езла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би у 
ица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спом 
ку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне  
ари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изглед 
ите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли  
 живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна  
 да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга 
лади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да хр 
на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но дру 
Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госп 
 обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни 
ај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с од 
 милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре в 
{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је 
јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека 
р Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, ч 
спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само пла 
и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се ч 
Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек  
Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, как 
<p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узавре 
 такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зре 
седак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је о 
, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" / 
је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина и 
убицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, у 
е и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку 
а хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао 
нили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станој 
ад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За о 
 помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај  
аки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа 
озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана н 
 Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме  
} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина мла 
ошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој  
о план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који  
 што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац н 
 створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову 
азић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Докт 
а.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са дв 
е у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у 
 стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Док 
отока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му 
дњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под о 
рестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће б 
ога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зе 
го, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb 
а брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око 
ем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном бес 
еумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао  
оме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене? 
истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла 
незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на  
 се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душа 
> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Мил 
овао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, 
дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} 
е али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу 
оме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је  
уше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „ 
 и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и сам 
 и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. —  
ахвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док 
у у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је н 
с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким 
храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном и 
 у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођош 
 госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> < 
 мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ 
нца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо сла 
гати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p 
>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да  
лас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја во 
По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у кр 
ревија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али 
tle>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но са 
дила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S}  
с се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао  
не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало  
тао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љуби 
 и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео 
сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто 
едне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p 
 је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и  
 брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале 
 напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуг 
аврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од пос 
:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — и 
еник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да 
ој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече док 
n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево р 
ј живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је сок 
— рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p> 
нда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је док 
лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старо 
у па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је д 
Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p 
ио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће  
чио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Ве 
ра, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала д 
часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је на 
а му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож 
 <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла  
а — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p> 
{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бур 
кој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као ч 
 доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам н 
иковац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа!  
њ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chap 
јачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
о ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А г 
 оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па ш 
је никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би из 
рким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p>  
јка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на  
 Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло на 
ори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, 
довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> < 
о, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само пос 
 у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најл 
ао да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шев 
ерачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме  
нда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њ 
ш лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дуб 
.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у но 
оселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је и 
ала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чин 
а је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа ј 
и <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту —  
n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} 
е да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су  
ка.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како ј 
е дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те  
е дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није  
иле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришт 
у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гро 
Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао 
Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан  
ако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожу 
е привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан б 
 ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити  
ајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општин 
ању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели 
и-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури  
арио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да  
е вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица 
воје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} СА 
{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго 
ла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} 
о и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у  
е <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и 
таће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p>  
ђа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако 
те једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој о 
видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} 
p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љ 
ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако  
о грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене мор 
е њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p>  
авре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани  
е Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по по 
е С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже б 
илан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више шт 
>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удо 
 се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал шт 
а што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после 
са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није к 
га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе  
 и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p> 
, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад 
ештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да 
ћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је си 
на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на  
тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет ц 
 небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станој 
ко речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту по 
ше видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је зада 
на још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу 
о кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ  
онак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи  
 слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његови 
војом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола 
та ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на та 
е у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с  
дном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда 
ати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред веч 
једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло 
се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не  
 уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју 
, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад м 
јкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није  
 сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликов 
огодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо 
самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најуз 
њаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на  
ком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> 
ио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа н 
ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он  
икога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао 
дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце. 
а његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта 
р да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунг 
је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како ј 
то да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо с 
и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин доктор 
 држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће  
а <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p> 
н, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме 
а пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n 
е бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на  
p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га  
 благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми 
ме — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде та 
е.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb 
сти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било 
лас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p 
</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> < 
а ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? как 
 мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису  
до је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му до 
адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, б 
 да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до н 
м ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ј 
ом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек и 
што ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас ми 
бав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре мек 
е челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава р 
оди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е  
о, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу 
.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, 
у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гл 
јникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је  
 неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица 
ш само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по 
си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом пл 
тору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала 
е још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад  
ко, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и 
ажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> < 
 и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љуби 
је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од мили 
вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{ 
грдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до к 
ре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочар 
а ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити п 
лед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у 
м је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је  
а особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У т 
м улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је 
е стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загле 
о га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све в 
ом над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћел 
н је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био  
рк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град ка 
 то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе 
ушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него  
убица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињено 
ље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети 
за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити 
на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но 
тор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што  
и кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо дру 
 може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Милано 
обро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} 
 јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} 
ога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час  
че од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире пос 
нам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се 
о што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката вид 
се на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Бож 
ста — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" / 
а, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p> 
зго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин  
ине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— 
тао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагл 
ега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да п 
од мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи 
S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља н 
рк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напр 
је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени 
 погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е 
мури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме вели 
аче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. 
ам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила 
 у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне  
их кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота 
о кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на 
ивео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири 
а како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита 
 јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од 
а.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће 
о!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p 
 лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је  
 је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пут 
га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно з 
еста у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна 
терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p 
и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри  
ак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S 
то пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с веч 
 глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе 
новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо вр 
и коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо ба 
е земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету вел 
м јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце 
подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толик 
 Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да 
 n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге п 
S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога 
 борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији ко 
чин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трг 
цки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p 
ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај гл 
пи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му с 
мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се  
Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржа 
ба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> < 
оћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло 
</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</ 
/> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио ов 
</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу зами 
а хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако,  
ље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске  
су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да са 
ужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо 
у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лак 
ледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба 
кале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по 
>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једин 
м никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општин 
ако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно 
ажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за свој 
ивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се  
ило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на  
title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужни 
узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је би 
ико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одав 
постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се 
а него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана  
узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство  
ако чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млад 
вини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и 
пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају 
Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и  
дне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је г 
у кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка  
 сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре бу 
акше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Госпо 
а да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном ду 
 није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, и 
 ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не пој 
 се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњаво 
 вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истин 
а Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе у 
о и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је на 
осле вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Т 
ерењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Ст 
о је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили,  
илан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{ 
а сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите  
pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити д 
а.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му по 
ли против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утиса 
ам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле —  
униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био упис 
 ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз мла 
це лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p 
више из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи берач 
 не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цвет 
у већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу 
ни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко к 
Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S}  
 веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славн 
оспођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бо 
а и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — 
 снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{ 
амљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не 
адници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на 
 земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> ва 
опитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену над 
 и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су бера 
јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчан 
 црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p> 
 већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајд 
банско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима д 
смевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу си 
ара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Бос 
те су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траж 
 пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји  
> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабра 
, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</ 
ш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла  
соном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, 
за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислим 
а.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</ 
е образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једно 
 тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак да 
оји мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење 
је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је р 
на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа 
арицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је з 
 старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријате 
мо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене  
својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче с 
а вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше  
има њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој зап 
</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут п 
Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам п 
="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да нап 
ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p 
е, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео в 
и дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бур 
да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да 
рбије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у н 
јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избија 
ажањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставит 
о врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, гд 
Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив  
лело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{ 
 канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је  
 не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као  
подине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале г 
, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах 
ахињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гро 
овцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Јед 
руге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписуј 
гом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и л 
 удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио с 
ви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим п 
ко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га  
/p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ен 
{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да  
на — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с  
 и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двори 
 га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове 
 и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не з 
 није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпо 
 далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грд 
S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећ 
укастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и 
корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуца 
 у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јад 
н покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p 
аци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Шва 
је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадн 
мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је и 
ло по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких 
 Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца сл 
 часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују ш 
кса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће н 
ри седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика  
рпским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа де 
; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Го 
.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребр 
мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сиј 
аном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да пр 
ји је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брд 
бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне к 
м гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намесни 
а ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је с 
 како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећа 
ок се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.< 
 ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има н 
ца му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ве 
м пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео 
} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова. 
 ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S 
да не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном  
д кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Бос 
страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како блед 
а у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор 
Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и 
гледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> 
 у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже с 
јао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је би 
, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе 
кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мо 
 вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.< 
и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве  
 јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове годин 
> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда 
е школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да  
.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена 
но нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да заш 
потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао ма 
>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — А 
 јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од в 
е узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црн 
и на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p> 
а дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правни 
S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле,  
} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком 
 вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знал 
ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога 
ољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, те 
 особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се  
ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као р 
на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И н 
аји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ 
 ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, и 
 тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — 
p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пу 
S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љу 
Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатк 
и су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио  
е само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакш 
ктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.. 
ојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дом 
ше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У то 
ишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци 
таше.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилиц 
зе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубља 
ас би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу  
 умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо  
 рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и  
егову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па ј 
Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два на 
 Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне ми 
а сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па 
} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
ти без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман 
закованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна  
ко, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он  
триних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто  
, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљ 
рибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љуби 
а па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут 
огао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир  
е му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдн 
 лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискреци 
о тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије  
аки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрњ 
иниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају о 
 ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву 
ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће из 
Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин 
еда јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма 
а маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се 
ца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема ко 
ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгле 
га родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је 
тао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S}  
 господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао 
p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим година 
ика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће св 
ођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што с 
у главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и 
 Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — р 
 су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају  
а чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} 
жића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околи 
 — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и 
у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је 
кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на  
а кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Ми 
дравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У та 
еда.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} 
квика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спро 
 садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само м 
т уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и 
овце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико н 
у али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се  
ају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, н 
трану.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о  
ред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет  
еље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p 
 мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос б 
> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује к 
целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда с 
S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попи 
амо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она и 
смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свег 
т под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по п 
 Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој  
ј души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу 
ад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади ле 
 вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не  
о у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и  
 При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога 
p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да  
е је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе 
 земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кри 
 докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива гос 
шком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у ов 
 му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби  
еху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе сам 
S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је си 
Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу  
октор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S}  
ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољу 
замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још ник 
hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици ча 
екао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти каз 
м речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му 
а, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти 
тво! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш  
{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамо 
.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак 
је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе  
учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече  
ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицид 
 како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како  
 ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Би 
окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, 
> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и  
 оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па  
ак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добр 
оја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси ш 
цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуц 
ало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пус 
ивот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто 
тало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић 
нао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен с 
а — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p 
е за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио ја 
 ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у с 
а женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су с 
ти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није не 
/p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стев 
, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођ 
лици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао 
оше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем туж 
ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем 
</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb  
 један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p>  
ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало  
4" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је мо 
ри, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза г 
ућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту 
.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физи 
 Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се о 
зорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвик 
тру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањ 
извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу 
ваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет 
пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полет 
 грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека с 
тано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв 
 винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била с 
{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога с 
латних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S}  
ата шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне п 
и као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредниј 
рвога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, друг 
> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како мл 
у и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на г 
осле.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јав 
вик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санд 
 удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После  
еплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица  
це ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где ле 
ао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија  
осподине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Д 
ктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p 
</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi 
и трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, л 
.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељо 
пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидал 
 жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му п 
да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила 
 — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто  
твариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, д 
у, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само  
ајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она др 
пођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја 
је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја 
светијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт,  
узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица ос 
 пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Ка 
једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка 
 и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради 
 разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb  
рета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузма 
ај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача жур 
ного пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у кошта 
слила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога  
.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њ 
 док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p 
јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Ј 
а весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошин 
рт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место  
анас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад 
згледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се п 
гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене 
n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде 
ам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја к 
стећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</ 
/p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старији 
} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је на 
ечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прих 
ићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станој 
о ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И  
е коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмл 
им — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела те 
— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не  
кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано гор 
 потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, 
је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у  
авка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али  
 краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури  
 би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвокат 
 се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не по 
чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило  
свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад  
е очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепт 
вила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није ум 
тила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је  
 <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његов 
дни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што с 
 по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад ј 
лико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Топо 
ом стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да с 
је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у голе 
ио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а који 
р Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих вел 
ју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општ 
угима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за  
затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била 
очио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштв 
а у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Кос 
на није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но  
а милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври  
о је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада  
Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} 
 истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се 
p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која 
 гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна  
 ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче 
а трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Лев 
е би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га 
лу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се пр 
шту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе друг 
 затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло ј 
брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да сти 
анда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх  
 су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрч 
о у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та  
’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети 
и, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачк 
тојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују 
ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и  
 зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала друг 
ана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да 
раве сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послет 
 га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S 
је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је гос 
ко наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако  
ође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна,  
 и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па 
 <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна леп 
 кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили час 
бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдни 
 окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мо 
лаве са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да у 
 има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друг 
хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет с 
 што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би п 
о крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме 
не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако с 
 му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају 
ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нов 
нао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога уд 
ас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава н 
ма.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда. 
{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ног 
ри запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет 
 али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша  
— али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и < 
тим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу 
 ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату 
 је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота дет 
дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што с 
 ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши ј 
 госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки т 
кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и о 
 л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> < 
потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} 
оса са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична  
и Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин 
по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p 
а ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речим 
вно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јо 
а и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n 
ни и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће  
и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал 
лија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем. 
ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим  
тиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић 
 ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испроси 
ије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко 
м главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживи 
— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекл 
купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају с 
 на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! 
ањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нап 
мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави 
вила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас 
на човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p 
га упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, 
ј описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али  
оспода задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек  
очињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици,  
S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој гр 
жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвиш 
из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако зат 
 Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се 
Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће посл 
, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуд 
о створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испро 
ађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеваново 
> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ т 
оседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које 
е доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S 
је зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се д 
е.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице г 
S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора 
стала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замиш 
и сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце 
хвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да м 
ио је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Ка 
ете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — ув 
оса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S}  
Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у  
>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз 
имске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стр 
ни по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у  
 грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као 
 се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито  
 па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој с 
на привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су  
 чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку 
и од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим 
<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је  
знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем  
 највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у  
 школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{ 
аноје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није ни 
ада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је и 
милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар  
ма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зу 
а девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладног 
који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајк 
те тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило к 
мана и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против в 
љим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаур 
le> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и прав 
е види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа 
 ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи 
а Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника нај 
Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са св 
2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле нак 
 Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра ј 
 лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо  
мохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и мате 
а пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са  
а, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речим 
т паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Л 
а Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза п 
ла да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резон 
својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парн 
јединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама< 
ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју 
спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер  
 са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад ми 
ан човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и п 
5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао. 
аље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не  
S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа 
орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни њ 
акав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на  
а да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то  
 јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача  
на куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три 
одитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и м 
држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је 
Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао  
Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла од 
атварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу о 
ила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети,  
шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим 
Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада 
оготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има  
азидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божић 
рија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни  
свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе се 
скрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га мог 
тор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Стано 
заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у шко 
мар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Ср 
број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где  
околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као 
ош више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на  
 којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Сан 
вком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S 
ди, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој 
више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но 
да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему  
 увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болес 
к свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан виде 
а за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, ми 
.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу 
оји ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="c 
дних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не 
појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ра 
ћао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{ 
да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље т 
а наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој сн 
доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикус 
каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према 
ачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године  
 сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је  
head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу вла 
су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нис 
од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућ 
p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад су 
 Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у м 
мају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах д 
ло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђ 
S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} 
ан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други с 
е људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавил 
то тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Ник 
ко лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она 
њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и он 
срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица н 
.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће 
ајтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спрема 
дине полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас су 
 окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Б 
це ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу. 
ега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека  
 шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило 
ико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видић 
ног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала н 
> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са 
ндију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећ 
.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p 
 кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милин 
 црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много б 
: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако 
аноја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb  
ецу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и 
 тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било 
мео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје др 
м приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекора 
 да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруц 
Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би б 
рше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану 
шће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну н 
сла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по п 
к, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо п 
и спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — пл 
ака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда 
по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општин 
а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је д 
ао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте к 
 што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из  
дба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на  
Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p> 
и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундица 
 им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу  
 виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— С 
ади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, 
ан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док свр 
} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је за 
</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевит 
 тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</ 
покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само 
је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али 
га планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрн 
рка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците 
у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен 
од ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје ни 
 ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— 
а да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав  
ше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикн 
ре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила 
 велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би 
ли убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања сво 
а се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, 
које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Про 
 сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад 
а јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна 
дморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој д 
оново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора  
ка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зра 
пних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{ 
 од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да с 
и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да  
таде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула 
> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој п 
.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац наме 
но како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како  
 у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удови 
ане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога жи 
орела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi> 
ј се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти ка 
ј уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најле 
ом ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледа 
којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није би 
882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева  
 је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа 
мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али 
а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јут 
рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор С 
им болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварен 
на срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском д 
расла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је ош 
игох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} К 
зо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.< 
Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p 
е мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени. 
е најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицам 
говараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој вр 
ерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово 
ијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарли 
шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам 
 вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође 
бица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу 
бицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојз 
 Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пу 
доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда 
ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао  
ажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зелен 
рцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се бра 
маху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачил 
 <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа н 
 од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то  
кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само 
д промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто от 
знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — В 
 баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпо 
— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече гос 
о сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам  
ао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још 
хо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су  
ма, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори 
 прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко 
p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а  
утуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћем 
паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је 
{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају 
 година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разуда 
а напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, 
мо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том 
м и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на 
е према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и отку 
, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још н 
, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Госп 
 то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се те 
 и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити провода 
амером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стига 
рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што 
 Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се  
руга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} П 
 без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула  
у оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве 
 да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и 
ајмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго 
</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што 
— само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изго 
еђутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зеле 
што друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види и 
ко није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао  
ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету. 
— него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је ј 
е у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају  
 по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да  
к је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно им 
не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин б 
а он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста п 
То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зн 
а да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна  
е а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помо 
 дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу 
епа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родите 
} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да по 
е ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелник 
сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p 
су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </ 
ва.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку 
та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла  
па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ тол 
турили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци  
свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ и 
.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са  
ли дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана позна 
есет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{ 
ашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>До 
во ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни  
а два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а 
 подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да  
чео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом пле 
 на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Г 
том што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима све 
коку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом  
/p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда  
p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо 
рк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од  
аваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису м 
први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше с 
p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте о 
ођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милост 
</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака дру 
 Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је  
="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Б 
шиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.< 
но лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће 
ћу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам каж 
све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а он 
рк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка 
b n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код оч 
мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој ц 
о је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко 
били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак ст 
га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако ва 
d="SRP18882_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склап 
оме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у с 
па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше 
 прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у власте 
су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушк 
тво у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и 
лостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се ч 
ла богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, 
не тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једн 
р новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да б 
ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши 
о Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мо 
 и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гр 
 хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у 
а је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јад 
материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер оси 
, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштар 
> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша ру 
не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па 
помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <p 
осном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад прича 
 довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази док 
адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и п 
</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — ре 
м је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему 
 попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узев 
ника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме д 
} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дан 
 мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p 
о у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још ни 
како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у п 
о свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се г 
о, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало пр 
мо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га  
идео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па н 
 је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — 
и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога а 
устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја са 
ом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као ма 
вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету 
 на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман р 
, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор 
<pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не  
 и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторс 
 молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије сва 
ек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је 
 хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стад 
 — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и г 
 госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпо 
на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p> 
p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лаз 
, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар  
 Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој пам 
 ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је б 
 <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слу 
вља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па 
 Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра  
 вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па гос 
но је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева б 
исаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па диван 
редсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на  
ихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна 
ебо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће оч 
оју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да  
ође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледим 
Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како  
ој кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка 
скочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз п 
>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али 
а ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госп 
оју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу —  
ада се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила 
атити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Ко 
а дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо. 
 Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као д 
о је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.< 
све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од нек 
<p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љуб 
 да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих пр 
{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непре 
сови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и р 
жак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у ли 
а савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта с 
 као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? 
 госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула 
 туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш д 
</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p 
ш Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S 
е врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим савето 
ош није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру,  
 у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да  
е редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас 
} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг красн 
ћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом 
ора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би 
ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врат 
рнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се 
онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљ 
њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> < 
</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божић 
окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и 
о је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
отле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зо 
једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жен 
 фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица 
/p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор С 
њском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по чи 
— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ  
/p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је 
а.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од свој 
 је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је примети 
 очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у шк 
 Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је 
кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла с 
ца опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу н 
а је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни  
ову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону нед 
зи доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко б 
т.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p> 
 дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S}  
</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети < 
плим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па  
p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би д 
.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љ 
су њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога с 
рти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се ник 
кренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су  
ом ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и  
 приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговар 
 га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загреја 
 држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је докт 
Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све  
, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p 
постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајк 
 кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа  
Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „ 
иван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с  
ма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на до 
бро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="c 
та раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, ка 
нама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду д 
, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и ма 
се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело  
неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>—  
ату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и м 
спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле  
спођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па 
ије вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У чет 
ше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над ти 
жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим М 
спитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у и 
 А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, ви 
 Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, н 
а није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фиш 
е у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друг 
, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити  
оре та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даљ 
бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љуб 
тор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би докто 
м Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једн 
pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али г 
Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љ 
м те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p 
> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога 
> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин са 
 — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} А 
/p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече госпо 
 некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих  
октор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало ш 
/p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се 
— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p 
њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од По 
долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила  
д седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово 
прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— 
— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као  
чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао 
р дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та 
Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на поп 
— а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом  
, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега у 
о сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она о 
> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради нич 
 то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће 
трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет  
 ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како 
<p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо и 
— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Бо 
/p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а  
ем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала 
сним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да  
па!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста  
е се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек 
о то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био 
 <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре,  
"62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја добро 
 Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе 
а реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, ја 
та има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кав 
ед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах  
рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љ 
и бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да ј 
— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би б 
аређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић з 
ије затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p>  
а.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу  
свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — за 
, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубиц 
p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p 
и се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти  
реба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето 
а: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — пр 
p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шт 
во.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговор 
</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу в 
 па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој в 
бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку  
Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало 
.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам 
ш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман 
таклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону д 
а белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут 
ознаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, са 
као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још мл 
носио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођ 
Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље  
p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан. 
, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из о 
ла и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпођ 
ву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично 
 старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су  
каже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу с 
 тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке неде 
рка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима  
ле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда 
не су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу,  
амо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — 
 на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? 
у, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а в 
ло, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога ме 
ли на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је 
на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и реч 
з воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив 
 се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, 
ора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, н 
а.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како  
он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче д 
 кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бир 
ом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу,  
</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала 
већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да  
двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву п 
 преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га,  
очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да л 
p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са сво 
живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у с 
 Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше. 
рса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе на 
 видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам леп 
још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је доче 
а оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозир 
удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса з 
 то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобра 
ао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да  
ца.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал 
лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела 
 вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа 
ер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена  
ла као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм 
елу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, 
 са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се наг 
у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру ње 
</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Стано 
тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што о 
е Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њ 
 и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше 
од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарица 
="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да  
у дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахн 
вати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попа 
спођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла,  
ни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један по 
век би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Го 
озе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први  
ечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у сво 
ане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну г 
и.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој  
а чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш 
и.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће г 
 <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А 
 то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме  
>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога 
ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинић 
е.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и  
а.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као  
њу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p 
жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. —  
> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није х 
p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Г 
скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко  
сти нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје м 
d="SRP18882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима ј 
:id="SRP18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијац 
а своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображ 
а седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто 
 у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу  
јим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу 
S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом  
један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да ма 
жеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>—  
, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај поток 
реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се  
шила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у ве 
а је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љуто 
 дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојате 
о јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљар 
доцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њи 
от свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога 
и у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је мла 
где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није р 
з ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта 
ј се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци оно 
епоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај 
е сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погл 
е, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к с 
{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <h 
у“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна чест 
, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— А 
вет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љуби 
Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је ј 
о да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у 
 и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубиц 
главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како докто 
 данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена,  
{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-М 
дањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гр 
осом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да за 
ов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ћ 
руштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „ж 
 цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, 
е.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену 
д а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече 
ити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога му 
оспођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и  
еко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је в 
 да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле догов 
и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се  
ром о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила На 
ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p 
е да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко  
смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по  
мо да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Нато 
ма — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак  
а је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га в 
 то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стра 
свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рач 
, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа М 
и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више о 
 карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога веч 
праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо п 
биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је би 
екса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По г 
 пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас  
латку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би 
з гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, 
{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве 
 ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово ок 
унце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је 
дим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је док 
и дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад  
е а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова м 
тра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напосле 
ико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — ре 
похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу 
 у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину 
ад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} 
ца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим м 
_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка 
 су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле ма 
докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је  
у, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега 
p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ 
ахваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Сан 
ких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу п 
мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави т 
 године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - 
да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе у 
к-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало 
едељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој  
 како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици. 
, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила и 
 али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако д 
ко је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас 
 одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина. 
, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није на 
јко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла  
 је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу по 
ора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељиви 
 је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао  
шна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и ка 
ору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела 
онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S}  
 жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо 
ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Н 
 он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јо 
 зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босин 
 <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћ 
ивоту.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је 
ј проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у живот 
укавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се  
х венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом к 
 на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се 
же и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам  
 одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије  
чком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причај 
сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна б 
јући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза ј 
едини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми 
ађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде би 
рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба 
<pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ пре 
мо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам с 
> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и  
рцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> < 
то по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми  
Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, са 
и доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве  
оспођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његов 
S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докт 
ек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером с 
/p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну дес 
 и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишл 
приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куд 
младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да м 
ање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тар 
а на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа  
 Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово 
 једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а 
да лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала 
p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и  
да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку р 
намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад с 
к бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље  
ута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да ј 
</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло. 
болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало ср 
та је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо ре 
n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћ 
о и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здрављ 
а кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јау 
p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била,  
 госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се 
к из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пр 
 весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, 
је прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S}  
лина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу  
па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S 
 рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</ 
то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога м 
Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нат 
е овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло т 
а прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места 
 весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или н 
веде у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има доктор 
ло кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ изд 
пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По п 
о ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу  
 из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом  
истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, 
и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће 
ан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али 
то вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до бож 
.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, 
 срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко п 
оскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку до 
, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрага 
и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер  
/p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану б 
.</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љуб 
 послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће в 
Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се  
аљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта 
p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишл 
ш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео с 
 се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не 
же весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевк 
 намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физи 
друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе ме 
ло шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Бог 
 и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман з 
враћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Бо 
ед кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санд 
 ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сут 
— рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи сво 
е нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, он 
џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је з 
на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи 
ко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} О 
p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари г 
укаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово 
о на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, д 
ја. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан 
д се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.< 
 Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба 
к дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове р 
те се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Док 
е спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па 
осу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре  
 и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младе 
оје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек 
ци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не  
бл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповск 
ко господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> 
 ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љут 
м челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктор 
у и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи по 
еду начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и уд 
оме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећ 
рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест 
ним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме в 
е.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увард 
/p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госп 
игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бир 
А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — 
ако ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад с 
у ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <p 
p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте пе 
це.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванул 
година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што из 
у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и ш 
еко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо о 
да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне. 
оме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која  
ви који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Л 
ило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подриве 
 овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што с 
прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењ 
би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пр 
="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само  
каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту с 
 још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже нику 
кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштан 
дине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господи 
у <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободн 
по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ  
е у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада  
јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Дал 
 и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији 
 се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде о 
а да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сас 
о.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда 
е“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људ 
 ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им  
у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нов 
 богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и  
ало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су дв 
олико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће м 
ће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Живо 
нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила прот 
<p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то 
 сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у пр 
р је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћн 
стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој 
итна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки б 
а, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се  
 самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> с 
ила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хва 
 живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг 
чку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и је 
дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по  
d="SRP18882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; ј 
му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то ч 
овој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p 
 на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упр 
и руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> < 
м је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њег 
када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на б 
круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из д 
ре!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пу 
ла да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи! 
ижњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од н 
? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види  
ман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну  
тојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S 
Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> в 
занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, док 
легали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема 
ушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а  
лови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет  
 те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом т 
журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијами 
> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су  
оворио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима  
 спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, из 
Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каж 
а један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву н 
е су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто узди 
ти у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и х 
зе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и нев 
мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као 
 другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби 
ците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече с 
 што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник 
 не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ен 
тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с дев 
о печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћ 
бица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куд 
> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га н 
ри дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: 
 се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао п 
> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке вру 
ош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је  
 — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њи 
стита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и 
ед.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут 
појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{ 
било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа  
сао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза л 
а мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{ 
мбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</ 
сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и б 
} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на т 
/p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме пра 
ечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако  
е бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пр 
ћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и поп 
руштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвок 
лави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шт 
 дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n=" 
 дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где слу 
 госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му  
ешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће 
ш није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да 
азало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гл 
{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли  
кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица  
 <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и 
ор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Бог 
 посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кух 
је онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви. 
слетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и нач 
тији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а  
ућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза 
.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не меш 
ад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калу 
.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао 
ада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају ку 
 да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се до 
 ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’  
/p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ј 
с пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и  
го кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће  
то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гле 
иму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хт 
упу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на ад 
рија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том с 
— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало 
у страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте го 
уст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прос 
овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредња 
ли.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љуби 
 свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Бос 
ла руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то 
на жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p>  
ћ.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све го 
tle>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати. 
ца је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> 
дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из 
ушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потега 
и госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лаз 
о знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најс 
> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао на 
1" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Мила 
 одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на  
ан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиро 
 једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистр 
нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није  
оше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натар 
све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад 
.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обе 
дију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Ра 
/p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није 
воркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад 
к он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с  
ени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Сав 
родна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —-  
ead> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако  
чајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практикант 
аки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се  
њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени 
тишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево 
о <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Са 
ом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; ид 
озити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи п 
ше да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему 
ман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љ 
 долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одм 
а госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу до 
> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb  
равице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем ко 
бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребр 
увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" / 
 је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично  
 после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка 
и посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што 
по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орм 
— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да ви 
</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ију 
ођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, н 
у је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бе 
</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у ње 
риса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све зван 
:id="SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара виног 
, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, 
S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти 
ало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још  
гов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне м 
ођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би ш 
леле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је би 
мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и  
 нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети к 
загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љуб 
у да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је ј 
рта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред  
е рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S}  
укаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb  
 првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <p 
 види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. и 
 ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викн 
у младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили с 
S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић до 
одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годин 
ора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје приско 
ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће го 
и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи 
рко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у си 
 Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за  
pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове ко 
доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одк 
добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија с 
уба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, 
на хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p> 
ка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица с 
 карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода 
<p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој док 
ениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође ж 
ји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед  
игне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били 
то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Н 
о Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; ула 
ободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да п 
давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза дру 
 пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј на 
ог живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло под 
Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико  
 је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> 
 одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а  
ће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb 
била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело дарови 
живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у  
о, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну с 
не су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољ 
сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме ка 
— онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра д 
 у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23"  
 брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!< 
ед свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевит 
госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто 
сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је 
b n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, с 
Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза 
 на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као  
пусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити 
ео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов П 
а — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Бо 
пуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у с 
етнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видно 
а, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p 
и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гл 
ку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тих 
 часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија  
унисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник 
ком гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити. 
а „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си т 
Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље д 
није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их 
тен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Поп 
ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-санди 
свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борб 
о тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина нај 
е у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из по 
 бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чув 
и мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — п 
јче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се  
шлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаме 
вотића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казуј 
 већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде  
} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па к 
 отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и боло 
о ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво је 
ска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да  
нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је  
иле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа 
ева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би 
егов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди с 
се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без  
идели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху 
едња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће  
le>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се  
зић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се 
самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га з 
 Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, заста 
Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њи 
убица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целом 
сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, св 
м својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за кр 
стануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он ве 
.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слу 
стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Д 
осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у ист 
 тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује са 
се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице 
а туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше  
.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 
речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божи 
само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано мес 
 је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Ла 
уча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! 
вим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада гр 
ац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сл 
е ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим  
ецо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно 
јте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагод 
</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од с 
и тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора  
створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован за 
/p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да  
 тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је 
ујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да за 
иве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива шт 
говора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека 
а! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољи 
це те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јо 
Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapte 
 мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискуј 
увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упре 
анесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађ 
ше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Ми 
>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина раз 
лека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му 
 забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути о 
 осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирск 
шила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још  
сте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кол 
 краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала чи 
="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p 
аче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки 
зи?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру 
ико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жен 
лије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата 
али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и са 
 шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге 
о иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начин 
ихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манасти 
нели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница,  
 реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик М 
ац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb 
 Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S 
ица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима 
вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад 
твори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки 
а.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља 
ад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно  
 јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? —  
ада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекидани 
 клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду 
д тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе дру 
ред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p> 
 „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе  
е онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малер 
ере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је 
картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија 
а Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар с 
звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах 
. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други 
не чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор;  
ујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</ 
ч и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је 
иха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ух 
овија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак 
оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не буд 
ове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватил 
 несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву. 
ну госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос до 
мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце п 
сподин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, м 
су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину а 
оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вече 
ше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што не 
сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи 
равицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S}  
викну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да  
 шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет! 
ле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимн 
са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>З 
еши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се сл 
ше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Си 
во грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раков 
чине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек ј 
па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо п 
лава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љу 
а њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љ 
ала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа 
S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који 
S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и г 
упиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуг 
 им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чист 
венске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у п 
ада је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју пос 
аздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда 
њу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би  
 буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко  
не мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући,  
ош по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ћ 
, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</ 
ли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски 
еш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у ч 
лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад о 
ом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годи 
, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, д 
 ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спа 
ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако ј 
{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини 
идило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, 
пита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лаз 
тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу в 
да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отвор 
мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем  
S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа 
паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S}  
ој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на ч 
е таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор  
 умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпо 
 мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога  
</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени  
да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на к 
шла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине ре 
жних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви 
ши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине док 
/p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице 
, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се бра 
о сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини ни 
е Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госп 
 на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се  
ч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; к 
док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ да 
једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са  
> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се за 
а рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади докто 
 јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић  
сило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" 
 сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо  
свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева 
 госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој  
знала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође та 
стите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остан 
загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више  
{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи 
е задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — 
 богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом.  
но, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка 
 њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и да 
ћи руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, у 
а.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни  
тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна  
би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{ 
 нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако  
ао да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди 
 него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си ур 
 жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покој 
апоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа 
пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме 
менима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће  
дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то ниј 
лачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и  
а учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва 
а њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка д 
е Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је 
 одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско мор 
то полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>—  
.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојник 
<p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у  
ко својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више гла 
та треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се 
</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је т 
мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и оти 
ећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није  
тоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће за 
рескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Час 
к.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Ма 
уда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупн 
— леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје  
оумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p>  
 приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет д 
муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — м 
ада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је  
 Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S}  
ах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" />  
орао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево 
.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш 
 ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља 
ило више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће н 
из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у  
рк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p> 
 од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за ње 
и из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо с 
 <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила  
 могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала 
ило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на  
рошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу к 
вали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То 
зде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од п 
 <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери  
> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а ч 
 га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо леп 
и момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе,  
о казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да 
ћ два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника 
ије нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омах 
пођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Ка 
з прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, к 
{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао 
, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи 
и кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро,  
и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би 
 година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, д 
 свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па 
, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја 
сподско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здра 
 каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да пр 
ом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда 
ћу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Пе 
лињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају  
 и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада  
окторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> < 
 и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива м 
таће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави г 
/p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљ 
на.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав 
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству н 
амо по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да 
анку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак 
} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде в 
 памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао изби 
ујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речим 
 ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад 
а мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивн 
ц одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му да 
Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља  
ст недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгле 
 што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што  
 тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div 
е жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври  
а и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је док 
ходе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па с 
 душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много љу 
а Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој к 
д себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко ч 
стина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе 
онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да ј 
p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега јо 
Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли срем 
са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студ 
омрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то во 
и грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет  
а готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n= 
 глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко 
га запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Ср 
знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и  
 да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше  
е.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како 
S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у 
јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била  
увао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Л 
и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема  
 испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе ши 
ка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га 
бама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> < 
вца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пр 
охвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пр 
падне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од  
сноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршно 
реће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и о 
адити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траж 
 каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ 
воје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хв 
прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје  
 Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку 
 отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак  
це младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{ 
лио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S 
ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну н 
 — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тр 
је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се м 
 и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједни 
наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме  
га девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, ка 
оспође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морил 
и тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје  
је мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задр 
киња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излази 
се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалос 
 кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову 
ла на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још 
доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба 
 шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по ј 
и се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радо 
едној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло м 
 који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p 
ад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се д 
</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако  
а се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини д 
ла је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и 
и, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добр 
<pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари п 
есту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им 
његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али 
 није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке не 
на почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њ 
 додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да 
нао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не  
лски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с ким 
<title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но 
нас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор  
зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижиц 
 приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју 
дан зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ћ 
кторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту,  
до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не  
ре, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додир 
ота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињ 
људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре,  
па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено 
оји су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што с 
у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао 
ву.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на кона 
ни.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа до 
спођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Д 
дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по на 
зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је св 
то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> 
писи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме туж 
п Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу 
ници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест  
 детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица  
 све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли побед 
ркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој  
ђа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им пр 
или су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака. 
 је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне гор 
у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она 
ито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма 
 мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p>  
наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> 
ом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не  
/p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.< 
 се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б. 
да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на с 
сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, 
ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се у 
 родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{ 
а такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва с 
а што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока 
 па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мек 
.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта с 
анас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овлад 
јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха,  
пођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но 
Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерк 
еко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога н 
 он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С пољ 
октору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, до 
о вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше к 
у са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао 
се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предиса 
у стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звиж 
вала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старо 
пођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше 
кав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се  
неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући  
тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за ш 
ши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да с 
— данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком од 
већма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема  
о па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S}  
ушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној  
 — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му ниј 
ду удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="1 
а је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса досе 
аше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива  
ику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе 
ју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S 
адноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова  
им обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, т 
>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја им 
м те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p> 
дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се 
Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им  
о плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова о 
неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање 
као Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савк 
и сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о 
дин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам ка 
живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и ње 
/p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на кон 
ца никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном 
ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> 
ога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</ 
да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Ст 
о вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Д 
— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се најед 
 Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихвати 
 очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце в 
мем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је 
а се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде док 
ра Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не д 
м знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици. 
шкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није  
 Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад с 
вно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школ 
ивоту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе 
а да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у д 
у запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука ка 
} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила ј 
 говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он чо 
је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису др 
о ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса,  
е веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће да 
 — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер  
ри осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ћ 
е чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом д 
о је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одбо 
је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи тра 
 дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица м 
езиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла з 
да одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи  
 се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило,  
још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и  
 запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ак 
 застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све  
још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p 
 ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада  
шима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме с 
свртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љ 
е познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана  
ао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{ 
 бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако буди 
друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који  
 /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану са 
пскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски  
ио већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће отку 
S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не  
одине спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са ве 
 доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче  
му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеван 
ран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сег 
ме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љуб 
ле неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило,  
 шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Ром 
 Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за  
и; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а те 
иком.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле 
а јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љ 
к, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избил 
унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина 
оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а 
или да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В.. 
ога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изго 
ћу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S 
 лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под вел 
 али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се р 
ла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене у 
на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.< 
њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну  
ма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Б 
може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, го 
дужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако 
рише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p 
икако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом 
оља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће 
коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удес 
се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Ста 
Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку,  
амет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што 
Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост 
ила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, 
ста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се 
е вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет го 
баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде 
 те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> < 
="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рај 
у се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народ 
ђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— 
} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим 
 пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велик 
исти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали је 
S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па  
ати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку  
.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</titl 
.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто ра 
оса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је  
лко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши јед 
 и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно  
етиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{ 
у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љ 
ор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, как 
о већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди 
 несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се врати 
 свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} По 
 и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити  
људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p 
</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами 
 се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него 
но дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> 
о Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p> 
ти!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити 
 то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у а 
ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то би 
јкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S}  
S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми госп 
 Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} 
аредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — а 
ди кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и 
ј посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У ре 
тор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како  
ст.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је ос 
био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада  
еђу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не  
првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд ј 
 — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те 
 обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љуби 
ла била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас ку 
ије чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи по 
адрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb 
ремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не б 
.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb  
ела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ак 
ће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше г 
S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb  
у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком под 
о својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћ 
кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така сре 
удилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад  
другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће  
 <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је плану 
и рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} 
ремена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога  
„омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду  
<p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизм 
е раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после на 
пођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је о 
 и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, 
брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је би 
и из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао 
а Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за  
 толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће о 
торију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па 
S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде ме 
утра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} 
е нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије к 
вим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стисну 
обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како 
га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, 
д ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, 
е данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оц 
јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се  
по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећ 
{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није 
не заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и  
у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Ми 
ој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла 
ца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну бр 
 придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк- 
пић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг —  
али су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До виноград 
ко икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на ов 
/p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, 
грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може 
а ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у  
а не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> 
страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од  
м Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив К 
свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни  
јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p> 
Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале  
из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе,  
е га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак 
ију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S}  
зиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су он 
 по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S 
а зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; 
 Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Док 
 жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо,  
имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како ј 
р - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а  
или из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да 
а је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живо 
у биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву н 
о страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи докто 
ајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S 
 девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снаши 
 није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју ј 
 поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за мла 
и проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да им 
 се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор 
бунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије  
 болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p 
а јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи д 
све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Мле 
дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докто 
Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и ср 
а је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дох 
о деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело 
рви машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће с 
чне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се зан 
н Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, б 
ји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прел 
то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она  
а већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек  
ра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићев 
кал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га п 
о дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома,  
и, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још не 
било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, д 
а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само 
тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је 
ма истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла нави 
н се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му 
ђох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину до 
ом писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га  
 у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу ње 
о то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема 
Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најле 
позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је чове 
ешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Ста 
 ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шениц 
 оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно вел 
-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је див 
а испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици 
т на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути ова 
што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад при 
 те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу  
еби, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут 
 с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема 
сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p> 
е грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољуби 
н на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људ 
нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не б 
с господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор  
те, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Бо 
те, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> 
итала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толик 
е не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен. 
е у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити ч 
ом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на ок 
тала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне 
ећ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и 
то су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, св 
ају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојак 
н једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему. 
ло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, до 
 за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаш 
етан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад поми 
само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира пу 
а, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ ова 
>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Чести 
есрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Ш 
и избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је чо 
да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал  
 посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога лу 
 дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, 
а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика мл 
пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Б 
ца и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одм 
од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе 
ка колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарбли 
 кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки чо 
у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> по 
ијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није с 
нахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако 
 ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љу 
а светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитв 
предњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Та 
.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра 
 девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та 
за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи р 
јвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато  
кнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је у 
а а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје жи 
ово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову клад 
чију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом  
бе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах 
 ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти ј 
— рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју мла 
на запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мис 
давна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубич 
аршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала к 
еба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија —  
ар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину д 
поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упал 
 се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквен 
 детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, 
млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује н 
з Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољуби 
— рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш 
ига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће оп 
 трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на в 
рдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} 
о, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече ка 
враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љуби 
е се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га би 
она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће 
це!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне теш 
ако би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно  
одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговор 
госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> 
И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш  
а. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонут 
/p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јаг 
е „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанин 
 него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипр 
 <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку т 
тор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само  
мара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је  
 је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате л 
м посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вр 
е само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по 
 томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p 
ио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За  
е човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо п 
бија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те н 
атији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година 
 стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер 
о кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у н 
се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу 
 чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чист 
о ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p 
 ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обал 
бијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те не 
 тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба њег 
но смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до 
 је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи 
S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи из 
 одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би с 
{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се  
р Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару пр 
та на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело дове 
али тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши мо 
већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по сел 
на, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови  
ир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па 
Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђ 
>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да  
т ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила 
 <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на 
у задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фиш 
ека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смисли 
S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драм 
вца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од  
дишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људ 
ељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите 
ретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим зада 
 и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па  
еда јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси н 
ори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Љу 
 њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још дана 
равио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља по 
овек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од сво 
ета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира —  
 никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} 
е чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, м 
 јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла  
p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да 
— ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње 
S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар 
д женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p 
да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видел 
а.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше 
ј кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју  
да на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој  
посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики  
ажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он з 
писао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико  
 каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје друг 
о готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећ 
 својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило < 
нка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под зат 
чу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше  
 шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све зва 
ом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се с 
ати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима про 
отицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под  
з сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је  
то би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S 
поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о з 
{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — ј 
е на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашт 
оме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује 
 сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Га 
 усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни 
убице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан. 
авка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{ 
зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n= 
спођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њ 
га језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{ 
нове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела  
е на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је с 
лити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљ 
 у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога с 
ао неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срц 
ила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се ниј 
кације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милан 
е лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је т 
 Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далек 
есмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у од 
то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо 
, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га  
епога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попу 
и Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај ос 
е сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како  
 по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према м 
оведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да 
ља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче доврше 
ма.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезл 
удски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли ј 
о грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седо 
ра најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила  
 па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, 
проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сре 
.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошт 
тву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила о 
Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да л 
иле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно 
ах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван п 
вовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће,  
д здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекал 
Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала 
удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пож 
 ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то по 
 зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар  
} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за  
ела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кл 
 си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда —  
азгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</ 
жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се 
у људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко план 
оме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упозн 
оре, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор С 
Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да ј 
; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећ 
а — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућани 
 нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано о 
ла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је  
le> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из в 
 стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа  
седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је бил 
оји нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти  
на је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио  
а се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та каж 
} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је 
 шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни 
ти с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љу 
ишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те  
гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било 
им осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости ил 
 да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће  
хвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — др 
је, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се ч 
дрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — д 
на и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипа 
у и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па 
.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у г 
 му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају п 
есна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често 
ка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти 
, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, 
<p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али 
} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе н 
ре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та о 
ека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — ц 
зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом ре 
 човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби 
е све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење 
"149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слут 
ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а с 
рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је в 
гледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има неш 
 за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је б 
забран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме  
о селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало браш 
бави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му 
ас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> 
је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, 
ко пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го ка 
ати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} С 
. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је 
рироде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Т 
 срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нем 
, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни< 
е домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа На 
умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео у 
 нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смисл 
> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рук 
рактикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од ме 
а да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још б 
.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече  
 по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је о 
S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру 
; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од  
и грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго 
је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у црк 
овост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од 
е доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{ 
уди ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек 
сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти 
ст, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> 
оји не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пу 
ме срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме  
 диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, ш 
ић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и  
он био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за  
 кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким по 
ољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни  
 дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечн 
 Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз 
ји, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то 
 нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила тол 
ати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стев 
воту — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотр 
ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љ 
 бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади 
да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало 
} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у 
весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо,  
 <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Ал 
 је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозн 
 су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Д 
ледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе 
од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде  
уги дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје н 
 на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Се 
вршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо трг 
ио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала 
е куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и  
ута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је се 
а не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће к 
ли по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије 
хвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар з 
>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није доб 
S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Д 
новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али  
уда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али  
че.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p 
ом радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здрав 
ва од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде  
ди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч  
утрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све куп 
мах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је шт 
а. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је  
нојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— 
ла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже ка 
 знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, 
ико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње докт 
вота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и 
одсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српст 
бље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, д 
 коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочи 
ом опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фа 
амо:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест  
је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут о 
у.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека д 
ла да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ од 
" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хт 
и да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па 
 пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то 
 тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати пог 
ивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па с 
у?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{ 
ила машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хлад 
оспођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто  
 даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше 
је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чуп 
ру, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он јед 
сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, 
ћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа 
ки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из м 
 пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p> 
измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у њег 
рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као 
други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само  
јком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да к 
ну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај  
 мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прођ 
ој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби п 
рили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и друг 
 је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као д 
Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на  
едала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика ламп 
стима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику ш 
мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела п 
невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да  
нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега,  
а младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, зад 
пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S}  
усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћерет 
</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше 
Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трг 
За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да глед 
код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Ш 
 ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друшт 
екадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у груди 
преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала 
ловито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са п 
 се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису так 
нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегл 
тету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па ка 
им очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од 
 одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Муш 
} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, м 
 ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> < 
а је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у ма 
 молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на ов 
 дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица пле 
дан пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледа 
ш неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи б 
да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се изву 
а јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече  
би се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је  
 је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погле 
S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и у 
 тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p> 
 У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се све 
том у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућ 
де мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему св 
 брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p> 
 оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.< 
оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листо 
жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдит 
 <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још 
ју и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка т 
pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лев 
ба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку г 
лиже и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то 
оши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу 
 болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи 
аше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила 
е више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се ма 
а за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђа 
и, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће  
меш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је р 
 удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор П 
рава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— 
е само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне 
е људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а 
у као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца има 
 тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је  
ко.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све дру 
 га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га 
ео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да 
/p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памт 
 болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у о 
укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам ва 
е <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи н 
вка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба 
тор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах  
мисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били 
а су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са  
то ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњ 
не у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала  
 видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни п 
четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену  
у: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају др 
 су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што с 
ела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она 
дова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу  
 почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је 
мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја 
ади — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто об 
онзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су уп 
е тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из пош 
оја има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допр 
ти по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не ума 
Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о 
 <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали ви 
ерса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S 
усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи 
ка — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p>  
ни би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две 
па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће 
своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце по 
то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p 
ристи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду 
на она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као за 
е може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Нек 
/> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после мес 
 тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се 
 је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са  
 своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради 
те.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у 
из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца 
ало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече  
помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несре 
оја има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{ 
лова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руков 
тала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{ 
е Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули  
ко сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кућ 
грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само 
а и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе. 
е у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра 
 год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и о 
елу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S 
осподине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кол 
натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле  
, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми,  
 Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi 
ознаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би ре 
е они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пре 
 Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пресла 
 борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најс 
воме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то  
ођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима  
ћи — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе  
, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће 
ините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако  
о појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она  
аховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љ 
још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак у 
лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка  
из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари стр 
уд и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше  
p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет зан 
 лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, ка 
} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а о 
и.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све виде 
езина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</ 
е уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто 
сле те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда 
ц је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише 
рко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да о 
ора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе д 
ео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су 
прегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по с 
сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и тр 
 у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још к 
ито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113"  
а онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је  
и и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш  
ече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ли 
ла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу  
и свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је та 
 знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је 
авиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело 
.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља  
нати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој млад 
 доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се,  
шном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дв 
Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Је 
оту.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имад 
плу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу  
ти лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога ст 
а мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била г 
едну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде та 
а му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду  
о — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — реч 
је.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратит 
по, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођ 
 ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Б 
двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио до 
 своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по 
елим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где ј 
ладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године 
ју?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја м 
зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само  
з кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже вес 
е непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p>  
изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо  
удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда про 
убици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две го 
, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млад 
ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S}  
вога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? 
анас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из пос 
не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“  
ли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве ко 
а си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p 
 другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред о 
а јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће: 
Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто 
устила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дрем 
p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на  
евитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да  
 па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани  
ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљиг 
ла у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младо 
наге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се  
Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S 
 долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, 
шта — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе 
почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније ре 
 су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец 
рача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<tit 
 јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти 
ице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога док 
 збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно  
две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се  
.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али треба 
де на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три  
забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пи 
дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не гово 
оту.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров 
е тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, п 
о гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ов 
p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и ре 
се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се  
едала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p> 
а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две годи 
 је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом сво 
сно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се нап 
ош коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти  
{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{ 
> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кр 
ћ главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за  
 кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом 
е, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“< 
јко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге 
и ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Г 
следњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</ 
неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би 
дар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Докто 
 ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви 
е варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на ко 
ла да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала ка 
 још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не 
ас по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него очена 
ан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао исп 
ој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зе 
е прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође 
ого, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попиће 
 буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти  
претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се од 
моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну 
ка само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то 
ињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србиј 
земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима 
 свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша  
знавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама  
тигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав  
истрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с  
само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипенди 
ме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли т 
громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непо 
имају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су  
но нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико —  
} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад в 
ће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је  
 кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо је 
ади, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зн 
х људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишав 
мо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи  
} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу 
наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу св 
ој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само  
спуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуца 
о, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила,  
 и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беш 
ва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом. 
и и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беш 
више озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, 
бљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S}  
ти доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била,  
 спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љу 
да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба,  
ође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто 
има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Ста 
агом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кро 
путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га ј 
обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцн 
месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самостал 
уга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ри 
ви да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти  
?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је мла 
! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бит 
, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У те 
це.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што 
ла је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју г 
о госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сам 
њенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисл 
абор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и це 
њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам 
прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па 
спођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, јед 
е доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> < 
спођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке 
 веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провес 
шу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако 
нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз 
овни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајн 
анија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру ф 
 или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од са 
д се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он 
S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> 
Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} Д 
о за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би п 
уче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онд 
 им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело 
тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне 
као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била  
еба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у св 
="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у баш 
 Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју мл 
се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прав 
пала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога 
же да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове к 
да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси вел 
то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, 
еда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — т 
 Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан 
во — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први п 
о да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S 
 Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму 
S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући 
укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаћ 
 оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то 
му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што 
 није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему  
ало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на  
 десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> < 
номе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друш 
је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице. 
слова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S}  
данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измис 
ну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љ 
обро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дош 
љивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали д 
јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба ку 
у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично 
ме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у ов 
 Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Св 
 се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим 
— груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и за 
 ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић  
ра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ 
лавно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстар 
мо помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после 
 била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођ 
в њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћ 
— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш д 
до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца 
да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту 
знурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет повр 
ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је до 
ам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> < 
стива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он  
кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштен 
 се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често  
и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их дове 
из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све пој 
бојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица 
ћу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта о 
аучио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта  
њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нан 
 да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којим 
ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори с 
врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја 
ра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из в 
ле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>П 
{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене 
е звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb  
он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је коп 
/> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе н 
 како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нем 
 му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p> 
естио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У пут 
; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће 
а постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њо 
Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ћ 
е доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће  
исто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе  
ала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S}  
едио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиљ 
удима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва 
ба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може д 
и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери  
} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p 
еки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у  
еко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско н 
 ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се  
ви писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога  
 /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове 
.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су 
убини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су 
спођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да с 
ктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — 
а ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица  
рта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађ 
звади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S}  
 чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као 
још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у 
сти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курју 
 други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу  
у мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишка 
 час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну к 
ма сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, М 
 узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече 
омажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду м 
е жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из  
 на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљив 
јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам  
 у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на О 
 рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо 
а што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли 
70" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече докт 
исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала,  
ј то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу мат 
амишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да с 
у! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурли 
 — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш шк 
 Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље —  
 лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајт 
ше: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем  
е ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до посл 
ти уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом 
ену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> < 
ну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек ид 
остива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратим 
 те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо с 
 ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што  
, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је с 
ти доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да 
пођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има ј 
ктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита н 
 удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питају 
клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <p 
а, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S}  
за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Пр 
 Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госп 
 они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, д 
окоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ 
и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у раз 
ње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дош 
>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас  
а је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шу 
и њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; ни 
дњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са 
242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ 
 отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не оста 
ки род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце  
на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S 
одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда  
ре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена 
.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љ 
ету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S 
е зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са  
асправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на пос 
а фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин 
рискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и гл 
изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да пох 
 како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни виде 
и њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она  
елико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калу 
 мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме 
. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече 
е то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S}  
 био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од 
где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер 
торки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку 
о благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у 
S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ће 
мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био бр 
Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тр 
а врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи 
е мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи 
ова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби г 
пао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лази 
овора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описал 
та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше  
 ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Р 
је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ов 
огледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ б 
а па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би док 
боравио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као д 
за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је 
агла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Сав 
ко би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је из 
> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд неку 
смоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.< 
ти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S 
гова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над 
 Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, 
ји дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као те 
но детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њези 
исле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која  
ра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да  
с по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве о 
Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци  
 у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште с 
="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, г 
а стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити док 
тно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће 
видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну понов 
вне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} П 
ти већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи 
ме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари  
ека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано  
авила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} 
зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскоч 
 ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако 
ца је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У зан 
и.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Га 
 је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем к 
и да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га,  
лашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах  
ђо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божиће 
ушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове  
м! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори 
ајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још 
S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари 
ара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} 
 излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задо 
храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола  
је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Са 
вом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и  
ица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто з 
S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин  
се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он 
кама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S 
окторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје н 
ање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свја 
 златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помо 
октор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше с 
елу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком 
на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и с 
а и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да л 
ао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је 
, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S 
паметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p 
а.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је 
и певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div 
у тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да  
себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њез 
ано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући ј 
језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим т 
тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <h 
 пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку 
 неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и туж 
убицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним 
. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном н 
е то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се 
уо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем 
о време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је м 
а.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта  
а Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни 
рда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума ј 
но.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у 
ј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко  
 лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар п 
нда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све ш 
/p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отиш 
S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који ма 
стила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Ле 
а готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први т 
одине, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у мест 
и душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јат 
застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник заста 
ма у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> 
што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се  
црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носил 
и — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама  
Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, б 
је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова сн 
 пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што  
ицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим  
е.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби 
сним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене 
ичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ д 
е стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свја 
а Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за то 
тарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Н 
иве.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући 
бица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p>  
ј као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, 
 јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.< 
{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покрив 
сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибр 
ио је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици 
чуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за пр 
е — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој 
 не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра в 
а па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком,  
о да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне  
амо тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} 
 наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се 
 од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво пре 
S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко че 
наче? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p 
дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледај 
неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако 
опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке ч 
живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува 
 си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо 
 и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у о 
д год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао 
задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула о 
била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и н 
а изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника  
ше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у св 
е.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели од 
т Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једн 
па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило с 
ош устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се  
а пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће  
="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да жи 
аки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је с 
да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изг 
 ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како 
 адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје  
итаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече д 
{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да ј 
ко нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисеро 
амо себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи 
а другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка С 
 буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе н 
баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћем 
како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује 
ли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје  
шта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Рома 
же.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S}  
во у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Стано 
S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао 
а као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</ 
<p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не  
кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко 
а Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио 
да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зл 
 годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се ве 
и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе ко 
че угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез  
— па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве  
тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији ка 
песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да под 
 је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога к 
ор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може так 
 џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у  
р је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара ви 
 код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас су 
ти од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је 
љим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би 
је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n 
доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је 
ма више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору  
 је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је ј 
од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по год 
му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да  
ати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне п 
 га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа  
ве сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да вид 
 би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила  
акав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран 
ба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрада 
 свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прих 
му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога сам 
е у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> < 
 га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан н 
што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p> 
 с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма виј 
S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} 
н кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, бра 
жњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“ 
шије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у 
јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ју и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита  
 би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако,  
у.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио 
ра при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку 
ече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно са 
 младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хлад 
па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{ 
у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски  
и и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трг 
не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је п 
а сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти ф 
оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар  
>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што са 
и говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас са 
е.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не мог 
 својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и 
 пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину по 
сом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима 
су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету нак 
ваца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су  
а на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва бил 
ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега  
је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово св 
ла на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту  
 трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, ка 
је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога теш 
ић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — р 
њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то та 
зривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те  
евојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвит 
о неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке  
попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>Н 
број вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то ј 
>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој  
ник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за  
ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће  
па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвират 
 његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде  
ене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о  
 се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко би 
ели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Мил 
 <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, ч 
 Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећ 
атече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић  
 крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од т 
вој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> < 
овом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну с 
не и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не в 
ата чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нат 
друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћуд 
октора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год 
а сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се 
уше.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесн 
оселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пек 
о из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад  
се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>С 
 кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплаш 
огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="c 
} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с р 
а и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад прв 
ко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде м 
 рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз од 
евојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
есило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала 
ла сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, 
ош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то б 
а би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће 
 осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао  
она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болни 
ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њим 
велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га о 
 наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мал 
 строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да пр 
пет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у 
 се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>И 
е сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра 
су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није науч 
це, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже  
 она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави 
мејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опира 
— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без и 
 девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у  
 ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и  
.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихвати 
 као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви 
отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав  
у се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна 
о одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда изл 
п па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који 
ћ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велик 
е милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га про 
дмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задруг 
до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што 
ати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак 
 што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он 
оре и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санд 
 докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год  
 њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка л 
осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо 
 је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу 
етку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се с 
је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, п 
ор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву 
, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>—  
 је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје м 
 ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — п 
 то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакш 
 ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марк 
ојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, 
га тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чини 
нас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде по 
а не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, ј 
ној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад  
говога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има  
оје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В.  
<p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{ 
а је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачва 
а с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Не 
дрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни 
 пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то 
или ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стишт 
уди и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су б 
ноћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубиц 
пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па  
тније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош 
 да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још 
врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично  
станка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на  
 је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно м 
жак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Ст 
а кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ћ 
паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, син 
е на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски пози 
аве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По варош 
код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село. 
243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је п 
 велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући 
па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, 
нога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује  
} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну дру 
ји — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, 
" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као се 
кторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену 
омићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исп 
тером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — 
} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно д 
ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од 
а сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће  
овадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је о 
бро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће  
да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p 
лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пишт 
терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда н 
 научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао ко 
зић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно 
 кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још да 
амеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање 
, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хо 
бац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири  
ужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута о 
ад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио п 
ени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{ 
главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, 
 данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал  
журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњ 
 у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У 
ремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко ниј 
 на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сес 
е бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је м 
<p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су б 
ваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје  
га друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њ 
очеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне,  
 били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у цело 
е чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сад 
убила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта  
 повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p 
 није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би 
нама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ј 
ек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узм 
 је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене 
— мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> 
Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подс 
онела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао 
па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S}  
кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> < 
лостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суб 
а — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде т 
е иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девој 
и долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-М 
S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p 
већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од ме 
о, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим  
стом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад сл 
ј се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђо 
весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је  
шена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је  
ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У н 
е да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветр 
, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карт 
из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће  
е за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила 
ура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме ле 
јде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да 
н напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Ј 
 молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје доша 
 у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то ни 
 ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су 
 и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Ми 
има Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије усп 
маћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да 
 се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рање 
 грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина з 
а блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може 
мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се 
та био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године 
гао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у 
је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небе 
ло овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом  
, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут от 
и у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало  
ке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек 
 толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а 
ма, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од б 
ак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на 
а.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је пост 
онизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше ул 
 <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели 
 и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева П 
и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штр 
</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је с 
 свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора  
д говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме  
ј глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — В 
неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p> 
 дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас дв 
што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p>  
.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах 
ле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете п 
ка гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на восп 
 рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда 
рко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, ка 
p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није зна 
 Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој в 
амо немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило по 
 прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког т 
твари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико  
 Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, как 
ај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ћ 
} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер мори 
у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.< 
о у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата 
.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спа 
 одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно д 
ури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не  
ваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S 
 гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госп 
и добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мат 
оту? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но 
 пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше свој 
и кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госп 
 кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није 
 резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме,  
о, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуш 
подара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> 
чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чик 
 тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и о 
 <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету 
р казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — п 
иташе Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак 
 Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици 
г!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама 
 девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у све 
калица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то  
ствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци ру 
p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могл 
на у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Са 
S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" / 
га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S 
 посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — докто 
други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само сл 
черу.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћи 
едељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружин 
ије научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба пов 
 их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имал 
ро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а 
е, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устр 
ши јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удат 
 је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јад 
таноје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој полож 
 и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога де 
сму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а 
е од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и  
 у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућ 
Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће докто 
окојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још  
/> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било де 
га срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула 
 видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним дом 
ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмеј 
век, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе  
ца је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим с 
p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не ује 
самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао 
ду госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо  
ио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту би 
лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па  
е кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.< 
по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије сл 
тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју 
рота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се  
 вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за он 
сли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат 
 својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љ 
преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други  
а девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у 
 готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љ 
осподине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном сван 
але заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и п 
рк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпр 
аде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бај 
те болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на  
, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Д 
ече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога муж 
торе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота  
тору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет 
оговору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску  
ихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Б 
, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не з 
ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да докт 
је него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад ј 
одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Ле 
су никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадар 
 Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвр 
гледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторов 
а је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа  
бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p 
лазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита  
не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; ал 
а онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј 
је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипа 
ме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и 
 сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселил 
е врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза С 
чи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title> 
е немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стад 
ћи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и ж 
 чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са соб 
о.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са дец 
 своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те  
оз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма  
 вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много жив 
да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело ве 
видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су  
ајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да за 
и дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред 
већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроб 
о ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо 
боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор 
ло је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да м 
ћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем,  
ме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх 
спођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила ч 
> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не ве 
и.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као 
е — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што м 
 одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type 
мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како ј 
чинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору 
 да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се вр 
ршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> < 
то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему с 
е и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да 
ри с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је неп 
м и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не ог 
ођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задру 
 пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p> 
љем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи 
а се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро б 
д у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На 
 што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој  
сине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје з 
хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему ш 
ат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити < 
ра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и  
ако је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље  
 и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поно 
дмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се гос 
а се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пи 
и је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што 
.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели  
вима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока  
ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, к 
 је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да вид 
ли за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду  
актом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калд 
ој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> с 
беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше  
 испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очај 
самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити 
ако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души м 
 Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да 
ако га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је  
 чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се 
ине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паро 
у је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест  
ерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре  
укуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, ал 
е пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко  
<p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што јо 
 на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко 
, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро 
мила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици  
запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лази 
ијатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године. 
 то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љ 
вот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла 
адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{ 
одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац од 
ла праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са жен 
18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да 
свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је  
пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Сте 
езрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физи 
к се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани 
овири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; 
Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио ј 
ена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер  
ори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, н 
S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с  
 потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било 
.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а  
Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах  
то славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи  
и.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та 
не начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p>  
 на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо 
 разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци насто 
нако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, бр 
 стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовн 
олио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало 
еснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате вар 
ом ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се л 
очеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада н 
ом, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођи 
лим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да  
с вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докт 
Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица о 
престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар 
посленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашт 
ве.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разгов 
вај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој р 
и смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је јо 
кторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш 
 Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум д 
рк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да 
оћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била в 
су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — уп 
скога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на пос 
 према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана уз 
ри, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а к 
што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S 
авка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило ни 
шту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој  
је омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте,  
а, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајњ 
ргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да  
ева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.< 
то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се јо 
лога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би 
ки пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађ 
 што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За т 
 се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоск 
ао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу нед 
авка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а п 
његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се ше 
руги као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене бил 
Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће д 
 ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S}  
и сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба н 
 вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво би 
ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интер 
раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Стариј 
</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет о 
е још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни с 
и дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на  
буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да 
век знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачва 
спредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветара 
олеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а 
убица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске 
а како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „мла 
 с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — 
је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p 
све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је 
се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо глед 
рећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка с 
 извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло < 
> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу с 
ка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутњ 
Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то 
ге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је л 
о боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да 
 је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рај 
 n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју к 
писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и  
ам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што с 
иве маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пи 
је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога н 
 је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мор 
гарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</ 
рице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништ 
тор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже,  
о у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века 
еву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p 
догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком боле 
 ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота поло 
>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Стан 
нула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватру 
ослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну жени 
на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем  
клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о к 
ad>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Буј 
опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно же 
а ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд го 
овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види 
д су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се б 
имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта 
а па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је  
е, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како 
 првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Бо 
који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сва 
ови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали 
 Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Д 
кова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге го 
рио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а се 
 није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му ни 
сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће б 
дише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога 
 је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сес 
ест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли ни 
обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим 
зићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В. 
 да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, 
еђутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица ра 
ичину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је  
ри себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му  
ије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда 
е прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о 
обро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавал 
тина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празн 
 <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник ј 
 све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела та 
<p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ д 
 нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ п 
ам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, 
ира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, 
ма, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада 
азили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге о 
 невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p 
.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече с 
која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне м 
стала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три годин 
само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друшт 
 је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на пл 
есити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме 
p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како  
ко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала 
пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга з 
и дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати  
ред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не м 
еварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва 
 ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју заб 
еленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара  
па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелет 
с сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све п 
пак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срц 
 говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ак 
> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки 
лан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем,  
иром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он еза 
је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би ви 
 на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу  
р се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непр 
како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо  
е то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би д 
м буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их поход 
 из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</t 
м рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па ј 
скога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао д 
дају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер ве 
о.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из  
 како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега -  
" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љ 
 почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати 
 гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац. 
октор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла 
ош пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити,  
 <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је 
и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{ 
бица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу 
е мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора д 
ј глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Ла 
скрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове реч 
.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се надн 
ада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Ч 
заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у т 
о данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољев 
Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{ 
Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S}  
тра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује,  
е ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{ 
новници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити го 
тарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам оном 
о сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић  
обама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође 
пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка з 
 брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас  
ле су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и мла 
тикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец 
 господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа С 
е отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слуш 
 да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако нак 
 Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код по 
кала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се  
се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обр 
ом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури наг 
 рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан —  
 да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> < 
слушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из соб 
кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још мл 
ј кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређу 
снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је  
 је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети 
, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, 
а јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да ви 
 какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезини 
таноје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од 
 гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може 
head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се 
че што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на р 
 вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи  
у мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели  
> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко ч 
а да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, гос 
ложај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је л 
у тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме  
о, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он н 
и Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју ј 
спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим  
ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети к 
ао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну  
у бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа 
ом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме жи 
.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у дет 
ођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удови 
оље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице 
 на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграб 
казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја. 
је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет годин 
— рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у  
ле која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уз 
<p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај с 
ћ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Кати 
исали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али т 
о је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза м 
шљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки са 
— а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако дв 
спођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</ 
е да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станој 
ге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по ј 
ој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћ 
с по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч д 
што, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи;  
 од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за ж 
ј Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>По 
бица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је д 
/p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} 
окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зн 
рима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} 
овој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утек 
шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није 
 боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и 
 је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће јо 
ушек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који за 
а у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и с 
асити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па в 
а заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила мла 
ек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим  
 Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Зб 
иноћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли 
p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак 
ај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и 
е ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> 
муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у пр 
реће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p 
ме коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не н 
ва и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушк 
ла.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео ч 
же од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жут 
 је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне б 
 у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме  
е и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као  
 томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Кам 
 рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В.,  
шко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> 
па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближ 
еодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни ко 
у, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и  
здух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетн 
ка суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о г 
им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућан 
штву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало пр 
 ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срц 
ене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој  
а.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац  
а.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му 
давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је са 
иралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је 
ом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; ј 
што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођ 
је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш  
илком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико 
р није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, пр 
е разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p>  
еше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S 
 корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title>  
ће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан  
и још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да на 
о, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у б 
ару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику 
ђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек ва 
пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p 
узвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и мил 
а?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје но 
 прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. шт 
2" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до 
ј милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева  
 јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских и 
ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је с 
„милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Ниј 
та.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Ср 
е се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву х 
 најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако ка 
а и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе  
лку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу сво 
из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе рук 
адно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је г 
оре, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{ 
рај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла  
е, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не  
ирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то ја 
варајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припази 
навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — зате 
у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су с 
пор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци др 
 и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, см 
p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ п 
 За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше  
 њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је дома 
е - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад ј 
између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет по 
штио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би  
е могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натра 
 играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће мес 
цаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И  
или на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лак 
еце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бо 
 сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка  
жни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере. 
ј нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као пошт 
и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зве 
годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке  
са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а 
 тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав то 
едан већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним  
олео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се раз 
ом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту 
 дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све  
дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога 
ма отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} 
Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> 
ца.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стра 
но, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S}  
ио материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна р 
е — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нис 
ктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене  
а и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато,  
 настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме го 
доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управ 
ју у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак  
а је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по ду 
 одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год 
још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гураби 
елики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај г 
 варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој  
чена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше 
а иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице 
ао да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи по 
ележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био д 
варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="23 
— рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жа 
 сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће д 
ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У свој 
 јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и 
дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и  
прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му ј 
Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у ви 
ше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без сво 
је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станој 
ре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајка 
ово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Ви 
о му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукр 
тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болес 
ој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} 
ве после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, ко 
вио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за  
убица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси 
те, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твој 
нажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са вел 
ке собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубил 
ер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим корак 
ђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктор 
зболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, г 
е собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече г 
о је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Д 
арошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово 
ца тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку  
загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су  
умарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љуби 
е рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, пет 
о ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" />  
ио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну поли 
то се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун 
ета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум 
а, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара з 
огло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолет 
 само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за 
ице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако 
{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да  
 како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата јед 
ваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Ст 
> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} 
лу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање соб 
м; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n=" 
ве повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још 
у бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соб 
убице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа,  
ма стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа с 
д њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору испи 
 је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везно 
није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна он 
а и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај ку 
госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урад 
војски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној гла 
пита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није 
оман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотл 
ти му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе 
ва да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нек 
} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела к 
 визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас су 
умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је о 
у и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље  
крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су  
змар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на 
.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно. 
 бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му с 
им младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са  
урвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милк 
ји је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још ниј 
егну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не  
баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав сво 
даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p>  
чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет  
си на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ с 
а знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој уд 
е бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Ку 
ра отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити 
ина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ ода 
ога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви п 
а за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Шт 
/p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да 
е продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају 
ђе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече с 
и је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није мог 
ј кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бија 
м мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она том 
 је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била 
но у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да 
ом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да 
лушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ак 
шла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате ј 
мшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку ш 
о их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се пов 
а већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује ш 
ло најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне прост 
што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики 
 госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се  
јке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са 
 нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p 
це а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и  
куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозор 
о дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било  
и се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњ 
ица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башт 
т у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе 
етлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис ц 
о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љ 
мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S}  
ного знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево  
к, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај  
е.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S 
е 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Го 
вац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову д 
{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је тресну 
 они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим н 
 је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је свак 
Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о г 
.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S}  
у.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што н 
ајдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап 
а су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу с 
у се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога 
а.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачк 
ће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести поз 
раком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре  
ће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој с 
 рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p 
на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај  
ом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавр 
исам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се 
тнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госп 
идети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се д 
ји мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо т 
че — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно деришт 
 Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо ов 
 руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, к 
 за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо  
крштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо 
{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити 
ирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дош 
у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, 
о сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; бол 
себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија 
 сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету  
еним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и  
p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође 
стом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим жив 
 данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да 
е у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак 
ј изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само шт 
 читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наи 
шта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У  
 песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепши 
ах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме  
оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болесниц 
рце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа 
ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела  
p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</ 
е јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— П 
а и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога с 
на замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало 
тија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
садио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на  
љу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш 
е може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст 
 Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога —  
а који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато  
е своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада уд 
 оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чист 
млађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бо 
p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам  
е видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била  
 у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетниц 
а, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узе 
 брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти за 
 у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе позн 
махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу —  
 је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће 
 остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим р 
глед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У 
После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе 
а Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало 
пирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади ка 
здахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удов 
колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са 
Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто р 
амо жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла 
газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљу 
рк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође  
е размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале  
е са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту,  
оћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевит 
да меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; ал 
ма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше 
све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </ 
<p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко на 
та и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи тер 
еки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена  
 пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по  
је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S 
 наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових к 
осе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде 
ећма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дрема 
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је 
им сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је 
и на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се ј 
и сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараш 
n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетк 
ја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још ниј 
м речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ  
д им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у  
.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S}  
 новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођ 
ра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Ј 
кне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхт 
осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје 
зили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изго 
кад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пр 
га часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је  
S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сн 
м са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана 
госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар 
ађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</ 
 — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрел 
другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка  
а нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је. 
те шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се 
 Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још 
цањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S 
екако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото 
р је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушку 
леко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, 
ашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у о 
 То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичај 
 већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону стра 
се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда  
већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све  
че госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чи 
>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.< 
 данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не ко 
о не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>У 
нај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} По 
а и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било  
д првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — он 
аноје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је 
 велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докто 
 рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — о 
а нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако 
тите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, 
ао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, муш 
 тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска госп 
 помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се гос 
его да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p 
, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија 
Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из  
че госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама к 
аложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и 
евања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракн 
е се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућност 
порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за 
га глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме м 
е узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: д 
долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице 
</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза 
адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њ 
етама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила  
Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имање 
се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Ст 
ј ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ак 
окатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш  
окторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела с 
х стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде  
грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући ч 
га не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи јед 
 и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па 
рже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикн 
 ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „ 
ли не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисл 
срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже 
бру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p> 
 своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да  
.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му 
ктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом  
пија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је  
ник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се рас 
љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца 
 златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 18 
 и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S 
ље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово  
 само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>пор 
пило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека ј 
је ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто  
ји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и нас 
оре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом 
њега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесе 
аноје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и 
и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како и 
.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па пред 
е педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чи 
 нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља 
ина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огре 
у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су М 
грев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњ 
18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пре 
приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили 
анак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је б 
алама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од кућ 
о трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке  
гаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а  
ти писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, гос 
ош се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је 
ем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свег 
пођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е,  
. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и д 
ано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мис 
 а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Ср 
 мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше из 
, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина 
ела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младо 
јало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p 
ом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као 
о насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах пра 
тојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар 
угу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чек 
опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S}  
 за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а исп 
ше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју.  
 се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад 
лику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих  
<p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она принов 
аше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{ 
имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му 
есница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одми 
уке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си ба 
а је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, 
 глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија 
 доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и 
ицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, сво 
 имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у 
д је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се  
т још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и  
оспођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О 
бре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла 
 поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је  
ко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио 
и своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна преби 
лопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти 
 захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа  
ка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је за 
уди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичини 
 Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисн 
, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите 
е већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и ур 
иота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а  
ила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досад 
ише нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док  
тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће и 
, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека в 
, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променут 
о плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њези 
вог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Стано 
место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — 
рој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне н 
ушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, дв 
ави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} 
 доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука к 
ет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S 
<p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам с 
осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе 
се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n=" 
ачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо свој 
ило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мил 
и звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у св 
се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади до 
у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздра 
 њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз плани 
косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је в 
p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загрева 
 <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У т 
 видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око н 
хните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погр 
њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се об 
А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чис 
ши те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је х 
оре, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и узда 
да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љ 
о је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету ко 
оској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанск 
, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не бро 
е не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се ку 
нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадниц 
у је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није бил 
S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и зд 
жно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једн 
у већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, 
 тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гос 
дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће на 
ко је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних  
 бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S}  
 тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију б 
ио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му н 
пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрл 
ига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућ 
 је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и н 
<p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта  
у на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S 
ини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далек 
ицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Бо 
к-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо  
S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S}  
њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичини 
ева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала 
, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће сед 
с је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се 
било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде  
 је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово  
и.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан 
м, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана до 
е да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — 
нице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до и 
 Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немај 
це лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до  
кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви ва 
ћу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме посл 
о доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли 
о да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа  
в запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у 
— рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стој 
з госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замиш 
на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет п 
више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије  
ишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса о 
p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином г 
 својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њ 
има.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи  
није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треб 
д посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз ве 
екарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љ 
м књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше гд 
гару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би док 
седи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику насл 
гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се 
> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из  
 је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић  
м сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји п 
заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа  
 Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли 
ца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се 
гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p>  
е па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од с 
ти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњ 
на.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се  
нађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и д 
и под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да  
она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ 
ме видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, 
/p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али п 
е попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су  
оше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији т 
ве што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари мног 
оја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци 
 и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година н 
ећ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топли 
 показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страст 
у плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу 
лици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем дево 
о одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је  
Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на  
ише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ј 
да није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није 
 сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгл 
а Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија н 
, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки си 
 преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јунач 
а његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње  
а дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p>  
 већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год б 
ао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно  
 упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко  
а, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p> 
шу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо 
а — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујн 
/p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да 
ана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она чес 
к стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси 
њи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на наук 
припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, 
ко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ло 
и као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор ви 
.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су пла 
бити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лик 
ј чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред сел 
едеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој саг 
у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко не 
уна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљ 
тово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја з 
ој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о про 
у.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је 
ктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим 
де била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у мал 
 Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао  
е доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат:  
што мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p 
рца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се св 
" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је  
, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, 
ери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би о 
је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Ст 
му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко ди 
менула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба 
 се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> 
 у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу н 
и тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је 
прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да док 
о?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село 
шке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} П 
29" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео 
Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула  
јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то  
за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S 
дну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Т 
еразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под удар 
 <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, обл 
 очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах  
 главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што  
воје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је  
је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој 
октор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p 
единчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце —  
у је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече:  
не као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну ј 
анцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са док 
аноје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а  
ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако  
душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија 
че још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још мн 
и шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало  
вио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш ж 
 ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао  
био за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Уда 
p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе до 
 <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} 
.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман док 
воре тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да 
ију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, 
ио доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> < 
то да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо  
ла зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро неб 
> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младе 
овоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које 
 јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се к 
нова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишл 
не за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S}  
стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као  
.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сва 
 велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочек 
леђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то  
ао да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њ 
е испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је так 
рише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше 
Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S 
писати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одг 
ет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та 
к длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су  
здиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лага 
што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу  
апали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како  
иван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гле 
е покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, дав 
 да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p> 
по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он  
алнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће г 
ије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мај 
тиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, ал 
дори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n 
>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме 
S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са 
 сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не м 
ривија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бран 
 Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је н 
Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала  
роз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чис 
ео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистрат 
ају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све 
о и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љуба 
цали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то 
га из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је С 
рк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Г 
ајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде т 
да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а 
аљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то са 
лапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика М 
ерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле  
але вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка  
>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мал 
ла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро го 
 Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула 
и ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у  
е бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено м 
слушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да в 
добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занема 
доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће  
у па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи к 
лоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила н 
га осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за 
дање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и 
до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушени 
ђа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му 
тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све 
и су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или  
<pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’  
 а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирц 
бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора 
н скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви  
отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајк 
пођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене  
ије ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова 
 а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спров 
снате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у  
>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још дан 
тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко послед 
{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш  
 да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто ни 
 у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — 
, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресел 
ати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш к 
ивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити ко 
ме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито в 
влук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, 
опрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад  
ахукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час  
на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лази 
Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што  
 цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је 
агор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Поп 
 <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала ра 
“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — ал 
ца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.< 
 му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стр 
сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напо 
леко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обав 
 своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади  
 озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечн 
кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> 
 је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом. 
 својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала 
лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу 
с гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и гово 
 долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, 
, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уре 
 тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што 
ти.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{ 
 кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргну 
ја савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је дан 
сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у  
да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>—  
авка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре 
 рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се пос 
 егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пиш 
 људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од  
ва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не ра 
ор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па  
вноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као 
шли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар 
а већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред  
уздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сиро 
етила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p 
а имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, о 
ма ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та  
е да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње с 
тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као шт 
 зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љу 
аче да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{ 
<p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, м 
е он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као  
а Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заје 
се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да  
ђа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо ди 
миру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи  
о га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на т 
све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и с 
а <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове 
ђу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свог 
ако је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није с 
p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада,  
 што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уз 
Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девој 
 допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се врат 
у.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком о 
тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још  
апитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Да 
а ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стид 
за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах  
ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу  
белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њ 
 адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{ 
ићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне уг 
шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногам 
енима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку пог 
ја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снота 
виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’ 
таноје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо мла 
 па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је 
 <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је  
ајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу  
 „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има  
ме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно шт 
ко овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући сво 
 остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су  
жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад 
а како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што ј 
у, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p 
 <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружи 
ју, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврс 
ко, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Бос 
е мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас т 
 В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да дан 
 <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбр 
едан шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто 
авна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка,  
вила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, н 
S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи со 
реда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> < 
не преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља 
 ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се  
и су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој оп 
 Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S}  
Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа  
 се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је  
а, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb  
ни никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је свој 
ткину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад  
Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа бр 
де је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су  
ладога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не  
д доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Стан 
и краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочек 
таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени с 
ила нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто бе 
р они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и 
атица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока п 
 чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је оста 
платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S 
Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је  
е у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу  
 лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја  
љено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре 
пут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога њ 
њу ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је на 
ом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти 
жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких ј 
ло што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, т 
е:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће 
 после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15 
другу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога  
о млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, 
 што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Б 
вом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови  
Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да подне 
p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S 
едном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци  
ових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у  
о и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по д 
ла три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам 
{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, 
та, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крад 
Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и неср 
 обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани  
 жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p 
ж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да на 
 покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу к 
ће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, по 
два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а  
олу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но  
а љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих посло 
Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улог 
аште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми 
е још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општин 
жди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен ч 
пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{ 
ја Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код на 
 наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз 
жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До с 
има се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после 
о пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у  
ти добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисел 
је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на не 
није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита  
ако се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а  
.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде,  
 жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с 
овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и пр 
 откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој  
 момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зн 
 родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао 
ако би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређен 
о сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и 
 каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље  
 слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — а 
адоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</ 
е по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{ 
 да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га 
н на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p 
била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарс 
, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од ју 
не крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи м 
 ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је та 
и ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33 
ивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толик 
ланине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би 
простите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се ни 
ки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа К 
шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађик 
ћи своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштап 
о њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат- 
аштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p> 
а дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S 
огла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радос 
а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола  
</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом 
ше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лази 
ка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се  
у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана. 
спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође ч 
 зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје м 
не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни жи 
ане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и да 
да али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер 
глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} 
ла, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p 
два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној  
носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело д 
о из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и  
} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји с 
овате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој  
 мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, шт 
дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као 
 он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после изб 
" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женск 
го и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме т 
 војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби то 
е и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе 
не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена бару 
аже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — да 
 доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпо 
а Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила  
у, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће. 
пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав  
ече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и  
срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вел 
 је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А  
а госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до го 
 и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељски 
 док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда дол 
ј тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лази 
о, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене 
аднела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а ов 
ио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица ум 
адовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље 
Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши 
 не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека 
не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходи 
си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Ма 
 се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раск 
ре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарен 
к весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео 
ако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје ж 
т, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни јед 
ислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих поч 
 ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данаш 
напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће г 
како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма к 
ме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти  
рца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи  
у његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде  
доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст н 
зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта 
ла није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван 
спођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини 
 као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо 
стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурун 
.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је за 
јама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би и 
о другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био в 
оле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаш 
рта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш,  
S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Пет 
а је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код  
itle>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је 
 показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао докт 
ила „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћур 
ја Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој 
ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, ос 
но, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица н 
сле ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахи 
p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву 
е поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у к 
 Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снаг 
 дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се  
наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, п 
њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> < 
ћај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је  
 је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер 
тор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p 
са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић 
ње и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћери 
 јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb 
 на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље 
 јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њез 
 пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајк 
октор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не  
а.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да  
 која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месец 
изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, 
ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре 
шља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што 
али у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљат 
 <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је до 
н њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела д 
на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се. 
е, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У ве 
жем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздрави 
.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју 
дигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше  
еше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И шт 
та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану  
рбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрча 
</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место  
узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене оду 
о, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218 
ан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у оп 
а пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац 
вре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак  
илов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва д 
 као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је 
дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на  
нда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у по 
тица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле  
ру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штед 
 јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Б 
е је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је  
коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао ј 
> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S 
ој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба 
како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро на 
астајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да ство 
е могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?< 
 је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао  
ипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} К 
 да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једн 
 као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су 
оја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отић 
ји се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу стран 
<p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{ 
 цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несрећ 
 така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац по 
гов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће 
 га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник  
вовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је св 
и <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути ду 
.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у ду 
ати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да проје 
ође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на 
бица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена 
 био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као о 
ећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево  
госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио  
чи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема н 
лива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му јед 
прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је ра 
Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди 
и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не иск 
 тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нис 
Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлиј 
а срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срам 
промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по к 
писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога док 
пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својо 
лила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао,  
В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није  
и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек го 
н викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је  
прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа пит 
 Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше 
ла да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обр 
кама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну гу 
пцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице не 
о спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на др 
 <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако т 
ао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S}  
јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{ 
е?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шва 
 стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда 
ли он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликов 
кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци д 
е госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у к 
 се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> < 
што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје  
 га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај м 
 Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите,  
; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим 
Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} 
 својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће 
ваница, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ 
за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па 
, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — 
р она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан ј 
ог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет,  
њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица ниј 
гово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А 
оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш 
ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него 
оклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да ве 
а доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се 
ноје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију 
о.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље бил 
ну жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде сп 
ну прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не 
је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке 
осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ћ 
а; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз ро 
у руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако лане 
{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтал 
рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву а 
уде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад з 
 Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог да 
ори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас с 
/p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена 
давши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, а 
тире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван В 
а — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у а 
адањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друш 
ојим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.< 
ула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клад 
} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се 
ка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко 
„враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стај 
 пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да  
ављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се б 
а својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди 
по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им ка 
д ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Го 
већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се  
<p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу 
зивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних п 
а дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће с 
 доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко 
 „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Ба 
е озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, пр 
ју и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред  
изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица  
роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју сви 
ице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе 
ме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год ј 
пша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши  
 осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а  
/p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прав 
ајбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је с 
е ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а  
је Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што 
ело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само  
 злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства. 
ети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако 
S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{ 
дне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћи 
у здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило 
е.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комис 
се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="cha 
ањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код тол 
доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само  
ле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа М 
Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка  
ар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни 
е већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то 
ла ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мис 
 господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муца 
 јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је бил 
лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто г 
и!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — ре 
од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану 
{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у  
ло препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле 
новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек леп 
ила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ. 
и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће сврш 
же помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ 
о, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи  
а, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С 
S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости и 
же на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и д 
и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и он 
оље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп чов 
А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошини 
ло да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</ 
 таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али ш 
пе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разрака 
ди о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради  
 преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи 
е их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила позн 
 осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Мо 
 девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је  
ште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи 
оје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p 
е “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад нала 
сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на  
своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет 
 Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „н 
p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и довед 
не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је 
у.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде. 
чне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој ре 
ке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови 
 ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>—  
су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван ни 
еби осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне сво 
ћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да 
а Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} В 
 радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће д 
 побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добр 
ме свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала 
ером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се  
рема својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљд 
ека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико каже 
?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на с 
опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасви 
 би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити  
ице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде  
о и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> 
о се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „м 
о <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се  
право на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али  
мандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао ј 
ала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, до 
 ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ нату 
{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, н 
 као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит му 
ећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише с 
борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и  
 дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали 
рав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала ј 
оње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на  
 се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама 
 Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна. 
 цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго 
допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По н 
.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још  
еном и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесе 
че.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.< 
овору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — 
> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</ 
p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је че 
 ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дој 
а издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се б 
.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним ж 
а се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом сво 
есни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и  
у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце св 
ивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на  
етинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажел 
ца врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости 
е највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је 
трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио  
свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здрав 
У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера  
} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку и 
на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жен 
ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а 
швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} 
не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за 
ред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим поз 
ро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске  
очеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине 
штаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се 
ова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто д 
н Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а 
мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што  
о, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио 
га доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али 
 је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, д 
рно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу 
од узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српс 
 оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам пом 
Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело сво 
’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе  
икује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је А 
е да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— 
 за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да 
е до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мален 
зи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти с 
а стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госп 
> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија  
а, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу ж 
а од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици 
оћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на 
 у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као прише 
д је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову ка 
 погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши. 
како да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Са 
убица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што 
 замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим 
е налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он бу 
 од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч 
— рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мо 
Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Ал 
ади.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра ор 
ко и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад чове 
а којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по  
ебало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах  
т најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је  
 и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром,  
p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се би 
ево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} С 
рећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује  
дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помис 
ћи под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да 
Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни кап 
, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку  
је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, н 
ца увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала 
н ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њего 
ити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се 
 очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љу 
еговоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за  
у му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближњ 
 те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две ко 
 шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — 
се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам с 
су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div  
нас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потреш 
повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по  
ази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга 
 чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни 
 пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака 
чију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беш 
евојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од  
уке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>—  
а ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је ј 
нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уз 
оју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све 
 стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — з 
глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса з 
 мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопал 
ци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочита 
 лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом 
аве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, шт 
 плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај м 
и мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Са 
дно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цркве 
но.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешт 
разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад с 
о се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу ј 
авна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметно 
p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у  
ва.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се шт 
ном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу  
 и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто сумор 
ј све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Н 
— рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и о 
и стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег ср 
акне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи 
рло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас  
 још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви 
им очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином  
ре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не 
авалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, ми 
ић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахин 
 јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарск 
 обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, б 
 <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у 
 на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не вр 
у кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ћ 
Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за р 
на он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млад 
е прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Р 
ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју 
ла и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жаг 
4" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то ј 
</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала 
отеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше 
да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов н 
 су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече го 
 је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао см 
 — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узе 
бо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је м 
кави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да 
 даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — 
ијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса 
ивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту 
и ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута ка 
љиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби сво 
а вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p 
p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да  
ећ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је ве 
сала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се 
>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавн 
ави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо  
и поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар мол 
p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. —  
 моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног уд 
p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој  
ва, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је ја 
> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан 
p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p>  
о да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Ов 
 без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем 
</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боло 
ће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Б 
млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш 
очела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесниц 
ат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему  
стову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила  
пава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скоч 
</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> < 
 Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца;  
душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, 
и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети  
ој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу д 
 готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.< 
де лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав зап 
 Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушиј 
осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.< 
то створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год ле 
сте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ —  
ено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за пој 
и су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима  
дсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле с 
са сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погл 
е једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица  
не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до 
ицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио  
 Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — 
ко је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа з 
и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде 
ало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S 
 погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у 
рошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ  
 тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за с 
спођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у 
а по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>П 
 може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплаш 
че — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, 
се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао с 
 /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увес 
деље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљ 
ево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијају 
 је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и 
руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискуј 
le></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде сам 
е.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драг 
— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце г 
е.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у ду 
" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажет 
арошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — пр 
ги је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из св 
ио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер  
 ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? 
 филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што в 
пштине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти к 
ђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да 
</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мис 
 женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву 
ном и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се 
пођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} В 
већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. 
днога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу гос 
 тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим 
ебе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али с 
нда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде 
јаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</ 
 да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он са 
 дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што ј 
 се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој  
 слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест  
 певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно ка 
p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но 
 од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у  
ором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а 
и баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели с 
у мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се 
е тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече 
 Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије 
едајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — т 
против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. п 
инама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети  
ажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову мла 
 Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени  
је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада уд 
теван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је 
ла тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште 
о време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник  
ро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по с 
<p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, 
ом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу 
— љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{ 
својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и 
 тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако мира 
бу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмек 
себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био 
 великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и љу 
ту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душ 
гледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то 
се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је до 
 куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. кри 
а гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.< 
 лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у ода 
анат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да и 
ице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у црк 
нда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као с 
 за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у 
оби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је ци 
рце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда с 
 за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете  
и Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу  
м помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чист 
 ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина бил 
да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом ко 
мо благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду  
о има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често 
урио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} 
 још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужни 
равиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том 
блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по сво 
 желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице 
иге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих 
ашту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у 
— рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по к 
тари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је 
да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па с 
а радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад м 
аду што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже в 
је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са м 
авља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нуди 
га бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у 
вље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута  
да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. гото 
ар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загл 
крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са ко 
ом иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну  
ити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице 
 Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као и 
 су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му ј 
зи, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљ 
девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помисл 
ар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p 
, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже г 
 Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као  
ме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је 
ити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту 
изите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако на 
 шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и 
лабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он че 
p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледал 
докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још ве 
 старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико ср 
а Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је < 
ећ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савлада 
S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима 
бави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у 
 друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадов 
ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> 
дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Ви 
 из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести у 
Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи  
> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, 
p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму т 
у вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље ку 
> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter"  
 <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој в 
шала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила сво 
ћу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако дог 
немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива  
<p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око 
.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој удар 
ца зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на 
а онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз  
радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе  
о умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва 
 како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>—  
 ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p 
ци пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помоз 
 су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је прокли 
и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при пом 
ви дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</ 
> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у живот 
 <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три 
ет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до 
месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као  
торовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој  
Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ћ 
<p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико љу 
дан исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке 
дише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитан 
ве. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао пом 
а врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети С 
поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годин 
убица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој узд 
 загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили њег 
на.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Бос 
лан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ј 
згрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> < 
вапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Бос 
а рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љ 
огледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинског 
 ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане  
зви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова жи 
а је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује  
хукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Р 
боље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао 
а, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле за 
 како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима ре 
— рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручит 
еда у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто ство 
слуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар 
рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> 
 муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору С 
ој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати  
мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој 
ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господин 
с по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, 
 што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не 
лава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој 
погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> чо 
е госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} К 
 погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте 
е то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи сва 
бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све та 
 ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој р 
 осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана,  
 је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече  
> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219"  
ом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем 
.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наш 
шу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно 
а.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с 
по владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па н 
еном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Бос 
је била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за ц 
чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од 
ди једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније 
ухом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете про 
м блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се т 
 <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се  
је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците 
у материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу  
т рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из  
 руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић уме 
кторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светог 
м попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам 
ину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин к 
чију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, —  
крене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли пр 
исмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим г 
 помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођ 
. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте с 
ба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин 
 иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрав 
/p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не ова 
RP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића  
е ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слу 
шком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је  
 Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{ 
 ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице  
а је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она ј 
и одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш о 
— гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види до 
љено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад ни 
н врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијен 
 по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> < 
и; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни бога 
жно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p 
 под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштарево 
 па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој 
е беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару  
ра, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књи 
аман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ве 
оже доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман  
е.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S}  
овека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад ј 
.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>—  
 вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа 
е.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах 
.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих  
зможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде 
ећ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се в 
еста па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — реч 
бица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он ст 
 год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима,  
з раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чис 
рекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљ 
 ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је д 
а кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она 
ца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још о 
ушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако  
а необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежн 
 <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жи 
 и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни н 
 израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сирома 
 одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо  
амо кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово 
ако се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно архан 
етиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла 
о час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једн 
шао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако 
осити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране б 
Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор  
крми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у до 
о вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p 
уде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога с 
на како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и к 
ела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S}  
им лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> < 
 Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рек 
— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће 
ца Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>—  
 наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Стан 
е омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>—  
љ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Мац 
ем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је на 
ди раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мал 
рви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор  
 дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</ 
ечи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота за 
а ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни је 
узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзв 
 лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара. 
олико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би  
у госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зен 
вим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па  
је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни наб 
а ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један док 
спавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <tit 
 све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је  
>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је же 
>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина  
ако сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак ба 
е? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пу 
тета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је док 
Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јован 
уо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да 
</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати 
трепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла 
де и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Докто 
ива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска пор 
е:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писм 
 фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за  
д ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; н 
на.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом у 
место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p> 
ају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те б 
<p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско 
 из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци у 
ћи.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стев 
атко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас ј 
о је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли гос 
 крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> к 
а — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то б 
ито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за п 
ла на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у на 
ан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господи 
 све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини. 
рео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ћ 
авало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од г 
идим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми  
>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А д 
наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљи 
ах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да 
лазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било из 
ерујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прс 
 две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Бос 
а се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика  
умачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа 
рачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, ме 
и увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да пре 
све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удо 
дине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда у 
песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино  
е по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубић 
ишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгоне 
је излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О  
аквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарев 
а у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>К 
 <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час оп 
осао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, 
сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај ма 
.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb 
још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана 
е ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме 
ајпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би 
 јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у 
опе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у о 
воме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи  
а истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ 
} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за докто 
— рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</ 
камо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма п 
стирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај в 
сица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио 
 брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса 
одољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову 
p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убрус 
 свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо  
ђа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би 
сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{ 
т како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође 
Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљ 
и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно ме 
ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћ 
 <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече  
 погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик 
а су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли го 
. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml 
руше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у  
ни зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаво 
ама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он  
кује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свако 
ину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови 
са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди 
{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад су 
 узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица 
о.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виногра 
ада га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћ 
ог физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био нек 
тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан нас 
н стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би 
има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом 
 Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни позн 
уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да ст 
стри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{ 
, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и  
куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} 
високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајк 
се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у  
они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им 
 панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је  
ада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на  
 а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран т 
 и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан 
<p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом рос 
ст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то 
 не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болес 
топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усков 
ома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући ш 
дова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто  
ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајк 
 <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио ва 
p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је  
о није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости с 
ети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ 
нула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају 
ију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога си 
ште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где ј 
оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а 
зних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што  
одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Го 
ш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују ш 
а мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p 
p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од 
p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— 
оспођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шт 
ците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— Т 
е, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени  
 знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе госп 
ебројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која 
ћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим р 
— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Г 
подине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините мил 
ви толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу. 
ече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођам 
а „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело рук 
шу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одуше 
друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи 
дравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе уста 
 више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало врато 
 се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разв 
ит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића  
вот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвал 
и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпр 
де за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може и 
полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први с 
пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па пре 
> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а а 
 око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берач 
које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави с 
с је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвик 
о готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још нак 
опадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби го 
госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда прева 
менио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што са 
нај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је н 
то шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{ 
е прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се з 
, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова 
плећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље 
} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би сма 
 вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; 
расно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана. 
и соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциља 
{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији  
 рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана поп 
ве.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се 
ада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору до 
>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n=" 
ич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb  
 Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало г 
е као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та мл 
уто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године  
нуло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну  
а.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у  
нице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им  
ара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и 
доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни 
речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им ј 
гинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало  
рбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том 
 допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир 
душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска в 
ктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удови 
 погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући,  
очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само д 
ну.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држ 
грешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по  
сти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p 
који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у ра 
један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у док 
октору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Јо 
већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — 
ги.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Живот 
исто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно ма 
је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар дру 
ина како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убав 
 она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару те 
 три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина  
е пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пре 
мео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} С 
 уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се  
 мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана  
к у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{ 
} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју  
она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео н 
 да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, 
руги исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у 
а се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Г 
{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминир 
S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он 
 животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствар 
ом јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три неде 
ости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржа 
 Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у  
тина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још  
раси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па  
ри и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и 
тору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и  
д је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистри 
/p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат С 
ти.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих 
е оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада  
ва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љуб 
бици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Б 
 и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> 
{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава  
="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! 
вини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер пошт 
постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као 
 тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквен 
 још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи пос 
пође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред п 
рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прих 
 Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, пр 
ша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта при 
а сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне 
 сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса с 
 онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости ни 
о шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш гото 
о.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су ост 
дна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим ку 
адњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића број 
 је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено в 
га дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново?  
а вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се та 
 абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо в 
своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви 
 женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и њ 
на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз —  
е изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога освет 
а, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине д 
готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао д 
 волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их увед 
рете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су љу 
Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никак 
анице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да ј 
и, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да 
ицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула. 
ој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цеду 
ом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, 
пођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — реч 
 горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гост 
им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S}  
Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарат 
проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p> 
био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p 
гу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љ 
га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ј 
од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила с 
 бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се 
 прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне при 
осиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пре 
рска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна ј 
смехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на  
се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече 
днога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и пом 
е тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — 
зрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, к 
ису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса сед 
 старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Ч 
ишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане  
шао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи 
ога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да  
Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле 
спођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се  
 бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није  
 и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Ла 
tle>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола ч 
е пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености  
е, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате 
Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубиц 
е било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра 
.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпо 
 иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагат 
S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у с 
нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; к 
ико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не 
по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му би 
ко болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао гос 
ако кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим 
има, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у 
ћи.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жа 
а, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора  
бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су п 
логу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за док 
м и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љу 
а се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давн 
ђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, 
 ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сес 
че грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p> 
ижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би  
p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кро 
мрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада —  
Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је  
но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да 
о доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—о 
што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе  
 када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се с 
гдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да д 
куда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} С 
але.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас 
види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и ре 
ати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица  
а, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p> 
во сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа 
о, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— Т 
 гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</ 
росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у  
о шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писм 
аручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi 
 на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу п 
да.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах пораж 
млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих г 
, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре 
ан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубиц 
својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката 
а.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и 
о сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад 
е берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само 
се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на 
о по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве п 
и болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се ч 
јен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не ба 
ему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p>  
</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао ве 
еме му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и осв 
в и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће с 
— умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.< 
олеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </ 
зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружн 
Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Ка 
целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p> 
 n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није 
 /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не оста 
на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као у 
 — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљ 
2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је ост 
едну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општи 
ље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце о 
а, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан 
чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан 
 Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу. 
Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи аг 
еди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p 
а Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није т 
>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још 
би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти де 
в настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зим 
раг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и 
екастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Грат 
аго њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом н 
о и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан 
е уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Ми 
S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за  
жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас пред 
ога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће с 
друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако  
е послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како  
леда ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p 
о дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме  
луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да  
ијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју г 
 с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић ад 
да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промр 
по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на шт 
ачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, ко 
 уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газд 
 ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само ж 
а је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призра 
ја је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава. 
ао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је  
о.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бој 
ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте  
ко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се м 
раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу  
палио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио 
 и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изиш 
ло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лаз 
оглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Бож 
нак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не 
то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p 
 малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је на 
 сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике 
ало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону ко 
бодан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам 
е друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} 
а најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке. 
у. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод 
 и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесни 
Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се го 
сен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад п 
 ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — 
 узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али  
ара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети  
 хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва диво 
 Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и  
{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом з 
е ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њу 
засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, 
 незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран ј 
 много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, 
/p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе 
.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво  
пом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} З 
 сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> 
орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па  
{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци 
ци иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и н 
 положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римско 
 врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; з 
ала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога  
а.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим вел 
ву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} 
говац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном 
 Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — н 
е онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди с 
 кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола  
адећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту  
о <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар 
ко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз 
 често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле:  
а — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, п 
није.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али 
то сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само к 
домислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала  
ин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки 
, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p 
 а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочи 
али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса оно 
јих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на див 
ишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да л 
 је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? —  
о ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чуд 
и су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им к 
у нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сва 
з у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на 
 Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала би 
 сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био 
 Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеос 
дили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео раз 
убица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе 
марскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Р 
сти.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем ран 
ам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо  
то.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа  
рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу 
ја, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло ле 
да је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити бо 
roup" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" xml:id 
кон смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и у 
едном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање 
нога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњо 
 поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К 
>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне се 
ће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце ги 
ли су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп  
ици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је т 
и од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш 
ам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага њ 
!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим 
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖА 
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКО 
ктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’  
му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким  
 столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ би 
ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! —  
} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је в 
о уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разг 
 У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће кр 
ве веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од  
чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће љу 
је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> мл 
ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p 
оју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћут 
нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Са 
82_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица досели 
довица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Г 
имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла 
млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испри 
 цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо пог 
ује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку 
са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тиц 
ину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — п 
а-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на пос 
 — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, т 
икслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком х 
и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166"  
ање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за поставље 
не.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца св 
едњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n=" 
 је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та  
ад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да н 
о, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Сан 
ала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпит 
ет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста ми 
 <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седи 
аван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пуп 
дмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође  
убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љу 
а једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се рак 
собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила 
хватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по  
Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га ни 
се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p 
>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја зна 
та ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам бол 
вка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да  
а! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и пог 
потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођ 
ца заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста 
? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, 
ула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у да 
ла.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде. 
ного горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p 
бра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но 
лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет пут 
 губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с д 
пор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз 
да иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је од 
 на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очим 
нова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту 
а чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} С 
оведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор С 
ктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пу 
 на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то  
 важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну нов 
исана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као 
их леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са 
и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон  
и и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко ш 
ко се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког ф 
 ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по п 
по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце го 
ве један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских  
х часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа 
оји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не ма 
ати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што ј 
 ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци 
даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише 
ко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако 
ђе да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну  
 кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Р 
и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују ј 
ти — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или  
угова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу,  
на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад пре 
ко би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се је 
варити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али ј 
то људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната,  
своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео са 
сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у 
} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то те 
стаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14 
азио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио 
 свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца 
и, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} 
ана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — 
 жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ  
b n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи  
 није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В 
зала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа  
рината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се 
х је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужнос 
Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ  
м што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте глав 
су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; к 
и на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују  
о што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба н 
.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи с 
 право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако с 
ако би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио са 
илице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да изв 
њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из да 
 речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Срп 
давно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело 
почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више 
ећ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — п 
авра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна —  
о све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „фер 
ла та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он  
физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, б 
х види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни и 
 по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни б 
ргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко 
сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће траја 
ани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све  
 наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађи 
а је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена 
рније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој 
пођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Докто 
.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбољ 
мо за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих 
мислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало п 
ко своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио 
век има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове  
 је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима ос 
онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисн 
е — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S}  
па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има 
е у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</ 
а срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни р 
пић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попа 
дмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да сед 
ак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али те 
он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ 
први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала 
.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалиш 
и шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се 
е у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће ко 
а.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су  
 не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину по 
ер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан  
 долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походи 
али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар свак 
идео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па  
им школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра 
налац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — ми 
о нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме 
.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе 
ву нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица. 
о јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркино 
 а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу зем 
— а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно  
шкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S 
је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђен 
волила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако у 
а осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што  
а куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диж 
то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем,  
да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма 
мештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда 
ршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве к 
еји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги  
адне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај ма 
ожића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад  
не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на г 
се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи  
дан с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета  
ио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста ч 
 опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у к 
угом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p 
своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док по 
јући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, 
општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се 
себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу  
ме.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је 
вакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали ка 
Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њи 
посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све шт 
а били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахн 
се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разгов 
амохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двој 
у из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- 
те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ 
ве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је 
 госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света 
о ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Доба 
често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </ 
{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био бог 
 шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена 
е жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеж 
ди свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и мог 
ка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на 
 будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави 
то и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p 
мнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кр 
ри — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већ 
{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се  
коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на оку 
сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први  
опадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и заз 
реврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле изб 
ом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз ро 
"17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео  
 лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје по 
ођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p 
договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад с 
па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћ 
не у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер 
ор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том 
исто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</ 
{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтел 
е и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се ка 
 госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само 
ву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, призн 
</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет з 
појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички л 
 задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу поче 
цали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Л 
тор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Гос 
аде жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџба 
била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско 
 се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који  
 и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и пој 
 појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза 
иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} 
а цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор 
ако је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу би 
и можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је 
само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеш 
лушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и покази 
на не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, 
е никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долаз 
а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчи 
ва.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се позн 
нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за  
, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и уч 
е и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољег 
ао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу м 
кал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.< 
тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“ 
боте у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор 
ко женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре 
 гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда г 
 расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива о 
 изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало 
во: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруг 
здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S}  
 у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну ст 
 сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самн 
ихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да ре 
 челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хи 
 лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Дом 
ушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао 
а већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је 
стано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврд 
октор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разгова 
" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та бли 
нили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже 
S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Госпо 
</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сад 
дити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана  
за сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова  
друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача гр 
а натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом пред 
 у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфл 
о се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва то 
је ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго 
S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом врат 
, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, 
оље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попади 
<p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су сел 
етињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан сел 
Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вече 
 n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} 
 израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, 
и се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после  
b n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, 
..</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко 
таде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору од 
и.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се раш 
о махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па  
а.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула с 
тао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих 
 сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би с 
ођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако ше 
 ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> ш 
о и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад  
ицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић уш 
буна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеск 
асту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га  
 зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да  
 па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи 
срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју леп 
ловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S}  
ек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има 
двокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом сла 
 и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много зна 
S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села ј 
авек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је 
, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први м 
ратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пита 
је било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала 
.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу ми 
 осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње 
ин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо о 
 осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи н 
е углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужев 
— узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на  
 пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повиј 
се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> < 
овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе 
ам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је м 
и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са крев 
око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се 
осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</ 
цу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „< 
азића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал  
ом.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ обра 
ше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико  
а или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме сам 
} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> 
лади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узе 
уо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као н 
 очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, мла 
ој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, о 
 n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких  
октора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор  
олети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њем 
ерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао  
великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све ве 
једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било  
 духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има 
 моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, 
ило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те  
ивезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осул 
никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ћ 
<p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот засно 
 храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи  
се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би 
, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нем 
па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи 
су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те 
{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то  
мери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опо 
епо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече докт 
палио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу  
теље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекав 
опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над 
ица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је докто 
е очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, па 
ликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих  
ве то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него  
 пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити  
агло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у к 
 до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим боло 
ушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, е 
мњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на  
сење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекај 
рихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам т 
а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом,  
е лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S}  
 дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи  
узео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама 
има, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То 
 на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би  
ој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први  
 упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред  
> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада 
ше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{ 
х шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас поч 
је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипа 
 /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда 
ош бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час  
а је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S}  
от.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је бил 
и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> прет 
Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да  
тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: 
амој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је 
уштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S 
зузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму  
 на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та дан 
в један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца  
, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица  
ио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да бу 
 Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осиг 
о мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би  
 пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуч 
о мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор 
била.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час 
и дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано 
нка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p> 
7" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли ни 
лађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч 
дрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ок 
Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шу 
 она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом. 
.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лази 
 Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па он 
же царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, ј 
ту.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци  
епо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица 
 чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву к 
цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину 
час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што  
о што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је  
ијатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд ј 
очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога а 
“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и  
аја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја ње 
ко јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема,  
еким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више дола 
уго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао  
<title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све  
 буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стал 
ио се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, 
а се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слуз 
какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди. 
планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жал 
 видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се са 
ео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића,  
ожићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" 
исто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бог 
p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као 
ш док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свог 
 рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона  
 кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао раме 
то закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну:  
ли завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа по 
 умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођ 
знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од  
оведи госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас 
атила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.< 
а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус би 
то дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кућ 
ера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Ов 
еме а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, в 
Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна  
а да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци преле 
алдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шу 
 Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је  
и три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца п 
исто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући. 
име, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин 
на кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Срби 
n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се  
и једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас до 
ку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као д 
женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љу 
ућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Госпо 
-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује с 
м.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да 
о мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођ 
а живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му 
е Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да 
е излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозор 
е по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То ј 
 Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки ду 
а ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало  
о па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радњ 
тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{ 
} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало 
мућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој 
догледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сва 
 отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не  
 породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S}  
шној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте 
уту томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уме 
зовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</ 
p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" />  
оме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене с 
едао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиро 
дитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осе 
се.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога 
е спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и 
мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> 
аталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од ша 
у шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да о 
му и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо  
 Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је  
 и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагну 
"106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p 
 никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му закл 
ник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} 
лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога 
p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје дец 
трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзго 
 В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па  
а свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он на 
 доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном х 
це — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге у 
уше слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била  
 у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли  
а мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је в 
а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са бол 
5" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом  
руштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању  
ућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Мар 
ови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних зву 
је Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разгово 
кову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се сп 
 српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је  
идим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S}  
оли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху моли 
овек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше,  
тор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало ча 
 да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети св 
мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућера 
У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао 
е на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тел 
у своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се докт 
ар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за ча 
ло у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И п 
ј као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се 
 је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и за 
ктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је бо 
ка потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе ду 
је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи проб 
и својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике 
и војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај с 
реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи ра 
о глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тих 
стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така 
еда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор С 
рчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и 
а је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро! 
што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче,  
 сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у  
ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љу 
тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би 
ело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p> 
ојим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад докт 
 и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела ов 
ојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећ 
октори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чу 
/p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше  
 шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њ 
p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи с 
е но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше ј 
ао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот. 
p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља 
р <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и  
када није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори  
нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Ка 
правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и љу 
идео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас 
не помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} 
" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада проглед 
ла; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску с 
удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p 
исом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну  
 боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка пр 
 тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме  
ама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се 
топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи с 
ибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећ 
а већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, гово 
 мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да 
о глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љ 
чаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; мо 
а ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да 
тих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета 
аговања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли 
асила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је с 
 слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојк 
во било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман  
уним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у к 
ме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао  
а — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била  
не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека ч 
осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три  
д собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она  
гих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и ба 
ића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска п 
230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је муш 
 најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца 
 на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово  
и се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим 
реби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров  
темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах кру 
у који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жи 
цу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља да 
 одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погле 
 Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својо 
Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки теж 
товога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме  
аснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету  
 А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцим 
о уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и пре 
ме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, ј 
ј љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је бу 
пет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада ви 
} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осв 
 је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прели 
м светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и пород 
> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај  
дах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његов 
ази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чи 
а упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; т 
рљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће з 
гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заран 
да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивал 
огани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли  
а, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а ко 
и; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда 
ме раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три ј 
 — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Поп 
о уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те з 
виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матор 
праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у вели 
а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла 
 онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе шко 
шке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве г 
де треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса 
ако је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље за 
свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а  
ла трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад докт 
и Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио  
 оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу 
онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толик 
.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном 
мири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Ра 
Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу 
им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све до 
спити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја т 
це његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци про 
 од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се св 
ега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом 
ли за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Мила 
d="SRP18882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи 
ога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докт 
ри се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља гла 
 с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђ 
њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Бос 
гари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су 
’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усп 
спођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан  
днији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина  
 је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Је 
окат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највред 
и људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше по 
те ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић изва 
се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трг 
у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које пар 
у и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто пок 
озицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса  
 десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, 
и баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би  
ђе туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта 
.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју 
руге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа 
ели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, п 
 сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам 
пили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не  
огрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи по 
патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, 
ије никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као  
 су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета 
с из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти 
— рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољ 
{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето 
’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, 
 рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мис 
! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то 
ецу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти сам 
ла је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје 
и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чу 
на је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова ж 
лепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та 
 Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она  
оспођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом —  
сни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<titl 
лио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао з 
па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од  
ноћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпо 
д је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпо 
таноје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти  
вога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није  
 <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је к 
 ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како  
е доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Бос 
е шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа 
 зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако слу 
 и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај бож 
ађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одвед 
ле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће 
стрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрен 
на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изго 
/p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и  
з корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шт 
а, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни 
Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблач 
, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p> 
!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златн 
ло почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па суди 
 лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име 
рпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали го 
оје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још  
} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала с 
то — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради 
 и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја н 
p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутр 
гу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје м 
још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да уста 
ато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете г 
>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Го 
} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је  
 <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у го 
руница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топл 
 молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасви 
 близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по 
дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу  
:id="SRP18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љу 
— упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — ре 
егов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју 
 нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је ра 
учили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје по 
а коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рај 
за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубич 
, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново р 
кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумева 
јом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како  
де.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ва 
ман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ће 
у грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се 
то гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога дет 
 последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да  
адила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али до 
ио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торб 
маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мек 
рпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева 
} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце ј 
овац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после бу 
огодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно дв 
Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измиго 
ле што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а ниј 
?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп 
да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter 
 да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, шт 
ко је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се оп 
е у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и 
/p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се 
агор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, 
осао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати 
ао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у крев 
{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ,  
у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Б 
 и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћ 
мчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи 
годе пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни д 
улан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две со 
це да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</ 
, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа  
рекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше  
 — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Мл 
 постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце по 
ћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда кад 
лаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако исте 
другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не  
ете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги 
 n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо 
 <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији засед 
>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p>  
не, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је ради 
оће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Ла 
а здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још 
i> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми  
тала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, 
} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава —  
 радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша б 
кога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело и 
 је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је 
је Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе 
 злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p> 
већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу 
леди.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: 
здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже с 
 Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала 
 ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи  
ј мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под п 
били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилоз 
и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осет 
ера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на сел 
и час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у  
 Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине до 
родици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског 
то ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била јед 
 у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у  
ра, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни прим 
обило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} М 
и Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p> 
а ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпо 
, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља 
енчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — 
таше, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за с 
8" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро на 
ећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дуби 
ио је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој в 
тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, шт 
е доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго г 
} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сват 
мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже 
и сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна раме 
ишта није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па  
аше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође 
у долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у ј 
 Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре во 
ри топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врли 
 <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што с 
рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим  
 срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његово 
 из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе 
се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претво 
 га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на  
 је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у 
ак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када  
ме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-М 
махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љуби 
 сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезд 
у старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате 
 није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашни 
али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у је 
 који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео  
 огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Н 
о до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да с 
дој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се пр 
руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпо 
</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Л 
ио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви 
ветињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп,  
сама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Ку 
јаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p 
тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој 
тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по 
ио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе  
 Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Ш 
лог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно  
и је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још кој 
ђа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика. 
ткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и н 
са и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто  
шта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли виде 
те собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и к 
ора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више 
ије али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледа 
p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди —  
итом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу свој 
здрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устал 
нело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n=" 
о подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека 
жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуаци 
јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради 
нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као 
 чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро  
S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај 
 грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S 
ио је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију 
> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто 
 дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове г 
што рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су  
а Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речи 
аца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од бр 
>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чист 
је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само  
бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и саста 
ити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторк 
ких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран 
с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну р 
 се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху з 
хом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{ 
ај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да  
ије то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>—  
тарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да  
доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око н 
хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви жи 
 надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна 
ом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и д 
а ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се  
>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бе 
 чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица дод 
ем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с ким 
суђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су д 
ли човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p 
о од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима бла 
ац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктор 
>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санд 
кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, м 
х прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу му 
 врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најжи 
оре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је ув 
људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорица 
и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људ 
вету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим  
обродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових м 
 српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она 
аки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам ва 
одило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки 
лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас з 
дно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплетка 
му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности д 
 је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Се 
нтилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам с 
 је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда п 
е, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p 
> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p 
р Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и 
{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—о 
 Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш 
а сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој ц 
а журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица  
апитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима  
ћ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на врат 
ола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза 
исто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В 
буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра 
према се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије. 
 као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне 
етак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након ње 
нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и њего 
је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију ил 
тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отвор 
 врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица у 
но мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по 
љусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије с 
иди како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус и 
епој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у 
им тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То  
згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча св 
<p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подиг 
те се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Изв 
је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да дом 
о јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p 
тор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је 
 домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива 
е ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „у 
 пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153 
 против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовиц 
сали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштар 
дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пош 
 није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су 
 <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су 
ћа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бу 
{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак 
{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи 
ветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао 
ећ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон к 
што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта  
 гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; о 
 друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у м 
ђа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање 
баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S 
и ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако д 
место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно 
> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше  
шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као б 
о лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје  
" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупн 
утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркв 
 Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, г 
арко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са свој 
рју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, б 
 похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>До 
онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је  
Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> < 
 Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај  
м приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке н 
 стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су с 
а ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се виде 
 њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>—  
а за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпо 
е кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те п 
нује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања 
 у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је ко 
омоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S}  
то дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сир 
ица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Сино 
им духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе 
д, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа  
ије тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адво 
{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га,  
ке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, 
шла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва  
лим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто т 
воје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У н 
н грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Стано 
лива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда 
од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше 
— та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па  
 Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо  
аноје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина 
тао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми 
ј се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, с 
p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне 
ћуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку 
о уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао!  
не дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком ж 
им великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар 
да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће ник 
омисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету 
га.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе на 
 <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Бо 
ојој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јо 
ј сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се ти 
 поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти ј 
авом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговор 
а и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Виш 
, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар м 
ога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали  
од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по 
еку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле но 
 леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин б 
амо што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се из 
о је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени б 
/p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се  
 као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C1 
.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слу 
 не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Б 
умара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи с 
ика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, 
а враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих  
 ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај  
ом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још 
изи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би 
не на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч  
а ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили,  
та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али 
а ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо 
раје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога  
само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси уда 
 и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој 
то скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру до 
и горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици < 
о весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од  
које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом 
> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му о 
отарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна 
ити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да о 
ћи.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су 
ену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа суср 
су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба ист 
 дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{ 
.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер и 
и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује ј 
вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља мо 
онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али о 
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живо 
номе чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шум 
жни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S 
 Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С 
"63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико. 
ити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — ј 
у чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из 
се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="14 
 него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да с 
темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве 
је живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у  
 се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још др 
у и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око 
одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, —  
кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је т 
 било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сја 
, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p 
— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лак 
платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже  
 мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, 
{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им 
а сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S}  
> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је див 
опло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном 
те како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан  
е захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спус 
 пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, 
тане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каван 
 с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом  
е, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао пе 
удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу же 
ром му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та 
че Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда ид 
!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гл 
рце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p>  
ок му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња  
рилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и  
шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу  
љу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радова 
а дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо д 
живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пор 
 да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора  
ти и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори 
Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад в 
нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде 
себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине разви 
 то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка 
е.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, а 
ка.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла р 
 онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам 
 труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S}  
вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би  
тело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз и 
ре ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — 
ре помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишља 
> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је  
е.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме 
љив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво  
овата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће зан 
мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" />  
о би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак љ 
ије ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али  
ла врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда би 
} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p>  
о преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предл 
ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него 
гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандино 
.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — 
шен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за п 
 живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме 
 Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које 
доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у јед 
о.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили ча 
.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да 
и ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној. 
учи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била 
тра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истин 
 <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> 
десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лаз 
а нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз  
дсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то са 
ога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера пр 
, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у он 
ко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукт 
 свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за г 
посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само  
7" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета го 
</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љ 
еше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба ба 
Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи  
 данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радос 
де којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би из 
 ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи в 
а свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — 
е радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непре 
} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака  
евовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Стано 
нагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме наго 
ица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљ 
 ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Бо 
треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго н 
убави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанс 
b n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години 
орили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се  
ајбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубав 
и некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божи 
ина дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело го 
свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану з 
 мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p> 
ме како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једно 
о у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао 
штине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Бос 
тање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и ц 
у их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобрава 
 звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на  
{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо  
ема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са 
 да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При  
="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за 
та својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса 
астао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.< 
а живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и до 
ави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто 
ка, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над н 
<p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пруж 
а не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и  
> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи 
испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у 
едрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на док 
ри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво 
топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња  
а но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и ув 
само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљ 
 настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више дале 
била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је  
Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ неста 
овек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто  
е људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им 
ЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДА 
> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА Д 
> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА Д 
КА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У Н 
инога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом  
слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека,  
ће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борб 
равати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{ 
у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, неср 
ше онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, 
ина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толик 
у песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, о 
 старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се с 
ка цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да ј 
дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева,  
е а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од  
огледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива нем 
оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабл 
 и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка ј 
образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које 
ала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и 
 не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскоз 
 је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је  
а је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{ 
аш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога 
 у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан  
лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разл 
Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за  
знео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци 
а носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пу 
м прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У  
p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у в 
е госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; 
дан стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђиди 
пођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии 
 је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скров 
г ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте,  
<p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. на 
жљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њ 
уго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан ус 
варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана о 
Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све  
уло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанс 
 из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад  
гао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога ни 
 Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помај 
 В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> 
pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</ 
n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љу 
е спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље  
 да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p>  
ме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> 
ним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао 
p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику ко 
882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и н 
е кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Та 
бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да  
 залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само дети 
едва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Та 
к свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајсто 
е је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку м 
нате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да 
/p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али 
га сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљив 
 но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде л 
.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој ку 
ина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и о 
је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје с 
ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка ти 
 желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта 
ао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> 
меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{ 
божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева  
у каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликам 
и, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? 
ахвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из  
 ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и  
ешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје 
небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кан 
> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погле 
ти или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку 
 први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дуб 
 Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, 
њем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива си 
 нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — им 
орбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот  
ечи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли њ 
Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је бу 
гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, д 
х мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био ужи 
гом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио  
али — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па бла 
да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак с 
 сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уз 
 и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којо 
 С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца 
 он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе из 
уби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и 
ију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Б 
, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема т 
нима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се  
им леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири св 
проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким  
ао да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало св 
Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива  
ога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p 
во.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаг 
јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> 
пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист  
аноја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле 
ете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Стан 
 никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, тре 
ловена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горс 
ак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навук 
и су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није мог 
љало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се 
лон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, д 
а очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила ј 
ладој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостив 
 и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} 
 с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар 
и га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд  
исмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у 
ињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ 
тар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза варош 
надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S}  
нажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани та 
подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по це 
лице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна  
 јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> < 
кох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> < 
уди, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме 
а вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану до 
 Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону стран 
па да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћ 
 укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим г 
ов дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио 
ио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам  
{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, 
на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је  
 оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно по 
о кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром 
но; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бр 
 срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни гла 
а није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душ 
и, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше во 
у цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га в 
 поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био срета 
 мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће 
 био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно 
мала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униш 
 тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката 
ли што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подуп 
едаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазво 
> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} 
.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је н 
су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак до 
што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па с 
енило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовим 
ули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Ма 
 ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спре 
, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва  
роговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му  
сечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво и 
 суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро н 
детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S 
људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рап 
, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку ми 
p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајку 
да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Ж 
ходи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Ми 
е.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, 
 није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој 
ла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће 
сну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у кој 
мах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је пер 
ст на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад ч 
чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S}  
и са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, 
ак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изи 
његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или 
тевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и  
 — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увер 
лази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла  
{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи  
к-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике гост 
 бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше пам 
 који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, п 
несе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирко 
чима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то  
урно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они 
о па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем  
био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</ 
к-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти ра 
 важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут  
зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до ман 
ки одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, 
о С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србоб 
е је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао 
а виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пар 
удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, а 
.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад св 
је Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не исти 
p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају 
, малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна см 
 поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било  
понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одма 
а живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се 
а?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момк 
од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно з 
бог политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Мила 
 млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви  
о упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе 
што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова  
ао да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и у 
капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом нај 
ца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела т 
ј не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а  
 знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до су 
штво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно  
багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p 
з под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије 
а код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за оно 
је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади у 
дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? 
е речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од ј 
као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја 
 морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледа 
 ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази 
 свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спрем 
 она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: ева 
тиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чи 
х и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 
 моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми 
„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том пе 
зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</ 
n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто 
н, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше сре 
За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Ма 
поваће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у вели 
а на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути  
ивље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролаз 
ше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе  
} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи влади 
ђу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање  
оловима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“. 
ао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има в 
дао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова порази 
дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца мла 
а одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то 
себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су див 
кла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд с 
дбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адво 
 Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
е му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу  
есешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту 
 />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпас 
ебала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говор 
 <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила  
ше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде  
 мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ свет 
 ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сл 
д ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрну 
оме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-ск 
им цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану 
орђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где 
положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да ј 
ше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила го 
 доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану,  
е све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Стано 
 радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам да 
ица стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још  
 она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да ч 
оспођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега јед 
о! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је она 
Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица  
ћи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а у 
отића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази 
ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несу 
 заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао так 
ио најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој 
ога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као н 
, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњи 
119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан. 
о смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ 
у тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племе 
икну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти 
граду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала рук 
 се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он са 
сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то мног 
ц дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче 
 вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} О 
да је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, 
тад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова не 
 то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мај 
мах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села  
дочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће 
ла, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двој 
вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме дола 
еби.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам  
ци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком 
ината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће  
/p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати то 
 од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> < 
>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Гос 
врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило  
ођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да  
сподар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак  
помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати 
о прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у п 
орината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико 
ади директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође  
тављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и ба 
новатије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S 
то је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа  
ој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но зам 
и Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба 
.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће б 
лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било 
сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску ду 
 моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!< 
још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чеља 
 дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на сел 
а премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни о 
 има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно ш 
сита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће р 
опустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S}  
пођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекс 
лаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најч 
ојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жив 
еретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи 
а лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће дво 
 то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело 
— рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао 
кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. са 
вани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамб 
и новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</ 
 да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попад 
е живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако  
ад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у с 
је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе 
ачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене пот 
 је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би от 
бица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Л 
 вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а д 
_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понед 
 Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу б 
тку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни 
 Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних  
неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој д 
чица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им го 
улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.< 
ле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S}  
това и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала с 
 накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у 
 на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо ка 
 и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви п 
 и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прекс 
битци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна  
Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За 
ву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштар 
моћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше 
срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и са 
есно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек до 
 У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је м 
<pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, баја 
мир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога 
ла му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и под 
у њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда не 
помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није 
 у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста  
е.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте  
в човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истин 
"41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, 
вешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би пр 
у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирн 
мо се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душо 
 биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци. 
отез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за  
е — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече 
е остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у 
а Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица 
лења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемог 
ности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је ј 
и се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момц 
мо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је 
арице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — по 
сени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе д 
зман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји  
адничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се 
бичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који р 
размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је н 
ко се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле иску 
а српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</ 
<pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа  
н заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њ 
 ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не < 
оје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморни 
А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Мац 
њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном  
 обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p> 
ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак год 
чи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> 
рошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу сво 
ивила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њези 
 заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас мл 
раске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Милано 
 <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица 
о напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх б 
радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са 
остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што с 
 тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не  
— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај р 
шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они 
на на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема  
ад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено 
ће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S}  
и.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе 
 три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из вели 
светили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави д 
новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбл 
 за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није о 
е недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и ле 
е све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. < 
.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву наг 
руги мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у д 
 гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више муд 
.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабран 
себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и  
алаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, кол 
у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — 
дмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах  
о радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када 
рила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазил 
ј младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милос 
појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често ч 
аду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике. 
арао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љ 
здавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их воз 
ло дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подн 
ћа.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен  
ије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици  
 прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рај 
на тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љу 
ке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то да 
 чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну С 
ем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госп 
ло док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га  
егову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу 
 су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у о 
дио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је гос 
ати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пр 
ао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{ 
ек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много  
и визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако 
и у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита  
 њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ћ 
вуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади 
во двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, д 
 доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter 
ко ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су 
што шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у пола 
што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера 
убила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За час 
ла за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре  
па је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћ 
ве ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у ча 
 душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио п 
 <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би 
и.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам 
 птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба 
м и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само  
ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље. 
ије се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмам 
 госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? —  
ов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у зе 
Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу к 
ла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и 
а човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће же 
еткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле то 
 подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу св 
ва.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он  
вани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чу 
чица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинс 
ј снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули 
анабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p 
и.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше 
душно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још 
мела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, 
 га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину 
S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој 
; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, 
не послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S}  
е млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео  
{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине с 
чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом ште 
Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужев 
је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лакт 
ме само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти 
ао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже св 
а се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се  
 знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље  
пште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је о 
једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клије 
 да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљк 
 Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и в 
вокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део с 
је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекулант 
е у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Да 
рилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p>  
е његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срц 
лави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не т 
ило ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу 
 је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за 
а као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S}  
, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је н 
е што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> 
едаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу пома 
, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увиде 
ва у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.< 
b n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало 
оје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p 
p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист св 
ога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради  
.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица 
е бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</ 
 боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скамен 
коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народ 
толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој 
 помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркал 
— рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="chapter"  
 пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Н 
ј авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и 
 на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — реч 
пет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца  
Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лопо 
дио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су 
раго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте,  
рихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић  
ас по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да приб 
ди у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана ко 
устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је сева 
тишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Л 
 узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њо 
гледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разли 
оју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до 
p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немир 
 јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и  
грне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и 
и од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се 
за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је о 
што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу 
лаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се 
ге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим  
им... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица т 
саћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред  
ба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око 
ди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо 
орастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна  
цу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је 
ти па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста  
аца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано з 
ајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону  
лу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола од 
око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар,  
ка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајков 
пшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за 
цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник 
>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи 
 нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Ора 
ће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да  
на!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе к 
и и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и пошта 
ата и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за му 
како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} На 
е није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ св 
ад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у њег 
 овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p 
ед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане,  
 кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигл 
ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви 
заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он 
ђе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у т 
урио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p 
ебао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p 
зо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у сел 
ратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво  
ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб  
>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване друго 
скока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по две 
ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице  
ти срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да 
 а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план 
е у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље ј 
ити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне 
а да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба 
се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе 
д којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи да 
уке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу 
 младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила  
е брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кр 
уштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао  
Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{ 
као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све 
ада живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година  
довицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији  
в свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога др 
а и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су с 
„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше  
најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отво 
има? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фи 
не.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да  
е у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Су 
 је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти  
 надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па 
едим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас  
 по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по арти 
исто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат  
успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, 
удео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим з 
је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор 
ова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је  
дао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи 
прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек шт 
весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски:  
p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду  
а стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми к 
рисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два трир 
пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ 
у дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се жени 
> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је ла 
лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три т 
и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ 
или а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом 
е па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Ки 
куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — т 
 <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.< 
о дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки об 
им речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S 
плануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да д 
ерила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад 
 госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверен 
је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како сил 
ладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли  
цу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође  
попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одулари 
које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су  
ца дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други  
обљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Та 
ћајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо ту 
о и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је с 
га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госп 
светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љуби 
На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му о 
 била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало 
тиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српс 
није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мал 
воје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S 
тељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању 
рилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— П 
вим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, зајед 
ужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је 
у се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван  
е довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није би 
{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па  
 као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам д 
а.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена 
адиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује з 
хтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; 
} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи  
тора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто к 
девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни  
шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па д 
 Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станој 
 села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз 
еца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном  
Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне в 
 <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње  
е хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од пој 
дир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућев 
 у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која 
оје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљиво 
е му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов д 
 отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повиј 
ора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође 
и и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали 
ли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то 
в џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако т 
аки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надзема 
 Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год 
ај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у сваком 
 љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безаз 
Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разла 
на да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и дру 
, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака  
акоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било л 
о су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девој 
и Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све 
т искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер 
 неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учи 
p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа д 
ашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се,  
 сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здрав 
о примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога ми 
ине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се стариј 
S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином т 
Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе  
лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школс 
н како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S}  
убица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! —  
ихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази как 
руга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми 
то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к  
ере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је с 
у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајућ 
к. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те во 
62" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазић 
авка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али к 
оји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан  
 као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и 
а већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја с 
 му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свог 
је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кр 
 природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и света 
 се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фру 
нове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим љу 
 искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изн 
/p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{ 
ује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко м 
 Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак 
ад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} 
 је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито 
ћ отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у св 
а њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у жи 
 Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p>  
и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме п 
<p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љуб 
ла три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега 
трија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љуба 
еш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дан 
о је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала,  
 вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Ма 
 да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си до 
>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захва 
е никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једн 
 у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевал 
ро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} 
 дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити  
ко она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Ст 
ога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p> 
није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општин 
ране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је с 
га по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окамени 
одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на при 
договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба 
м ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа 
ајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац  
и га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматни 
 што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас пр 
д српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом 
чи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетни 
лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да с 
.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте 
ку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу  
уку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз гр 
 био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио д 
 n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p 
 господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора 
страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко  
за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Б 
е, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац н 
 озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе 
 јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што ниј 
трпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на  
пођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека нео 
оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина,  
часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет неста 
 њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да 
ија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране  
 везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону с 
лахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — п 
ма за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу 
 послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки 
еде отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како д 
 плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то прот 
 <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се м 
не, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb  
у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љ 
видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово  
Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба 
севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви 
 Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треб 
му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Б 
леваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи св 
 n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала,  
орскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <p 
ћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не па 
па! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу 
лио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло  
ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпо 
егови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где се 
их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види 
сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку ри 
.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па  
стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час за 
ла! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — р 
ема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ак 
ахне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора  
 светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођ 
Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су за 
ше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p> 
исто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очиј 
тења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{ 
их десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, п 
p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="19 
војка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кућ 
оме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и  
ра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као ш 
имо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у н 
напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и 
жина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та пр 
> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били с 
 се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, п 
 су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су од 
петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом 
рили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух 
ци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у с 
њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се за 
нама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболе 
к се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима м 
има је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или 
 а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и поп 
веће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то поган 
виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац  
 вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} 
рози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду ко 
е мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на у 
ла како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке во 
 томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ н 
ениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може  
 последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео,  
а своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" 
оду — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у 
га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару,  
 и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора 
о усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S}  
анпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруш 
а, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога дух 
н али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на  
мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} 
 изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с  
 а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунар 
вестије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја 
у“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има циг 
> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прек 
нила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је да 
ојом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да 
зађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — 
меће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија. 
три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији ч 
лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођ 
осподине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте гос 
оди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црн 
 редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носи 
м срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам ва 
низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, ка 
пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и г 
p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубоко 
та је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне т 
бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава 
пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Ј 
се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ло 
 накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка. 
, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кће 
т и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају нова 
д хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне  
вити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба 
илна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се,  
Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав  
е Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодниц 
гуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан 
а се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се  
тро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорози 
 већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, 
убици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, 
 прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим  
поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то  
} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у к 
ја партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут  
тоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао 
p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на дес 
троме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о пев 
си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двоји 
о око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S}  
а када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па  
"56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као 
 луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим 
оме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по срема 
са као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужас 
n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то не 
 саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога коре 
дну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице река 
соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам нећ 
 толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушк 
а надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и ду 
олико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па сра 
и у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за  
у удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. 
се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков  
само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то ра 
а би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту  
 замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би 
ло дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљај 
="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да 
приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p 
 Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи 
воју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека б 
 сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Гово 
/p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледа 
м, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пош 
— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам  
 поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори о 
оји зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{ 
к! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и с 
е било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоћ 
и не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја после 
о у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов д 
> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо,  
p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“ 
тари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге 
ивот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љу 
 Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S}  
то изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у 
као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стр 
198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чу 
 Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да  
 јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикн 
пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Г 
— Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у 
 је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занављ 
ко жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занат 
ова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре 
елом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје 
господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у  
оже да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не мож 
у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи  
у му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме гос 
госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствар 
ј сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску њ 
 оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p> 
уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сир 
емо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи над 
овим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{ 
а им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина док 
по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор 
 очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је дод 
им ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тража 
р сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</ 
сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким крет 
шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Ни 
е може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — от 
 у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један ист 
на му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздр 
опићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{ 
х уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у жив 
 се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала 
нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка! 
уло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало м 
да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с  
 ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" 
оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако 
а се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само  
ао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{ 
од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је 
 сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на ц 
у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чи 
им створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из  
 у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања  
је сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога д 
оме нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у све 
 Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко 
свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како 
 се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да  
ећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p 
ога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <p 
ји јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце 
 измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима д 
тале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатк 
 она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну  
омка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику њег 
у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S 
е ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у  
р се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је 
. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с ко 
 у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад др 
 ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није  
и тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и по 
еђуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор  
 младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у 
лу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех прек 
тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта  
комци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девов 
 врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалиц 
 била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први ко 
лави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица 
је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и зат 
 собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} 
!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га с 
ка грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Св 
а по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све  
сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван 
 вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и с 
драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад с 
— иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је ост 
о је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ћ 
сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из с 
луће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да,  
у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога т 
о мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких кра 
рагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је  
ати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред ст 
 киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами 
ки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље зак 
кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигос 
поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди  
ин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је —  
и дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, 
у опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>—  
.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју 
ету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште 
а куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не п 
ини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савк 
 — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече,  
> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек  
ђа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну. 
 би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се т 
тране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели бр 
, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају св 
е.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће 
ка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи. 
рати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> < 
 све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> < 
ен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов 
 ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, д 
е чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио 
, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да кл 
раху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да 
етан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Р 
око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ус 
е и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и  
ко има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па  
 чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедов 
све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" / 
и род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" 
 куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски 
духнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу 
код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, 
неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по 
ав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старц 
 милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„н 
осно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута 
тогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатим 
<p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима б 
ичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту  
јку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу,  
 дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> 
.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде 
изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; па 
— рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор мо 
је из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S}  
лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била  
и ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си  
већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћу 
 мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видил 
 не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебд 
аку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар М 
да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је и 
тор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко. 
извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упит 
 она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити 
ек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што м 
{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј 
нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народ 
ар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас  
 је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.< 
Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила 
но; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’  
зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно  
и, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем 
троске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p 
, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће  
сим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — у 
ло јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселил 
ље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнут 
 се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>—  
е њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у  
 га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се м 
и, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је  
књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — с 
 страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар  
же, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и  
 борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</ 
 остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их с 
ко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата 
 шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се  
— и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје  
 на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче углед 
ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим реч 
 месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка 
ио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав  
сно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи к 
разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се а 
инама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је 
204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачил 
 запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније 
језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки  
 вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна 
н бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како 
о: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.< 
ку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје руј 
на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, ка 
нчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руко 
љубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.< 
де обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах 
говала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку  
?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, к 
а села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли  
ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светња 
есе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат. 
е; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се 
{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође 
и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине 
м уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме т 
ога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели 
е да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаж 
званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуц 
нога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреј 
е, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мух 
а кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке  
ођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наме 
је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту дево 
е нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — реч 
е јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац  
 дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</ 
валио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана < 
већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први 
ије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том  
вија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да  
ој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> < 
ед Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам  
е разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледо 
а ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната  
паде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се 
аме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Е 
ређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слу 
и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и  
сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу 
а беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била попл 
исто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто к 
окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било поремет 
з баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из пр 
а, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка 
ворио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор б 
ом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гоми 
оше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је  
руштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћем 
а у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад 
што се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако с 
дрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу проструји 
два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћ 
хне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре у 
, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је док 
наде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истин 
.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога леп 
е, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћн 
 поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у вре 
алом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, —  
и — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада 
е зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био  
г изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега 
р.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одби 
олако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клон 
сто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> 
морним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак  
Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Стан 
и могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута 
га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут к 
ико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За ча 
е Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун  
а радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелиц 
 се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="7 
оло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш к 
орило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вар 
вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива  
е то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана —  
 среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право 
ом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S 
— јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из  
а тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, ка 
ину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто. 
ад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео жи 
 ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаш 
о ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што ј 
 прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртв 
е чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте 
чити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, т 
тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледа 
 ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој о 
то га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си 
ао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полак 
 Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове  
и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто  
то је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољ 
ета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красн 
азираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним о 
ца је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето 
народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице  
 се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само 
ви са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој м 
драга, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим 
 да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике 
 Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје. 
ако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи св 
В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једн 
 ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жура 
несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и непри 
Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет са 
у почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђ 
да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са ко 
; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој б 
 је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса 
и се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — п 
аше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји к 
ћа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпо 
а нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се  
ренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој ма 
м ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и  
маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учини 
иле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке до 
е и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли нитко 
лном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — друго 
и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак,  
о, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, 
 домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>Посл 
мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу 
, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било ник 
> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља 
е више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не ј 
е.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали шт 
ја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb 
не, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S 
дости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањ 
 очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, 
таје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова 
лако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и ме 
да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је 
ету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора ник 
треба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Ста 
е јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама  
аницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица 
 јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр 
 он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових с 
Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да 
>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле с 
 вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Стано 
ије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике меха 
м сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и 
друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао  
и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у  
дин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p> 
ети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, д 
х зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, о 
е и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине 
 оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој п 
твори се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич,  
Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Дан 
ли су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је  
ти рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> < 
е.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко ма 
ме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ај 
уди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да ви 
ктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је би 
<p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{ 
ој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене на 
ишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку 
ао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона ј 
азговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат 
и Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S 
ца обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме т 
је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на 
 дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, пр 
а пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат- 
ља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже 
умлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мант 
у.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше ј 
 Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чи 
-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — р 
ожно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то ј 
о је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах ш 
p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа  
 као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима  
слетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара  
 да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју  
ина добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} О 
 — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој ра 
тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плахо 
 кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде 
ћаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пеле 
а нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није и 
ђа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује нико 
да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као  
 више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислим 
ле то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се 
бицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало г 
октора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод прит 
а од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тре 
/p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, по 
рима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свак 
свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срц 
кли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, зн 
речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково  
 запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба  
као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри ј 
рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем 
о поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево 
ирода његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на по 
{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова п 
ости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сва 
аго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је же 
 Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком п 
о обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Стан 
шљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ зн 
 докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен и 
него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испра 
 није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше 
лада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за П 
лан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!< 
њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p 
правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Ср 
р.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско кол 
ци.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама 
рати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али  
лом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} О 
га ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> 
 опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете  
урише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас ј 
> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пе 
{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила ње 
добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p> 
о картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је 
т сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под ор 
отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет. 
ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госп 
ну се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из 
у да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба  
ала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше  
S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за нав 
ице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n= 
њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али ник 
на муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер,  
сец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека 
ада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S}  
ери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепер 
шла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну зв 
 Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.< 
о, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скоч 
па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{ 
амтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима  
исену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p 
 из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило. 
.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна м 
е сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка то 
епо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога час 
 за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али  
тару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврн 
д.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домак 
у потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S}  
оз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг 
агу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг 
штана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} К 
остељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивал 
ају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде 
 и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену с 
За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав  
у један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Вр 
 у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и  
који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога 
> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n=" 
живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором  
збијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак 
ктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је  
>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа  
о <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се с 
узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком р 
е се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из  
а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут  
м школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодс 
итао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када  
разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као мал 
слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним груди 
ну том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу  
ше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији.. 
 се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведе 
, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него 
о да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. 
о ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго т 
 уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још н 
е већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна им 
— даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га ч 
оје прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Стано 
ут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гл 
е могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто ј 
 извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љу 
азићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> 
а.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња,  
двокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надв 
вакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па 
 леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је  
лу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и по 
оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то  
шко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу 
о, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути 
 све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брз 
номе месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишља 
исам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати,  
ицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Су 
заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није  
ак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није  
ога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Оти 
х га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</ 
манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је  
 а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер н 
кат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица ј 
м светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па 
дује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Бос 
ана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа св 
гом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листи 
да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините мо 
какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, 
осу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Стан 
ко често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да дола 
што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p> 
 диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћен 
ово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као  
нело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде 
рао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ћ 
ицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, 
 њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се роси 
Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо  
сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} 
ојој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по  
киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и ча 
ај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.< 
о и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" />  
е створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска 
снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несн 
о.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго  
бица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благ 
помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао ду 
ала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Д 
гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис  
иља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте,  
 под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога,  
тану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће јо 
надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи  
љем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве к 
омешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у 
а како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа п 
 па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила 
це; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, ш 
.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако ика 
S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да  
е свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n=" 
а, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p> 
 Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Г 
 школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а  
рината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нуж 
кога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих 
видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот м 
 знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек ка 
 Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече 
ко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, ко 
жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и ц 
је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p 
ну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим  
о у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како 
иш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} 
ећ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не изл 
несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскору 
у.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више срећ 
 Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Ста 
ер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко 
стио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планински 
ра који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју  
опли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се н 
> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт  
чинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти 
аде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</ 
е која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква 
исмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени. 
ерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога 
мо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што и 
оса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази 
:id="SRP18882_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове  
ви су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да о 
мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не р 
— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ 
а познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа д 
 у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта г 
агове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли 
еба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа пох 
p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манаст 
сини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће 
 <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила мно 
е, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе с 
а јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на дива 
ица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није 
ео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде  
 па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срди 
жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по 
 оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди н 
слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели сво 
шљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у чест 
>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p 
тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка 
оспођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну  
ужно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске 
листа као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ 
Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Стан 
 зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу 
 ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмо 
За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана  
раге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога 
у имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештени 
ојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удови 
 као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у пра 
под леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и пог 
сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а он 
 је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стева 
оме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни ми 
редузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несре 
помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја н 
ну пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Лов 
p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах 
ођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> 
 је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа д 
нео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу гово 
ти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му 
ва боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајст 
брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му ј 
иди; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се увер 
 није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под с 
еки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p 
није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могл 
 љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из 
душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неум 
висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где вл 
 једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разн 
 замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да  
о што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није  
тор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>исти 
ело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, 
тија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође 
ла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опор 
 чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога зн 
{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора д 
рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше по 
Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом 
нства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог д 
знаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прс 
е све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта 
 мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{ 
рв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно 
се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врат 
никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, шт 
о притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>П 
ош чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова  
ико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад  
ваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па к 
лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете  
е, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпо 
 удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врл 
.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p>  
S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ов 
га.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепш 
а „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога  
жи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало  
b n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се  
 уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на инде 
 зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештан 
жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда ј 
} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створе 
ећ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n=" 
 не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој  
дите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека  
м ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло 
а је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана поч 
назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцет 
 да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухват 
д пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме 
а је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан  
а индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти 
им суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који ј 
снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један  
ју Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезин 
ешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне 
арили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још 
рла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше  
ога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе 
ро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опро 
 рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је 
, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко 
</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пиј 
 три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку? 
мине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како 
вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је ст 
дличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљ 
S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задр 
њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк- 
 срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много жив 
фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ниш 
о најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало с 
та не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска 
е то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он 
натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпо 
 на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S 
 прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика же 
ено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; ни 
ста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не  
ћ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на туж 
ви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпо 
вога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржен 
ад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право,  
 Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа С 
е Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он  
<p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n= 
уче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све цркве 
рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам 
да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој вл 
дај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан све 
 рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — 
ије ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре 
е домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми  
але, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку 
н и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му к 
зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта с 
камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> н 
 у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која ра 
ели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, 
 са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше 
 поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити  
О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад ј 
ећином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они да 
<pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; 
а о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном 
е мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{ 
 си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то боби 
 друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> ш 
а и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде 
њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада  
 била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље 
к-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужас 
ј, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да за 
да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледат 
овица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекс 
ноје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор 
 није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, ко 
ло заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="c 
ровести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих 
авке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питањ 
се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме  
 да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Сав 
— рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече  
нда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше ко 
/p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весел 
ад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да  
а била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикуј 
них му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људ 
 вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине  
нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крсто 
Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном 
је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је к 
оћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено  
жавном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајков 
 су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> < 
дне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази 
е то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су 
вица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне  
аставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p 
ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су 
општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} 
 је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери н 
 јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану 
 мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао сам 
на те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра. 
ктор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно н 
мо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је д 
о — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ј 
у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још 
 да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а  
па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао 
— нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још ч 
ром — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Чест 
оп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га поглад 
тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила с 
и се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А им 
а господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напос 
у разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим р 
 ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа пев 
— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам с 
ио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката  
p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету 
ријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпо 
— Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвар 
и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још сино 
ну Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у ста 
мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем,  
ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стев 
е зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</ 
љиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да б 
а рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут 
 је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — т 
рије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се  
.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчил 
.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и дру 
у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући  
 су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично 
 млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузел 
 пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима пог 
а и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под зе 
 n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече 
у.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доц 
S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ћ 
ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао,  
 су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који  
а и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену 
би, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао ј 
а њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањ 
Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од 
b n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко 
 зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, ду 
="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршље 
предно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго 
ко нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p> 
 ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Ром 
ласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали 
двокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по 
и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину  
 огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у ду 
ски послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега ј 
аром па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скуп 
> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но  
ваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив т 
у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао 
о је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине  
е и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још  
и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као ст 
ао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више  
 да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p 
ље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет ока 
 пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу 
> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо 
, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спав 
 — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да 
} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео ин 
p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Са 
а да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у т 
лађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} 
p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицам 
ала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гуј 
узети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је  
ће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој 
p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом  
колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из ње 
 убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку  
Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србиј 
ва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не с 
ац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а  
ро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал 
!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чуј 
не тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело сво 
е обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удов 
 његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити  
у окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толик 
ас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да у 
н, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би о 
вина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се докт 
. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Г 
ле хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха  
 њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p 
т на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити  
ме свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић з 
 вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне  
Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ 
еоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не б 
S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под г 
зујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, д 
 дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам забо 
ктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисл 
 Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му 
 и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У ду 
рљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
д Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкр 
гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се 
ојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те  
и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па а 
авим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — п 
ко себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из  
еште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила. 
/p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама ле 
а господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="5 
 Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш  
арко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — реч 
а игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно  
, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада. 
 калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њ 
о што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају  
p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим  
бица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најј 
си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чул 
јка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на  
, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином. 
рже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, о 
аком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p 
 пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда уд 
е.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, при 
доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли 
ице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радост 
у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.< 
 бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>—  
му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да ј 
пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена б 
ите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па о 
 калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши с 
 Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та 
, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и  
ху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога 
p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{ 
лаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одго 
и уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли. 
иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним пу 
 сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихват 
кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита 
руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном деб 
весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> по 
сподине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љ 
Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови  
p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шт 
анда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била н 
роз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n 
и церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака 
ер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело б 
ну, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, д 
 на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више бр 
са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало х 
> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло,  
оспођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био 
</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је 
шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p 
е ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S 
Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на р 
тра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним о 
еситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњи 
не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и 
.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред крава 
т па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p> 
ица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Г 
ете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запо 
 се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лази 
утра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сре 
а чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у 
аше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, цр 
јке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш 
засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше 
у једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумс 
Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет запл 
ао да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада  
рихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да  
 на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од су 
велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манасти 
{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још ст 
т хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из  
 кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају 
што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прош 
бре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда  
д на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмер 
жна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном 
 и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће зн 
 је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак < 
и оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га п 
о је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државно 
у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори  
нога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и ж 
ама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој б 
укне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први п 
 свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то боби 
 и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или 
ати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ћ 
> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том и 
а, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну сл 
о у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као < 
ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци п 
та мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био 
нутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красн 
ела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева изл 
ко се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше  
 својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су сто 
сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ет 
оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на  
ти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на 
е да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људ 
имо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у  
а и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што са 
де очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рај 
почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој  
нала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госп 
не издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Са 
посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том 
убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</ti 
ојим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ра 
рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса 
 гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весељ 
 српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа  
, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпо 
кладно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од м 
>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега ср 
 уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те,  
им срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па 
нојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на 
ко њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се ро 
лети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а ру 
е ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети 
ј помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга. 
у са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а гру 
љуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој пос 
 што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу 
олазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" / 
{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— На 
</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је  
оје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чист 
о.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу,  
<p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S}  
нала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала  
е др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи љ 
ивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јад 
је од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла 
истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} 
нину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној с 
</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савк 
о обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и 
.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> < 
ово у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меко 
 јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној 
ена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је м 
ица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси д 
јој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су  
дмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.< 
лова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много 
му осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан  
ер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао  
— тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по кој 
 околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да зан 
сак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога в 
а цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бр 
ого говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то п 
гаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их п 
су гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био ст 
еко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може 
спече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју 
јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе 
 су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и 
Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато 
и.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити,  
ек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам ј 
е чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа прити 
обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огле 
вет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе пр 
м као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор С 
ко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се с 
S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећ 
кше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва  
 то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом н 
>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића 
 онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је 
удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест 
p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60"  
 већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најте 
девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се  
то још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и  
ко се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку  
 крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоћ 
е пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> 
ле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка  
 А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</ 
За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло 
ље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана  
 први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била в 
се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благо 
ешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен с 
се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктор 
ка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и  
</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи боле 
p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први ве 
оља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати п 
— рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Док 
да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам дан 
или посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао усп 
а је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица 
, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.< 
азда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад 
ги пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> < 
ца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> < 
, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зн 
 не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, мо 
оље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да 
исто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих 
 госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не види 
оље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Т 
ав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју фили 
 Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако 
ркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обич 
 сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а н 
ватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p 
Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — 
„отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић 
ћа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака 
 Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оче 
ити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатс 
волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за другов 
уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. < 
ао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се ч 
ит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зн 
науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кава 
 а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла нека 
ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито,  
о ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не  
 Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви шт 
е учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то веч 
се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љ 
а и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волет 
 да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ства 
илан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао и 
 тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра 
 боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} 
ве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фи 
опадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што < 
 Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу 
Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, ш 
} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} 
ледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хо 
мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здра 
ћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што 
ледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а 
и међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја сл 
Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, д 
почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо  
ам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а  
S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам 
тојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господ 
ирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не по 
е.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја  
јом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљ 
</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе  
и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на п 
ма бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад о 
и тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лек 
 поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из ко 
е на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n= 
 Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица 
чело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради уве 
вако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варо 
у младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, м 
> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин у 
вне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још ни 
p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Стано 
е божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се  
е остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други 
ђе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p> 
рац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовим 
љуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као  
 удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.< 
ма ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, с 
 је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше 
чега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после 
аром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н 
Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код  
е часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и шт 
удија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио чо 
о јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друг 
да форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица врати 
дне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и уде 
друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана раз 
ћу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S 
 себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>С 
д њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{ 
ић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио ал 
дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није  
селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> 
ико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, 
 Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну 
казао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у ње 
ранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зоро 
у у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво разд 
оји ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огла 
астану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће  
убица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Си 
што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те ј 
ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на крев 
> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако пра 
ши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти ча 
три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орло 
а Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика М 
 Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у том 
ављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да посе 
о ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом 
 се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше  
сне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој 
сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — б 
 па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место  
олило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био чове 
коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије  
 неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и 
 свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и  
е још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запеч 
p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} 
риступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S}  
иђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто п 
ега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} 
рсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се  
вуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису  
ле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне с 
дбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Мл 
и фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— М 
спођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана 
слиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то и 
а па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је 
покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу 
.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац 
а да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичи 
о похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други до 
расан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но о 
станете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете м 
много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на ње 
ене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била пол 
како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се  
акој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на  
 он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра 
поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главног 
а весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски 
S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриг 
авао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегн 
ини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на с 
ило ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико,  
="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би  
ак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на 
 имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и ун 
 недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Са 
она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да ј 
"178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
еља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду  
p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита ку 
— а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд про 
Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није 
едра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као 
 и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичин 
/> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{ 
адио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нара 
 уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш  
Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро 
а је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним 
у столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и 
тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост 
чајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропас 
ог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни 
траховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих 
 и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више  
 дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест прол 
друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., ма 
кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху с 
{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је  
а лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — 
ијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часа 
вакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело 
о али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и  
док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути,  
 пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, 
е <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад  
попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би  
 казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други све 
све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу с 
радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и го 
дње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{ 
се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па осл 
јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа мален 
ли тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке не 
 је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се до 
у и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи свој 
ј свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку бо 
о по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој 
много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попи 
ој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срц 
атих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код 
к али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погод 
се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалаш 
 необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p>  
<p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: не 
како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата  
едну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душ 
ођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и да 
лик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, 
е у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њез 
 га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан  
дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико с 
е са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лаз 
ти дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се  
а сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку 
ишо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми 
/p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад мину 
{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег нитк 
ој обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва 
к свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме ч 
ог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Дваде 
тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се го 
} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да 
а са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало 
" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било  
одужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код кућ 
ажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадно 
{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио ј 
и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади  
Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стој 
рани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ћ 
у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ал 
а изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом 
ечима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>—  
век саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, 
ова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „ 
 надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да  
а вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме дете 
ници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се д 
 устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Ј 
само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз  
на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој при 
, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду  
најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче 
p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беш 
арице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и  
вати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим  
чели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их прим 
је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је 
нити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> 
и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је в 
 се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се 
ам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У ист 
 већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — 
 јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— И 
ама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из с 
Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега 
баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! —  
а, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и  
ову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те  
свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца нек 
 којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необич 
е, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у о 
те своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узм 
једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њој 
ној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као оба 
ла је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили го 
и је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила д 
 борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на ко 
p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно 
љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави 
и позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није п 
 њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихв 
гађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а о 
p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сироти 
мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S 
 креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ и 
 и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала ј 
хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу 
љи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па ј 
!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице,  
лији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред к 
да, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и му 
сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у  
е дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У ж 
нао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му  
ичест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу у 
ћу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косов 
 двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У 
видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако ле 
е изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на 
лију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће 
ога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је 
риликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, д 
то му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за К 
ва битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се он 
њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не  
јни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет  
ођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радо 
— али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико 
окој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затва 
ако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина н 
е чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће  
а је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" />  
.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и  
према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложи 
пало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није 
, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Б 
ко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је п 
д га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што ни 
декс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он  
у и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да с 
ан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда 
ила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој 
змерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је  
 лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни 
штини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожи 
са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на 
 гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, 
отарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска веч 
е детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа са 
а доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућ 
} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чек 
пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да  
орба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички 
омогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихвати 
и није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из ку 
 девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербан 
стови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овд 
мама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђа 
се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно,  
рос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би п 
 се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад жен 
неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви стар 
Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који 
 још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као 
врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клону 
уци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао по 
с, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и 
олико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварим 
иле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Ст 
ао оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у 
ш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела ка 
 као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својо 
ку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је  
 лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све  
 госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она и 
ајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! < 
ио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Р 
е рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства 
гов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван 
е размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је 
о кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па  
 као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упозна 
ељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси к 
атим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је ј 
утарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала ча 
и ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је 
 своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћер 
це — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у з 
ца судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним 
су у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да  
и лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> 
ко наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још  
ле.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпо 
о по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом  
ућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у к 
title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појат 
тре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица врис 
ивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима 
ла што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је с 
а госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике  
е чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С  
а полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први 
роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викн 
Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, 
вако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="2 
.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупи 
<p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, к 
 брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </ 
не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n 
ојега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како ј 
а широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега 
баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Ср 
лагом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури лис 
hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он гот 
тарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којим 
ашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Сан 
е ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лиц 
ивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна  
е друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помо 
 последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрча 
му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећ 
ста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цел 
дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што жел 
ћ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса ј 
м сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим 
 је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је л 
ој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој 
 <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама  
 знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако 
ладога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укра 
 томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа,  
у одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Наме 
ска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову 
 знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса у 
ица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p> 
д је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја  
</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташ 
о би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S 
 јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и кр 
ши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S 
S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на н 
. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао н 
нда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију д 
и доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту ј 
ања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилаг 
лом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>Пр 
се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су 
чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што  
 ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле ис 
но, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Ар 
<p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми о 
воје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволе 
октор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p>  
тоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме  
нем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се су 
ад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и з 
, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да с 
ре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет 
а је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати 
о одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у б 
да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће  
S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју  
ви; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p> 
едао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењен 
уд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чуд 
у претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се  
и га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била  
ни, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан би 
реба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљива 
о је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је  
о другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ н 
 крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрл 
а близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како  
им речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само мла 
лан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Ста 
орца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је дов 
млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; н 
— У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови жи 
} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана 
била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар уста 
ром о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и по 
о. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига —  
ње од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо 
 жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало  
претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дан 
га! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за ње 
о.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на пут 
свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иш 
во ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог с 
 као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно 
ко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, как 
Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> < 
етан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо бил 
 видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај  
азао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="25 
Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— 
ам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177 
 да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила к 
 су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им с 
 с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас  
 се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, 
 он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око о 
дела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити 
>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је ми 
 ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те 
— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретн 
ка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само  
 Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на у 
е се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чуј 
и лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах бил 
те ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S}  
у и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица зама 
о каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — 
<p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће ул 
— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, сла 
длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба. 
рта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мисл 
ево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ј 
ко је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата 
аљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се з 
лаву па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снужди 
ах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љ 
а поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први ка 
ста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака. 
S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки  
је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јадно 
а конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Та 
ко жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љуб 
<p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле 
мелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски 
управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени 
м се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико г 
 је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другарич 
режуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је н 
 Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над  
ос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надв 
ега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сре 
раве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај поз 
сте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друшт 
дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало  
пале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад прого 
д нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање 
, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није мог 
, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са с 
47" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапи 
видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, док 
и ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је дост 
 као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред со 
ба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радиони 
p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпо 
е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p>  
ту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса х 
одина био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p 
је, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево гд 
ги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је  
је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притис 
 ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоно 
им грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто пора 
 ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео по 
спођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: ка 
ламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале за 
е моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обис 
 са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пас 
— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе  
обе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, п 
први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту. 
раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може 
} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошл 
 /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако 
еба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову. 
S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љ 
ћ, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам 
оучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам с 
 љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за л 
Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа 
доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општин 
 осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаће 
ва и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S 
је све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се б 
 стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран див 
 да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила гос 
ана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се  
загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што 
часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први пет 
не докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде 
та положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се  
октора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта  
 су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да на 
едни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> 
кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њи 
p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на ср 
 /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас!  
о чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Н 
рачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико п 
тор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је 
ма.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} 
ињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да вид 
су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену 
ошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика 
овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав з 
ито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За 
ђа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до уш 
 је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају 
{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога 
 да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Нат 
сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S}  
ао што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јо 
ко ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Д 
иротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака дух 
 уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо повод 
о срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се 
а кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа ч 
м уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је кр 
 већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама п 
и синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеж 
о и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ћ 
слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, ка 
глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко  
ије никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често дол 
ко би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене шк 
 n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата 
ад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво вра 
 Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> 
а сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Ист 
 ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је за 
окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „н 
 Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада  
 му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога ново 
како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови друго 
ла — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — уп 
{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледал 
 другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила г 
школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва прибл 
 било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савц 
војачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је би 
ад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златни 
 је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у кошта 
да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни јед 
тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планинс 
и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскор 
је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајк 
 — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, п 
е осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч 
тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у мор 
57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Р 
дом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко  
ити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос  
е среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, 
о је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, леп 
није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако,  
рије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепш 
 ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало и 
апао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се пол 
Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућ 
кати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савк 
 жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторово 
За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради дир 
ко као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша с 
 изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је  
исто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год  
а у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Стан 
је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“  
 је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; ал 
/> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотаро 
воје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе разд 
а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не  
оро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зор 
 пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело  
у, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој  
е запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе. 
зић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у 
писе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.< 
у карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, 
се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, ка 
о оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се ам 
оведа.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује о 
лано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се 
рзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, г 
 и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски пр 
азао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је 
Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје 
 селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз 
у речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже реч 
чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је  
испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано,  
е гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима  
ио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до н 
p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p 
оцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд  
<p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љ 
оме осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке  
дама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразу 
ко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље  
е бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изг 
и тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима  
, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу ј 
 је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери д 
рло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици 
>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у 
злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави св 
 — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да  
Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача ж 
 да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не 
а; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај  
и га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо ст 
тор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може д 
н исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио  
 а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а де 
устила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако ј 
и на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} 
 певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се ника 
ачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S}  
 и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније 
 и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рук 
га ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно 
ну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута п 
моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и  
бе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте  
трча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу х 
 ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те 
удњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим 
дањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакуј 
ери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Л 
а да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада  
р су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја зн 
 да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних приз 
која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборав 
и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, п 
с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са 
једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке ду 
S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде  
 он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не г 
S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он  
 оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу 
а није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала 
ога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби. 
арији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво он 
је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни са 
во диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа 
ма и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчи 
 Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога р 
разовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, па 
ајлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После не 
сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} 
и о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће гов 
езадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго леп 
Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила 
 он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — ми 
49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио гла 
њи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па он 
а; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје д 
м хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему 
 Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од не 
ат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се 
 чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Срб 
S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки па 
 рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буд 
свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ  
оћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте 
ким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им преко 
ве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је 
 до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто  
у кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пи 
S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из ти 
р па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су в 
b n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже гос 
лашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у че 
окат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити 
обија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гран 
их једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млак 
проведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор 
доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је  
 их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да  
тор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао  
а.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p 
Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свог 
 је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>по 
то му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зе 
 је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођ 
е.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, а 
Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадит 
ма у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа  
.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће,  
 да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао 
жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о 
и, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини,  
ли у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве 
 /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у жив 
8882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару ма 
У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестич 
ад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао  
ивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост. 
 устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш л 
с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} П 
ега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао 
ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и бо 
ворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке су 
е знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао дон 
ају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило  
</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам 
ЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p>  
. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p>  
Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се ш 
из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме  
е био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да с 
ини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову и 
<pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никад 
арне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до доб 
 да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> 
 родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Стано 
шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаћ 
ином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидб 
да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај кора 
вци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је п 
већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а  
тору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У м 
дост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитаниј 
све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уз 
 прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па 
ио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љ 
ма.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећ 
 камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука 
на.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких 
 надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више  
носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господс 
лупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чи 
во.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће с 
орти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и во 
кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде,  
— Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, ка 
болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени  
шује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит,  
ам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — пал 
а.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи д 
ва.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јул 
оским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву нед 
госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“  
сници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радос 
} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, т 
е у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М. 
{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота де 
ознавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, ниј 
>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зе 
 кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш ка 
е боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ  
 Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с  
 се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са своји 
е радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се  
е дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала н 
говора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први поч 
ужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> < 
де косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Рома 
поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га суко 
.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило  
се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.< 
тву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била  
ише скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива го 
S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју ми 
а Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускр 
ски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте ј 
вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћ 
ор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пре 
 ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили 
ав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хл 
 су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама,  
зишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се из 
 Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ к 
Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је  
дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и  
се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — р 
е да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала 
 јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је 
стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у ње 
е боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поста 
 доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Д 
црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно 
поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та си 
у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољ 
и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините  
цу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то 
пци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили  
колама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћер 
дити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и 
авра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође  
 је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината,  
азић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пу 
рце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завид 
рки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто,  
</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хлада 
есне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже  
челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бле 
тидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осу 
ка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под б 
 квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји  
срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља  
сумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p 
тре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торб 
ођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана  
 душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који  
вој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p 
ки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било  
вати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно 
нови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ће 
 да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше 
 скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто ст 
 младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да о 
} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убиш 
ен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна д 
ек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — ре 
у.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, ма 
зврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> 
p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка ви 
огледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. 
господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва 
 кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али 
емице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака 
.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико н 
ети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту пр 
 Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и млад 
ктера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг прем 
и све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а  
људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшил 
чица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</ 
 то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манасти 
 на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој 
 узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Е 
 како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге вољ 
трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.< 
очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога  
је откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вака 
ћу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном  
његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло 
ио више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог у 
ј нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, м 
 у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му св 
тор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није 
колине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом  
редно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да пр 
а умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити св 
ка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мр 
а земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве који 
акће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, т 
урноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помиш 
ко поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у сво 
незда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи 
овина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општ 
а дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали  
већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, к 
у су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљ 
е родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљ 
м.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одм 
зић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечн 
 то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки  
 Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна  
ковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка  
ајвредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати 
ме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин в 
у у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и 
чица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да м 
.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад 
0" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оста 
то има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час  
аш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин и 
.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље 
знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад  
 сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p>  
оји је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свог 
> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу н 
октор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело св 
ој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скид 
уди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасл 
двојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у  
алуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да 
тала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује  
 вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није  
ци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво по 
 она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко  
живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на  
 своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер виш 
оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и поја 
уо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је  
у по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> < 
 — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше 
а није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту б 
а Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се с 
а привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када  
следњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, а 
чку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а 
ждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме  
 се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дај 
д <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Вас 
 ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој цело 
ад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имај 
грејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је 
е ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело 
 онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>—  
о с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било п 
ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>—  
 спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмур 
 а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на 
стило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још с 
 иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до  
 тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме  
 од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опорав 
не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема 
Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нем 
<pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао ш 
исме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица г 
дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за 
крено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за п 
има у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели си 
ме се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не  
воје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и ка 
ан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, кој 
ити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S}  
е пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја 
.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете 
ак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киш 
је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Р 
кога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на 
се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну л 
За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо т 
орината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић ст 
 што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната 
а своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео  
лико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место  
да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и 
S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на свет 
ване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У 
ју већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о  
наца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија 
рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов н 
е не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а све 
се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али кри 
вим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>К 
у раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе 
великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љуб 
је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту нови 
 и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и дру 
а у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојз 
} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађ 
јева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, поби 
му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му јо 
ђа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Ту 
нимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим р 
це неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се 
ако је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредуј 
Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се н 
ераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоњ 
е разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и ш 
и ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајко 
заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљиви 
</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трг 
рироди <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу че 
еба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о то 
црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општи 
есени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Рази 
а догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{ 
рило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога  
а сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} До 
сти — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му  
p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа  
ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред  
 коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и 
е учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на  
 што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитат 
љу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог 
а са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћ 
скога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што 
 нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече г 
 стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или  
 јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је и 
актиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Ср 
 своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислим 
ад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је  
о ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S 
стити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљ 
рца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудњ 
јсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> 
.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, кој 
највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а т 
<pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> 
е се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међ 
ше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој доч 
 Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој 
је било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики  
се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке при 
ве и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка 
к; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> 
ти избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, св 
х разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при то 
 који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се уга 
шаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк 
</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на д 
уће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав  
ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога је 
ном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долаз 
и се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и тор 
 чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, 
 ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат 
 баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, к 
анастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да  
грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар,  
х да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим суза 
е се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико ва 
д пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њ 
се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи из 
 казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{ 
ед на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За т 
апљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије 
 када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских  
ашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову  
} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по неко 
ко је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не  
, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудно 
на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме г 
а — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинс 
 како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу п 
ат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непре 
S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолит 
ло.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изг 
о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је 
рно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој 
> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни в 
у ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је докт 
о је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају. 
еће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те па 
и, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када  
ли је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче брац 
ко ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не 
 прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S 
апне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муњ 
е види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допр 
лутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога 
ем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га н 
ор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се з 
 где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо  
срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њези 
суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипа 
 попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и забор 
гу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</ 
бе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Дол 
ој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала 
речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вин 
ј позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} 
Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу 
војачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Сав 
>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко поте 
 искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љ 
га Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто 
ака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа о 
била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула,  
томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега  
 свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали  
 у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор 
стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Мила 
у свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У 
ђа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душ 
.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p 
 да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је о 
испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш 
 грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Сав 
зи <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи 
илана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прич 
 строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко го 
Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гл 
задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од оног 
 Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не  
ао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узел 
е питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није  
аља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима К 
ко тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и б 
/p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са зем 
диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другариц 
војче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна с 
исто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</tit 
аја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјеруј 
ора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте в 
изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме  
и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали ч 
осподине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p 
како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевнос 
в усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песм 
<pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у  
Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — реч 
из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њо 
аче.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали  
 да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем мест 
 га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купус 
о на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изне 
 очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана;  
дна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу  
а трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та  
ситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашце 
део.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим им 
 ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине 
рили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при р 
аман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и прв 
да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут  
о делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би би 
апевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{ 
/p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, са 
познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вам 
единцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што с 
и, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију 
а докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пре 
.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брин 
био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, н 
ену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите м 
м шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова с 
бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — реч 
везала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш 
дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво с 
 крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и н 
јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар н 
октору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, д 
ј човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекид 
 <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пал 
 тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је 
 последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће  
 задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број р 
а се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спр 
шлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и 
 умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила ма 
г мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и с 
е стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се н 
спе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на 
е поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао 
опадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу;  
љ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта 
 госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић б 
n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи с 
чима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p 
л те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још ко 
ну — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — пит 
атом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пош 
ко се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.< 
о је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задр 
ну што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само н 
зићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде ј 
а.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ип 
свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с м 
арта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје б 
/p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају  
ву је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само по 
октор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека н 
ма, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће с 
 тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> 
Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа 
а својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућ 
ани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Л 
у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречн 
 није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у с 
и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лази 
 као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном  
природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на  
тров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, зараз 
 век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука 
S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад ј 
 да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се вр 
благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица иш 
а истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила да 
игнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и г 
а и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усн 
и је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p>  
струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је  
Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S}  
 дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, к 
 то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали на 
х мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</ 
таје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, пр 
{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао 
сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} М 
г синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је 
нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадим 
рко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Ст 
> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао 
} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ал 
 у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало 
доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа ни 
лану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да  
p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и се 
quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како 
е госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж наб 
мо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и п 
сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рај 
ина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к 
и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је 
 први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да г 
р госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата 
{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Ма 
већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то  
 прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Бос 
а, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се љ 
може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним даним 
орске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целом 
ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим с 
та га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ств 
ве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистиј 
зић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у  
 /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Ра 
ра, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекн 
 је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему прв 
 на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у  
вали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад  
а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи са 
у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га 
реко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. на 
рунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се прашта 
хо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Тр 
аву.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је 
ће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p 
толу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у 
венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се докт 
старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођ 
у јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан за 
у и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно 
ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си он 
учио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио  
арко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стева 
>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S 
ја све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве 
остигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је са 
онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говори 
 мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по ку 
ојој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од не 
амо насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах п 
> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио ба 
о је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога  
шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, 
ад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш н 
</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Ра 
вога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек ча 
оврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, ал 
и живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога. 
ао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права 
 доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истиц 
део да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Се 
 удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчиј 
ада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица 
<p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као л 
и си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко 
/p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао  
 постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказив 
а света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепо 
адава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу г 
к нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да  
ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} 
и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, ал 
рати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговори 
обу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место 
ли се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слуша 
идео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је 
у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Љу 
ровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове  
рио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић 
ђе на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24 
> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће 
 о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина на 
="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер  
е разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Ста 
абе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирн 
ало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч докт 
добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли 
 кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још  
да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и пог 
онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е,  
о туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога сам 
а њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских пева 
ио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог  
 само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се  
да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе  
сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голуб 
 се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{ 
ка неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор у 
ицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар чове 
штина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту дв 
на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретно 
 мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у ду 
{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруг 
.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али 
нуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, ча 
.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој  
својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о  
осле што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а н 
, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на  
 То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени 
и га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима 
шта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза к 
било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за пр 
га шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога ли 
Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове. 
 доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и н 
јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, ре 
сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила ка 
овим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако а 
ешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као д 
д овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лаз 
 из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — ре 
ом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је д 
не се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја  
пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до коле 
а тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} 
 тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки паху 
овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио  
ти.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ће 
е дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све не 
е ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори по 
бимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да 
е сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило 
друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинам 
 дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? у 
м пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није С 
провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како он 
па месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друш 
{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испр 
причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу  
 Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге 
аноје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза сумор 
оспођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{ 
е на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и р 
а видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ов 
 постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} 
без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове поз 
его дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, 
</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</ 
еку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да 
укама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" 
квим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уве 
уго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић исп 
{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то  
разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S 
 више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бо 
 види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус 
ако је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су 
ве четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у груд 
рђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко пр 
рукчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан п 
је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, ал 
та ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лаган 
ори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека  
 било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прет 
и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор  
ерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћ 
авку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њ 
 одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на 
ушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци п 
ећ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и о 
најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се жи 
н, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито сл 
љубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса ч 
ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дива 
 је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се мак 
сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно с 
 Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаг 
ма, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљ 
и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка 
е јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу  
 -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.< 
као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Г 
атељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја  
 двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту б 
ласају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица. 
би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено ш 
ада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам т 
неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што  
261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Ми 
 Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми 
 из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа на 
S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорно 
уло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у сво 
ш добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено. 
 му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> 
ј слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја в 
вега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и приону 
најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца  
варину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ух 
ори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што 
тка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно! 
тров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба  
 место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровин 
ди, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не тр 
свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не јед 
и на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако 
е!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на  
 кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље 
шло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је сам 
аде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути,  
брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка  
нога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто 
 бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати,  
ић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао док 
ти у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним  
ливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љ 
се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је  
шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој ј 
а чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор С 
ицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да  
ије преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како г 
очекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у 
> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љ 
већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! —  
 краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — н 
" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па 
на.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намеш 
века, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све 
с па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник 
>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунав 
ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумар 
рала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладил 
знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од 
— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа М 
 од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај чове 
 је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица 
о брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му 
ше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских 
чима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било 
 у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до крај 
ад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истуж 
 мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, 
!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задирк 
ва у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попини 
i>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала к 
ју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показ 
 младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку.  
ин а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благосло 
 да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти  
у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страно 
оје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећаји 
о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српск 
аре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће с 
цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћ 
ивнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из пота 
ни Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бек 
бица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој прит 
в Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле 
аре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n=" 
к-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће 
иљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за  
јке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S 
јекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хо 
ј је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца  
ч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S 
 се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се п 
.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда 
ас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах с 
и богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То 
и нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда  
ходе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је неш 
тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под 
све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку 
а код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако  
а је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесн 
отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима мо 
ече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова  
куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица  
као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где  
ом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} С 
, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачиње 
к покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чар 
један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво з 
да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и дома 
 али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне злик 
 се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их 
S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца  
 Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика з 
устио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није приле 
> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и п 
воју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће 
рева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој док 
ој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим да 
<pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код  
е је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина вес 
 Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три в 
х помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спази 
 n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па 
ла са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па 
 на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и г 
истом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва ст 
оцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у вел 
Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић 
м ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам 
/p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{ 
о окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубиц 
>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збо 
<p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину ду 
.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чиву 
рочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? п 
узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог д 
p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђ 
р језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све ср 
остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себ 
 пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да 
е на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, т 
тнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, 
ави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти 
 зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије у 
 девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Ста 
ним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, висок 
бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да  
ику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа  
интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико  
 два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка 
мо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> 
рости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину  
тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас 
— само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипен 
нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што  
а Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у соб 
Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезин 
е у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а  
; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{ 
ео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у  
не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> < 
л Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — 
штих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза  
поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила к 
написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на  
таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује сна 
ати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу н 
ве а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пре 
кан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта 
исао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пр 
е сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да ј 
ајволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек 
 друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на ваша 
трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у раз 
 господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли 
снога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан до 
д му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигн 
а је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пре 
/p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је  
> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутро 
тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим п 
ину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се же 
како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор  
ти ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу 
ваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n 
 га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру 
ј</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца. 
В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирс 
на домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хва 
ци изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p 
ају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле с 
пога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S}  
— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>П 
има.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Д 
вост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>—  
ку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу. 
лазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је бор 
лада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком ж 
S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никог 
оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузман 
<p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, д 
загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече 
де ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није  
га и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у про 
p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слој 
е очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по  
ским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојби 
итургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзак 
или су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свим 
ток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити зв 
ед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поре 
Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, 
ста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро 
у јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођенд 
коме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли 
 овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" / 
ла и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има не 
лица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену 
 у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје 
>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно ш 
} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да  
а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S 
 с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао 
и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Не 
наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке с 
то важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну н 
 својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко з 
ејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће  
га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и  
одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настал 
иди своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суновра 
стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намесни 
ошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре 
осто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела 
авно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико  
рце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то  
сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће ст 
к ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак г 
жљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи 
n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузе 
о променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лиц 
р.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па  
испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолиш 
 кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> 
 да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>,  
е страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутил 
а само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодара 
црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>До 
зе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и она 
ћ, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје 
добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудн 
о ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било не 
старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ће 
{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад 
 на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздиза 
 намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту по 
не кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало  
да натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Ст 
 <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпо 
чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака 
 и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена. 
pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ д 
а гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је у 
а покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је 
а бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али  
Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, к 
о велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напре 
 докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад о 
за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак 
 Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се оте 
ија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње 
е но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.< 
тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за  
ина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када д 
ктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару 
 очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</ 
 и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје  
е у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — к 
 највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни г 
ваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очеви 
о све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку друж 
о уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле с 
гођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душ 
 груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беш 
м преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише друг 
 из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p>  
по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаме 
тарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шум 
ноја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром. 
ра Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на 
мају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна 
бицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је  
коро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Ста 
S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посет 
езина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У п 
ле месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило 
 у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината,  
S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је сн 
 попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је д 
м? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад са 
својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче п 
ста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место п 
ија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по к 
а девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је јо 
 виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде 
хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад ј 
p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре. 
, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу 
 ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали 
е дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под миши 
тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била то 
к-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиро 
не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе н 
ли већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у је 
вом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ 
ца је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава в 
е мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" 
>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чи 
вом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у 
па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год ид 
<p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, 
5" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Д 
леда она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила прив 
S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га 
књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љуби 
осетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за м 
е, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо  
ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао  
 а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лаз 
а први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не ум 
девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком 
о живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Ваш 
<p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је  
ила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више с 
 снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме на 
им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна к 
 прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу с 
ица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија пар 
м нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била друг 
а је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књиг 
 нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи к 
ице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се 
а Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити доб 
скујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај и 
</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми пра 
 упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица  
ктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати пис 
ице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и  
 Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S}  
пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је 
> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али с 
а тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто  
к иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по 
 заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао 
и је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бр 
не од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га 
>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да  
ове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбић 
оглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неи 
од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у  
срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор  
ође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> < 
{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала 
е и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како 
ну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у д 
гога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је 
а њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опе 
бље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарс 
г љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу  
ећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бер 
 месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мешта 
с и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа  
о на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше  
 деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у  
 му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свеште 
рао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме 
ка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не 
а млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици 
да?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха 
ћ није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне  
е брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приањ 
 пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гос 
ђих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утиш 
у само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у ње 
егенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то  
ти мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге 
рестоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци би 
ежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам увер 
свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особи 
а, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више  
де мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Сав 
о, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему б 
аци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црн 
о уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно ре 
нас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврш 
е речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је,  
ека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи,  
ста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те тво 
 јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца  
.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је  
оје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи п 
бици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њ 
ристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n=" 
но бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове  
ло у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је жи 
шке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <p 
намо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљан 
 Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се в 
те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином  
да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице. 
ш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је докт 
еба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> с 
 од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попи 
ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости  
аћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела как 
 лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога роди 
у ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их мога 
кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуд 
едан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра си 
и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче 
 не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком п 
е му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој н 
 умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>З 
санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедуји 
в као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео 
 срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се 
е, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор 
јодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле 
сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше нем 
ш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S}  
 <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а бе 
 лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Кати 
е се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне 
 глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љу 
зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лаз 
пасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и у 
 очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра бо 
се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „ 
ога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглу 
 што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пи 
о тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; 
 које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно н 
ца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу 
} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, ча 
а трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уз 
ри да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина кој 
динама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом о 
а добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко б 
зу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ 
отраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Ч 
е, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, ж 
шу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него  
S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћ 
 се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</ 
а, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Мар 
ази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча гос 
ника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p 
 је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио д 
е у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која  
ас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p> 
а он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али дру 
пред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина на 
 покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе  
 те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда пу 
а маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? —  
ј вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; прија 
неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку  
дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани. 
и то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета звере 
жи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте 
у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак 
“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „ 
 рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим дан 
 је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћ 
ја — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић  
</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је 
и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад им 
у свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади св 
да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, ни 
ље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" 
рквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао  
је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је ми 
е Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на 
год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба 
н а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо 
е у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем п 
час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p 
 својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црно 
наге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да 
ље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је ве 
града било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице пева 
е једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели  
ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи гот 
 умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чи 
ика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S}  
о тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, д 
а смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже 
ађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“< 
н.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо к 
а да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан 
 Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се  
стити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини;  
иште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиш 
урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да  
а помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе 
а и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њ 
е Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто  
нтно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о том 
ерачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме же 
си што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љу 
је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то  
о Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шали 
о млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —-  
спођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дош 
ван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпо 
>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је 
Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мич 
 пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ 
би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у  
зићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу 
{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду у 
} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Дан 
и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала 
гне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне 
 сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нов 
м.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим  
ирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у  
 новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непреста 
ују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — 
ирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је 
ундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су к 
калашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, ве 
ктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{ 
опали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Ст 
"SRP18882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Стан 
шиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на о 
госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов  
атворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођ 
ка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво 
ко устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што до 
ки ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу,  
и јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од от 
и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој па 
предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у б 
у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али 
ор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p>  
и храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на бо 
исам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело  
сто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љуби 
 града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући  
о је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну лов 
} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу ка 
није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се оже 
у за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати  
ко ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ стр 
е миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се  
ва суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и весе 
 кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако ј 
шла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици  
да са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео 
тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров 
ири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајст 
ојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би ј 
 па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учит 
 <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија мол 
ном.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечер 
 Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и ме 
се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са ул 
торе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, —  
уштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Зад 
коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S 
а, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да 
 довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђ 
астови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми  
лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У двори 
.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице  
} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско г 
, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци и 
к са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Поп 
епо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже н 
месник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак 
у Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала ду 
 био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, ка 
оманова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, 
па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S 
је три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за 
ајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ о 
ле здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{ 
} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за  
т шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли 
/p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ. 
d> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Преди 
 и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за  
з њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив ли 
 по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чи 
и и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни да 
пођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац н 
 пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор 
{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у варош 
дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једн 
 је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за ти 
елико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Го 
 њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} П 
витој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Гор 
у.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица < 
кренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне  
драва била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — 
гога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло п 
 Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у 
е му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушк 
лио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се 
је.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од 
у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</ 
ајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако т 
у, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчи 
ер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже  
ине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни са 
 боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече пош 
ха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запи 
ји се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман  
 ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.< 
гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слов 
 жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос 
своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој  
 нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у живот 
 варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја  
ој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге ј 
не, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грану 
/p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитв 
ицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По 
за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу 
динама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је  
иње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на 
 је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада п 
а поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана н 
убица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећ 
е.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан 
себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на ст 
научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су п 
<p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме  
а фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало зао 
емену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и  
кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају 
рче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмариц 
у се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш 
што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек са 
и, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — с 
сто по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све м 
виђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са 
да ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме о 
 живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога  
напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак да 
:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесник 
ха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <h 
као? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ниш 
.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни 
ј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа бри 
ита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у  
езине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању о 
мету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек шт 
ућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, 
м на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће 
а је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по ули 
ишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде виш 
сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас 
к дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како п 
} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица 
гаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то  
екао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што  
 паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Коли 
а оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиро 
зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили с 
х већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамо 
тевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то ј 
ше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће  
трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости 
ила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у  
За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки,  
ођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана ј 
е скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госп 
 оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме гос 
е па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стоти 
једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам 
и јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> < 
јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: г 
рила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме  
 јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</tit 
његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, к 
ису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од  
тала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тр 
апао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са  
 су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран па 
ли су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу 
јкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновц 
 први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намеснико 
 тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је дваде 
.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамур 
је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог п 
о узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола,  
пођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, не 
ни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то ш 
корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио оч 
е ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаш 
болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, ман 
није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула ј 
као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега т 
о да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је  
твори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би  
лику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не 
кин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала м 
ога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђав 
 на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је твр 
, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна —  
ни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки  
ве ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку  
ијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње 
 као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово би 
еном, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, и 
а не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини н 
кше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се сти 
цу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да п 
е ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица вр 
<p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ра 
 се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се 
р Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђ 
 <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>По 
длануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво 
пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне  
ли ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци 
вени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега  
а њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, ј 
и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутр 
 за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да  
а.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше  
>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад  
.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!< 
Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан. 
 тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рај 
к-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији  
Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанств 
<p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је г 
ила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је  
бице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само к 
ине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Ал 
једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад  
д је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- 
ва што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуч 
лом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цига 
ан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом  
аре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре  
на.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је  
е брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Ста 
кну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши уд 
> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — 
осподари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да м 
ада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну 
Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он  
велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — 
<p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> 
рк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и да 
p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да с 
 <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, ка 
еста.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришап 
> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> д 
 нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да по 
легли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тиши 
 не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се  
ше или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па  
, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога  
ива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p 
и је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око 
божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила отк 
 берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку б 
 су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међ 
} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Н 
у воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ј 
тране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч. 
собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје с 
 је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару  
поја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> < 
ора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати —  
јке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће 
највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакн 
 оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни  
 бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а ја 
ована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и  
и капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S 
ајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из п 
 му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и 
слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види г 
алер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову 
просио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} 
} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма 
је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше 
лањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму т 
 се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но  
таровоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто  
 у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињ 
ица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да  
.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпо 
/title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на ули 
 кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор С 
ачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Март 
р Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже једин 
оја кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко ј 
з прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових зан 
ечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издрж 
p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави  
е те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек  
то и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се г 
 вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показал 
а шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један з 
о то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, шт 
авка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагл 
 чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако каж 
ј друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb  
а и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па  
стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод. 
тогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео 
ореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S}  
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> 
се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на је 
и лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко к 
даше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица с 
а се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и дв 
е му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погле 
ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ 
.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је ос 
 и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њези 
то; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока —  
<p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој  
другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десета 
 виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p 
у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранк 
ако ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколе 
у, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је 
одом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> < 
.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што  
а обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним у 
чких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрек 
ада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{ 
јно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели д 
 иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <p 
ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229"  
ветле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога  
н весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што с 
 и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима  
Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Р 
{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{ 
В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади до 
.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада  
, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S 
одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>—  
укама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> 
, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фру 
и да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече 
в повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толико 
о је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p 
 да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p 
оходе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни 
па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док  
>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер 
{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца  
ац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи 
био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи К 
Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но 
у да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око п 
.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерар 
их ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љу 
и их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега ос 
дом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достига 
Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседа 
.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да б 
исао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу 
ће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са 
и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је св 
најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да  
а ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— По 
ви, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србо 
 кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика 
 по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавск 
 и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била  
 нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао  
девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он 
него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се сел 
о.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он ст 
есетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и в 
оло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који  
м те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духо 
цка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који ни 
уде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и к 
л Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралиш 
е ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себич 
рћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу  
 по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и 
>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов 
ј млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— 
 ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи 
 што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала 
у две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пу 
а их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде 
 Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
 изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Л 
ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на свој 
добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако 
али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико н 
егну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумев 
 је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким 
а види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је  
 у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма пр 
бље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „ом 
пођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</ 
већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он  
 је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео ш 
пић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до г 
им руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако т 
равом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та 
/p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сун 
да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је гос 
.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје с 
 нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то та 
сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним г 
аћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да  
јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам 
господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — 
<p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би  
о топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници. 
кох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин С 
де ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја  
p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p>  
у па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разг 
ва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је не 
е и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине д 
оју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом 
<pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном куће 
животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да  
 глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренерази 
ца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> < 
и мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом 
оје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније 
је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше р 
жио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пођ 
поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зи 
о нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје 
о било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узб 
лика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину  
тари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер св 
вамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазић 
ит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам  
Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га  
и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат как 
а клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „госпо 
ама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташ 
рошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили кр 
 га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата к 
е истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> 
шка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — реч 
н ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S}  
љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очим 
> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> < 
е доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа 
м одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су м 
као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По 
људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он су 
{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу 
></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишка 
ди у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за  
У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерн 
една кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све с 
 је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктск 
овце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{ 
ешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прион 
ана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а о 
а.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло 
не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом пре 
о платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем т 
убио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Чес 
е напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S 
је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Сте 
још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p>  
 у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини 
у пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је ис 
бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чик 
ао утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али 
је него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недељ 
својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</ 
га наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по  
вра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто  
 нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат б 
зине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи 
прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре изда 
чиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак 
рнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавниј 
 Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш м 
>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао  
<p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПО 
ЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОП 
 В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p 
чунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати  
зо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ —  
 у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном на 
.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S}  
клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се пол 
 допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љуби 
кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука д 
да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, с 
оје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој 
 /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</ 
она је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде 
пођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га пок 
посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко ули 
p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју млад 
зишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка уб 
} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од  
Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Са 
гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и ме 
пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Как 
 смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју  
а му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао 
а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се 
а је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело 
 — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је би 
 Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збого 
се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> 
ега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагер 
доше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке р 
облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама за 
 бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а друг 
је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор С 
је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у  
брадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Мила 
огај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Рома 
ански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стевано 
очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је су 
овица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор ни 
ира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој поло 
но што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло 
ојом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изи 
.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној опш 
о је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте  
 већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван ч 
х.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре ру 
иваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потра 
.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека докто 
.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина 
 зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па 
ци.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред  
 нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не 
ре! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="11 
ад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да 
кад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Се 
 данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свеж 
{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају  
а уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{ 
 а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца ње 
 домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ћ 
ежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано неб 
ила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се  
ио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мал 
е раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у  
194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су љ 
х колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја 
е.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци св 
пштинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све  
ао рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старо 
је ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без па 
и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали ме 
стао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш лат 
му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Гор 
а га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла  
о одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја са 
на пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танк 
када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљив 
ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помо 
арају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затвара 
штра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пу 
 на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде заста 
међу смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки бог 
јности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега бор 
а. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>—  
 на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде ве 
.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад 
чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја н 
та треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе 
шкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни 
ка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а он 
одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да ва 
дара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p> 
испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца сво 
пет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша ка 
оје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће? 
бро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода ј 
кој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево де 
ебро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати ви 
е.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене 
око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немили 
 он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му  
ђе поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S 
ше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ 
е пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке  
 соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у 
о.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S}  
pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први 
е ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из к 
јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину  
е.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи 
ао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Ма 
грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као  
ако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио св 
b n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> < 
е-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што 
ер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у 
тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на гла 
животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га с 
сли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Јед 
манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са  
де тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили 
а лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је  
 плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у с 
 за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале к 
е ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље своји 
да ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка 
љену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, 
е млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе. 
д би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p 
ило је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремил 
е био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — н 
ана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунул 
у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни 
рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево 
а и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у  
етињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад млад 
ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишт 
 чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себ 
плашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио ње 
бичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор  
 ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиг 
е ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић  
 казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о се 
У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, 
се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је сам 
ра је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стар 
Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат ј 
у којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је н 
станак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту  
ана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{ 
 потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога н 
ме, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не вер 
гме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p>  
и и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није  
 су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника. 
 општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући  
сти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву  
часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштв 
 је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме  
је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деве 
Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</ 
 да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>З 
е ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој  
.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шт 
нама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној си 
елике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њ 
.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров кр 
 је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одо 
било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да 
ине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S 
 Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видел 
 поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло оч 
аки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо 
 <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла. 
 рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад 
ругом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био поп 
ла је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном 
а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно та 
 Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба та 
 знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њ 
ка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој  
Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жен 
 о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сра 
<p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; 
 свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу,  
а.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица  
торе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим,  
оњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p 
ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p 
а судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад  
о у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је т 
 задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре ж 
ју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак г 
 су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и 
 за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога ф 
о, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега  
мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје 
ликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у 
ладе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
<p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се зате 
о треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти  
јавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник  
ма не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угоје 
 Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да 
а чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме он 
{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти  
 гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p>  
сом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то ни 
{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што о 
а лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храс 
 дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фру 
Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни  
е свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, н 
кће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, 
рима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан  
, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздола 
у ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разгово 
е ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p> 
пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру  
 радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда ј 
о треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брз 
 фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор 
не ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од све 
да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро н 
у по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим 
заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и гос 
а Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак да 
е, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка 
 Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га прос 
су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све к 
њаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи м 
</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да  
 за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са с 
 док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи 
ла; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погле 
ма.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што  
у они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са пок 
 нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима ј 
ругу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Слов 
ручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале в 
 на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне 
су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пу 
ли у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В 
е општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чист 
ују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихо 
танула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из н 
ашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Ми 
ктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште свој 
дан другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тог 
Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко пр 
ледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ва 
} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапск 
 оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не  
одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику 
ази, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном рук 
ор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се  
 n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друк 
 сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{ 
лима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапу 
е рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>М 
<p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им  
и матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им 
внаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</t 
Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намешта 
ма.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један х 
мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује  
сле вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госп 
своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</ 
с прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је уме 
агала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако оста 
или на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен  
— јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова же 
ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса  
лем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана т 
ладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вран 
ало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа 
у жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p 
носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, 
 шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и оном 
ажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Г 
} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и  
 пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под 
трану.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек 
исто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јес 
им варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цр 
је и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на 
о и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по сели 
 зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је 
ноје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разго 
 по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао 
 јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</ 
е да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније  
че отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питањ 
ци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три очен 
адна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доб 
побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им па 
 знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S 
 Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док 
а то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се н 
Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још мл 
 што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им т 
о и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због полит 
кога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало д 
’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S}  
а.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да  
ов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то к 
 животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор 
ед очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S 
носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и 
pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се по 
аметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово. 
нђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до  
нашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио 
велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да н 
иберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну  
ши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи 
арка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој доне 
и, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У  
о од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S 
тију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч 
поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако 
било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута 
енуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{ 
еба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је  
су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива жив 
гнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, 
спође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовиц 
о доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из да 
{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око  
то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S 
ија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</ 
шем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци 
ица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно б 
 ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче 
 у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, гос 
 и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Та 
и има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.< 
кочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци  
лику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје исп 
лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост п 
</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остал 
 Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јо 
 од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није о 
 предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ћ 
 је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Бос 
.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник  
да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из  
 било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имањ 
лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ 
томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће до 
 се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, ал 
бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела са 
р би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него о 
сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" 
 да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Ла 
асом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај  
кове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и ус 
Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагов 
 он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то  
Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само јо 
и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу  
јом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корен 
тина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} М 
кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али  
S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „с 
pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изн 
а седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се зат 
а и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину 
 изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у бо 
ко их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, кој 
у и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више  
 тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад види 
ерују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока —  
година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb  
ећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на 
 низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство 
 ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго са 
о, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Мила 
рикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за 
ењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Ла 
ви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен по 
— па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграб 
дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе  
брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и од 
ао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго 
варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још  
о се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде фо 
 наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцн 
нало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија 
шиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица  
ао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што 
лом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Нај 
е оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару 
S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па 
Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и је 
иромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије 
</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пу 
пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи р 
да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић д 
:id="SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и ј 
:id="SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Ла 
а влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио 
и боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио гот 
 истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази д 
о на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је р 
 човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одм 
уди није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а по 
уквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S}  
 се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој  
а је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо 
интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Же 
ека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из п 
.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а  
већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки 
.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана ка 
ош два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и ц 
ли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S 
зина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по ког 
ице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја  
есто, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су ула 
ад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а н 
ад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће  
о сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар 
 кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушк 
ева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном оз 
ла прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па 
} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, б 
ило.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} О 
</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла 
е још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне т 
е — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> < 
е госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је  
 одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипа 
једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи 
уне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који с 
ом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четв 
> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лази 
 поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно с 
е Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и о 
о у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга опш 
вицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> 
 а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико  
х, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође 
 Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв 
ли у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено  
 свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је сте 
сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спас 
адио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена;  
нима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала 
ди доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p>  
е пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску ар 
и исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби 
е у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није ника 
.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под неприја 
ом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој 
 у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ак 
матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући ниј 
и, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлег 
морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Мила 
} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честит 
е сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто 
само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и 
Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу 
и у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много 
 добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на 
ка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећо 
ца -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи 
ра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има 
 кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти пр 
ије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из сво 
а седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је  
лико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме 
ко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу  
 Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из зах 
оље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су 
е дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по  
ината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стек 
 је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до нај 
ер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није  
 <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Ма 
сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} 
цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са 
тежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и С 
Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само  
ало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању дол 
 ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотароше 
октор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео в 
нска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ 
 познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном о 
о чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај 
е требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстари 
о је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор  
а земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову н 
јдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца бу 
и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и уне 
{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на ст 
о ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у  
 доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док 
<pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси- 
з шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осе 
 у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ће 
ишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треб 
ме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад 
 ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име. 
е и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће 
сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гав 
дгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мисл 
да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али са 
ктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У та 
дна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S 
ога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ 
 и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S}  
што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са доктор 
бом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да 
 увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је  
а туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против 
 господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</ 
гла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био в 
 име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко м 
није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у 
, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезин 
 је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком нео 
, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, в 
 срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту 
доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по п 
 су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у свак 
n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} У 
обом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сино 
је нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а 
 Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник ц 
 опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа 
еларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — т 
а сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фа 
сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Р 
— ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље ис 
бирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ра 
 цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи  
 за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госп 
е наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се уз 
е једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па 
е.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени 
о — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Б 
току рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари х 
е шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све ст 
 иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љу 
 појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на у 
јка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у дру 
е, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродни 
ки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> 
добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На ње 
на да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио 
це кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а 
мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би с 
воје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више  
ђемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли б 
је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри 
ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе 
Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју ј 
 <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак гос 
а јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту  
д тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — ре 
а таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p> 
а и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полет 
ена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи 
ре шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и 
 погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху зас 
 и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ 
ека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене,  
ике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орма 
е очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је п 
то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зли 
азића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" 
— а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор з 
артије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, 
p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом д 
 најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипен 
оћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао 
на, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица  
адоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S 
горозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се најед 
је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и цркв 
чи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „н 
јачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је  
не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће сти 
ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у  
ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако  
{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица,  
не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору пом 
 у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је с 
n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада те 
се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца см 
конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није 
ишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно рад 
у се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} См 
ла сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада. 
 ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога? 
крзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је г 
за места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се  
дишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту  
те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље 
е каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће  
и је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало в 
 Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} И 
 Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп поло 
а то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто сум 
акав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро  
воју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и  
е остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се  
и у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу 
каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S 
.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу 
 је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притишт 
едала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада 
арицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају 
диђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко о 
игне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>До 
ком пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планин 
ко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледа 
ива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову 
ор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепш 
поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао п 
вито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно  
ећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— 
ако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима,  
 лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што 
рка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годи 
укавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан пов 
а на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речим 
био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се  
тку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поу 
да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер  
ком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни из 
по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати д 
по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S 
ко храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у т 
а девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у је 
ла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ход 
сли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p> 
 часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога но 
 кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би за 
ошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје си 
ред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шуми 
заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p>  
е мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</ 
 своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очи 
.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из  
појаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто за 
смо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је 
 буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12"  
то нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и л 
ило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у мест 
ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из ман 
обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у  
ске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати н 
ском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним  
рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да поли 
Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адво 
.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад ми 
са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На ко 
 ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са св 
је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи 
е лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дот 
 а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лаз 
ака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште во 
ко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка 
рце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што ниј 
помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај погл 
цу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и 
скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лу 
p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како с 
.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика С 
 кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли п 
тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на прес 
новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час 
е тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце  
томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава,  
271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но  
 буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на 
p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно ма 
ма у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шт 
ица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n= 
просио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде прек 
 већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да припове 
р.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из 
а смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје  
да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак лана 
је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега 
а, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чист 
ме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S 
а сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласо 
 зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божи 
е се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данут 
шао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али 
, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју б 
бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом  
д угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек  
иво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога  
 има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и 
сто, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине при 
чекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, 
 живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово  
о вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све так 
 га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор 
цу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једно 
га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу 
 смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката  
два изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. —  
} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глав 
или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и је 
у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и  
вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и 
а била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била  
ишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из бу 
ту, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила 
RP18882_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи  
 у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај проб 
у се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа 
јне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, 
ће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Г 
 селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две неде 
а јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па  
 једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{ 
њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље,  
сму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словим 
ин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љут 
> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јо 
бну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине  
/p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови 
м да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је уста 
 не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију н 
ће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим 
рироднога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није и 
рем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бац 
догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} 
 би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapt 
ата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се  
љубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица 
Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу 
авља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој ми 
ак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му  
 зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како 
њевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога 
ишта за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћн 
одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три дру 
ра свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај ма 
48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје мол 
 Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом,  
да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладне 
мају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих бил 
е још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари 
а њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити ха 
немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у 
шак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S}  
ш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи да 
одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим  
ити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као  
 <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњ 
 рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да н 
мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све п 
историја и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле 
ајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у с 
 — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а  
ја.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишк 
 као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да и 
 /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор  
ко је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели  
p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд о 
се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да зап 
еше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и 
дину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ ј 
 и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше 
еш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду 
ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје 
н и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мо 
зиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је 
ну пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="2 
е се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} К 
е Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S 
животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} 
а мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p>  
"168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а 
ило што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте н 
ише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, 
ад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једно 
овијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тих 
пође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће,  
ајсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, доб 
ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти д 
/p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} 
атар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смисли 
ала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школ 
е оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека го 
е то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све шт 
ц, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да 
овој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се с 
мојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S 
хат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стевано 
не ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S}  
атим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као д 
овом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по  
најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и  
Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с 
ан Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпо 
се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, 
Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону 
вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло 
их нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што с 
па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</ 
о до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога поко 
има одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док с 
е свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те б 
ић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисе 
мо ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као шт 
} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје прија 
 на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест 
ен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с 
сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отво 
не на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — 
 пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком  
ише од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће. 
јдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је о 
је у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све ш 
S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога пи 
коме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и 
 — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их ј 
о су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред гос 
, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане чес 
S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан  
ају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се  
у људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука 
е опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи иско 
авом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка 
десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се  
и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истра 
ма и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда с 
ли да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, 
<p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</tit 
а: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским наче 
дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са 
ве јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.< 
 је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околи 
месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је  
есет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкал 
о у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год 
<p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Ка 
си.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратил 
азили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њи 
е још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао,  
ш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи неш 
екса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бог 
гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају  
су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали. 
трују.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити из 
више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, свак 
њи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тут 
ају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на  
ко радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p 
е она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радит 
ала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али с 
у зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло нео 
ој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечи 
ора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болес 
па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по 
урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце 
исто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је 
кле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају 
у — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила 
асић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога т 
се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у 
 </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто заста 
 сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко  
Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да 
ћа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у нед 
јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога  
 икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — ре 
 кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма  
ати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш 
а ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</ 
рецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта 
ј очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и пог 
оживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — та 
<p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} К 
тор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се с 
 невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „виз 
куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова,  
:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није н 
само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас н 
 Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем с 
ли крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даљ 
има — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворе 
 Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да пр 
во слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим 
е своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја  
е отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, к 
а за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А на 
јеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту. 
, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одм 
хран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од г 
 камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе 
е ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при ти 
 девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу  
.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и оча 
је више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје 
говори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у л 
ио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни јед 
уде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и т 
шом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи 
е бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш п 
ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга  
лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Млад 
слоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихо 
 да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа  
лим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна з 
бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто  
та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај јо 
 нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на с 
че Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, 
ако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђу 
 — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} А 
<p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да на 
приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек  
бица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сео 
<p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату  
пи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо 
Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа  
обом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та  
еду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрост 
тару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића 
 никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер  
е која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ћ 
се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите доб 
е ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, тр 
ици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас с 
Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та 
ашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону 
је — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити  
и ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица —  
м не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станој 
е све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погл 
лу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и  
л’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући. 
тво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари —  
 хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узм 
у крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам  
ела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љуби 
и доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње не 
адоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопа 
и се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву р 
анда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240 
ор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похи 
жупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам 
е љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</ 
смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Ма 
ратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ка 
рла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају 
е!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од б 
удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" 
 милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је 
тињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то 
 Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити о 
стио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тут 
 сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига 
b n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</ 
p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} А 
мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели 
ле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти м 
о ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је ка 
рце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зан 
л што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на  
> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече 
јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> та 
ростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ниш 
p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} 
 се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ с 
та, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на  
и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам  
/p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </d 
о говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то пре 
 и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана бе 
е дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могл 
е од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да с 
то да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих н 
 новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипи 
оље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} З 
ам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поум 
вакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и ме 
p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама уг 
дога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратк 
ици мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно 
подине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— 
ко је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности 
усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма. 
b n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. 
> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само 
<p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пиш 
живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим 
а ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шт 
ктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Б 
во је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је док 
а не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је г 
о слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из гра 
Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора ср 
.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на св 
.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој млад 
оље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. 
ерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и  
стиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћн 
ог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, 
укати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам 
 од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог  
 људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам  
рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим —  
у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке  
лан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си 
ем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојниц 
тци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив м 
е, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју 
и јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутр 
{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш  
 <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и  
 прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што н 
у, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напев 
в мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу св 
сто смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори о 
младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се 
гим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуд 
осподин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на 
та форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже ка 
жмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи 
и ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, б 
 доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да  
ј на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за ма 
леп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а  
ење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к м 
му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде  
ећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, 
д куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна 
ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам 
о, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љуб 
непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Го 
 и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адво 
ју нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко  
и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће 
падија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рек 
але газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што љ 
е и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, 
</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем,  
о кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се  
троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди на 
из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> 
али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ једи 
но — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се осну 
будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће п 
Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајк 
одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште 
се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што 
 Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане куса 
аће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Гос 
ло — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека 
.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај с 
ого боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се ве 
није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне ра 
и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни  
 <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задр 
 Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда  
о.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви с 
ој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људског 
тирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго  
Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се 
а, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устр 
али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде  
се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Са 
 да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још  
ј отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погл 
зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду 
велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспе 
 већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. 
у је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од св 
е пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— 
е Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те 
ече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје 
ко година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место уз 
 се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љ 
то се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути уста 
у, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руч 
и су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> 
ља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, 
 се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српск 
икових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубич 
амо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку 
 је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да 
ћу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага  
 који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је  
рким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он,  
ратском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара 
а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледо 
и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не ос 
а су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући го 
у.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди  
воме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како пот 
еизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S}  
>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су о 
шао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален 
ођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} 
ан, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јест 
 трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има виш 
ме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло  
сла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па 
е доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, кој 
p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа 
читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докт 
ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Ваше 
 на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, госпо 
тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог 
ихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар би 
рата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тро 
 ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Ни 
ешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} 
сао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Ра 
ћ је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашл 
зију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стип 
дмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та з 
 тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Ни 
укрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не  
"78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко 
било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње  
аскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од теш 
 и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" />  
евну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S 
мислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она т 
 у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних  
све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} 
кнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандир 
докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.< 
ош плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санд 
које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај н 
отовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом 
ом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S}  
S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умоч 
ха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, 
немогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих тр 
уле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу 
осачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до  
а, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, з 
Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за 
ко знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бо 
, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, докт 
ним јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца св 
 ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то ј 
дмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S}  
е говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да 
јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете 
вуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.< 
то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао с 
се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи докто 
. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се  
обар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је  
је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руко 
ени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишл 
 пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росн 
осподину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његов 
рти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се б 
аноје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, ка 
ме што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомич 
 се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да  
 младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p>  
како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и му 
је.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради свој 
ј планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово 
е то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се 
о очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки 
олести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да уд 
лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе  
у.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дан 
кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће 
е из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свр 
ило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, 
 јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; на 
то му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се ота 
ор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна  
 на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} 
 у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао докто 
су разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, д 
 и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p 
рпско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојз 
адава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је докт 
.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нан 
вао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор С 
цем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухва 
та им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је 
војче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 
ну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојч 
надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим 
е из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој,  
ревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} 
 могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робов 
</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ ј 
о своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чи 
> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу пече 
оћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.< 
 знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју ошт 
иташ кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа с 
дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све  
је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лиза 
о мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако изви 
јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на ус 
апојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Ра 
ј се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред ог 
е снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где 
одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p> 
ева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца. 
д празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да го 
, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарк 
у је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној в 
 страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из  
 жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapte 
 мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу  
 код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта 
р Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва 
ка зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови 
 горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и 
раткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не  
Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле н 
лике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнс 
га ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? 
ари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражи 
.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати од 
зде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечнико 
уги прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То б 
 пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Ч 
а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излаз 
у и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удов 
{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p>  
ада су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу  
ујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њих 
и, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</ 
док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Гл 
срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога л 
нуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско. 
Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Ст 
е попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Л 
еђу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није х 
 осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету  
ј бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод  
е ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их с 
} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од  
 ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије как 
запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та саста 
 изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио  
животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино? 
спођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете  
о <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски  
ва овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисе 
у по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћу 
да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што 
ови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам н 
еда са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога а 
{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога  
 имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним  
лизу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће н 
 отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до 
очитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата до 
ит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима 
 се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опрости 
ретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> < 
 спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Ле 
узбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника 
евљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио д 
 Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао 
нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала? 
>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније 
на има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни ба 
ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p> 
ећ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p 
издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је р 
д вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа С 
сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се 
букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо ради 
ло покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде н 
ица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега 
да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја,  
нало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њ 
та прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се 
ба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га  
ати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже 
е чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, з 
.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и  
а вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је с 
ли су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бив 
RP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је до 
би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је роди 
ца гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер  
ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући 
</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљ 
лико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала оче 
 том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен ч 
 баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сест 
та кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у к 
иће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с кол 
head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље з 
ћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две с 
ао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако ч 
њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Х 
ођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и 
ктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да вид 
 је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто шт 
258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребр 
ак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла 
у нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ о 
>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла нег 
ктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечи 
м погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p> 
здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепш 
да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а 
ека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљин 
} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, 
лио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из н 
, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини,  
е већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је к 
pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек 
74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Ка 
{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је м 
акле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хте 
Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако зн 
ела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шт 
ек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љуби 
у љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p> 
е фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њез 
атице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попош 
сподар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовиц 
провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао 
диже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју сн 
дишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и  
 али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> < 
је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долаз 
сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица  
био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине  
ио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви 
 на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у жи 
собинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе 
тране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао 
а је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћк 
над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију 
е „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био ода 
челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но ис 
то га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела 
 — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> < 
 те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин пре 
, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не 
.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла н 
 је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да поло 
Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред  
чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени де 
гледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мо 
и пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великом 
својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шољ 
кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мо 
ад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на че 
ако је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни 
дни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од пр 
S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће до 
S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љу 
чник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на  
 и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута к 
а у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна ку 
ет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> < 
авни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри кој 
ави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</ 
д вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала  
шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина п 
 свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} О 
оштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други р 
шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с  
и.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Љу 
шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb 
тељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека ја 
е несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ 
рца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу 
алуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто 
омоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојач 
 Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није 
но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади в 
положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S 
огледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искр 
Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко врем 
а“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Г 
пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања 
сту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше 
и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко 
ју.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начис 
нас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а  
 стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто л 
по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће ј 
акне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа  
> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у г 
 к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи  
ео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никак 
га спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева то 
спођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кућ 
до веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и в 
Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S}  
лила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојном 
е.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није б 
убица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је зн 
Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у сво 
својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава  
иметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи 
у незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумл 
p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чини 
лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му ј 
е све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годи 
p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема 
мет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити  
ка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој 
отово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88 
на стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била сум 
тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га са 
ре.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — 
ође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила т 
е исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе 
је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и мо 
почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу,  
ј лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица о 
и на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; 
 она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко. 
а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њ 
у а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из 
олико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беш 
 плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; 
ало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној опш 
оме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно 
а.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање ку 
 га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће  
е једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор 
нао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p 
га рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није бол 
е бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што 
ној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за д 
а како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свет 
већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцав 
Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сањ 
 пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегеди 
м.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ру 
глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> 
ино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап 
ити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да 
е — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Ду 
о“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило 
 га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— 
е стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа п 
и као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну 
} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title>  
p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разго 
жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно обл 
ња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S}  
ебе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу 
шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о в 
> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами го 
хта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n= 
p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n=" 
оју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрез 
лник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нис 
гарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о т 
ена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Вас 
анда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за јед 
Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу  
адовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су 
ело — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан 
 и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што 
ах.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од сво 
мим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор 
 из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је 
е персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохват 
памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она уки 
ећ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек пам 
ста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само ње 
да удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу 
еван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота 
ла јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{ 
и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу 
а и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне пр 
пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и от 
н баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли 
ећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта  
Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни 
ај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погле 
ветој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама 
војка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шт 
ао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехот 
на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести 
га жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас п 
ући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће  
ма дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре 
це као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} 
а грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S}  
ије овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана н 
невештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно 
дравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала ј 
 је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала са 
 и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче  
 пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликн 
уде, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине 
ица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је о 
о је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи н 
у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она 
а мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни по 
9" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило 
и па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му но 
сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> —  
а намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је ст 
} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и д 
био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за нов 
а и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у се 
ело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог 
 млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу 
има у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе уд 
јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за  
бица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро  
{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> < 
бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две 
 кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што г 
 и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако р 
очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чу 
 ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— 
 пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала  
 па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу ма 
hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најп 
 коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да 
ли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у  
„<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друго 
она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као залив 
верила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто ту 
срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како 
 но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливад 
за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу том 
вет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај п 
ала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је св 
м, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворц 
.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде ј 
пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — ј 
угарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очим 
 докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктор 
е до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори  
ла је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од  
то још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године  
, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{ 
чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да  
ни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ з 
ђа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино 
ђа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</ 
а Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До п 
а Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би побо 
а, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне ви 
није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и  
 писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму го 
о мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је 
те, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући  
лупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му 
ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту де 
о, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло 
сну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја са 
 Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене та 
ажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће по 
о тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љуб 
оплим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој 
ни душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јо 
ди из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јар 
а Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још  
ра а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на с 
па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До  
} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љуба 
лаго.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у жи 
е речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајк 
пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове д 
еда у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш  
 други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} Т 
а до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над —  
дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак 
о немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи  
 девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Прем 
ку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило 
љиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад 
— плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ни 
Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и  
 Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Ка 
 капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</ 
 она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легн 
етити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> < 
им кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>С 
цу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сј 
/p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на г 
S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је  
{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у ду 
це поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар пону 
 ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах д 
на девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божи 
м узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на 
н позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ дола 
ао бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Ан 
је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици ус 
а чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужа 
редимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се на 
ота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува пр 
његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону  
згледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му. 
 сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није 
/p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио ул 
го, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно. 
ћи.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила 
 берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први п 
о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био  
 пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у та 
о што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви до 
кторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и п 
кратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, 
а?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало 
њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помо 
ила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачи 
гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У дв 
удновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада ј 
ла и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — 
 ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо 
олази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марк 
Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> < 
еље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крч 
 то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањениц 
к.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна  
лио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се св 
био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да 
.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у ве 
} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио 
зон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два 
ко занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одма 
ица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пук 
те се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види ва 
ар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да  
ивот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p>  
жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брат 
ле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <d 
ма, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустил 
спођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање 
Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљ 
 њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи он 
дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је 
добри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непреста 
Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико ч 
 нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љу 
му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајс 
 о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живе 
 данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако пот 
.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сад 
ко треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, по 
гу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госп 
убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пу 
"210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту н 
је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је л 
двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она  
</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку  
ије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — п 
вориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Докт 
рег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у 
 је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> < 
прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је с 
а домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад к 
ле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не 
ио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек ш 
уца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је н 
лава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој с 
 целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала с 
ра Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Кат 
ј Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{ 
и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и ис 
м! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S}  
њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Ста 
туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма 
вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да 
 истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за  
 до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога н 
рбе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својск 
 кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да ку 
ш у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мо 
Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и докт 
ији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, 
које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмов 
замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ 
и почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Срп 
о, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови др 
не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише и 
треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајк 
јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и п 
две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да 
 те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одма 
нила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „хе 
ћи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Стан 
— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад  
ап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јо 
ла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала 
ван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром о 
 ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити доб 
лада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хва 
сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе  
да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети ст 
ој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да  
ритисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада 
е хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дан 
 није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме жив 
енула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — 
говоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну 
авно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Б 
 ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је ст 
.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње  
Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји,  
ојска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обич 
{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је ос 
} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан 
>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одм 
 су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих  
а покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба ј 
покој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила 
 и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по годи 
 су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у шк 
 ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У прв 
а, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остав 
ла, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек о 
о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о 
ена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакам 
е главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би д 
} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је гос 
ом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година ал 
 ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да п 
госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту  
у никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне 
> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и  
RP18882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани 
е њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болесн 
му, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако ста 
опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улиц 
 да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева ку 
"115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким терет 
ме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Са 
а цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љуб 
о и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{ 
је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић  
 удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина к 
а сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је у 
ли сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станој 
 стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља б 
егови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос  
/p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи  
о изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје са 
богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашт 
на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продуж 
80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукам 
је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Д 
 од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p>  
ом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па 
ега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав 
<p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је сн 
к, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Н 
е ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи 
у смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужа 
p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима 
а.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се си 
 поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девова 
још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милос 
о.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној не 
 је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, 
Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице  
<p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која 
вијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} 
м се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити та 
ндо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру п 
пођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окр 
!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је сп 
изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе  
а нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом 
Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја 
 господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови. 
гове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу н 
 хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред 
бица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да  
а као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати а 
илана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обо 
цу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као 
 се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Б 
</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је 
ица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Стано 
а погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{ 
рт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милк 
 Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није 
ати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — п 
амети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара п 
м прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме мест 
сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створо 
на.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живет 
доруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима. 
ило у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} 
 били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и 
не.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гле 
ј је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор п 
рим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хлад 
убица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срц 
сови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је б 
вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да об 
то зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче не 
дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, 
ка па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за 
у никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S 
 зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко го 
снуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, 
тиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из гос 
чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јес 
.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ 
ри људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно 
оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо  
е госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.< 
а су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у обр 
ла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки те 
олео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од 
ила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p 
 лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој варо 
евљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега к 
и уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу,  
 топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота —  
Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра  
ра у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а р 
рнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде  
ала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ 
="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> 
 Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањ 
у.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да  
омислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом. 
 на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупил 
Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S}  
ло, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најб 
зи њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кућ 
мназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио с 
> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила б 
де.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па 
тиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провал 
{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужасн 
ead> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује з 
е до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погод 
анине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело  
доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе. 
е а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и н 
вот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; з 
 до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне ли 
> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час са 
 једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јо 
 данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила 
у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко 
 нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, неког 
 у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва пр 
 подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, пог 
је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева г 
е пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу д 
ја.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала 
бац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се 
 смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се  
није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се 
ло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамн 
лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је пр 
а види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузи 
ца је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону  
ођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од  
отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да ј 
ове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу 
ва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезин 
е, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свак 
d> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког с 
а Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{ 
а окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што  
 су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха сво 
горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сир 
та је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је  
а јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ног 
 разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срц 
ину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В.  
у, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над  
аће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p 
 то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и С 
 девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је 
о играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у 
ловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема бер 
више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" 
је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док 
е је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи  
подин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санд 
стелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} В 
а? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увред 
падало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из т 
е у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази нику 
SRP18882_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В— 
 јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би 
; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, г 
адањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти  
тола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим  
 је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намешт 
{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе  
 мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бу 
мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему  
/>, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, 
У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан 
скреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су зна 
х господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор чов 
“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога д 
грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да д 
.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По не 
.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек  
се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли  
а гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђ 
аво — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ позна 
учица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У ис 
есници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко о 
 две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“ 
а, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све  
C1.13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да ожив 
магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни д 
м.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Н 
најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју нед 
 али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зи 
p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор  
ођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај  
а Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ер 
је никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од ка 
ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једног 
p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Мац 
 коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене  
 Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми м 
јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што ј 
 треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао 
 су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кад 
е да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не бери 
и неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце 
— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве 
p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p 
ремишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одг 
има дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје дру 
е Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубом 
те оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије  
, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој так 
} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, с 
 је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ни 
клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којим 
ад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не ко 
најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на 
оспођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>—  
не; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде рец 
езду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да ј 
ио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав п 
 да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, рук 
ца — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су с 
еће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је  
Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним п 
 дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах  
вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији 
егов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ак 
ој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у т 
 Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жен 
 — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и н 
ари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави  
вине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици  
аро и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, беза 
икла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор  
излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и д 
, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш 
 је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Иде 
 <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још  
чеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој суз 
на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Л 
S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да  
 је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та  
Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају  
би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је  
днога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је нов 
и почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слиц 
тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа С 
јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та н 
Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најди 
 доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда  
махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикра 
S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кора 
ало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави 
 појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу в 
и био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p 
младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> мат 
никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и зла 
ст.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</ 
дрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га ј 
ала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодо 
ућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећ 
Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест годи 
ву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни 
ктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих  
ућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика 
ше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор С 
ледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој 
 се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да с 
 Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска  
ше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече г 
чу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувал 
сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — реч 
рво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у ко 
аздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може б 
аздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-М 
ило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Р 
примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у о 
еве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у сво 
па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек са 
 као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао 
у који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ства 
ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био гото 
не дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он  
 да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после  
ка прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удов 
ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа 
 није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би јо 
, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћ 
денути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „г 
чи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} На 
и су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S 
е у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало н 
ог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо 
<p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет с 
 да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу  
 своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћ 
је ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; ст 
ор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој 
је од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави сво 
черњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо 
 теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би подн 
атке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S}  
а — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удар 
, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та ока 
Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходник 
речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ —  
е тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с  
 знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крп 
ивота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону  
га ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара по 
оћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има 
или.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи. 
оброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек ве 
.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у 
нцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Ник 
 ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као о 
врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, д 
и чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и н 
а је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет ост 
никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила ру 
позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су п 
ла Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по 
ту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још план 
ољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога кор 
123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло ј 
ес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је 
њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе 
 и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни ма 
рича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три но 
у се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то в 
о јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} В 
 показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој п 
о јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</ 
 па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкал 
е грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти н 
ку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да буда 
ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p 
Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи 
на цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ ко 
а.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p 
а кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из ку 
коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуц 
дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је 
е рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене  
 на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од  
а у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што 
а. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући о 
 се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам 
 је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад 
о већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се ж 
га гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на за 
е уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— И 
ли једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се сти 
у је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас су 
младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан кор 
коме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да  
 на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила ј 
де ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет 
 сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</ 
а времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по м 
котрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml: 
о и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одго 
и дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна 
чинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк- 
ог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци 
ло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, р 
о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распит 
 то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се оп 
оме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са св 
оспођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она  
 се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу 
пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да 
а дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово к 
се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи к 
овек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји  
н, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да  
 даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани стра 
 ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" / 
е тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано  
почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно гр 
вим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет заст 
<p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа 
 и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се н 
ј кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>До 
рада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је —  
се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху 
S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на дру 
 вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако заду 
 згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом  
ши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станој 
тама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да ј 
<pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> 
 није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој д 
учку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Ок 
з уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на 
настира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по 
о до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у ј 
је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску прет 
 Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелет 
ена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по  
 она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто  
 се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових ки 
, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надал 
ме часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једв 
 и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, 
 од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њез 
котрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се  
видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учи 
 баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи  
о грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сва 
{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S 
 не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег б 
о у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила ка 
еш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жа 
слима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чист 
 зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело  
 да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај сво 
а јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђени 
ђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни  
оја разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља 
авље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с 
’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тр 
 шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим  
сам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољн 
вињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нис 
то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били 
 мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом  
иве најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и 
лих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозниц 
као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љ 
оћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било д 
р Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко 
ли молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је 
 да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Мног 
дао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да  
лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без  
ао што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S 
ла тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати план 
војим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до  
е што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — с 
сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у 
у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само углед 
 су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да ви 
 из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечни 
 њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> 
 и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љ 
 курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких 
бе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и сву 
.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожу 
и јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг 
 њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се 
 је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи прав 
 међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је 
е пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се 
г зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, на 
о кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није  
гу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да доч 
 није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се о 
ру Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша пош 
 хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и тр 
/p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — 
што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога ве 
скало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезал 
: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, за 
ла за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то т 
а очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира,  
узом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> 
два је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испре 
, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и  
ћа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, 
 у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично  
е зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као 
ако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загр 
Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S}  
дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи д 
је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи прав 
 бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, ј 
 једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици 
n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — 
и је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, д 
а, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадниц 
 да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско че 
господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пр 
 ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, з 
 се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Мила 
омишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, је 
болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека та 
<p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се 
госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добр 
ла ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S}  
а.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb 
слима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па дево 
што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу  
и је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докт 
то им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не зн 
у му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— 
бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на ле 
— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код к 
вни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело шт 
е Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, 
ма нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити 
дмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мис 
 неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да  
Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је  
 тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у к 
ј девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне  
онак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та чове 
и.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се  
ко рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као  
p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно 
вој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се на 
орушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оно 
се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан 
е дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Кру 
да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад  
ско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ м 
е, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико д 
 <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве 
ик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после то 
аковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више он 
 ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда  
 и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, ка 
ече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је прича 
је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>С 
зић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} С 
рта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућ 
ћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра г 
истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да 
и руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p 
ће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S}  
био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом иш 
а.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха мол 
 му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је д 
онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био ј 
 и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, с 
то нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се 
идала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љу 
отив доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је 
рно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна зв 
ледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и л 
ове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> 
а стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се нап 
таноју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је  
ал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о 
из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Р 
рво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола  
пило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део  
 и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Бос 
марица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} 
 песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је 
 не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напо 
оја је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давал 
денова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслон 
је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелет 
ишта за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спа 
 што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће 
ису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија 
и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окрену 
л’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али гла 
ире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>—  
пођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто не 
 се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она и 
вља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се  
ао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза 
и, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му на 
се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се ви 
ац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Д 
већма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у члан 
војка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога ср 
каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд 
оброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p 
га старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше п 
; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то в 
 реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да проч 
д и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Ва 
ог оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је на 
ат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Нас 
а, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., по 
рнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана н 
и једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше св 
ри куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S}  
д наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бо 
ели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином п 
оје би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није зн 
е братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи у 
расли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта п 
ео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван с 
ми</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи 
ље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја оста 
ришта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нан 
{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у ко 
ци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака,  
е Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш 
стоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у 
рога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима 
 <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњ 
рен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред  
ече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има 
е; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови  
то га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште. 
којнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То  
им кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца с 
есекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у п 
>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курју 
уцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друг 
 пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли  
е, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је 
вати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Ка 
 разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља б 
една по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он  
две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога слика 
песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од  
ековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао 
им речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како и 
а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога 
по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђуј 
рајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице 
њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још 
астане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није  
 очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Г 
 да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња о 
 о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је о 
ашноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти ру 
ако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаре 
 прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје дола 
оје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој 
ао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p>  
ве не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће  
моћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца 
p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него са 
као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим т 
 ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фруш 
на дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила. 
озна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак позна 
егао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља  
ва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења 
ла је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима пом 
 већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине  
 па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нис 
лицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно 
 је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Дана 
тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>П 
се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у жив 
ицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, је 
е ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу  
 неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубав 
ни и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n 
 дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храс 
читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, 
нска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и 
зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.< 
 рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан 
е то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Вел 
ва реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито —  
е Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даљ 
о је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда 
оме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али сл 
да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се  
и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, 
<p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и н 
ци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до г 
уде да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац,  
анови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад  
ђи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде 
оспођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Ми 
 још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су 
ке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор  
о“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали 
 на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чуднов 
 оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала д 
 Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице д 
а.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако п 
 Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госп 
снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ о 
 говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрост 
зи у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору св 
е па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p 
 је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне 
и је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нем 
ност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њез 
рицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шал 
 очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Б 
у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марк 
 више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљ 
з дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она  
шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместил 
.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чу 
сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну и 
толу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведро 
казујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако  
а ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица с 
та је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са д 
ке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче диг 
вет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, м 
су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све ч 
била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде с 
отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтел 
лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млад 
о.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па б 
о.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога о 
евито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах мин 
" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љуби 
октор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по  
нај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадов 
ло док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се 
а чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса ниј 
 ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се т 
{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и ду 
 што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> 
="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Са 
 тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сад 
ици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци 
 Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p> 
сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је 
ада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби сам 
>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у т 
гаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p> 
 очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме!  
 у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потег 
ше него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понел 
обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{ 
гога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће ја 
Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> 
> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у ча 
о је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио  
и.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да 
е нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на п 
бици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро  
један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанц 
њи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко  
енас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме,  
исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несре 
ти, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је река 
видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки  
још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па  
 душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на н 
ена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је див 
свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао  
задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, к 
све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила 
е је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лак 
је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; чов 
 јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већ 
 што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била ј 
ао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шт 
рађујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то дере 
крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и нова 
јевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На о 
 мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окруж 
вра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себ 
нај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг л 
пали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шв 
бунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни 
и тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њ 
и мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу  
ктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи  
у! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја  
договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало  
и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека сам 
 многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Бил 
</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати 
сти свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ  
 је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад н 
 Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме с 
лом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно  
оћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да ре 
пи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таки 
која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пуш 
ла је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала т 
би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби не 
д се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим 
т.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што 
ти од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљи 
тојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за  
нима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеш 
тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је јо 
што ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је с 
> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Мар 
— рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија 
 за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој  
га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста  
ке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи  
ј Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђ 
еменитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тиши 
 народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим сп 
Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да ни 
рдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће к 
p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао 
ица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У та 
 Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла 
о је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија 
>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Са 
ог мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разгов 
 <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци ј 
е са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на про 
на и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је 
 — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у  
>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада д 
реви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>о 
 да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, ка 
момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао д 
n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч 
вога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо про 
 који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам 
> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n= 
ила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта вел 
ла жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је ув 
 Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година  
јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада зале 
 од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Бож 
 девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
 у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк- 
 ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сл 
е умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти ј 
 јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{ 
била.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто д 
рко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да по 
емо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му н 
жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, је 
окторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећ 
да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p> 
 шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S}  
 кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, 
трос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — уз 
иже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати 
S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и дов 
ктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, 
ице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој ср 
и као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло 
 па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио 
друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни  
.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{ 
о ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне ј 
ој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он  
 у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песн 
а од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дуж 
ви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>—  
>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак 
вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихвати 
128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко ва 
ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Сав 
ече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајсто 
p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали т 
 буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хо 
7" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да 
р знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како 
жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро ви 
p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S}  
р Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја 
там му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави с 
уст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада! 
ало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као и 
да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> 
па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били  
е се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била го 
даним лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз г 
хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихо 
ркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је  
се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву 
 из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко 
 види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се 
азима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сес 
аш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо  
Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је  
 госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што н 
.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да пол 
ругарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући б 
/p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другари 
исто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p> 
и се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозир 
пути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се н 
сподом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Мар 
ћи, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, 
 тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто 
ш синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло 
а! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — реч 
постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" 
Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти з 
те моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Ма 
ш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа 
вена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“ 
шло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор  
у, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са 
своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се т 
 је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — н 
још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мисли 
гне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рука 
јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S}  
 њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала 
е венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љуба 
p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се 
љак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и гос 
ла у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у 
обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} 
} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљ 
сивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста 
ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до мла 
то к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она ј 
и.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{ 
нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онак 
олела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не 
 ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман з 
иснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто  
веда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадиј 
 очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и 
речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна р 
сли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једн 
 здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> < 
’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још  
познала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче 
нежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У свом 
ла у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ  
оштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексино 
ођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер 
 тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа  
су ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти 
д год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад 
о слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по  
есенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу  
 своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру 
ева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не м 
анда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше 
, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје о 
{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да н 
 па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа 
е и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чу 
> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у ду 
га другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и о 
ала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући 
довицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} 
 дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мо 
гом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса 
ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку 
штовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољи 
змерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео по 
м на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом ч 
је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад  
чи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу 
>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и он 
{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. 
дала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна ш 
избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и 
ежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина  
еђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца. 
ктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје  
>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страхови 
снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p 
ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љуби 
ајдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и 
убица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и по 
ечи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће на 
} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то с 
ема човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није  
да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви жив 
н час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Мла 
те, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око докт 
едне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</ 
познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у 
tle> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенск 
вим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љуб 
пунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; је 
ћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили  
а.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи св 
 своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме прогов 
 оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта к 
р се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био не 
тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би ј 
волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку 
о причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина 
амет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> 
е зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра се 
на у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима с 
 Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах 
тинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрв 
есни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали 
боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он сте 
а више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више тол 
 талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се 
лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најте 
едао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у п 
ивоту срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} К 
су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати  
 очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица уве 
и у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја 
личити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутр 
 — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све 
 ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Так 
е новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благ 
а удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту 
 господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо  
<p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рук 
ван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи св 
н падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немц 
два своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њ 
 — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако ова 
ади своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила 
 слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га бу 
Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу 
јине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити  
олико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., д 
а диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла 
— била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило 
е наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, бр 
ња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да по 
 Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдаш 
 свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим др 
ираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је до 
писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на 
у а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живо 
свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој с 
о онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави пис 
заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да  
жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жур 
е се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо б 
 пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали  
о прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камени 
и смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући 
ам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу 
ас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе 
 Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, 
о, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> 
рво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрек 
у.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим 
 мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме  
дња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је м 
или. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вече 
 другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога к 
, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком  
Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сур 
Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изд 
на киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и 
 и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа ни 
варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао 
и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на ко 
 овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; 
лиже.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је ув 
е их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговар 
а жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба ч 
ијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палац 
са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена б 
бачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директ 
ати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то  
нуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћ 
ођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ј 
р Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катиц 
присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} П 
на за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Б 
 годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер  
веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је 
 пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је па 
танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје  
ра ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње х 
 добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type 
више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очи 
а жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила  
ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак л 
а су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу 
шке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби л 
ј се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није н 
ако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продива 
 братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под  
2_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је  
ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отп 
 из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да пред 
а.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних  
сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик 
ђи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар 
поћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Д 
.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра д 
’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали 
а грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јури 
ђе и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Л 
дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога др 
. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и н 
 у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио  
 сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Ми 
то против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупе 
их ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У с 
м постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, госпо 
ево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са  
 а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости 
не груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу  
е човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S}  
ху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио 
ише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не  
о кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек 
RP18882_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила,  
у не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се 
{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења. 
 са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било 
ећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахер 
пут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а 
> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне 
о га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у 
еву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако л 
ди оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} И 
ло чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као д 
ио сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му њего 
рао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особ 
етале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је до 
 да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после  
р Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је 
да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал 
мати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" />  
 што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њег 
pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело. 
овоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и  
ник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144"  
 га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек п 
ратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао  
своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена о 
е службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да  
, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} П 
гова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> 
ги да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са 
а онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косо 
о уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села б 
душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасн 
о се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да ју 
ни.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чу 
оме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против ње 
 на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе  
уди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше 
ржао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој,  
стао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва 
 кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисн 
га.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек и 
а онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</ 
би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов  
а.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Ми 
ање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и 
ктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друш 
јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер о 
праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад 
не душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила 
ову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је ж 
а тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи  
 читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одол 
 одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у  
>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да  
болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на  
 је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и  
у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} С 
ке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.< 
данпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха несл 
 свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га  
Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му д 
оју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да  
241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није мог 
 дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа де 
ад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ 
ади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> < 
ечи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи бол 
е и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити 
х се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској кас 
ктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Из 
 буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду  
ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих љу 
жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца  
163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и же 
о потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ос 
" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, 
о?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за к 
ко није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е так 
ла вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и  
един.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је г 
астајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p> 
адило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане ра 
лепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао к 
 царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули л 
има ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мал 
да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и з 
лесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао 
 Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три од 
авра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио д 
у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек 
д друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака једа 
од других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи 
љати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприро 
{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао о 
 једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цр 
ао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав 
о.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седел 
у.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбу 
десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након 
} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћери 
 енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, б 
годно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако в 
а у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госп 
ни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е са 
 што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољ 
о он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" 
 Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно  
 села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао 
 за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет н 
ли мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што ј 
пођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кум 
 обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће из 
окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по  
, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило  
љад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану 
рно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је в 
ак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Ник 
 дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће ниј 
латне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио  
ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљи 
што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би 
ики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, ба 
та је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и к 
га Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња  
 се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са свој 
и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, по 
 већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли виде 
почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа 
 Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је 
>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трнова 
.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто 
ана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан к 
тељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној 
о је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао  
лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година  
зин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину 
 он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио уло 
азговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је о 
јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.< 
Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће 
су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане с 
иће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пр 
"SRP18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица 
 живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју сна 
промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива шт 
ритрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пр 
упна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и  
 око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени 
 претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — ре 
ј, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги гос 
то је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, с 
о је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да 
" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше  
ичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму. 
Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту 
ћи, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га 
а је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње тр 
 човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу 
к који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где  
тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се  
ек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и са 
редио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила  
тране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао  
 боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинс 
чник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једв 
Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко  
н брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака  
да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и т 
ему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим времени 
енду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко п 
, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S 
читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима гр 
у се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се с 
је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да о 
ад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са 
јој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па  
.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату с 
 он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај с 
те, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта  
своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан 
ом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то  
 тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све  
и!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара г 
своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како 
ва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се д 
ку кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на  
и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљи 
е се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме 
уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио  
а јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паме 
о подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} До 
оје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се у 
</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих д 
октор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јад 
ад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су 
скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према окол 
> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Ч 
кивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, ув 
е мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који ј 
ко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њ 
њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште  
 у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео три 
говао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, д 
ош никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на  
видљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који  
него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он о 
у својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих  
га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгоре 
но да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмл 
х поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на 
нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с  
је младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type 
 Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао;  
да се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Оно 
о просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада в 
 баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Да 
та у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то 
 њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој од 
кве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика н 
р сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи 
ој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета. 
, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дом 
био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котл 
ци ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да  
 га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлад 
аноје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Им 
ad>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му. 
 и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У то 
либе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српст 
ва види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</ 
> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.< 
 попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{ 
p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“ 
.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава 
ичан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао  
 је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" 
ши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи м 
ту.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S}  
о на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дан 
— напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се  
ноје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ  
тор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељо 
г стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући 
ио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу  
 ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време 
кога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштве 
ајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће и 
е неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од гос 
горелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на преча 
уго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да про 
 приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за  
вих на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све о 
 дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свак 
оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало о 
ца што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредн 
уморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око с 
се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и  
ао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је 
е какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наско 
р је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речи 
исерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио 
тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што ј 
} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао 
пали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти. 
„визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар  
а и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чу 
 није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у кр 
епријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усу 
кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S 
ио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим д 
растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за ч 
зели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи  
инство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се биј 
ада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бак 
 је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Мил 
ди разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му ост 
ом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уру 
а се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, к 
у као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њ 
и од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери шт 
лону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није д 
да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слут 
ар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у  
 мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из дале 
 поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суд 
 знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: 
но дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сев 
ођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништ 
леће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне 
рана, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на ч 
 послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и  
иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „извести 
зо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то  
ођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица 
ебе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и по 
о човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше  
.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да по 
 је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није до 
— Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те 
а да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се разм 
више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се раз 
бом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на 
да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту д 
крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свак 
 другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи  
Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови с 
јаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ 
{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих р 
сти.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{ 
аким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танк 
дени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку п 
 Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушк 
ићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се 
8" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај пл 
о попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећ 
ма пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога 
 него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њом 
х спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пр 
 Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је  
тара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена 
убици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити 
у повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, кој 
ко потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћ 
уреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — за 
ина рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама 
и шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, 
ине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјај 
ека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ћ 
; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она  
а улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем д 
а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Б 
 ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мат 
.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала  
 госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли же 
ник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три буре 
ка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у ду 
 слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по ма 
отином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили  
.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; сва 
ако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву 
д је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p> 
ица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто су 
ошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од п 
 од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела 
а.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што 
очекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну С 
ња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се  
d> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет ш 
аде жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на доктор 
окат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p> 
т.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да п 
 Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родил 
Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши  
 јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В 
опадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану 
ењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>лите 
це — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш  
 појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све н 
и од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и траж 
стра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро п 
во у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала 
; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где  
 прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке? 
тане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није зн 
тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па  
притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгр 
да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</ 
 да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као м 
то прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још д 
је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S}  
аде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Од 
>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружно 
 мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану 
ао два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је 
 n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења. 
чекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> 
 је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерн 
њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке рад 
аже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> 
се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одоле 
заше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве зву 
— но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у 
та који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на  
о да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више  
 Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станој 
е госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си ју 
ћи да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како 
е и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете —  
 децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по п 
S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради  
је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{ 
овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепш 
 је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, 
 се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек  
у чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је г 
о није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железнич 
леда у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора С 
ајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па  
{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— 
е проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се св 
емим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочар 
ек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли  
ему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила  
му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, ка 
тко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да с 
а, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годи 
ође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим б 
 да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је 
 сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у г 
тило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> < 
ицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, д 
радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљаго 
 ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово  
 поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека с 
Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао  
.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не вер 
кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Ш 
 дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао 
 икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући. 
>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љ 
, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромаша 
 никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмака 
м се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео 
тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи н 
и на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио  
та је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека 
ор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на  
астио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке 
 по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он  
882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у по 
 на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вр 
с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало 
к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа ст 
инама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на дв 
анине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни  
title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу  
 једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> 
Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, д 
доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title> 
ом и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у вин 
 подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.< 
 то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот  
 тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по  
аним очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да ј 
ажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме и 
ве собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љу 
огало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њ 
 није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам д 
/p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио 
утала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p 
 да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; 
роз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да ода 
о, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седе 
о.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљу 
ва укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам 
p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ 
Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p> 
 могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло ле 
жа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто пр 
ети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној опш 
покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три с 
 по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{ 
оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису 
тишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао гор 
а живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био 
говој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А. 
сује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је  
бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало 
о.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не бу 
2" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нот 
стро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{ 
штро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је  
рема времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље 
 другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и  
> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општ 
ав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчав 
ла да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје  
надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и с 
та то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било 
ке, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Са 
} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру је 
882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста 
ива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему ј 
P18882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја  
тора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div 
а своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе р 
осто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га н 
ен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан ко 
ера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па 
не. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љуб 
P18882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венча 
остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу 
одинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буд 
даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb  
цала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да ви 
ума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више  
г удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p>  
а — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — п 
ћ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна ста 
 Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у ж 
ину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану —  
а.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је св 
; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну  
то се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је 
а је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себ 
оцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко тр 
леда како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, 
{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола к 
им затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се б 
 љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се 
ца уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — р 
? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љуп 
а која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва пре 
о и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овак 
ало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само и 
 на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Сав 
Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица л 
свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос д 
p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту 
у фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Ни 
 удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Л 
војче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана н 
{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и весел 
о.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p 
грли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег 
нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојз 
това.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Ле 
ту — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси 
, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје 
.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата з 
енутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то ј 
— <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој 
 и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину кра 
слетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи 
ћ, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну дом 
и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тих 
чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих  
 школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године пр 
ка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати пр 
окторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко  
зи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је та 
али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</ 
 хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} О 
 могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и памет 
тли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и с 
једанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва 
 мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго 
претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре с 
о час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса  
е улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити 
ни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас 
мах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и 
е врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа. 
к баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну 
но друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је ва 
видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам сам 
и госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која н 
а ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није  
 готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ј 
 мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте 
 прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам вол 
познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао с 
о ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — З 
кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у 
у светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује 
 Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножи 
 се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В 
то му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пе 
не а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како  
аскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран —  
 да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту  
а је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи  
е донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те пр 
ма се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас це 
вим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболе 
ве то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и б 
шта да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У то 
и није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро —  
енити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он  
леди у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госп 
 старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „ 
рдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су 
да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се 
е сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у дру 
сан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не 
о је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад доб 
вреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи  
— и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било мног 
ице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико з 
ин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веров 
м зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва и 
ело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође ц 
па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се  
ратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и пед 
“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најж 
ћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у 
општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са сво 
опада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по 
у болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Стано 
а.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами  
и су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше свој 
.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћ 
да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која мн 
<p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" 
— јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страст 
 Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је гово 
 му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} 
лом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила  
ула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке,  
његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несрећ 
емљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих  
а картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од  
у као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога  
тора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало пода 
се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје 
ј се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне љу 
да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркв 
и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога гос 
рују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има  
е не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са от 
ти с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варош 
вић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа  
 Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписа 
торовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" / 
ила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и дец 
 свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и  
е Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> 
ојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — 
потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлац 
их светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} 
јкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме в 
 је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад  
тим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода шт 
 вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали  
дога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је 
Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што ј 
те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора с 
ти Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео  
ерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански г 
је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио не 
су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ го 
ер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из  
е, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју 
ре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су с 
 сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којо 
/p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку докто 
клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мр 
колово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то б 
рову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Санд 
лану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у ку 
е све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено. 
на уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268 
ску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које 
 остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и в 
чао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указ 
 Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњев 
о би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му он 
рније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам  
а и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежн 
са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет ва 
 „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили поса 
као.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непр 
говом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погоре 
ла, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} 
} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту  
p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом  
 Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Р 
тово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би т 
ца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хт 
вих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет ми 
да снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло  
S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом с 
ише оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p>  
вих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О б 
ристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула ј 
на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не ви 
вицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а друг 
ом, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml 
але свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздра 
њивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђ 
 у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну  
цају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} 
о.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<tit 
 сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да  
очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла 
да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце жив 
вати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не  
 Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} В 
куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад н 
шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови 
 да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да 
ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској 
а у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она ј 
 био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад  
носила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло  
> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бри 
 како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него  
ори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће  
ици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће к 
Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплаше 
живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему ј 
 свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали 
вој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити 
у смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не 
човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле 
да као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, н 
воје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао п 
 Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је 
 учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако ре 
а није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} 
и, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је сва 
ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу ш 
о се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још  
жићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љ 
 стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како 
јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч 
к доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два 
 се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ шт 
р би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у  
ако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савки 
рачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају 
прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па и 
 у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај  
што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађено 
 јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан  
сирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи папр 
, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасав 
да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се ра 
зговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито о 
 да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n 
 јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у  
форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што м 
ла без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала 
 Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док  
 — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије,  
18882_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Ст 
доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти м 
> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је би 
 да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни о 
>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако 
 помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су б 
ор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слут 
убио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао  
су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, 
оћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Мил 
ти русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове  
у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових оп 
он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p>  
ке неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p 
асно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се 
то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа ле 
и девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад на 
твараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у  
ада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љ 
 срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако и 
очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> п 
ђи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто 
уло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери 
оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор 
ма.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{ 
 и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није т 
е прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ с 
руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у њего 
p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто раз 
тала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не 
риповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чуј 
Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Док 
ноје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им  
међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попини 
 сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доист 
 уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао. 
 Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад докто 
а се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уред 
 околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким 
ћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова на 
леда за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла же 
рема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску а 
ред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не 
т човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве  
е, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни ј 
сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пре 
ну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, 
гло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хит 
твар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе  
ија, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио 
 били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас  
ора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се пос 
/p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! ре 
у главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи у 
 обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим к 
тор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица ј 
шњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на ком 
а то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромаша 
ује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Д 
ргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као  
ас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него ка 
ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра поч 
им, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље,  
ону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе го 
е госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако  
љубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Мо 
Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пр 
="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било  
 нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која  
и врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{ 
<p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе на 
њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек < 
и разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био 
 газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како 
 чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око к 
особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек 
одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то ша 
болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге 
} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после т 
пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, д 
ојом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој 
 даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамц 
 никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену г 
м сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружи 
гледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је  
 знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је  
 мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени је 
 и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко  
ица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, 
е ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега 
ве осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S 
њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала бо 
Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>—  
жио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> 
ајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је  
убица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станој 
или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љу 
заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће 
 је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" />  
асвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина  
 данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није  
ретила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи:  
и нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S}  
н?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом в 
 још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се н 
 берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле 
а макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље л 
авра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је вре 
ободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и  
 данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обичн 
о из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесве 
х у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да св 
о шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те но 
 и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S}  
етна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да 
уги сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Сос 
 спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као 
тински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њег 
на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћ 
е и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери 
им из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој 
а у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ст 
без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби 
м за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукоб 
атити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} 
сти се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не 
порек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар о 
 питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та  
не, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше т 
етињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесн 
 ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао з 
 је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећ 
{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да и 
е, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У  
 шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је  
инограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, 
пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица 
а врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо дан 
о смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану к 
руго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> 
 утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" 
ро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше  
совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жаго 
и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каж 
ку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало  
> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очи 
спођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништ 
се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је з 
октор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало најед 
 је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то  
чаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да по 
посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу м 
огу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски 
мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одај 
ак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор неж 
пац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовн 
ија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се и 
равити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докт 
 црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли,  
било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још  
јао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то леп 
алеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србоб 
оле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти  
грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под с 
драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио. 
 али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а св 
 места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Ова 
и Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Стан 
и својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p 
она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина с 
Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К.  
b n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он л 
сто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санд 
де с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладн 
први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше 
 се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана ју 
или заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била ј 
о то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо  
ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb 
је било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто  
 је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је зна 
та мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор б 
.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драг 
 а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац 
 живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме б 
показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао 
зић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах к 
ната, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Б 
рне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} К 
 човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да уго 
а тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи  
м што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе  
="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи 
оји вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино мо 
Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В.  
 причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге т 
е његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први  
та.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде  
оту.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће 
плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по  
Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплач 
бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет 
а се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</ 
 задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек  
све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су п 
атељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање смести 
е у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропс 
 погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но ма 
 откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S 
осле ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута  
унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како  
љи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та чести 
 онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста ниј 
ло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће 
ике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко 
д Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело 
"248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро 
гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже 
p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе 
реба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то би 
аш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван 
на и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога  
ао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од к 
дима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону те 
ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.< 
таноје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по к 
своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по  
 узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране  
а ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опе 
о разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узм 
у је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борб 
 виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нех 
ћи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што 
ета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S}  
у што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадо 
. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго 
ма сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар- 
м!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види 
ао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне  
опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леде 
ска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љу 
е; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву на 
 она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господи 
пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три н 
о је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила. 
у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да  
о над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те  
p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> 
млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је дру 
планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечи 
ио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао  
а се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу,  
јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опе 
бица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први 
рише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као  
ца бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико,  
 зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и  
 му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ. 
не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат 
 благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је свој 
ао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> 
 је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још ни 
лађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица д 
о по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здравље 
есту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи 
p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући  
олијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим по 
војима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из 
 Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар 
, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје 
есени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео св 
вци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али  
тају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту 
 друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са жен 
чекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верује 
етко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика бр 
3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадос 
В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим г 
ре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јо 
ама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела зараж 
 <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту 
лађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло у 
, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на  
 Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је  
ра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ип 
Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S}  
це да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њем 
у поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоц 
па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши 
 и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па 
 <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Ста 
 да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и па 
е од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је би 
8" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а он 
 што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на в 
е Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каж 
р Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.< 
нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су п 
 одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су б 
вакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљув 
није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело  
ре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатељ 
п жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио 
на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — ос 
е зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком тор 
у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што  
Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћ 
Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Р 
удски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и  
води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који с 
е беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Сав 
а мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љуб 
мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> 
гу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима  
т шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</ 
нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код ж 
рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка 
а. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} 
ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ 
му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа 
ма — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушка 
и: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа  
са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помисли 
а до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је б 
едиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жен 
тва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи  
 се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећ 
ила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у ис 
т, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, к 
ам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине —  
, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> < 
нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати  
од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је 
бори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p 
S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је  
 тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, ког 
 орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако с 
д њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини —  
вути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Срб 
о живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођ 
 се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно  
ла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су с 
ет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша об 
.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли. 
ла што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, с 
о су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— 
 <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом мил 
елити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у 
И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује,  
ушу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао  
три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа д 
 — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а  
јим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да 
ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој 
ло га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су г 
ини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили 
 сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да 
Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напи 
 И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то го 
ала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поноси 
тинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не при 
земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} У 
 Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги бр 
у подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад  
о су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њег 
је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек  
и рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, и 
="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стеванов 
ли у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али и 
нашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да про 
ије ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p 
оговориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, д 
, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам каже 
 у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па ј 
да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина ко 
ужила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на  
 жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирско 
а.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У за 
о, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта,  
илком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Стано 
 /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз оп 
у, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца дев 
ак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев ф 
не позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ 
ћета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па 
сти и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућо 
анарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држ 
аорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине 
а се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за жи 
ити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је ч 
p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бит 
 — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се 
азивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ст 
ш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као  
а је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Тр 
епио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n 
 Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек  
рснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек 
, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми 
вану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</ 
једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мр 
 блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{ 
полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форинат 
 <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледа 
т година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то 
убав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан ниј 
но и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ож 
, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва за 
 басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју  
важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека 
ој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с  
Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу  
против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа  
мислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у ж 
 чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, сл 
и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом 
кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са т 
нас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом  
ко и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орл 
па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај м 
о у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотин 
Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ 
 рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје 
зића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно н 
, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме  
, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, ор 
 се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала. 
авка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар 
убица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У 
еку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће 
ој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до  
 преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати к 
поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Га 
 опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, бил 
S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академи 
ила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога рад 
ас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</ 
питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није мо 
ио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Њего 
 јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца. 
узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да  
ги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то д 
ца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и т 
он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерк 
 је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју поко 
аље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле,  
тва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не  
о су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је  
Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га  
 две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Фо 
ге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Г 
 гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно 
дати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на поко 
што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће 
{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па  
на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си т 
пазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече М 
да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да ј 
на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p 
ца устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — 
о тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био  
одари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млад 
кле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико сто 
 Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љуб 
ћ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, как 
аш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, кој 
е, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="22 
 сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас 
је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу т 
 но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зн 
 пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све  
д овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, са 
боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове  
 мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{ 
ада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Док 
Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш ч 
епа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа виш 
 пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, докт 
е читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле 
стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар з 
овица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се  
>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар нис 
исто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у 
ије било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком з 
о швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској п 
како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и у 
рх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако 
ачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} 
естра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спава 
као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су  
оз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном 
створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожеле 
е песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетан 
дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им  
да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала  
исала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалн 
 се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} 
ли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина. 
ђа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало,  
и као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прош 
о је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ј 
 На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали  
а Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, 
илостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата  
.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда 
окторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са 
о одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта ј 
спода и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора  
је хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по 
жем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога  
ејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је з 
 долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> 
>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још ниј 
била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мра 
тско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је —  
их ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах 
се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи  
ара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа  
аки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и го 
 им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из  
а свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само трен 
 помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрн 
 шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много с 
и.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат 
 њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели! 
поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаља 
ете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу 
и су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све  
ису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били 
тор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица  
 свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, догова 
оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Сав 
е са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до 
у једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме пора 
 грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши удари 
 људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има и 
ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни скл 
олета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очај 
о.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може  
вица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али  
 неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, мор 
, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело  
адати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима 
да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</ 
старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, ниј 
рзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станој 
p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — ре 
а, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb  
азио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" />  
а — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — по 
естио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари 
иротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Н 
22" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p 
 кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи 
сала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љ 
су другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је н 
азић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошко 
за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, 
а с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадош 
сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јо 
ћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је  
ричу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но инач 
рати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају с 
 читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су 
 нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title 
 људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало в 
>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранит 
доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, н 
ођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако  
боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе б 
 тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два 
бљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео 
<p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.< 
 и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да 
у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујн 
 година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу 
за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јо 
октор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч 
 густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но д 
и једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни 
е ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушава 
уке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи срп 
њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној п 
о сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху д 
м селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио с 
а небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што 
 рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида  
ки послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити 
рце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу ње 
унце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се 
 кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Стан 
 и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а се 
н и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу  
у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обал 
/p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што 
о џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примај 
он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме  
је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другом 
иле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне  
о, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву плани 
о умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојно 
м —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као 
кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке 
уо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом 
се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и  
а још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шум 
му рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> < 
крипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и с 
ва чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга 
се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркн 
сту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још  
а одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу  
репирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — ал 
осподин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист своји 
стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n=" 
уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака по 
.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у 
е на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје дру 
кој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с с 
српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} На 
отвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше  
уд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S}  
 такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{ 
В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се 
 — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара ру 
—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже  
оже да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су 
зика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и 
пило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прело 
" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српс 
их слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу 
чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С ве 
 момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S 
е би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које  
очиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер 
лога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски о 
 то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада 
а уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и  
скога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са д 
ве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару 
очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год 
жину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским 
} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дот 
 налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код 
зведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затре 
ајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не н 
има свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију сво 
; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Кос 
ио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; 
па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — п 
 опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се 
штина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну  
 мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су 
евну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p>  
и.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову ист 
оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отр 
ене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дру 
ећма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктор 
 удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се игр 
тара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар  
head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда  
рк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван 
, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам 
и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено  
а — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица  
рата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто сраме 
ош кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицо 
о бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир;  
апоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах ож 
нако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, ј 
множила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n=" 
етар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на о 
<p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу.  
е допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет  
и Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и 
села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Не 
тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из  
лио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— 
ри чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк сме 
е се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан  
 била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком  
нски грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је  
огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по мах 
, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле на 
е био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи  
моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — А 
ме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, гос 
ђа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да  
амо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује го 
> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.< 
и у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106"  
ахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она  
азе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма ш 
.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на 
оју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све  
 Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с 
оспођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак н 
} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само 
ан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је коли 
 у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да 
а јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој  
ошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Друго 
сна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S}  
опеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљи 
грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној  
пођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тума 
наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од 
ај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ва 
давно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја вел 
ије оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде до 
опчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очи 
маћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда 
е јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер оси 
узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села 
Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије ш 
попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да ни 
се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипр 
S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језг 
лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то с 
иси <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски 
е обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и инт 
да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— А 
ратску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је чес 
е брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љуб 
аштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се н 
оје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозор 
да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквуј 
ђивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позван 
у на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до г 
носи.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при  
 већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан у 
и га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесник 
 се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а и 
нуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у  
о-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто 
еван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бо 
то се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала н 
ељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Вас 
Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни по 
p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну 
? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p> 
S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није п 
не и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на  
у да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио. 
да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га 
д је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичи 
 с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих д 
о, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> 
отписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељ 
тор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p 
 <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука —  
 Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега 
ти свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се  
е стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин С 
„апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него к 
поме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} К 
ица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p> 
н.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сун 
ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице у 
е докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога  
 брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били зај 
ви лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у жи 
али међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним по 
 добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо 
ајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је д 
.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друш 
де по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Б 
е већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на  
дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је би 
есно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — 
осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но до 
е се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала н 
S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спад 
о је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час споти 
 разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том  
о да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови од 
а звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и  
т разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад з 
е а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо 
пођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад д 
у благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У 
задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S 
ако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без 
оја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, о 
ладен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се 
Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док  
славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра да 
доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога во 
 кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му 
е а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и 
 су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће  
рити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о 
рема околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са св 
дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде 
ба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала 
 граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али 
 Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не б 
ође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невољ 
зда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је луд 
а што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да 
е доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне о 
као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј мл 
ору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете с 
<p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p>  
дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптил 
 плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Марков 
S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни 
ко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Њег 
 погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукл 
з кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притвор 
га Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарс 
.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита 
шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне на 
>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да 
попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Кат 
 — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, дост 
па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да 
/p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој  
спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мора 
бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат С 
:id="SRP18882_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћела 
мисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ ко 
 десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак 
 /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто  
што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види  
е по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онак 
у, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке 
м песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана п 
зео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Док 
јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов 
Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно 
је куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <p 
цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S 
главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенк 
 тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p 
ас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда ч 
ем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по  
нији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам —  
њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не по 
 ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст —  
</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пит 
момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вешт 
е видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана жив 
 кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече 
глед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— 
— рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја 
о чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само 
доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођино 
ворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не мог 
 Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим 
нањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан ос 
је данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат 
 све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува 
две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Изме 
 поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p> 
ринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове  
дмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин 
— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми  
дим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће г 
накав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто 
 па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада  
и то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то  
, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бир 
у капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када ј 
 мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и са 
ористи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио 
мајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да ј 
рише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте  
а.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи  
емој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже 
— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођи 
а „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знал 
Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу. 
сничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној пр 
> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{ 
ива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно рук 
грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву стра 
.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред 
ишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха м 
д магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, те 
аноју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, д 
леће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом 
а Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела н 
 чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и о 
ом часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{ 
чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — в 
> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топ 
.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стар 
адржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан 
а јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пре 
петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рај 
добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољуби 
</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћут 
јзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље  
S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онд 
што текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако леп 
има, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орм 
>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као 
ише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па  
у стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чи 
ђа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете 
Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им припо 
ним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, са 
 никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p 
Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допи 
додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису друга 
она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станој 
е погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p 
тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када  
 јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила  
тење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злоч 
ђа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њези 
рчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше  
 стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одма 
гачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетен 
е и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чи 
ојавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сам 
, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна т 
доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој 
заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше поп 
а на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкин 
ла и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У  
ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снеж 
ки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних 
први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем бл 
е мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле,  
о да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за 
, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману  
тора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је ис 
S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу н 
а је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</ 
ди.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то  
" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по с 
, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она  
нас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПО 
лага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може би 
мах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да и 
а доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да 
последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у 
своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јав 
вка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш,  
а је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на 
ла да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кућ 
урила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није виде 
 и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело дев 
 забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче  
ци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кро 
итала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици о 
по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У  
лижила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би  
ди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прек 
госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу м 
S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче најв 
 а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме мес 
м часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи п 
 нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја  
} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} 
еки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива  
розница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни сн 
ји <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће би 
ца пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му 
дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена 
чи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече го 
очело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необичн 
робне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да 
божно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само 
о би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p> 
начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се 
одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном б 
рце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на  
ају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То  
 као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла в 
од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на кл 
о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раз 
истом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим уз 
годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати за 
о очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" />  
рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нат 
м па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беш 
тељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва не 
м чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк- 
шаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p> 
зија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муште 
ђа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — ре 
њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у сво 
уда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели,  
ни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики в 
ата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је гос 
го што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апоте 
 Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи 
спођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љуби 
 себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p> 
риђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресл 
 чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа о 
ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим пао 
 </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер  
никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је 
м одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој  
ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима 
бица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа н 
<p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире 
/p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића 
а самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљени 
х послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> 
жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбуркано 
их и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизме 
теде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је  
о подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих  
раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад в 
је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онд 
 ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опрост 
арави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна п 
а беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S}  
убица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужног 
е.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се т 
 отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав мож 
или!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица нат 
а је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде,  
марицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму 
драсла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су  
а песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму,  
прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога док 
ема крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој  
ти чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Н 
 другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа  
се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и  
 и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је  
 патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у  
своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p>  
 против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када ј 
а је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љу 
риста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За  
о пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот би 
шиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу 
а — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У  
им кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велик 
а брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки та 
га беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се 
 рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек та 
— упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам 
х сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли с 
аје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и 
ека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде  
 су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка,  
о ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год по 
ље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште 
а кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој ч 
стрешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Та 
че Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босин 
д јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућиц 
 више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цв 
ему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад п 
/p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n=" 
је сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Сав 
е у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова ш 
 Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме 
арога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све мил 
 и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја  
им очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на  
е буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих мек 
ба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула јо 
ј другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо  
.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке 
 Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме са 
 планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој  
 у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела д 
уку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће с 
аморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с 
ла жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како м 
трије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замо 
ас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По  
кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исприч 
в човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дуг 
овито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на 
 Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже шт 
м паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипи 
своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је  
 је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги  
је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горс 
о одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како  
ихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у п 
 <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде ок 
фу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече 
острујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислил 
м поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека нео 
 неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, сме 
а диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде г 
леди правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као 
 Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не 
 тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност до 
 опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако 
ћа прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>Н 
ком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чи 
</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце  
не дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и ку 
са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опа 
У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти сна 
ом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама бе 
лила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, јед 
ину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред  
и за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер 
p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ј 
како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А ком 
огледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде шт 
, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“. 
pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и св 
га чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој 
ица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и  
 милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли ц 
ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госп 
в и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чу 
невом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољив 
ко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме д 
нда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећ 
 нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милос 
могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога  
/> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ 
и оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за п 
како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми  
едује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} С 
е по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p> 
 да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то  
е већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има 
а дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме жи 
> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је  
оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна неде 
ице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са ч 
огледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да доз 
У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно 
 да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па пос 
анич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина једи 
је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њез 
} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будн 
аднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена ч 
опадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа —  
још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У  
наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на  
па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па н 
ка бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака пога 
ла је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим,  
ка жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је  
о доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој д 
часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође  
ко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све 
/p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на чел 
оспођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жи 
> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је стра 
у, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p 
а је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi>  
веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у 
а као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p> 
њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње 
 Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубок 
пут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету 
p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала,  
 се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а све 
 године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Поз 
е!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, сам 
ега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p> 
етеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а у 
 да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у г 
у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси о 
 и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра на 
ла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је д 
 тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p 
S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се  
ко речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ћ 
е.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да  
и.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је  
у према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја н 
це ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро  
.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Мила 
далу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне б 
оса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звуч 
.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој  
 сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах  
ило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви 
има Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи 
ога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да 
 је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо  
то сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми  
 је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чу 
.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну ч 
рмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! —  
е као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша 
ина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса 
е имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беш 
и тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S}  
ломе телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је 
о — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ 
ва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гн 
а пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима  
сподар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила ј 
ак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхт 
ину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је ошт 
тита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је нек 
само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу т 
оће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино ра 
ји дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господ 
лед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пу 
иво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада  
ала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило. 
ица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо  
или код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} 
румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p 
имље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна  
дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око  
се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S}  
да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пу 
ила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом 
на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p 
и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То ј 
 оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обл 
ока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила 
их две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути 
асноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило  
 пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој 
аволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила 
 вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p 
све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето 
ако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица 
ка вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по м 
ћи.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да с 
лесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубиц 
его што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа С 
 ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави пош 
м Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није би 
као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делил 
ан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да 
убица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и гос 
p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био кр 
добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајн 
вци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прв 
је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је  
едној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало мн 
 давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ  
 Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све ра 
 следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом,  
шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупеж 
о нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више мо 
он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју 
 реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве  
 синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто  
готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може  
пих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са доб 
није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — у 
} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је 
ећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше р 
ије сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина н 
а вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље 
е одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезин 
ла, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њ 
де роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S}  
тор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Л 
е сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке  
ошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни  
 даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њим 
и данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да  
, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде,  
 је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се поду 
ожанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојц 
еже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лаз 
е кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала 
 пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p 
еку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани  
ла те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа  
де лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на о 
 понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како  
егов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком ча 
а доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те 
 ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де 
 и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити  
да нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађа 
 берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор 
p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су  
 да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га ј 
 овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да 
ој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњ 
 попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш 
ођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S}  
 то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море 
а њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се пром 
ите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у ва 
, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао 
домислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ић 
ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, ш 
 варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу  
торов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову 
у удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се 
ећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи м 
е рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зу 
има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико 
ојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S 
из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ћ 
штво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та 
муку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све 
гом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа 
већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада г 
ци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар  
анима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је г 
ечи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па 
ти тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с кр 
S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, и 
а је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико 
ише брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад  
ојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку 
 још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али  
огом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко 
јој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све  
пођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу,  
је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челоп 
ршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он ј 
ра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али 
.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог мо 
чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу,  
рачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут  
рво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господ 
рођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу 
и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем  
ђу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је јо 
ађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље,  
 Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи л 
} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S}  
е требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати 
у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у се 
 је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу —  
 предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хв 
 Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо 
ктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је го 
века Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, п 
 Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упут 
е чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад  
дне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> 
 један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S}  
 је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се 
S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> < 
е тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњ 
е ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро. 
Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све  
аљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као ди 
војој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> < 
ео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био 
ено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Ниј 
ана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не испов 
полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планут 
 врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој м 
тао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља,  
руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком бо 
ор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер ј 
ена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недо 
у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обрани 
ца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господ 
ојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се 
и педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан па 
знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ен 
е чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је  
чао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стига 
чи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb 
, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало 
мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи ле 
Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри  
мице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако 
 сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бив 
 живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове свој 
S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан у 
љало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p 
јнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете зна 
е брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у 
{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас,  
бу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се 
дахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је р 
 а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као  
 <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита п 
а проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу н 
да тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време  
и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она  
га господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у ви 
 ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, 
 баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и 
росио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И 
још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем 
берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини 
ира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом о 
облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, изви 
обице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу 
 реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и  
риклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету он 
 да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме  
а да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праљ 
 доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.< 
причавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити 
ица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч 
 Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из 
а се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни 
збиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Марк 
му су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да 
" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села 
а жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотри 
е чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да 
ружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре  
 Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су 
жани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби  
ристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S}  
<p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом 
ви мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Су 
.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом 
 Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторо 
ље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а 
молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђ 
а је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>—  
 изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први ч 
ураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter 
е Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај с 
е се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у  
ад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то су 
/p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни  
љда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до з 
 више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" 
ицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи забора 
S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као 
— у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу ка 
b n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови  
од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им 
ам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољ 
кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види ка 
е ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је  
 ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао к 
ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је б 
Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и за 
е поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ћ 
 Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло до 
ктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за  
е му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.< 
ни и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте! 
радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се на 
ог шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крсте 
из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и м 
о мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој ј 
 горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па  
а дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је 
па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући 
, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова д 
 својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на 
ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и припове 
 миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души свој 
м пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће с 
 <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p> 
а њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</ 
 физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га х 
атиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Ј 
се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друш 
ника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом,  
ође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лази 
арту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан до 
мо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако в 
>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107"  
т враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи  
а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој  
-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сат 
екао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако ми 
дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме 
ати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и 
ви шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова 
ећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Он 
 на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n 
же.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли 
љиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла 
— рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хте 
 од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p 
вцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило  
 Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а  
, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса  
 троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда  
е био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ ј 
писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се би 
огледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у п 
квену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припрем 
опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом  
 боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа 
о! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је 
 вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на 
ва — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашен 
на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љуб 
 има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо  
мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стеван 
, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.< 
 не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="1 
добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Бе 
ње дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили  
 сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и  
ноје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да 
 из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуц 
за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не за 
орила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ ви 
у <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту 
е курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то 
ово, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, т 
ју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим 
навској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била 
од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха? 
 се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела 
 госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново 
ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} 
ш веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајк 
рви дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S}  
епо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађ 
је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p>  
 душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру паме 
в доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је не 
уће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p>  
 Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој  
м се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жи 
лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а 
само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже ш 
.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десета 
це В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S}  
 госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је  
запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада?  
 подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>С 
и му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јун 
 чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк 
еснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присена 
у на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сања 
в Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршн 
— рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја са 
чистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У 
дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви с 
ане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко 
 час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало и 
 пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од са 
 Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, ка 
ина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације 
дини.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у 
ај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чу 
октор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S}  
звиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на ње 
азилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љ 
 и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена ср 
о се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разга 
 песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је с 
.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и г 
но јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпо 
из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</ 
Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, 
као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на 
е жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубиц 
p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састав 
ам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попу 
} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не пом 
тину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{ 
само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали дев 
ких врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог  
 Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утир 
 већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пр 
а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и т 
ари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанк 
али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — к 
 слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово 
лада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизм 
— Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата 
ад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свра 
о му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора 
о не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем 
о.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Оном 
> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за к 
S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио 
S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>—  
а видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на  
а фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио  
 се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођ 
е нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени —  
лове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И  
 Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су пр 
ца <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа п 
 косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? 
ла фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада 
 обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{ 
аљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише ка 
есто а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди  
а ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен 
џијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по  
 велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се промени 
биће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!< 
итаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, М 
 <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није  
у се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар 
<p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од  
тати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срб 
ло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та  
} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од наднича 
ам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оз 
ашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{ 
срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о 
>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да 
 за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели  
тан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњ 
 поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни д 
убицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје 
, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на  
 притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих дос 
 <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужван 
ли су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одл 
ле Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На  
Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клон 
у исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, рани 
не три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за 
ер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нис 
зговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бија 
о човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их д 
ели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек посл 
момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро у 
 видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из глав 
рај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто  
 својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани. 
ли одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примил 
ре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу каван 
и, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тог 
 чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко 
 живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у  
 скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S 
иртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер свану 
а и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа  
у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким пр 
анда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам 
 опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када 
е, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајко 
ану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде  
до безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мот 
тарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати  
а је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> 
ед својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак 
 право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p> 
него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам г 
своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона 
ово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није би 
пин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само у 
 што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па д 
жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје б 
{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислим 
ије видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи 
ече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{ 
се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне ли 
м је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година л 
зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81 
ћ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" />  
а хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како 
и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из ба 
махне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другари 
ни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Ла 
о су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то  
 прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта ј 
то оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има љу 
је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор 
се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам д 
риљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и 
ма.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч док 
 зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S}  
га носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, чели 
 ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари на 
 — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се мо 
а и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна,  
самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад 
с и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетни 
е ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као ш 
у ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ћ 
дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по  
лила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи  
је остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим з 
 Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах  
лика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубиц 
е уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истр 
исто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци п 
зорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, надне 
ад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску 
о бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага 
з.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице 
 није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало  
се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда н 
јнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb  
д старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће ра 
е могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да 
мало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док  
ћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико реч 
општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зау 
мештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане. 
, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг. 
октору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша 
три на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лак 
при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у груди 
едан хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена  
не у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џе 
ић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господи 
p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла с 
 у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска пр 
не дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био гл 
а нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из ш 
 изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница  
трајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукн 
ва два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{ 
ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једног 
ио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку,  
мо не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није  
им борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, 
поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надов 
рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала 
старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у ру 
са. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> < 
том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испи 
а захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би  
ису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно  
освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан  
 у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промен 
само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлост 
остала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је  
идала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манасти 
 је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био 
 <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су  
- али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама 
а јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као 
ица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама 
пан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћ 
 — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </ 
ли на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помо 
вена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter 
ead> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав  
ице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у ње 
е, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што ни 
К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S 
а се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Б 
за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно: 
 али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му 
нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S}  
ој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто  
иловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи хран 
о, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, 
, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко и 
љена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и  
кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затре 
 јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше 
 он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу ха 
е умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гроб 
д’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да јо 
, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и госп 
ка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва ст 
ат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и 
есрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пе 
је а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као оби 
о, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из  
 посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан  
ћу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју 
ђа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада. 
отле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорози 
 се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, биј 
удна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога ча 
 а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енер 
а залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p 
Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав 
а у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводи 
е колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо  
ни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили 
S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро  
човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама 
у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, зав 
 Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први т 
ице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца. 
остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се 
 /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се 
вој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздр 
ако је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи  
 Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде! 
 што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и н 
ање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нат 
сиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице 
а је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој друга 
ромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како т 
 дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> < 
реће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му 
ш синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батал 
<pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у груди 
ину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су диг 
е роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се 
десити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и  
и његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу  
Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нат 
адо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и 
 на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим 
та ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p>  
онуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће ја 
д га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцар 
ице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женск 
и да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечи 
а тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретк 
тор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И он 
ас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трип 
 описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разроји 
p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да с 
госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се ча 
истроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{ 
ао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене 
В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана 
 је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“ 
 — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се уч 
а из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кућ 
да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ћ 
још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу ње 
 још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу,  
/p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књи 
од куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</ 
ји је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.< 
, да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p> 
" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и о 
снији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од г 
, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром 
> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао  
 у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни д 
>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и по 
 је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нек 
/p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јо 
овице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и п 
p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш  
 знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу. 
ма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила 
ада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> < 
убица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> 
м мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па  
амо што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва м 
-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по  
до што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и н 
ућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је 
очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p>  
к и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта ј 
на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду 
.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад  
то година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац,  
елена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> т 
 се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина н 
и за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p 
еко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у кор 
кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лисн 
то ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па бр 
, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма  
, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована  
 а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чист 
ну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, виш 
 је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске миш 
ше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом 
тор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је з 
 <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није к 
Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидел 
а узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око 
е су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да з 
 будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на 
ву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, 
p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округл 
загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му п 
ек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те нис 
ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, и 
ње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бо 
ега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на 
а било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају д 
 ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што  
ни своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>Посл 
} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у жи 
а, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сак 
 кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је 
 пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA 
вина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које 
ане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је к 
ли одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао 
/p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да 
Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде 
 је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она 
ких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n=" 
 у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса 
ђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, де 
колини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћ 
која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин уст 
није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће 
 оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у м 
ладој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да ода 
на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та  
грљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече с 
ургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзаков 
 кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да 
днику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао —  
.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде г 
стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, ка 
ш тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети  
овица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чи 
а клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор С 
ој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било 
еславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије 
реба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после веч 
је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и 
али у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајку 
</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затре 
едају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p>  
ну коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и п 
естри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ет 
опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко  
 првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће 
p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није н 
би свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље с 
ело, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича 
 оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко 
говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам 
а би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племен 
" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек ј 
кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, б 
стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} 
јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој  
ме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очиј 
азу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загр 
ћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p 
тов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p>  
ине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло 
 Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски нар 
ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претеруј 
ноје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је  
е женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор чов 
p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор С 
млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине д 
Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два 
ођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толи 
ва форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни 
</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај ц 
о и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, г 
ви.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време  
 налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је посл 
је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то виш 
 је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на в 
.</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и инт 
о да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; сред 
која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше  
лина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов д 
пет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зи 
кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за ча 
виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда 
ј млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се ст 
S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с кој 
> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како 
није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе 
написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра  
ену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први,  
убица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} 
адија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђа 
 — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је п 
ало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p>  
ио уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по пл 
је срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти 
е Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{ 
четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије  
помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би доб 
и и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свег 
 се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса  
 Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чул 
клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом 
ктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи п 
 пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пеш 
> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој 
ћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p 
Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то 
о висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. < 
стирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на 
од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То  
уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љ 
за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S 
рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер. 
ца је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој гла 
оли био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собо 
зница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха 
рк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — 
дило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у ма 
 у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Св 
 пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоц 
 све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила  
 доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- р 
која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила  
 па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, б 
 изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} К 
 све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце,  
јком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачиц 
речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на 
 се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво с 
пођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значај 
о земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска  
 чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога д 
е скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаж 
о против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала ал 
о мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једн 
у, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је 
трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу. 
а и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је гос 
 они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Ст 
злету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> В 
ти на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се 
је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за ве 
ру Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио 
фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пи 
на не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно  
ају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом 
се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с к 
јка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здрављ 
накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики  
не а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа 
 песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха 
оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа  
 чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ћ 
им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осети 
свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су с 
нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љуб 
 млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици ста 
 део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума  
о, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> д 
али по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, под 
 Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} На 
аца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, пр 
и; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> 
атио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете  
 њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да саз 
p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сад 
о чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном 
 почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S}  
 да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — ви 
аг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том план 
осподар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истин 
ети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је! 
ад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у ј 
у је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у 
аска у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косов 
вољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</ 
а је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родил 
ио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов ж 
срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </di 
извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само срет 
 је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште. 
ко нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису п 
.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим ам 
<p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куп 
 Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за  
он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред о 
о, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу  
то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у 
сти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О бр 
себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и мира 
.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} За 
..</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац к 
!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпо 
 за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>—  
утра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка би 
 не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је неп 
питкујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарал 
р је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацел 
?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после некол 
ихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очај 
 и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шт 
ђе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где 
11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса б 
 ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> < 
удили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; т 
и живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако ј 
усед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и 
прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић 
екају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јак 
крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила  
нажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену 
д, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S 
он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухи 
 говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и 
ворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако 
p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да  
а јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S 
ила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и све 
ијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно 
а Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она  
 три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} 
епрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p> 
воката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лаз 
тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити  
алица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена. 
ио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искре 
азговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских  
од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S}  
 па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице 
овима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити пр 
ст.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е  
 на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић 
о ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.< 
те!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} 
</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће л 
 да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} 
е — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — т 
 „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S 
ј ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима  
у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су 
а је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</ 
 коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде  
с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лак 
а то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други 
ме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почел 
р то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростит 
пао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та к 
газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор  
<p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово ш 
продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад  
— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка зав 
отарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi>< 
тар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> 
дина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и 
оре, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја  
.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и госпо 
ноје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласиш 
/p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће с 
знао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајеви 
 <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек 
м све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити,  
лашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим бли 
} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само пр 
 просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће п 
у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с д 
сти.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица 
али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава к 
ричам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваљ 
дела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подр 
е за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама 
није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S 
 не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужн 
х руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснув 
е да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе  
мах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх. 
ећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Мила 
о у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да са 
> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мо 
руга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштв 
ице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш с 
бочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, 
данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p> 
ест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети?  
е, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати д 
 Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час  
зић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу  
вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p> 
аме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповес 
и се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати  
рлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, 
оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} В 
и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није ник 
 Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан  
а је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је с 
ти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по 
оре, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним 
е — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар т 
 једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапн 
н је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш  
“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је  
ој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за го 
дном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном дет 
 на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо др 
Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник  
 жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Сан 
тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В 
p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој  
ори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је ре 
ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет јо 
иноћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и  
p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лак 
руд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита 
ој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његов 
ина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на пом 
ој књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први доша 
а да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хо 
тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Срб 
еће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и н 
{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка 
аместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како  
— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сед 
 самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрен 
</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио 
зића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала 
ају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, ка 
оњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пре 
е на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удеше 
м сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мал 
мрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајава 
о би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад ј 
етио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, ј 
спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Дру 
{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у мл 
ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умет 
ио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала 
ца Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што 
 је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како ј 
е Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта ј 
залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредн 
носи, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди с 
>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, п 
ставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p> 
ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ  
еш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е ниј 
смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у жив 
о њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" 
 је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам см 
ца би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним,  
свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се бе 
дина слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Б 
ст не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p 
 Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће д 
октору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се гос 
е добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може 
игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и п 
 ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја с 
а општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту ж 
па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу,  
ао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па < 
дела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" / 
ознавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у ње 
дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег уж 
 Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахи 
а је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим 
ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пр 
 лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га ко 
има.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна 
нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се ника 
 кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> < 
 свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" 
етка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У  
ако је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну осно 
огу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{ 
о сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на сво 
 је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки  
алом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, об 
а по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја  
ена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје 
рошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запа 
и у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе 
јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p>  
 јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше од 
и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесни 
је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светко 
у.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх  
а Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала  
head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају 
n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуц 
то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову н 
ле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општинс 
p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и к 
 речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је 
 Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилуј 
ада их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало вид 
.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха к 
ском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић 
е, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће в 
" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p> 
р о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девоја 
Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти та 
га пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; опи 
рхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у св 
и доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, 
Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових ле 
уди, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по кро 
 враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без ме 
но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и к 
етињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћута 
ско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живо 
ила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станој 
трашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Н 
 пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претр 
 што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Га 
Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш м 
е само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — реч 
е арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне до 
ић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољах 
то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече 
оја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко к 
о је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим п 
 <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој 
ђе на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разго 
м колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој 
ј се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</ 
је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје  
ужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које ид 
<p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p 
о запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу 
: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како  
ек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак  
акла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле  
им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му  
ру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да вид 
материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим шк 
а види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по  
д милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом 
и маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“  
аше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим 
мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштри 
о за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу,  
говорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви  
идела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај 
е преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико —  
таром; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како 
дила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па 
 сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, уз 
.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је до 
ман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће ра 
 кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо неч 
чере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још ниј 
о ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који  
овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичи 
ом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим р 
 би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлеп 
>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фиш 
Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је 
 рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима. 
уо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодн 
ља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје  
 писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варош 
{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што 
но рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје  
 ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни је 
ђа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко 
замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбољ 
ст — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госп 
е није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по стари 
S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — реч 
Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Х 
е у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То 
упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте  
 више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од т 
илан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули,  
недеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три 
туричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, 
воцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом 
реко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то 
а доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице  
е Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? —  
 би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио леп 
мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из пра 
ки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора  
ампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници би 
в.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То  
је од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи  
о бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепа 
х ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса 
 грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила ко 
? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не 
за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји с 
кају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како кој 
ко бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољн 
 на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни 
 како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек 
земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост 
 се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала 
аче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио н 
ла кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p 
рта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година,  
 задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лиц 
је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на ф 
ко се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} Посл 
{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{ 
е Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао неш 
ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах 
рпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је в 
 три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим свето 
ћи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој ја 
 кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штет 
. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је 
{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје  
Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, ка 
 ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — узда 
head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем  
наткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин т 
</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни по 
лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године  
ца младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на д 
о се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сест 
ричаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са гр 
е адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p 
и клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му ота 
 своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све  
 сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" 
уседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је им 
{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није т 
ad>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрт 
 вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међут 
и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва 
 окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</ 
кој шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешт 
а.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је  
јде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физи 
нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за 
ути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте 
спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи 
е свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бе 
децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.< 
к да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим ни 
пођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и б 
?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само нас 
воје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све 
 старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, з 
хватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће с 
тпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јад 
о, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе 
са.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и 
да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србо 
о чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi 
и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је  
 је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било би 
е, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме га 
 Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом,  
на не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са М 
воје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре  
 госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама. 
у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њ 
чи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ на 
 су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био доб 
о ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад  
те али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се  
е за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</ 
 те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо је 
дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић 
заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да б 
ио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те  
а руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</ 
} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док 
са је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој  
ко десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта у 
 тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н.  
усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну ш 
е луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} 
ане него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад вид 
је ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у ср 
у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој 
ет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, ниј 
Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазо 
материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном 
лео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговањ 
уке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани 
е снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу сун 
 неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на у 
је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати к 
 и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудил 
исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је 
адна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је о 
боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку постави 
зе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево 
ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и 
ла бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, до 
 <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S 
{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“< 
="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и ми 
 поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погл 
воме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве  
навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="16 
на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <for 
сећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, 
она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у  
вета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У св 
ан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи св 
еки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда 
p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> < 
 сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле м 
и „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко ни 
 она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S 
 нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се 
м приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и  
шко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? -  
а је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да  
путио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком 
оћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докто 
шко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену сво 
олесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са ма 
ада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубиц 
9" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичај 
а своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа С 
о јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их  
</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у 
Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице? 
тор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, как 
оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала  
едва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу 
се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; 
 испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од те 
 мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би нео 
ма; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{ 
p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом зад 
У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, кој 
ица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак —  
човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрв 
 кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и  
ила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, ка 
а <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбу 
 одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова с 
 а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чу 
видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све ј 
о причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе 
астара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу 
 наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а 
ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p 
ије тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, 
ди чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско  
хнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Б 
та и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—к 
 се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одм 
ако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса 
е две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој св 
није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу;  
 излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљив 
 <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— 
на у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи к 
а ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбо 
; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три 
p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој 
ла последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљ 
 та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" / 
.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па 
ал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да 
и не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, та 
је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застир 
ако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и 
Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се од 
пељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина зд 
но.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће ч 
осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар 
се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испе 
pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може п 
ује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе у 
 има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час им 
а.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</ 
сли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и ужив 
се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синк 
а ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца 
 глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју —  
лена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку 
па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро 
једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санд 
ра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је 
 како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођ 
. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наиш 
власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушка 
од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише. 
ад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко  
устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни жив 
те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па  
над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у  
знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме 
 јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак 
ити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и бе 
ко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја 
зном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Сте 
е грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан 
ећ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се 
ети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом  
 детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они ми 
тежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, 
не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи 
хне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, о 
калица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса д 
ирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докт 
ила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубиц 
штар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у п 
тре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини. 
е.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а 
еђани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаш 
 Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу двор 
столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и з 
први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрес 
у су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај пото 
ена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне  
сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га 
аше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине. 
ћи Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према 
ок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под ше 
о од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, ал 
 стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слуша 
рце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се р 
че доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим 
ор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним 
<p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писм 
е, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Извол 
 Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кида 
ало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот  
Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе ма 
хао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јут 
p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало 
опано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да  
као него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапорти 
ко и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као д 
ом.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лат 
 писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто зами 
 готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад ј 
овек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, 
век мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је би 
а и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био прв 
кала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино  
ће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне 
е пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> 
са је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени  
Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољу 
едељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази 
у топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје  
разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута оп 
 ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањ 
лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај 
p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252"  
што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написа 
густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а к 
дати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику  
гао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин  
није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, 
це погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то н 
 ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би 
есело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, н 
и поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се к 
 је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубиц 
нце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема ле 
Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у друг 
ао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз  
ла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста 
риле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и дух 
их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, ч 
подина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради ј 
 свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе ј 
> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млад 
ајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и  
аурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и  
пој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{ 
?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд  
у писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ств 
еде код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се 
вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песм 
како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и 
јте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрх 
а домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице 
и у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак тер 
} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада фор 
 брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада 
ај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својо 
ругу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници д 
дога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот ње 
е седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а  
то:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љу 
бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па  
 <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој  
бица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лаз 
 се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца 
 види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били св 
а који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде ка 
цу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не че 
њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и  
ај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна ср 
 Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа М 
а ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да н 
цу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичиц 
 закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура к 
и не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко  
 заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи 
о је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато  
Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет 
 се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже 
Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке 
а.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из ду 
 <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добр 
Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила б 
а је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није  
н час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике пла 
ху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> < 
. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — р 
 једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра 
е из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S 
ао писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била 
утра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој п 
јући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиш 
је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека матери 
pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вам 
аћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове св 
же шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пук 
.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{ 
убица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити 
у ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: н 
 га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну п 
ј дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{ 
сти и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја 
ове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и  
у сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе 
бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два л 
д њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни друг 
> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у мана 
де нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, к 
ауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх 
века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српк 
а у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном 
 лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да б 
Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, п 
јом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та 
пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем 
.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Ма 
да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који  
под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је траја 
 продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Прев 
вом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је од 
— Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n=" 
овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда жив 
јем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се  
Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У 
еснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише  
а похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није  
ио дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мал 
што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изнена 
то с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу  
рати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Т 
 свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је 
адити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишка 
 ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али 
 орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, д 
у ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је т 
јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapt 
и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има? 
ад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог д 
 осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпо 
на обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовал 
дала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљ 
а жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укор 
 јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кор 
де би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да  
> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а н 
па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Ка 
ца плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти  
вораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и 
во а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толи 
 свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb 
т.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p 
плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све ко 
 Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити пр 
ч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одско 
е првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме ул 
чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душ 
 на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из и 
} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаћ 
а буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да за 
 вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица 
као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p> 
ли, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су 
те вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да д 
оспођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Бо 
ника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино 
 сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајк 
ест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не 
, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час о 
арице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да 
, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Р 
наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно де 
собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљ 
 вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми 
живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не го 
Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је 
с сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у жи 
шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ра 
 ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили п 
ла.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутури 
 шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице 
уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле  
{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на друг 
а пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лак 
ари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из д 
сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час 
бишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога 
се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту ве 
наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и у 
ливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа 
ица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је  
дољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто мол 
>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чис 
а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но 
 није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не  
о.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Докт 
 Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њ 
ан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љуби 
 да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шт 
а рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крп 
а своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у  
овите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор 
да докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Стано 
о грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со  
ти запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> < 
 беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао к 
а по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе,  
таше златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се  
ђе доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букну 
> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У с 
ег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и боси 
 је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице 
хну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Ром 
 Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка  
S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније  
 кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураш 
 издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санд 
нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па са 
ти на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана  
сна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њези 
говори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њихов 
једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи ком 
ами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и т 
врне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштв 
руги лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, 
ешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога  
 цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и 
утила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>М 
и калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то веш 
р нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали  
палио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које 
Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвал 
оре у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да з 
ијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак,  
 оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ок 
ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује 
<p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} К 
 ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубиц 
 све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Ва 
 Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме 
да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из 
осови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div>  
ра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мал 
мо по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и п 
ужише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су гово 
своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра ш 
 Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора  
а томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће  
 Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљес 
у ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни з 
ла на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се  
о се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја 
ила је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био чо 
ан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од 
осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе 
ама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — 
блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћу 
ицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме мол 
ође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја благ 
чима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу т 
ђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и 
S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још је 
нину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једн 
а би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века 
ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буд 
ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утиц 
и разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго 
ал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају  
 било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Свој 
его један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега че 
том ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка  
 далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла  
n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помиш 
н мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погле 
 очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да 
ља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И 
?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар 
 лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им  
едај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе 
 је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да 
о захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућ 
{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти ша 
 тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зве 
бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник з 
ући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у д 
ао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се  
радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се 
цио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и  
попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па ј 
В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p 
одне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете  
{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак 
њства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S}  
 Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге,  
запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет го 
и као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и њег 
днога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Ниј 
ед брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шу 
 постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не р 
аден Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него д 
 баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмариц 
оворио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отр 
та, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони с 
 опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћ 
атко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела ј 
ње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек ос 
ш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од 
“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање  
ји није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор св 
ођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим  
 ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам 
 долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осу 
ктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у 
} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као  
 нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поник 
аре <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја ре 
} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је мл 
лој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно б 
ишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице 
госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате  
пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине док 
>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— 
В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су ве 
ки сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није б 
тко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана  
тегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, ка 
етло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бр 
рестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини 
свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога  
асто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Пошт 
 — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" x 
ше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали би 
дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни  
а писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се  
арица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама с 
каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне бољ 
да.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је  
у њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца  
, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о тргов 
ор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У кој 
р Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно 
кидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад ј 
грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта  
ста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео  
ам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не 
е три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сут 
 изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине.  
кторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После дв 
х двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе 
тарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече пр 
ри године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у  
.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога пос 
а новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па те 
Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена  
убина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као ми 
бљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> 
а, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.< 
тор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник з 
е па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — са 
епили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; т 
фовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске. 
ком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па 
е и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се н 
анини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зрак 
{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери мој 
ју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његов 
х је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе  
S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује,  
 лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је  
 никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад ви 
p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји гос 
 — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јут 
о, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>—  
рви дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само  
ји господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио,  
Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као 
 није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb 
м, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па с 
баше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у кле 
вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни  
радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успо 
, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{ 
рактичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели в 
лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со  
овица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене з 
у котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће  
мо живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој  
у Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.< 
к јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим 
р од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до ме 
рио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус по 
, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И са 
као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска раз 
<p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој на 
е рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је з 
мркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да 
које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и јед 
олена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо ок 
ру.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је 
е као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопа 
се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа 
о ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу как 
у се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво 
еш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марк 
о јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p 
е и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погл 
 по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она  
 га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачван 
ова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура г 
 што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор  
ноја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се 
ула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све бли 
се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, н 
а у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, п 
 натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као у 
који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај 
ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по ку 
ано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што н 
као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му  
. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спах 
 /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору С 
је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, х 
лед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па  
 као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад 
увена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година  
 вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није 
зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, т 
ило сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што  
а је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво сво 
меном свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време 
х ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</ 
ом дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутар 
S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушк 
дарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је прист 
; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу 
На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кор 
з целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} 
спођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смил 
„плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саста 
аставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која г 
! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на 
>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, п 
ас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно сваг 
p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— 
черати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунај 
 као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фиш 
, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш  
ао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p 
спођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — реч 
зела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљ 
у карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут;  
здан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа С 
од куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је 
ка!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Ј 
ечуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да 
ицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам 
друзи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, пре 
раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“  
д сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица  
о је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и кал 
 осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је види 
 куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала  
злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оце 
десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и про 
подине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, и 
 попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се 
нам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{ 
и, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему жи 
 Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан ј 
ио незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече  
 о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је л 
сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не  
ом те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају  
ежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} 
 — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p 
 Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Т 
, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. шв 
га разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да не 
ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећ 
губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће по 
 <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да 
 недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да ј 
падија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога 
в човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа д 
Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Докт 
 пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, По 
адовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не 
ле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша  
а годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на свој 
а да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147"  
пио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из гор 
уца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ  
ричала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског ма 
 слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није ни 
дија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све ш 
> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та 
јбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Пр 
о други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека 
о што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — та 
о врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењ 
подар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, прист 
има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ 
/p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ мож 
пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Сан 
S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло з 
лази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћут 
 бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мис 
 рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао нео 
се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> 
свим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и пору 
 младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је  
другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добр 
просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удови 
игне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.< 
ри.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, 
у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпу 
 Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво  
е друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ н 
, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове р 
 је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је  
у поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на ње 
у тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и 
овољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{ 
е три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна 
ој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S 
 је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, ср 
ашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Ма 
ајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застреп 
 У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на  
ио момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже сп 
ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек 
 са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи ви 
, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, д 
не да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од  
акује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</ 
маћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је к 
S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p 
чене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада те 
а у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни  
дну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које  
о овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду 
сла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, он 
и се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S}  
у је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића  
: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су  
н било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није бил 
азе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, зн 
ктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позл 
 како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, ниј 
, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод  
а дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао ј 
чкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двој 
 и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све п 
 по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал 
 — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватић 
е његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бе 
рестоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Б 
плашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руц 
о саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојников 
 осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна 
единце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с  
а честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чи 
е с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим та 
.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне 
вађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире  
на суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити. 
ће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра 
паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у бо 
> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; са 
ила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек ка 
Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој поле 
пази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га 
>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на ус 
ој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Са 
да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> 
-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Туто 
мице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим рук 
у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезин 
о брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка 
такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пил 
 своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечер 
ика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повл 
 својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат С 
а које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођ 
тане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} З 
м недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста ле 
ом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом г 
једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама н 
настира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за 
абинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају дома 
S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друг 
ad> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па 
вим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а оку 
се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек  
устили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки  
ове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће  
јим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту 
ица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станој 
овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић  
еш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћ 
ви повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брд 
у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</ 
ки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кр 
 уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја 
 по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли 
а далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба  
 Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте 
унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки 
младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у живо 
овница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, с 
суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопа 
 чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну  
јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне 
 прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>И 
својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фи 
 задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удар 
 Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног гр 
/p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и вре 
рате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да С 
, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и с 
 у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти д 
пад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га  
Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у позд 
по, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извин 
очило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца рад 
 руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао т 
.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку п 
 се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну 
 ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуг 
ишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под 
млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним обра 
 така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима. 
бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је го 
 зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непо 
 у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као 
рпкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> < 
} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју уми 
 лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S}  
и лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има  
удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетн 
уча страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.< 
, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунаш 
 можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твој 
 војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти занови 
у избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{ 
 обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој за 
асу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Ш 
м сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну 
бише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Рома 
 али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{ 
а пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као 
елике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто  
 извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном  
сима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </d 
ледње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се с 
 ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждо 
ла.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало  
от најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао 
овек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по ње 
и по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку пост 
уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Ниј 
ај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуља 
 Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S}  
е млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте доктор 
а своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар не 
у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се је 
р, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</ 
ремишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одск 
лава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњ 
пита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, к 
анову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише и 
ешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дрено 
p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам св 
на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар  
е брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али  
које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад повет 
љу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се 
 неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се р 
 имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, оч 
 сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз кр 
 n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Бож 
ило где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И 
и пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, ј 
хој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа бри 
десило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p 
 што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће 
ype="group" xml:id="SRP18882_P1"> <head>Књига прва.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
ype="group" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter"  
ко често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборав 
ић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири с 
 Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p>  
дионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} 
 једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простр 
сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, 
н, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако в 
о</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих  
<p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ С 
 <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ С 
p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n 
елики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како 
уда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Мил 
о песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најду 
ава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Ра 
љу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p 
ване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP1 
ку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допа 
к на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S}  
 је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко 
пне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Л 
ли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог дет 
 шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би т 
га — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута  
а званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се  
 му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p 
е и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо он 
ховника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасви 
ога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стев 
же оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ств 
 селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него  
 чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су има 
ј мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин не 
ега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима и 
ло по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први  
и могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n 
Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет 
осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> 
ч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој 
епо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — 
и су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па у 
кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што 
ити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног син 
зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а  
од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би т 
ва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречиц 
ћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери 
во вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, в 
 родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу ти 
о и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га 
у клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман ниј 
а ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него 
 подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан  
уштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p> 
— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! 
м тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко сум 
ини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је та 
 друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада п 
ао муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све ид 
 Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура с 
ога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштв 
анастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима ж 
ме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је с 
илана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више 
 се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старог 
о лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p 
а брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирниј 
ору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док с 
ећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш ка 
 извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену  
рицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман грун 
пена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тих 
подар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао 
а стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме ошт 
— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за  
ест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај по 
ати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себ 
а је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар  
ако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше 
ти за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната 
 звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту 
ваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечеро 
 одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што ј 
еселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</ 
 нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикр 
на уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну г 
нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S 
 су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши по 
шо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и сво 
е Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињ 
о ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу  
о и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву влас 
исто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> 
 у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он јед 
га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>Посл 
 целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се 
о ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело —  
ћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му  
н није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не гов 
лакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неко 
рковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ва 
ула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила  
лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хлад 
јао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали  
ци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Б 
га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту мал 
>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из д 
ђу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван 
После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга пл 
атадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <p 
ајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава 
и и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она  
се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила 
ло а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ. 
о — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако ка 
ћ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор  
 и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p>  
о нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>—  
о је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у гл 
ржи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвар 
 мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично  
чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — кој 
те који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Р 
тари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио  
суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се  
вка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су  
е Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац р 
це излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе. 
и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су о 
м цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то 
пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од чове 
био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат,  
 тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више 
оји је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неси 
оме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Ра 
над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада 
узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа 
се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се  
ема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у де 
да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то 
Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше бр 
октор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај 
ана је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе  
 — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури 
 која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се 
и пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна,  
 сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмо 
ав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често чита 
ило што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пр 
радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан  
ина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема 
урен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби  
 нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је кр 
 дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли м 
ри да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили б 
вабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни  
роши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Мл 
алан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стра 
а Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и д 
таревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врат 
у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво  
м.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неи 
е свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци. 
ица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена 
 да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођи 
де па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне свак 
слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си  
тало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" 
раво, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му ј 
забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога  
е па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио 
охођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Мар 
и једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже ником 
 то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на ва 
Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у р 
 вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само 
 се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко прово 
етири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, 
> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко 
ће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој ро 
оринта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> 
бито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми М 
и те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гу 
д шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жаго 
 болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као чове 
 су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себ 
p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Стано 
агу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то та 
и над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој 
утра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Ка 
ста и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их ви 
Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у  
ише да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је 
па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер 
на лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="7 
а — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот  
оркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам д 
куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је б 
шну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига. 
 је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета  
о су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога 
мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош 
шао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не  
 гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у к 
код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде 
не“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S}  
суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече М 
ије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је ле 
дмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све  
} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа ч 
кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па ре 
р а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да  
е стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првин 
стано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да  
 толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишка 
а он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адво 
приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нов 
.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Как 
е, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{ 
 трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече  
а.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од с 
а мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар ј 
 поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктор 
{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, г 
морно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не  
 су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што ј 
ац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује ко 
але воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва  
, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује дома 
 среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него л 
 Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно 
 тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S}  
о није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдек 
их Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у наш 
кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу  
, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хлад 
 то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То м 
а својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па глед 
исао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи ј 
 чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> ко 
 хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не з 
 то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лак 
живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би  
рици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.< 
а га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђ 
неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је докто 
било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да пореме 
еше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомен 
 му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је 
срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су 
ади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила  
то му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ  
 волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још сам 
имо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — р 
баву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који  
м, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се 
аки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељ 
 се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — < 
њем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савк 
ије она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узви 
а ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни о 
м милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Горо 
а још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећном 
аки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они 
да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал.  
жу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та  
о вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још а 
.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да  
рна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе ње 
.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комш 
ицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор  
тор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог в 
е окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити ле 
а будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S}  
нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг сво 
ркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} 
ивела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко  
{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за  
кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се 
екући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има  
 безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, 
} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој небр 
S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији  
p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у д 
хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продав 
штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а  
.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо р 
 чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у 
ђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крс 
 људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помог 
 и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво по 
грнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" 
баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весел 
у се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш  
цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије  
p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види дол 
богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаниј 
лаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у буси 
што да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мис 
брана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи но 
 поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сир 
нама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спаз 
х гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних уса 
амац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа  
одина чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни с 
ретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца њего 
вио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисат 
ло се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озб 
тво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју  
уше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Т 
извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше 
Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским р 
вару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога  
јева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога  
а је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и о 
у — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да 
и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђин 
мути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој б 
 Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету  
у човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се од 
 чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци с 
аља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Р 
Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да 
м животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господи 
ла докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде м 
, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах к 
 заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли 
круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погле 
само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до са 
а - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за  
ула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако с 
дар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ 
ст не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом 
месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у  
ана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче је 
о у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је 
ј посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се уз 
пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином;  
ти га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и пра 
едном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p 
к свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он до 
 ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чул 
ише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадош 
у донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишк 
зи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара нај 
атељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то  
је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а са 
мео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако бил 
 час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и о 
а Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Оби 
тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет п 
S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је би 
та Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће до 
 да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто  
ар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеле 
 њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божи 
ла млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица 
на с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никад 
} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у нам 
их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер те 
а коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плахо 
жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адв 
им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S}  
у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има ви 
чарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео 
а зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који ј 
ивљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А 
лед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потеш 
и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући по 
мерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нек 
укну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, за 
макли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, до 
 сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде м 
ован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цве 
леди све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изг 
у нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они 
је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему 
е коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему ј 
кад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} 
ги лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора 
триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се  
н, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Веруј 
Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење  
ање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ћ 
еч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и докт 
 У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо л 
тојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; нек 
S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p 
ац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{ 
зда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је  
 — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Р 
који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином 
 застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" 
Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву г 
 пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то с 
дрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако по 
} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} 
 особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S 
сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма б 
човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи 
} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабра 
то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то 
јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да 
ивања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — сврт 
ије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досе 
томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и 
Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} 
један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још  
ао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захва 
ар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стека 
ма да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сре 
шљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је р 
у и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао 
 да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и ст 
је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од вин 
ечи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче 
 и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре з 
мо да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч 
 жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом  
itle></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то дру 
ило доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији поло 
е болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрат 
застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже свој 
 дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали неко 
даш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газд 
лео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе,  
е млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у  
аше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако  
S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме 
о време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па и 
ући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко не 
алогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а 
ром — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати  
ло са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви пут 
ати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то н 
мрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, св 
шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p 
м; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву 
S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у 
зго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим срп 
</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S}  
ако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их диг 
нашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> 
е углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да з 
меше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше 
е то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах  
 којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али за 
 остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари 
 није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао мл 
 њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над о 
 благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који ј 
ик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом  
лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на та 
p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док  
дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега к 
к на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по  
 већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чек 
аспири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, нег 
а ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како 
аде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p 
 страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи 
а као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту ос 
на су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S 
авио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке  
бо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха  
опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве  
ација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подр 
век гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и 
света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се га 
то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у  
 урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћута 
дућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за н 
ге материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у 
ојој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љ 
 онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и  
ођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и ст 
је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по 
окораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко 
 животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама кл 
е Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао 
у — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа  
Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату  
/p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у  
>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казн 
исто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Ј 
опа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану он 
ака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Са 
Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су  
свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило  
 чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини 
 поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млад 
кус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} 
једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, а 
ву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи 
подски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љ 
еобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве де 
 старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило. 
јој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, ко 
ему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха 
о“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и сл 
 рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да пр 
 је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом 
/> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људс 
окторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, 
 та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Мили 
о схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, зас 
Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S 
е мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештин 
па кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуј 
 људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој л 
, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је  
сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а докто 
цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> < 
поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природ 
 сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p>  
та песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају ти 
, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S 
е даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре 
и тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну  
узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо п 
оумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива 
м сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно 
 дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у 
лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му н 
од руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S}  
ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у 
је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна 
овека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желел 
прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој  
а.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га поглед 
говоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се  
ра госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, 
tle>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p 
>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка с 
већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала,  
} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не 
 Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити до 
 руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и с 
о пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би он 
 прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда  
рача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да 
ас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда пошт 
туда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <p 
{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало  
е, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. дво 
убица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка 
 је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та дав 
то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није мн 
држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p 
авала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век 
га — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема па 
олину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону  
 помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је  
е мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили 
бицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко 
>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да 
а за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди приста 
 несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала 
Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станој 
 пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да г 
у да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије  
лила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види;  
ала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не  
S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је пол 
а купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу шт 
се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — т 
 био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе 
помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицо 
ове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђ 
па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбу 
>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази л 
.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер  
 пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата пис 
а врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Докто 
 У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима 
ике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посум 
 било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда 
у и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само ври 
пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка 
не седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки 
<hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из д 
умља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће гос 
 руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати  
 пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео до 
 ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити с 
ћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гле 
 да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписа 
и кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је 
о, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Доб 
Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање 
<p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p 
зео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла г 
шти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад 
гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег 
<p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да 
{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p 
то пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — 
Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих бо 
 до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има с 
борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а ср 
есрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века с 
 му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она 
е предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је к 
а.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчев 
.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше 
атки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо ј 
и је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{ 
ма.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку поглед 
е.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у  
ога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народ 
 Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш М 
е је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од ко 
укла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да  
 се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шт 
ко од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је све 
лика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купи 
ђе времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама 
о’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао 
га друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио послед 
ша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Д 
, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је ве 
ојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p 
ао опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тр 
е би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихва 
p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час  
цесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори  
екују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна ра 
председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хват 
аставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади  
 а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мал 
 је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p 
м смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зу 
са.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> < 
 пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спу 
> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора,  
 хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је 
мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узи 
 којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун 
е им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторо 
уше: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сл 
не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕта 
ше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зи 
оз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да 
кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакл 
неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближ 
и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куц 
а.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, д 
угога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и пог 
господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе  
тило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час 
тора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурни 
ав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под 
ињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситн 
пску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материја 
ној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило с 
вно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је  
ба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месе 
ао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред ме 
Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та  
p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила с 
нује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год с 
е било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њ 
врши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па о 
 да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и 
адило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба ода 
еку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем жи 
— прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње 
тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији  
е доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се 
 правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка д 
ла дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се поче 
и и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и му 
иван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по  
са — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо  
ша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, 
ј седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се 
о осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у 
о па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бес 
S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те 
а се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она  
21" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица  
 бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Н 
Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — 
 где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p>  
е су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти 
ић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и д 
т је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> 
ањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у жи 
 ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море х 
и је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани 
љаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</ 
ас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као  
срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу  
 неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом с 
рила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да 
о реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпо 
љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро  
 настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је 
 сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ва 
љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — 
о а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb 
 кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, 
кав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се ника 
т па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао  
 неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — про 
 ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега ј 
а у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога леч 
 Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато —  
то и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} А 
ку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људ 
о није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи к 
 буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве  
обусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p>  
 је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Ка 
дошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудим 
м својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио  
велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има тр 
чноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо мој 
а, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни 
тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чвр 
 сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" />  
, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} 
спођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.< 
а млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господа 
 Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та манит 
о осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пе 
ић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животић 
 на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода ст 
бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи  
воју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Так 
ко млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић и 
 n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби н 
ли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре а 
ње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешни 
} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но 
 је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Гр 
 — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да 
Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши 
Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је  
ила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих  
трпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је м 
нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но а 
ка од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху г 
д бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до  
бе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „ 
чићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, гд 
> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну  
море те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; он 
ева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњ 
је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то  
е како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га 
ветога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима  
а.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му наб 
зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на план 
а таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манас 
укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто о 
 ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и он 
 данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поч 
еру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Б 
 што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb 
зи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је 
умио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што б 
младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десн 
уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да  
је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трско 
зла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи 
м мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није см 
ице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од ун 
оспођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— 
 - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроб 
ије од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса с 
а срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен о 
Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на мест 
 се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји пр 
пут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози 
 <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и л 
е доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлиј 
0" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа и 
скре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе 
онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве 
је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују по 
орби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> пре 
ну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенат 
лепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога  
н фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клиј 
ао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари 
цима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новац 
воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и п 
ра.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му 
е све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с к 
 развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић ј 
е око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав 
 су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли јо 
ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечера 
ла фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! 
није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица се 
лим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају 
о бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, погле 
 спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас п 
> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote>  
р, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{ 
ских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка ко 
х на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке кос 
 Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија ч 
и, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била 
а у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој 
опадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборав 
вићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под који 
к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој 
се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор  
ак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборави 
 прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стој 
 је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног 
ноје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата,  
S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} М 
којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а 
е први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме по 
ри долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крва 
ечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није ум 
око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души не 
туда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> слав 
ко стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи д 
мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мил 
браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песм 
д се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом 
ломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав  
висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, о 
.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким 
реним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике нао 
незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се дра 
>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два пл 
оиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као с 
драва, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не 
чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n= 
 пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса  
 по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од 
 све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе -  
је, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изг 
у пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — 
е <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира. 
 да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном 
дранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе 
е Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну др 
лоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати 
котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па о 
:id="SRP18882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Из 
де не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога  
е доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} 
два је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао С 
в бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Ду 
 живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, д 
 фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме неш 
ки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас тр 
не као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} 
.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље на 
ада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p>  
ма.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши 
о у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару 
бре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотри 
{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и на 
ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпреч 
елога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала 
у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав  
 пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео 
пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њ 
шао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, д 
вицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч 
о образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико 
умар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n 
м плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа ј 
у.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину 
 да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{ 
ати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је с 
 треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан  
, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копао 
кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савк 
 је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — о 
ло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по руч 
а.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љуб 
нога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била нен 
, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека 
ала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац 
агрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта  
снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти ј 
пске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну  
оћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били 
аду, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љу 
има.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо у 
угога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је 
 звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој  
{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га пола 
детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не 
а — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n= 
ор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога др 
ас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</ 
 Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци  
ђа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргова 
ла као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се 
се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се диз 
а Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи д 
в отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу,  
се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаре 
ад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" x 
 од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су по 
не, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су б 
к никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.< 
ране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су 
разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува о 
ући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душ 
ад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, срет 
к — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да 
ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та сто 
ој није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубиц 
Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да с 
се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој ј 
 бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким 
 полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом 
.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца 
укама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе ве 
гло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од 
р</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда ј 
зић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича  
 је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио ча 
а сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жељ 
у жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тог 
а да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она 
 морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли 
ногоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па 
оспођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није 
ли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="1 
о је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Ник 
где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да от 
дине најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године  
ају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће да 
ор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у ф 
 мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. 
ереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се  
у ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики тр 
 краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам  
оврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студениц 
 зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на  
к-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је 
ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи м 
ји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} З 
а леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсн 
ше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од  
 као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лисн 
тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били пр 
?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Ла 
> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помо 
и рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгода 
 самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јо 
оспођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојн 
Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као 
а човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душ 
 кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке приро 
е у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан инте 
 доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим  
зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Ос 
јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово  
убица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи 
ча, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту кл 
исну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу к 
} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник ча 
 у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија 
S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га ни 
.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено 
.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се исту 
<pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су 
е дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу к 
чки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав б 
је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди 
му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да т 
жбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздр 
а нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу —  
шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова дв 
е руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над 
 и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још  
соколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станој 
вна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладно 
 лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда  
нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га ј 
токо сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад ви 
 да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио 
— али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старо 
га кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу  
рцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сут 
ској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живот 
 назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајк 
е да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле д 
 доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусо 
днако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце 
радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а ле 
 и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па н 
.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85 
 а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса хра 
тницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу с 
га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао бле 
јем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на п 
игне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је ј 
у се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на веч 
 је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кол 
ећи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго див 
 праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десе 
да неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла ј 
аше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђа 
ном говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одра 
, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад с 
ветлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p 
ма ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на о 
а друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песм 
посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад 
у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећ 
у његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети 
хлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене  
 једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких 
ала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: бе 
 се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година  
Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S}  
 није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она 
<p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили 
 у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у 
 дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другар 
илан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе 
а се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само 
очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} С 
ило чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да  
њца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерал 
је Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога об 
еч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> 
е, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече докто 
учице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У обр 
азмахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га  
ољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежњ 
оту.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје  
ва прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико зане 
а у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недо 
ше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час  
е руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у  
 Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она  
 ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p>  
Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела 
к кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст 
 оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх  
е отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док с 
 оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како 
царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролази 
кује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бу 
то стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по  
ко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у  
и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма:  
у.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У  
овеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга с 
је горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха —  
p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Св 
ри своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изглед 
тро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што и 
у, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења  
еда младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра ш 
ла, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> < 
е по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час о 
 винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубиц 
аде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлу 
ане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстов 
 према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет. 
 оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је с 
 смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пун 
орали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затек 
 пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} 
вде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а  
>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио к 
саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри  
Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју цр 
 би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовит 
у снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што м 
ово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је 
, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се вр 
питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто судар 
ко рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишм 
ај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али 
а чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си  
 ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити 
{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно,  
 онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Г 
} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лу 
Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да зап 
у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</ 
ложи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај ма 
аш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, а 
дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била в 
S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица 
се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми д 
 речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо —  
 мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Таког 
нпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да 
што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу обе 
рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мо 
ј једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ 
ом Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њ 
} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа  
руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу н 
ранце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S 
да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је оча 
д недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци ко 
олико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, ча 
кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје ре 
век чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану  
е изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају б 
ву па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио  
ист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спу 
ју пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верн 
 по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види 
везде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гасн 
 зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јеч 
{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапа 
улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога 
рио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну  
 а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По виноград 
 тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p> 
долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је от 
ичине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љ 
<p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам ка 
та сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да ва 
доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за ње 
 — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је 
а му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође,  
ихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису 
у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то вр 
 доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устај 
itle>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи 
о бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани  
 Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз 
/p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.< 
и.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу 
 казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сан 
уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да 
и росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда пос 
дне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану  
{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им 
адна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред 
њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Ста 
ону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи 
ије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око да 
но стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тв 
ти одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још  
роз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске г 
е Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па д 
ати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру де 
аки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи мог 
оћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене к 
просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио 
ц погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је т 
е удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</ 
 је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је 
одара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S}  
 то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли 
ка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као  
у је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и д 
одужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се 
— А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S 
убави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп 
 су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се 
есрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их  
јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било  
.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назеб 
ра, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји. 
зио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахран 
доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, 
а го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Мила 
 тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но 
 прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила 
, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купуј 
 осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> < 
есто чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу т 
почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све  
та доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо 
.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла  
о видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на д 
 свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стаја 
те докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим н 
 свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња ко 
 — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— 
туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива! 
ко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сам 
раво Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки 
то би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у п 
тове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и  
, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да  
иланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није 
а: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који 
олазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар в 
 куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада неб 
 уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире с 
дом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни д 
се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добр 
S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на зем 
 Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Т 
јстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се то 
ћеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је це 
ислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или он 
страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће с 
оји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у њего 
оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чег 
призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и ш 
о му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ов 
кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам  
ца није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешт 
тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жа 
ве долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у  
арта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк- 
tle>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па с 
 срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седа 
руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Ми 
руге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један в 
вна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их  
м.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се 
у тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не би 
сподару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји  
за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту ма 
е се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, 
њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку 
е бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци,  
ке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онак 
ак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек 
езграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше 
осле првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити,  
 ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xm 
 носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за  
оново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевк 
p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој  
 јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спа 
рк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љ 
молише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила п 
е и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb  
видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се у 
стило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" / 
за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса ка 
али свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку 
е <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хај 
о, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим т 
е до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начин 
краде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, пр 
 лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар 
трану.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као 
/p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А  
и морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, д 
 Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љ 
о би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчал 
о болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им  
за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у с 
е од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ ва 
н ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменам 
дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва ок 
срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са докт 
гао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после д 
доше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађ 
аца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневиди 
 а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздес 
брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље  
арим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена с 
ету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити о 
дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фи 
, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће к 
им ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је 
ада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се  
 брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо 
 кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она д 
кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљ 
разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удов 
ћиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под ш 
познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште,  
 треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је 
ћ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, п 
а лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева П 
дине дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини варо 
ма, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на 
} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их 
ила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да пр 
а се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а  
ос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи с 
ој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што  
нски се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и м 
— па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар 
је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само 
 ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јел 
ожија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго 
 Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</ 
<pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој по 
 <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну зми 
бу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути  
десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој 
га дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман ј 
баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на п 
о што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето х 
к Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Роман 
гова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живо 
ем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта годи 
лост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара ку 
ђа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p 
 реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао зај 
ра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а  
ико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „св 
тлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка п 
зић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним  
лога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Ста 
о у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се сру 
сла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави но 
жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се 
у и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи. 
ивеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воло 
на од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чуве 
 Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бл 
а, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала  
ко се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту  
о руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за  
еје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило  
нима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни 
своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био при 
 подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Сан 
ечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на о 
оче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад так 
го добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} М 
р друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом  
кала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у  
 не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побо 
 само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и нај 
 за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом  
 старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спал 
 прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну 
наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за в 
не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу. 
икад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја 
 паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекидан 
по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} С 
уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој  
р углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће 
подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S 
пина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од жив 
раних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добит 
</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче  
орили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су с 
е сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето 
 у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је болов 
децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S}  
себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам 
да и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канце 
, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да б 
ико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица 
воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три  
р тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица 
 што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што 
ио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но г 
те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лави 
Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Н 
ојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div typ 
ак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме 
анас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је д 
 <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој  
ачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пут 
се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у гр 
 пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на она 
 откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао је 
до ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек  
/p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим р 
е и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Л 
о доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то пр 
излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свил 
умила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, сн 
ја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше 
андила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S 
доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Б 
м штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се  
х био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, д 
 света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је 
 диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово в 
ештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; 
лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} С 
три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за св 
 живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан,  
му.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падн 
ва била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — би 
своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаћ 
ну не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тог 
 по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мисл 
 тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од поп 
арко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији леч 
>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како  
ти ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем  
 велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у кој 
 пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, св 
осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за из 
где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод  
</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас  
b n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разго 
уцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише г 
ди, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих 
ећ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срц 
} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су до 
 на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи 
са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb  
есетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, к 
у, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали 
 душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком  
о је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих кри 
 у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара с 
ат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа 
је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као с 
а века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред сво 
лазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас ј 
ка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на  
ило већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајк 
есрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{ 
ави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи п 
својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кућ 
лас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се ра 
на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> ос 
о вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ћ 
pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, к 
ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да  
 свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју  
ао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он са 
адала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне  
али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме 
 а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова 
има, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер пре 
оба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати прол 
 њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загл 
д су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би  
ори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпо 
ње сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S}  
 Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута к 
часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа пароброд 
а се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p>  
а она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била 
 моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја вл 
 и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа  
ло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, тол 
 свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чис 
што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је докт 
ћ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда шт 
но, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да  
 Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао ј 
и дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} 
чкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарски 
о па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у м 
ше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санд 
господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не н 
и дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на пут 
ња брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпре 
 ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим 
улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован др 
 ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, н 
ки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напос 
ји су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; т 
аноје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике,  
 тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је 
их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} 
а ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за свој 
.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је ве 
 све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кр 
део је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и  
 крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> 
часноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници  
ослом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да  
збуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су  
ица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} С 
октор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још ни 
.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли  
хвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи 
</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми 
а, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред 
} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је 
ј, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очеш 
војом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не ка 
 је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узел 
 па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину 
, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а 
ујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p> 
кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом зах 
то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; ал 
ињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигн 
иделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихв 
и стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зир 
 Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана мили 
за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је ду 
 у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... 
крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p 
к свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} 
е па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Б 
 брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевк 
то притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки п 
ргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до 
ead> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколи 
о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне 
га живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни т 
 у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од 
т своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти  
{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче н 
викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се 
 да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било  
 живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="c 
ку да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота дев 
 кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови 
 се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола с 
но шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{ 
ада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S 
 назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни  
Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледај 
па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то би 
а и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништ 
го доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми,  
аха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и з 
ном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом ш 
пођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље 
онули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће  
ин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава  
!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана круп 
У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа л 
а Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина. 
ливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она с 
спођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану  
ћ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић вес 
азић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну  
 попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћер 
 па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како 
 доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у 
ни с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што 
опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећ 
месникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и 
 пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као д 
>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса с 
p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им 
госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шу 
је одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од сл 
радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинско 
ла нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чу 
ма код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога ве 
ти в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји боле 
оту.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младе 
ада је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
орише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођ 
дила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љуб 
ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо  
ојој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зи 
рк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у берб 
ићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си 
пут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи.  
 ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се 
, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њ 
умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S 
што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта виш 
 се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи т 
о прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у ку 
је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће пов 
ванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n 
{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је би 
упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се ра 
 хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
јницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n 
ој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођ 
ер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око же 
аљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им ниј 
 удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатиј 
 како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало 
иноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков 
 су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него 
пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и  
оичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако 
ве, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и нак 
то не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су  
 сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се 
 — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на 
 речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају н 
своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p> 
.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом 
н и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз 
— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда 
 она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на  
 силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била 
 Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи  
сти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завије 
Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јо 
чком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што  
ко, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и 
 у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа. 
 жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госп 
едом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две в 
 домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се 
ре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи м 
оспођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на у 
га мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него д 
ила дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра ј 
ом лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана. 
 се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Мар 
ао курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој 
чело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то 
ројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љуб 
ихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да с 
ебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза 
и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита как 
о чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутал 
ахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса 
иком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Мла 
и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се  
 срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом —  
е госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујем 
смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече  
девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила т 
о сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то вели 
уде у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се први 
кога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњ 
гриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра нар 
је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још је 
а сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у све 
 где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> 
 из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.< 
јој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном ка 
спођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене  
полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким  
агазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давн 
 госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p 
ба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} 
станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лази 
ече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кр 
како нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни и 
други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се так 
о на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За д 
ислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до  
нав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је проша 
Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>М 
м, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђ 
 мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путн 
е видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p 
ду школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни 
 што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм о 
.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу д 
о још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је по 
омци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са шко 
>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад 
ебе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко част 
емљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кр 
ца с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаш 
еше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човеково 
разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, 
особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим па 
им гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Об 
у болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа  
че, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p> 
p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, 
 само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је 
дела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би и 
е теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погл 
госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу  
и Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега  
ажим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи ја 
спођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице м 
</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ  
зишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што т 
ајвећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и 
огла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <p 
 а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, ман 
е бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор  
ко општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинар 
била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубљ 
убор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но  
н већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао прими 
ави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с де 
ет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> < 
да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себ 
час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напр 
испела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они п 
ану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</tit 
 се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак п 
раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија 
ока који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S}  
очело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <p 
дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није ла 
помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љу 
се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице го 
оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он  
ркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још че 
олесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му 
.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S 
онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како 
ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот 
 младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p> 
се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да  
тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали в 
{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота 
три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средин 
то она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ет 
трошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb  
ежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јак 
м кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко 
стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа ј 
ећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В 
 до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста  
још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ 
, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја  
, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>—  
 се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p> 
е, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што 
 путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" 
 ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео 
у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа она 
м лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болес 
нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топл 
>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марк 
p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да 
Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> < 
</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом 
у.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио д 
 тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно зау 
о бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену  
 коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љуб 
аву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — д 
о о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и  
их да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарки 
искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мис 
рскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан,  
 важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице пошта 
ном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштв 
 фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих бол 
о најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у та 
е“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је ч 
е за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у 
есносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у пл 
а камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим о 
а им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и реч 
ном и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама  
 и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би иш 
о окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Срб 
 се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борб 
пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама —  
 вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прич 
 то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се св 
ва чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па г 
Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} И 
ју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба 
лила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи ше 
а младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом. 
е на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други  
несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што 
 вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у 
ити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој ј 
а радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу 
али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда н 
жно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће  
 се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је о 
а ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је њ 
и рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, бри 
/p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n= 
ешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="c 
гле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а 
је време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел 
сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по  
p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p 
от а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — р 
— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у шк 
 и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића 
ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана ка 
књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> < 
дну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> 
а својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако  
 ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше та 
у наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколик 
се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слуша 
уком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај ма 
и је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да ј 
ајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога д 
срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је < 
 Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу ж 
аву му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у ње 
 пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, г 
е разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице  
луд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Гос 
тица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по 
да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варо 
ва срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је с 
што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Сан 
о је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је док 
аве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није сме 
аде жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се  
де је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љуби 
ак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S 
 Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем 
тим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њ 
а тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од с 
 леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча. 
 на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај ли 
а је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке  
Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини бо 
 руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце 
о схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и поп 
, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки пос 
ебро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
 као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да 
 рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако  
да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала  
е старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се виде 
а чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока 
ошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> 
p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапни 
 свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Ст 
head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан св 
ћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота 
ли чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.< 
мљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетног 
је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
ом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и 
беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко 
вануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем 
миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да п 
а се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан су 
 на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти 
Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима и 
ако је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојиш 
имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику зад 
ица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стишт 
 и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која м 
рима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, д 
а <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље б 
осле тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите,  
породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почел 
је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их ру 
гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — 
аки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу 
е сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибр 
аовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше л 
ео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од кам 
 лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутр 
> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> 
јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над  
ишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта 
ед собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у  
ажност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре не 
час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошин 
роши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица 
 заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар,  
два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих раст 
н да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напа 
 у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера м 
кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је  
 Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло 
уо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p 
— додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај м 
ену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S}  
е за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?< 
реба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздра 
анким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, сам 
 рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор С 
ватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти  
ду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која с 
бицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала. 
тавио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оск 
по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца 
а.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се 
у.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли 
е као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека 
отив њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је  
 Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој 
а.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто дево 
 на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах 
е срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољу 
ан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девој 
и тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем 
{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи  
зусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде  
ован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед 
е био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за т 
до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи субот 
Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, а 
е то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до 
састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> после 
 сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико 
о обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто 
е тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Р 
 је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања,  
је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара,  
те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћер 
ајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, 
отика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господа 
дравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још де 
а Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила го 
етак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути 
 се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до  
трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та по 
.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а кит 
девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак 
жак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Мил 
 Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује 
ђа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној гор 
ињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поће 
ш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна. 
и је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихва 
штарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div ty 
т јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо 
да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице,  
 му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођ 
у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душ 
атила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка 
октор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста 
оса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p 
ини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Ка 
p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче 
заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут прокл 
.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погл 
с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне пр 
ко гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њој 
прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се св 
места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затре 
 се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: ш 
дина знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} С 
м другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јак 
е ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану,  
каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури кр 
 један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у да 
е.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни г 
ца у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице 
удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црно 
 прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предо 
 њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђип 
зио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спа 
<p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а и 
ш добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити 
ако је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младо 
да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасит 
у задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова 
 не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штапов 
ти.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се жи 
ке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљи 
рка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу 
дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духн 
} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи 
је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; нат 
сећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га б 
жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их 
ећ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутро 
 под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S}  
кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је б 
 утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло дв 
 Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љуб 
уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала ј 
сећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n 
{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слу 
 образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на ње 
олак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се 
ш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у зад 
уну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван о 
е јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докт 
 — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S}  
а јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао б 
е с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао  
пођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погле 
ма јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукан 
тотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео  
Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о до 
у је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да 
ина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два  
о друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, ч 
ћ, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао 
ници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати  
бе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпо 
му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме  
е преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га  
екаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у д 
а госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</ 
ијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако. 
чише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S 
ешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> 
ин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главо 
 преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље 
ој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неко 
> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него 
p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу  
осу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће  
икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме 
 као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се 
литици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима п 
рошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Г 
дне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај  
очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му ј 
нога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића 
иђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младо 
њао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{ 
а, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту 
же Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љуби 
Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче. 
виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу  
еху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка  
м обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поре 
цу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рај 
рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођ 
 тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће  
њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, 
о шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога  
 сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из  
о јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{ 
и још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> прв 
ватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на посте 
есто у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина  
ињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, кој 
ла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошл 
оћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чист 
д бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубиц 
о манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако  
орним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре св 
 гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце докто 
 ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам с 
р.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса 
ла ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али  
с две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.< 
ођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да и 
и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бо 
будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Ра 
 Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете 
<p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу 
 доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно д 
ромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба п 
 је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило,  
а ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ћ 
тка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински 
у моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, је 
, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p 
оса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је те 
на се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали та 
о је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео 
Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој бо 
тељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је д 
 <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим свето 
аху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћ 
>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да нас 
угине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фиј 
 предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се за 
Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога 
ао што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.< 
ље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — р 
ку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{ 
о.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг 
ацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте бил 
о води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се ме 
да поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с 
у се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпо 
жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! —  
 <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио 
ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Га 
спођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удов 
ариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже  
на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} С 
есмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како ј 
стојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој дома 
 доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је во 
ренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кост 
срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и за 
Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љ 
а поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику  
мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варо 
 овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Р 
е лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим 
а пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза кој 
нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међ 
уди, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита к 
е друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти. 
 ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њез 
зине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шт 
и, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љу 
 и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаш 
— уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад см 
своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он 
ио испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки пове 
души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавр 
вога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге 
ро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то пао 
 <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попад 
гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! р 
о је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пеш 
 — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало из 
 ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекс 
кога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла,  
и да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је мла 
убав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву 
 њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао 
з постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је с 
 цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је ј 
 у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе 
је лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде 
 смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда 
онела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу 
а.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше оград 
т пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} 
и! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из 
е хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће  
помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} 
а ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се роди 
 фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милост 
{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун 
p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за 
разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом гу 
кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? —  
{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваља 
 то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докто 
м огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала 
свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чин 
к у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас 
еби дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сва 
х је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им 
ђер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела де 
воју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у сво 
 Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој ма 
Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова 
ви.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у 
е.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни 
у гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке год 
вања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота поједина 
с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије с 
или, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку  
и бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе 
о је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме д 
све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас  
не.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стев 
, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто ј 
ад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа  
у, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у 
зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас дола 
о шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што 
 — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече го 
 <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком 
о ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви  
еван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — к 
 је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а  
данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да дана 
ви доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе,  
После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарк 
в сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време 
 комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту р 
би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да 
ему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман 
писана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако 
посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као 
ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да  
 се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручи 
нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана шт 
но освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </di 
е још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке,  
ише деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико 
 књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан  
млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћи 
ка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и  
е, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак 
="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечи 
осе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже и 
а сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици  
чицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да н 
ена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> < 
 су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше с 
 — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече г 
дмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може 
авка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док  
е хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које у 
кам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био мома 
је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако 
о усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично  
 Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекри 
ако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга врем 
 рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад п 
те?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p>  
а у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си 
на човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а са 
а нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из  
акав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хв 
д се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође об 
ретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} 
 госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и она 
е.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој на 
з престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све т 
акључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Л 
је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младо 
{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што  
за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи бол 
ије искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љуба 
 се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим ис 
е нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што  
p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај  
било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од  
аподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две пов 
их, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило 
 год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових  
рави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, а 
етак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се так 
теван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је 
ли по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Сте 
и најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за  
ктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи  
{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек пош 
ворио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и н 
овор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком див 
 канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило ш 
 Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама при 
ије могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у сво 
аношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за б 
ко јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — ј 
еше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и 
о душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из  
вор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива в 
 имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи св 
 <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; ст 
 Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста докт 
разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том  
 звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Р 
уда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, с 
вају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је 
 није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као  
Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> < 
ј ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у д 
з интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, д 
ме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници споми 
еви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толи 
авалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно ни 
 <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату 
> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мирисно 
та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло л 
 читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку ј 
 пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар,  
ере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих  
бичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила д 
к-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} 
а куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове 
на чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку 
ма, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није в 
 с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца 
е дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда ка 
 а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то ч 
 дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом  
p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српском 
октор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би д 
 топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зор 
 се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нар 
као па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила п 
за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простр 
ксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често м 
ије теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне  
овек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но  
 — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку ба 
е у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — к 
 шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју ру 
ра сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната н 
а, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић. 
сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни 
ај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као ле 
тора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви 
била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је  
е био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад  
де летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, т 
ко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како 
о тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор 
 видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам проп 
у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру уд 
 диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињо 
о да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво 
а се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше п 
 слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсниц 
се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди  
 паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму 
 сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас док 
лом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечн 
она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнур 
венуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби 
аје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега с 
исказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео ш 
ога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Ру 
>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био ј 
 и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет  
ретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор  
а.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, 
јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просија 
и да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље гово 
била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву г 
 својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне м 
, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му 
га.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђа 
з тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше  
м и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан  
 то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често  
ћу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку сво 
 човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољн 
S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране и 
сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Мири 
се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је 
ом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати пош 
о душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xm 
ко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско 
а многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је 
 обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се св 
 кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако ј 
</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк- 
зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа о 
 речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</ 
е се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станој 
 сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{ 
о бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико 
ио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попад 
био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а стар 
амо лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у  
да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су ус 
 руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове ре 
 Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема  
 ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва  
а ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је  
а да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула ј 
само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из  
олак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа 
 који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред  
="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад с 
дне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим в 
жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мо 
бица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био  
о шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добр 
мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, ди 
пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан  
ала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње? 
оту.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p 
ђа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, 
овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела  
 га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни п 
ао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним жив 
ије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и  
ава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да < 
м је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шт 
ло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p 
У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније ал 
тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако 
 прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са 
ело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар  
} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у ш 
ога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељ 
онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је уз 
агнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље 
н.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где  
 светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје 
 госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто  
најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којо 
 смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико  
са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се од 
ођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам  
 од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје мил 
иди шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и о 
 — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчаш 
о јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува талас 
ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јо 
 између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица о 
пала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешт 
да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја кл 
ажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је 
пају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p 
 весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p> 
творено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{ 
ам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љ 
, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје  
н га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад д 
ароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан ни 
рко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем н 
; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне с 
ре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно д 
 више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало 
, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла?  
 рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познаје 
олика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече  
<p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, та 
Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од уз 
и прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није у 
>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се раз 
идим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, госп 
углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није бил 
ају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи гово 
орко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани 
а Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса досели 
 госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе,  
није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p 
штва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ра 
тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа 
че Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то ј 
 племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у т 
е.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић б 
 грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у свој 
изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, ка 
његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком не 
н на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, сву 
 но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам  
прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану  
ош једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомба 
ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор 
оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>—  
алеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста 
S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што 
ења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треб 
 Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи 
ћу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао 
 шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже  
 и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" 
вит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун му 
 предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неисп 
 — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким 
ветове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао 
 а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и поле 
е и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку г 
икар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена н 
у дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су нас 
 и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој 
} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака при 
а?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гле 
.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у д 
косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојн 
ву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном  
се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је 
апита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љуб 
јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила 
епу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе сам 
век доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За п 
ој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он  
трога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером 
ма.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали 
оје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се сл 
те круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чор 
ови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо 
а су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њо 
ац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање ч 
ај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже 
 кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љуби 
на српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на види 
вања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се  
 духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како  
ско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових  
е жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби св 
{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне 
рену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и  
ио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне сн 
 у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и  
ушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S}  
рај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и нај 
више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне гла 
ва нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, 
 на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се врати 
 је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно  
 госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пож 
едељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпо 
 ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио  
је могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p> 
<p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дањ 
 наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред  
е.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си  
огледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито не 
да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу пр 
S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пуст 
 мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљин 
м под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено  
рота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве р 
је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца не 
на туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Сав 
ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то ув 
ор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести 
 тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази 
па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S}  
ики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој па 
 је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на 
поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је  
ије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да  
есна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него д 
а другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здрављ 
јка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга 
а тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је мл 
угу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега не 
 погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено 
е за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ 
{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима  
прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше гр 
 <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа  
у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Сав 
икну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане све 
а поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни  
рпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} 
се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она  
 необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило 
ајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>—  
звади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само с 
 пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га  
је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бле 
ека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чуднова 
е у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, руме 
а лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама 
>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p 
в.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једв 
зић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их при 
 њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S}  
никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само д 
 као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{ 
 и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одби 
} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p>  
сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, д 
и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а  
ава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<tit 
!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји т 
i> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на ж 
е треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рук 
</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p>  
део већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекс 
о у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесн 
сташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је р 
р целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бр 
р Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{ 
 би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави. 
ким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да м 
 млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из  
ар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што ј 
м ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Лев 
и поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S 
 када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубиц 
нде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће по 
ови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку пр 
ош му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом н 
е заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну два 
души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предс 
о, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису  
Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили 
 о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако пот 
 ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока,  
/p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли гру 
е стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од д 
ре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их пос 
у се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, ка 
сподскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва с 
ра К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога  
бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то  
ола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин 
 и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а 
 као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господ 
воје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу о 
ане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршк 
S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb  
 он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим з 
спођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- 
 се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим ре 
госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Н 
а су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>—  
орао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите 
само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па 
} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је 
а осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — 
јче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торб 
у свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>—  
 ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин  
ђу десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео  
и још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немо 
д кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он 
 лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су про 
> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухв 
о, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ног 
а ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долаз 
кадемију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Го 
вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он 
 тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим п 
/p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да  
уо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, 
 притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас —  
да удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што с 
о нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не т 
 крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је  
.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S 
у штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци  
тура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што 
, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи  
} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао  
 парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S 
ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева 
амиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су  
воме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а 
зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш к 
ћи и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му 
е њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту  
анас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год.  
еболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је  
 главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љуб 
умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део ча 
млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака ку 
рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и 
о слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовог 
у своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка 
 већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом ил 
нога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је  
 одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ип 
а и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сут 
стеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку 
 хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да с 
р иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураш 
 то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је т 
p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све 
 се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а  
ере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он  
ба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна сво 
ица свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој с 
b n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узд 
етње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из  
ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим с 
живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мис 
о много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло 
знова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, ка 
вала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису у 
енка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манаст 
иноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у 
.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опе 
апусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брег 
ала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су о 
дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне г 
а је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> < 
 своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се нач 
ка Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца 
и за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, кој 
рукчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче ра 
аже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки зано 
пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада 
ла <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по св 
навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, ис 
ба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p>  
на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради ј 
ви синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце —  
ста.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и оч 
е јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Та 
 да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар 
обуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> < 
 и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <di 
 све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупо 
роб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице и 
е пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Стано 
 своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то жи 
 и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S}  
 у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у  
 прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као д 
 топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојк 
рода.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла ср 
 то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се 
е може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у це 
 седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вр 
а.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно прот 
да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лаз 
 начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да 
о речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ниш 
октор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран гл 
Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли  
ру томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изаз 
мо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осе 
а ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што не 
Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов жив 
амо последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по гр 
а и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиш 
 разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља је 
рим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још врати 
десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — ре 
ераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’  
а утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, 
 образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зрако 
ти као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не  
 опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад  
изаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Не 
} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родо 
/p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из кућ 
 и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако бу 
{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборил 
само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госп 
пи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље н 
 седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а до 
у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо,  
ошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад се 
их је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Д 
нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од с 
а коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у оглед 
ога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала г 
ли оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни 
диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор 
сењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да доч 
 Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је нагов 
ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јо 
иње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто за 
ње; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није и 
 таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописа 
 немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n= 
дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у зв 
стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је д 
одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, ба 
њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога  
ако су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.< 
и, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази. 
 Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо  
а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је 
д чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се з 
еху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је оп 
штарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десе 
е им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У  
а.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да 
је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу ј 
>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p 
му прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ен 
ктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио  
рају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње 
, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се н 
а око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, д 
<p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце д 
естом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа 
 Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она о 
о извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је 
бици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка. 
уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала дал 
је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор та 
ко тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би нена 
ањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред 
е нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протр 
: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе 
.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај 
 — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са 
нији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим св 
 коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико м 
 али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још  
не сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекл 
са је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала ча 
 <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очев 
ешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без вољ 
же из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у 
е јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела  
убици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ 
 бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је до 
а за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Т 
ва сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први л 
2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у 
/p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је свој 
о празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали 
/> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успоме 
огао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљи 
а!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто моле 
уња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У та 
к, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинств 
трнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је 
ар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само по 
осподине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Ва 
та, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је 
им пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележ 
век би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> < 
ер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, 
в!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.< 
ога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимун 
ек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{ 
авка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило  
још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године ста 
 лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је св 
ри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано  
 <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и с 
<p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и  
/p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несре 
на.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје  
е час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај  
 похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељад 
 огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезд 
ица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Ск 
наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети ј 
га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p 
зболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља боле 
па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују д 
лижње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да ј 
ом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није  
 женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у 
/> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племе 
 тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела ка 
 одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је ст 
ог шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да 
 тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезин 
т.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у 
рао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да 
d> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је в 
p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је на 
> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су 
еђе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Стан 
>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем  
девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су  
оме <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад 
е, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Ма 
удима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млад 
 је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки да 
.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је 
арски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата. 
нтени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb 
ика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете мо 
 кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две вели 
 шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дод 
>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — р 
ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога мл 
> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="19 
 Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па  
 сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја т 
шту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што с 
 није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <p 
> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</ 
к.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помисл 
 ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољ 
<p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина 
S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n 
ите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио  
диш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb 
ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи с 
диш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу мног 
 да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>На 
чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборави 
 мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си ур 
сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк 
p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди  
тињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и 
е.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Бос 
 воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он  
 причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине свој 
вили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме прич 
собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али 
жарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се 
уме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадов 
 Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живо 
злило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне  
</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, 
Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу т 
до.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе —  
је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном  
ало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто б 
а, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумара 
бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гле 
ах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p 
ђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Ра 
уга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., мале 
арошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечер 
оследња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше 
 је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки 
а друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела  
нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је  
ркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога 
јачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бива 
у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станој 
ата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свог 
није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала у 
радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њи 
а десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк 
у.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се  
По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се  
 једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би  
а њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут 
казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p>  
 Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам  
ему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. 
ј падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Ст 
дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око 
текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо об 
ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила 
едну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођ 
ј је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није в 
 жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цр 
а мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замис 
Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка ст 
</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако т 
сти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Н 
 /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он н 
 од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слуша 
— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољуб 
> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, д 
ћеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен поко 
ла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као 
 са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</ 
ј клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спре 
 мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је в 
ецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на п 
с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> < 
и из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је 
риге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S}  
Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да ра 
страјемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе р 
а ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женс 
 обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а до 
срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој 
е моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко 
е ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли 
и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и ост 
онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би 
го није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом  
чај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чел 
машна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није позн 
 лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла  
како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто 
агом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи доктор 
омоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по  
да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву,  
и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта  
 и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} К 
ику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. 
а Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер с 
ка тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз т 
је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Бо 
епрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долази 
ушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је с 
а његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвалн 
ти ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано 
ћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се з 
ву смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже туж 
 презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али 
ла дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пр 
 суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како  
чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла д 
на каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли  
ретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој б 
лачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — 
, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у 
меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да уп 
хталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај  
е — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у  
о и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и р 
збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше л 
о је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као 
проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приме 
ашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма д 
аху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека блед 
и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Пом 
горети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз 
е жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пођ 
се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јо 
 хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко сто 
буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној пр 
 тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана пост 
и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> б 
S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу к 
ла? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тих 
ца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто с 
е — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун т 
местила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type 
тра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор ј 
а, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> г 
ље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „н 
— певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме з 
икаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни 
мо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад  
у, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јо 
 но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пр 
одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} 
обе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> < 
и госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господи 
нога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресн 
 је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову 
ра да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном н 
та, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у  
 моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S}  
ан загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На сви 
ну на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже и 
па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, пис 
се тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, ме 
емљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право,  
а и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Р 
плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — к 
и је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори 
 ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и  
рози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пр 
растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ве 
њасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. < 
уго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разић 
78" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у  
 <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда 
 — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јо 
Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n= 
аноје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга в 
 да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрен 
> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на  
P18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра 
и ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, јо 
.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скор 
 а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна т 
 своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М 
 готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне пес 
ранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра д 
 се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја 
 госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих дво 
команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник уко 
сванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмар 
Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке,  
а сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она науми 
уо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до да 
, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински по 
Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и  
те, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детињ 
p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било  
не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној  
расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је  
ој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне к 
ло у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле  
 не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је 
шкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а  
{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман. 
олећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни 
променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу. 
окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> 
оходи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упозна 
p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није мо 
а, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Та 
ло одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не м 
е био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о н 
сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љуб 
 шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка. 
ао да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div 
 девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута  
, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бр 
те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако  
ести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, го 
. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста про 
а, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и  
би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Стано 
р Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јут 
а се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло 
Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би  
 у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар  
те, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> < 
ић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети н 
релетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била  
тренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и  
едеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебде 
 се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{ 
по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибеле 
, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није  
орац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пу 
е а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S 
тељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће 
 тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће 
 да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себ 
грли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се ру 
 жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се  
је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад  
тола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, ј 
га друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња ко 
а дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и  
предњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише  
м о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ б 
к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах  
ра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила с 
 Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како с 
е вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу  
 лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са про 
уда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S}  
аки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане,  
и госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Ч 
адио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче ш 
 да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да 
p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтал 
астаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезин 
ачајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла 
ге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове 
<p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p>  
 — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Ка 
у погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди ве 
" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубиц 
 — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукл 
ако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала 
 за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али 
ти ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div 
 Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прос 
 неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бе 
н исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте 
тало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху 
та сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помаг 
а и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} 
нуло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво ка 
октор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</ 
и сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред соб 
усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љуби 
а још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су  
ину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији. 
Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те ј 
адају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као  
шој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p> 
p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни из 
 заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срц 
>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођип 
у се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа  
ецо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својо 
придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како ј 
љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало  
самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па ка 
и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала см 
 и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би река 
јмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило  
ао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке 
 и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређа 
а Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и т 
 румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли —  
омајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру 
, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стар 
гу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, ис 
сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S}  
вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто о 
 срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи  
а је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога 
 изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје друга 
ктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео  
ше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Ха 
био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз дал 
сто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је н 
> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p> 
ило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година,  
мана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се оти 
а су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме о 
 и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам  
сови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло 
 женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка  
а М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ћ 
аки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p 
етврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако 
тор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла сам 
а, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а 
у откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у 
ануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — 
њем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује. 
.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да 
.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су п 
p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачун 
ла као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажуд 
им сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и 
питању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у жив 
киде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буд 
уларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одбо 
јака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да но 
показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули 
очила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирањ 
235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се рад 
у“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински пос 
разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају 
 они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро,  
{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке 
тре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде 
 другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписи 
пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера 
 прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговц 
 собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не сам 
ухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Г 
тива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе 
дану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је  
 имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — са 
аче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да  
и онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су б 
тедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине  
у само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак  
.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разго 
у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су 
е је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто  
 нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече 
 се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би 
о ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали у 
 то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n=" 
апета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко 
ори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној 
десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има  
х још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула  
још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осва 
новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједн 
ре.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а  
/p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како и 
о на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда 
S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали 
ка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p 
ри овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе 
дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све 
 за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је н 
 адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако 
много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S}  
оспода, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћ 
пустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— П 
аквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p>  
и одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољи 
ло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш р 
ло ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору друго 
ци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посл 
ено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докто 
 свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што 
ја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади 
људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро 
 берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци 
и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељск 
ислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио ди 
.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје 
 приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, д 
, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, моли 
н; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се жи 
 авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — реч 
е дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S 
 у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на  
то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кре 
у.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, вис 
</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче с 
ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у друг 
азић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или о 
је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Свак 
оспо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој нево 
јни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега  
ли с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватић 
 општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чи 
имао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и  
а, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> < 
и како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на  
ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих н 
ри оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојка 
ица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она о 
 клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муште 
ић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих кол 
човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида  
 жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длак 
ати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће 
тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја 
ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени —  
стратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, т 
ад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме  
у самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p>  
а која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла 
“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери б 
е за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост  
неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни 
ди у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с 
ало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и  
и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поз 
це је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9 
и су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n 
а места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> 
а их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, 
 млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају пра 
 је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Ла 
му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела св 
асти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови жи 
лупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првог 
рвим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љуп 
ом за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србино 
им путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је дива 
беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и к 
> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијал 
 стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме прот 
поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срц 
н пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да 
пођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </ 
промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p> 
ли ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај сам 
вот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав пра 
асак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, 
ћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана 
>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и про 
окторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ух 
ињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху заглед 
нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може 
дала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накостреши 
или као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</ 
удео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напа 
и му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што н 
 види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p> 
о ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{ 
ко си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред свој 
лила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питах 
 своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Ла 
ажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ сво 
плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — н 
да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Р 
вичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пл 
свесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора!  
 Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара це 
} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да  
а зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме 
.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први раста 
старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година к 
а је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензиј 
се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири 
.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и је 
 напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а др 
задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не упи 
ештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били сам 
ли.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све  
САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> </fron 
П.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n= 
РПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div 
ник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из 
ој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју 
 је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанп 
међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко п 
 своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две уп 
окторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је докто 
чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој  
је Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма д 
ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако  
рата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си 
тица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућ 
гне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијан 
расла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак  
ве је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више 
ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло,  
 рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој 
title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио и 
 тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на 
га треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу 
и је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али ли 
гла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпо 
ти седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је  
<p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само  
је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p 
еко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи д 
да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Наку 
рана изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом сна 
, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и  
/> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије х 
омана је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долаз 
апред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по под 
 година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је 
и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p 
а да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та  
.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра 
 навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била пр 
ила је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у о 
р и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра гла 
з нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речим 
 од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила,  
ржати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од 
ли, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову ш 
ру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су св 
есту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била 
и господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у  
на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав  
ње јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писм 
 шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, 
баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што в 
о лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојн 
лијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво неб 
ћ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — дан 
десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у с 
а Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветн 
е јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то зн 
о је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па 
ктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је ост 
још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је ос 
ће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p>  
а не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и 
а собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник д 
т.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић 
само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њези 
оти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цв 
 овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах ташт 
 и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да  
 када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је си 
во небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није с 
екрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрал 
приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога 
ко је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div t 
кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог у 
Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јо 
ена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија. 
а не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до уши 
се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девој 
д јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан  
p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и  
 Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и др 
упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код велик 
млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Мом 
о ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на сред 
р.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама са 
ошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући 
арао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити са 
ако се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу пов 
 — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" / 
ио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада  
ред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор С 
ких и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит го 
е се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова. 
ко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другог 
а зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као он 
похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} 
са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава послед 
лагим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести 
шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S 
збије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија. 
 неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје  
причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у 
сно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Д 
још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихват 
она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље 
не из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се п 
им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном и 
вице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако н 
p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече ј 
 и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! —  
ев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жар 
p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти 
 са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је  
је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од ј 
> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте брк 
 <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав к 
пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме праш 
о ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао 
е била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позн 
иказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могућ 
Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају 
и ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са 
ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор  
о.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се не 
с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да вид 
ку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, гос 
пак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} 
кој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота ст 
ра да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, з 
 мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</ 
бав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године да 
рхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — моља 
унце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога 
поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наи 
ла, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти 
 враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb  
ло онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко 
да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чив 
е.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све в 
пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да 
> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p 
 но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они пра 
еретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Бо 
ина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а  
ему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, к 
о у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у прир 
 Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, ј 
 Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од  
посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро  
пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине 
есних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и да 
 рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихо 
ј се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише  
лиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку ран 
и су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти зв 
ој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у 
зати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, 
а надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Бо 
скоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом  
а постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца. 
ка је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас 
 студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чис 
 бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> < 
<p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница сед 
овек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили  
аочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини 
ротив другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S 
Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове  
о је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за  
 Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним ко 
 пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је  
 по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим 
ише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору 
 био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синови 
уде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како  
чку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописа 
отарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтел 
нам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p 
 је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу трој 
лави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледа 
све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шум 
 чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи порум 
таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рука 
, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени 
аше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. 
Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и  
нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дуг 
о прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гла 
ле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} 
ино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разг 
више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, д 
ом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч  
ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу  
езиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло  
о подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор 
ом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на насло 
Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а 
само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језик 
илама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се 
цу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад 
загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све  
њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, 
. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су 
етио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста с 
еј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p>  
и се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода  
а се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{ 
ру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто  
чети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане,  
.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко зг 
алила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Гос 
 долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу неш 
жнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао 
оказао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће 
ла очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубиц 
ти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p 
алу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи 
Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> 
је.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жил 
јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је 
 коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Ст 
> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као  
 некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући 
добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она њ 
{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју  
а доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, шт 
рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак 
S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцето 
стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која  
— одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућ 
> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за р 
 у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на  
p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли г 
е Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Ле 
самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући 
са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а  
>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунил 
осетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјави 
ри туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му ни 
та затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треб 
 теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колута 
к по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи с 
ипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која ко 
се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје 
а је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Би 
њала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе н 
е ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци,  
 персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — пр 
<p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет 
е — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим 
 велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти н 
о иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је т 
 где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздра 
рлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где  
се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто зас 
доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са г 
та јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Ми 
ичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.< 
рјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> < 
ло да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест  
нских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фиш 
како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати  
Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је в 
остили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће  
ме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила с 
кну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђ 
 на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се  
ова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубиц 
S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је  
ш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се  
ју твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо б 
ога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико 
 колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева 
д међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три б 
није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у ис 
е Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер с 
ехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после неш 
уга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај  
к-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се на 
пала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Д 
тва и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} 
епо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и  
Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док о 
цом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као  
еца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вред 
 о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{ 
n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а 
унавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе 
о?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало бр 
етак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он  
 би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир 
м; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се 
 веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S 
ли сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити,  
жда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегу 
а изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова кло 
ма тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225 
ађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p 
амо, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доб 
једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почел 
> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком 
оса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је  
к-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био не 
д, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живо 
о срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с  
е би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца  
то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако 
ктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад ј 
о тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде 
 развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица 
осторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <p 
ико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединче 
што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици 
елила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> 
„платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се б 
увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — 
2" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало 
кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је,  
p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S 
рах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p>  
ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде  
 онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док ј 
 зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша  
/p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми  
о врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога те 
ош за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да ј 
О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скуп 
октор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њези 
оље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на у 
већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута 
ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, т 
а, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих 
изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та  
утско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S}  
сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једног 
/p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. 
ан Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер с 
 још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио 
му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце 
 све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S 
ма, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна ч 
н умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са 
био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и 
или се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p> 
 поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај 
шка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових г 
зе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепота 
pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, д 
доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојат 
к, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко —  
раздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— 
разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије пр 
 у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и м 
 није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек  
и свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила 
х гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су 
 затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десн 
е треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени б 
ану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га 
умла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у  
уством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већм 
то „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после сва 
а бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики  
овац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Трид 
а рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај  
} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге д 
{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше мл 
 Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћ 
о не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, позна 
о је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да с 
а мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто ј 
 болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризг 
и, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Л 
тишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело д 
ање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи тре 
Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госп 
е била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на 
 и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по  
 бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
је добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не  
час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узел 
ку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p> 
ао из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кв 
reign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који  
/p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p 
пљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапк 
 о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са с 
е им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина  
 дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" 
аду у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да 
Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама јед 
говац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S 
е зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу < 
ћа, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи 
 пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти т 
а Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала н 
 мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из 
их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој д 
 лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће 
ана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да 
>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине 
ц, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Ш 
ица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> < 
а главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берач 
<p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права с 
а.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га ј 
раче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре ве 
 n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рај 
ош није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу бр 
ађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу  
нако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S}  
ку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо,  
у већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере 
и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће 
се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћи 
ак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта  
<p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да 
ћи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Влас 
ажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му ч 
е твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај  
сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде  
 буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се ве 
 ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало ово 
рану да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођ 
</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прослави 
 брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили 
S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{ 
ди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине  
уку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то сре 
ена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Д 
“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> 
ичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помо 
је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било 
то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су  
<p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није дал 
о госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ 
b n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком 
рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути. 
спођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћи 
те, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро оз 
нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично поно 
ући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, 
 <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују 
 <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ћ 
"SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда 
 онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, по 
друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за р 
Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме 
 доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све  
а пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како  
 је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још њ 
изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огле 
е Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="8 
ога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n= 
и какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извиј 
 се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гл 
еликој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју 
 одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад ј 
Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шу 
 соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице  
д, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдн 
чим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се  
.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љуб 
 да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из кућ 
ло се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао ре 
уштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши 
це диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који в 
 друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човеч 
p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио 
а како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и дес 
ајмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па 
а су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему дан 
ази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах б 
Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана  
ма до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко нау 
 су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.< 
сени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу 
 <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није  
далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна ле 
све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закит 
 бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter"  
но ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће 
" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко 
ла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и  
ј се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А 
<p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — 
 ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и н 
одерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе б 
у.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро: 
S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није  
 бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо  
 </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> 
старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко 
а наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три  
 навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у к 
х — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикр 
 онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер с 
Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вин 
ам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађ 
пођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове  
игне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ише 
 и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику га 
приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глав 
 чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер ист 
октор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним 
оњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још  
окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са сво 
 на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама ок 
 но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се 
 што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педе 
воркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> о 
 описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то бо 
ану над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође 
а ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, 
 госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге 
> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у х 
p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" / 
p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега ис 
воје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе,  
 Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце  
 <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-са 
кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не п 
мила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та  
ине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да 
ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао 
 — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Пе 
?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор н 
и па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде вес 
нуше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била 
да би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" / 
емљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је  
вице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мат 
ада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у суј 
 већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку 
 је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата н 
ти нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, к 
ати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпо 
 онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је по 
а правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорк 
ран и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан 
а велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љ 
по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао  
i>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — ал 
ка у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хте 
 настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а 
а.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Ра 
ађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише прол 
рже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докто 
бици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо  
 <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, т 
а знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не  
.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n= 
, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и док 
о кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећ 
 смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речим 
ла.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S}  
о што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p> 
ен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, ко 
илку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече 
<p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посет 
 у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима из 
а — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{ 
шнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога п 
омах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре прими 
мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала 
на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да  
ј милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - 
ка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за св 
енисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и  
 Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сут 
тра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у 
ђу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се сви 
 су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љ 
S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисл 
 дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисл 
аже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па  
ештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре н 
рпско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њез 
нак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шт 
 готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} 
носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па  
ече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто 
нас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате,  
га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколи 
</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пре 
 млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо пона 
тем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, полож 
 звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а  
аш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— 
Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Паз 
ухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— 
до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му не 
</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо,  
ита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно 
уло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкив 
вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разго 
за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка  
и, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са сто 
 субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју ба 
—- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само н 
а је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је 
и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама  
дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој 
 видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скр 
p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи п 
другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан 
е крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирк 
тила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попић 
 и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката  
љаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима  
ити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим  
и.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче с 
овина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S 
 није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по  
 грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није оно 
ци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед то 
зином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасн 
 испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице  
а ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спа 
 <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станој 
смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по рез 
 грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље  
а миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па с 
ника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. с 
<p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе 
тице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> 
а онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком 
ло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро  
рисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета  
агло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p> 
нула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си  
убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо го 
/p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љуби 
јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да ј 
лаву и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S}  
 као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није  
 већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мисл 
и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>з 
то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на 
етрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића  
рио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо 
а.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога б 
синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p 
ко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.< 
тај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — 
о срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његово 
да хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку,  
а одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свис 
шта, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p 
навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из 
оца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге  
 на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одб 
нте — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Госп 
а не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у ист 
ече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази  
чу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диж 
промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида  
и по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млад 
 небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с 
ре, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Ко 
 поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране ман 
ука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше 
 јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста к 
 знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор 
о и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево  
еслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене 
љу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у с 
 се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косо 
 приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А ш 
иле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће и 
 ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да  
.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пуст 
доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро  
Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни с 
тно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на  
чи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога 
им познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p 
 десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставил 
истра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и он 
ети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се 
госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да  
ошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје 
S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} 
и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју об 
х сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p>  
 док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на 
стоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток. 
} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па  
ен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напр 
а миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом н 
бравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али  
135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што 
 као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па оп 
анела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гла 
оски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани,  
вора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и д 
 заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала 
леснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата. 
 и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за 
 свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> < 
или су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад о 
, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не  
тургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић прика 
м је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар 
га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу  
ао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим дивано 
нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица ве 
а а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сад 
ислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде  
>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наме 
етнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу соб 
ту своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица  
у и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека д 
p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а 
 ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да 
р тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то 
ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако  
ише госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је 
трвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цве 
зела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповед 
— прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако 
о рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p>  
е моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога д 
ити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не  
ко ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се у 
 да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смел 
бица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране 
мање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим ш 
А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је 
ова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове к 
 око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи реп 
 из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић н 
али су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а он 
е, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст 
.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још ве 
 изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче,  
ио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устр 
ео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младе 
љу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у 
 мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем  
.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него 
89" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, 
и зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последњ 
уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом сн 
нем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n 
х злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме глед 
ам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{ 
о моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад 
у довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ход 
да као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Моли 
а теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си ла 
Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем 
нам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Ф 
 а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често та 
прекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па 
тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у 
ат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам ср 
 из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам 
осим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се  
.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљи 
S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена 
него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика- 
доше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе 
дном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на св 
анас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у 
а у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> 
ене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људ 
е викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чаш 
„Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони о 
> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу м 
два је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Ст 
ећ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} О 
1" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после  
ш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — реч 
 и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неап 
у својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — ре 
о у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му 
</p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах  
 што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} 
а.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на на 
, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју друга 
е, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио 
е је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да  
 руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај  
ш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је  
 ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе 
одина дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испуни 
туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар т 
 ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наум 
.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и м 
нити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у 
сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прође 
то, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред 
 свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан  
отраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаш 
лију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са св 
палила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар  
 свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала  
тор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, по 
маћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су 
 врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо н 
 у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме! 
иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који с 
Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин 
но, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва 
, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је од 
 на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и  
какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и 
p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек 
о своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала ка 
х је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, в 
ди нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Дост 
 живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто  
у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, д 
сти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрај 
них и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад —  
длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све 
прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица 
ад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца к 
то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи  
ле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка  
н облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад ј 
осетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо,  
ше немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је 
два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је он 
тиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но до 
готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава  
у — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте С 
ој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, ч 
<p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и пог 
ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубиц 
као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је надан 
ри се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на 
мена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаш 
 се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак  
 она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не  
мах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, р 
од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио 
 несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гу 
 је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетк 
ра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> < 
нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму 
е се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спава 
а увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш  
на да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су 
ећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, сло 
ш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</ 
јнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са ст 
а и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лази 
.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам 
 кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је  
 Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад нос 
то ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, < 
лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико  
чујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је з 
 и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплаш 
соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви  
 њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ 
 то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, п 
оре — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако с 
/p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили 
позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Б 
ти па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила 
 жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у ку 
променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће  
тпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} 
л, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из л 
ка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак пр 
Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p 
ођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу ка 
.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испрос 
горозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’ 
ако се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћи 
а соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње з 
одајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што ј 
домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чист 
, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да  
о наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову ка 
знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила!  
а то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни 
у поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће ра 
кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би в 
 могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у с 
.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље д 
 судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахр 
има бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу  
о и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао 
</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у сво 
а шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p> 
једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, 
а и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их 
e> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагањ 
леђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио с 
едала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уо 
ко женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је  
</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При 
е.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чист 
у се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок све 
ше вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло до 
га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој 
> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Бо 
 у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци бо 
а се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У се 
пска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општ 
ајвеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни гра 
: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па пог 
та то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни 
е она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезар 
и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p 
 врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој< 
ца се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна 
уде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179"  
оград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p 
 <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути 
 па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио  
говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да 
 напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи двор 
 госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се м 
3" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је с 
ире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Ј 
и бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на стран 
о.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb 
ака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи п 
журбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве к 
 земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S 
сника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али 
рти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је 
ија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти 
 породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор С 
 ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал 
ићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко к 
head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb  
 што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазић 
д ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> ледено 
ер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204"  
pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле с 
једа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби ж 
 још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врат 
о тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хла 
чима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племен 
 роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна 
омаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је до 
је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а 
<p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе нек 
ле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто 
 чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спр 
жић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и  
 и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га пр 
анова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту с 
ће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати ха 
Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развали 
 недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да  
општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, д 
е све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узмож 
на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} 
ео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на 
ивот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом бук 
арошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, гов 
 Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зн 
ојурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У к 
ого пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у 
оме, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од сво 
тор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој 
 разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквен 
шња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се 
исао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих с 
одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са при 
паљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа. 
.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био  
и ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби 
века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио —  
о — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече 
 људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад 
тинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктор 
} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева  
ица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у стар 
још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>У 
кла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“< 
м ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде јед 
е да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у  
, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p> 
дине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан 
n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велик 
Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео  
{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па  
ала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, и 
узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја 
што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљен 
томе.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађа 
ењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов  
би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правц 
 божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, ст 
ти, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља ј 
м.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после о 
 домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један ш 
цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> б 
ављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседн 
но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд  
аса да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навали 
 убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежа 
са силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p 
 писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је д 
у да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види  
о се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна!  
шао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спре 
ојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну 
ш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто оча 
толови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањи 
али.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста по 
жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на цр 
арију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа 
 су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што с 
а у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је м 
ва киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шт 
 гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао каш 
се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци. 
 а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две 
 кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови проби 
ломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико п 
 <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речи 
дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади  
 круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна п 
 у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи з 
д разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те 
ој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлеп 
вно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217 
тит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита ч 
рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — д 
ине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где 
и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p> 
о нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме чо 
{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — ј 
дети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни 
ати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има дана 
 какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат ир 
Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа 
ори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица  
-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да 
о и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те 
и ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би м 
 јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни ч 
што да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио  
и је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о то 
 одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани стр 
 и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, 
иш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и с 
е докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још др 
ао да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p>  
> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудн 
, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{ 
таше госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе  
ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је н 
!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S}  
сим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много гово 
 јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — 
е диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео каз 
вка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p 
, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне сто 
да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао 
а.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и  
екса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега  
 та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо п 
 врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк- 
исто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље 
 доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе кар 
 дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није 
о би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="9 
мо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, е 
боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљ 
— Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај и 
дби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше ка 
 вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселил 
уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је  
, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим 
учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра д 
ена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху ос 
и.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам 
и ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето  
 и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта 
ки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што го 
> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у  
ету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Сан 
да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему  
— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да  
{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво мно 
о лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој 
6" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас п 
 у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и  
е.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице мој 
војим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бит 
 девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело  
ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русва 
ри Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубиц 
а песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни  
едујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, 
леди као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, в 
ом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахи 
још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше 
 у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма  
нам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је каза 
га, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Ла 
ичао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је он 
} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а  
и и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним п 
рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми ј 
— та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је  
ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> 
 јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте  
надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p 
 <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар з 
да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихв 
а ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула по 
n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко 
ли ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори  
— рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мај 
{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пу 
ио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> < 
више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. —  
онемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше р 
оја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој удари 
> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имал 
је росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко 
нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући 
="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А 
обар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А к 
 и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро 
ао што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Стано 
> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{ 
 сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао са 
стор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам 
/p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Н 
, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је д 
раштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборав 
{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје  
о пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега са 
{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та ма 
 Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокну 
 начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разгов 
 <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и 
p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да 
е мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако ка 
о, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.< 
ао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће би 
о рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког б 
огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом 
десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, ма 
>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека 
лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> < 
по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом ка 
жала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора,  
 видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сест 
ће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић  
д очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни 
 Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти ј 
еће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у ку 
па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне 
 Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љуби 
S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и 
ју слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо 
невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах с 
свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љу 
тву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошл 
ео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се п 
 ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љуб 
 га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и 
живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар к 
 за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица  
 А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, д 
што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p 
рк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио 
едили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад г 
/p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала. 
 сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер ј 
ала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на  
петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој  
о нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада  
живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека 
овала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Ра 
а Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума н 
11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} 
а тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замисл 
мљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рај 
ека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану  
окојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је полас 
е вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се бил 
p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у 
ко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихвати 
амети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја так 
ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ни 
 госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госп 
 па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки  
ојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах пр 
е! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ра 
ена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, т 
м често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да пох 
ме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и р 
ао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слобо 
тидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</ 
се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује  
ћ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а та 
</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајц 
вим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка ки 
 и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нис 
ло случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за прак 
ичала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њи 
/l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркуј 
као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љ 
ди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш  
мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они 
 Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>—  
Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко,  
ћ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то ниј 
о као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n=" 
међ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису  
тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену се 
и, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — реч 
у трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му 
ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку  
е о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се ра 
/p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је ј 
Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек ч 
 толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо 
о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p>  
не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p 
ајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка пр 
уше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше  
етскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића 
ариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{ 
ти њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се  
 Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Ра 
ни да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часа 
то је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како ниј 
о брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметил 
одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су 
спода?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, ч 
крете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да  
ла су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд  
 женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпо 
из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} 
ње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p>  
а Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, д 
е кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојн 
е, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друг 
 и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попи 
од ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S 
ко необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div t 
 фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је  
с зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се  
ом радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихв 
то су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у п 
 кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ по 
це у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве:  
{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти зна 
.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми 
 нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, ч 
едном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко су 
 куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да 
вешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђа 
сма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Р 
а својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S}  
 ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјар 
тересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>—  
</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} 
 шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже 
 али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље до 
уго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за наве 
 а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По гр 
 ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шу 
 плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{ 
 вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гле 
е крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме 
на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изнена 
а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта с 
ка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија 
е буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— П 
, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави  
оспођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду 
 подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да  
е кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити пра 
 снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љуби 
ти пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка  
умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! 
еш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах  
х као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних 
 необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед сво 
било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> 
етету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када  
и гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак н 
 су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако  
аше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ д 
уша, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита за 
а по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напа 
ругарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада  
ачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних  
епе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родил 
а час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају 
м на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њ 
ламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — з 
иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке 
/p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога обла 
и јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да 
к није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх вен 
когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста про 
ом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова. 
 <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као 
} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетрени 
{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештен 
{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p>  
на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли ј 
 свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету  
 да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Ка 
р Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види ш 
.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио  
. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње 
ако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p 
аше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну  
кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и  
 Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Н 
ме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и 
макао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S}  
ад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила д 
им старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, ко 
ћице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело  
 узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> < 
еда очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога п 
 као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала каш 
а, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити  
 како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем 
када ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Ј 
 од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо в 
рко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори с 
" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла  
га дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу н 
и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?< 
</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту  
 ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема 
опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је М 
тер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари  
ва.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан 
шара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фо 
коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ни 
азговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплаши 
: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога бл 
сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада н 
 то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родил 
 младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
/p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слуш 
је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S}  
држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Докт 
 стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао,  
Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S 
 упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испо 
се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <p 
ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били вес 
довини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово  
 разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра 
уго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изиша 
нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка ј 
ах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Б 
У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони  
лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе с 
 као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са 
се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, а 
узманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплати 
ви ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{ 
убио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвал 
p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} С 
а прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески  
p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са ди 
ко га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала  
е куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом С 
е она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву б 
вљу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше 
ро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да  
а?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак  
аву не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру 
 упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочи 
/p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>—  
з вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро ш 
одлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још б 
сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да  
ам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Оти 
онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — в 
зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише  
а се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина док 
е, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука ма 
стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој 
арапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да  
за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог т 
тску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то с 
воту, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребр 
Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е пре 
авку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а чест 
.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је  
баца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор  
ица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, св 
е нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— 
 их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на кл 
 показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Гос 
ах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па 
ини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена  
 сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</h 
више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их 
 не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Ма 
S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, ко 
 <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пега 
дрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збого 
ах.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања 
:id="SRP18882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу С 
олетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter 
ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из ва 
ни звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор 
 n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је  
 што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајк 
 врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је с 
брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb 
 проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има до 
теље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> 
сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће 
к саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, д 
м чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубиј 
покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром 
 га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> < 
<p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био ро 
ја би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на гру 
га друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{ 
је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је ста 
ветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њег 
Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> < 
су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива д 
ка врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој 
 грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму,  
 чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су ко 
авио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спа 
а ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господа 
?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха,  
оје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није  
!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шума 
је и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позав 
 својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у с 
ло тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у двор 
 По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у 
 малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, се 
цом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова ист 
 оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на 
т; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, прол 
ро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак. 
у крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кућ 
воту.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са  
то разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једр 
122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S}  
.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</ 
ни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дође 
е тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то,  
 Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — 
а.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да  
и председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У  
 од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њем 
мислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа простру 
.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло 
ста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на ли 
 и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као 
 што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало 
ој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше д 
ка, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све ј 
де.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто 
је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних 
 мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица уст 
у се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у лан 
аљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом 
ло брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручи 
о ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докто 
убица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче  
а се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој 
дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се  
јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> т 
га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста муч 
 се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док 
 госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — р 
ћ.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом 
жђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су пон 
дар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено има 
обро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако кр 
 се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> с 
днички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари 
 је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако т 
 свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардат 
ано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па 
.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је посл 
n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек ос 
S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S}  
tle>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и  
гога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу  
вету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привиј 
он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које  
борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које јо 
чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" 
 и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлос 
лико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој ј 
а испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да  
у.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита м 
сити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господско 
рага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: 
р Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и њ 
ене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А за 
 му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дош 
ана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мисли 
, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отвор 
ију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзите 
не од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време  
 узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све  
хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала 
 он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве пу 
о о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку од 
ој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако 
 Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и ле 
а Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скро 
анствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сес 
>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора  
време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подно 
S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га св 
воту Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Ст 
и ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у  
је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел 
лаг и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за ч 
ке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што ј 
 разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт и 
 је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена им 
анас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар р 
епо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је ду 
ешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезин 
о у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S 
ио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима  
ду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове  
и у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје 
 чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на  
у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, кој 
живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} 
ена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где ле 
њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој р 
 не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе п 
 учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко 
а њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Ог 
p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га д 
е јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју  
ула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и ника 
да тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела д 
о није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је  
ио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р 
ала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, 
 шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам 
 чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка он 
рко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету. 
аће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда дана 
и за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто пон 
ве лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа 
ога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се про 
во ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћет 
 девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ изра 
>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш др 
ј је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су мом 
а рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висин 
 често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим п 
а када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура 
ет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, 
је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум 
 крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила  
 је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи тер 
оворивши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{ 
и са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлос 
у?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи  
и се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива  
тнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> 
адао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — н 
 ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у 
таноје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта м 
p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горск 
 му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="14 
бранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само н 
 поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Кат 
, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док  
р — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када 
 троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.< 
а ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" 
вела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Пе 
аседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ б 
ну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово  
> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — ш 
e>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити  
само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јад 
ц био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту  
та а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бе 
још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо,  
прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> 
} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето т 
е чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је бил 
о:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће 
ођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да 
м што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, д 
pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— М 
изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, 
82_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарс 
издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све 
 То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није зат 
 вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори М 
ске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се с 
није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p>  
мо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збо 
ада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцел 
/p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло 
отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лука 
ви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин 
 Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одва 
ојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били  
 удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нан 
аху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип 
а се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта ј 
шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила 
бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме твор 
реба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога  
иде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега  
у.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била ду 
браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настат 
зовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паро 
а.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ћ 
овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане.  
 се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у  
ли.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесн 
 Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица 
н.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— 
S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек са 
била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ра 
 кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе 
аца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће  
</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — р 
ица чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешк 
него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за  
бру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> < 
алије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се др 
ђутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важ 
 јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка друж 
и — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњишт 
питах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из 
> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> в 
е, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ћ 
, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да  
ећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господа 
о нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране по 
Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила д 
уга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме би 
.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу је 
стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода  
ди. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивови 
е којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си л 
планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па  
а је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једног 
!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прих 
еније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале  
 честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> ш 
/p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш  
а. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше 
тав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли б 
е како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и п 
а доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је он 
вот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме беја 
 давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда 
— а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле стари 
>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p 
p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, 
е дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— П 
рати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а  
ове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше р 
</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва 
ту а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну кос 
рви поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ 
у.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млад 
очекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећ 
им месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак  
поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајш 
 <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи н 
ако се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! ви 
у се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна!  
идбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље  
а одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио  
ј кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зав 
а девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све 
:id="SRP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Л 
а удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја 
након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга го 
це, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове с 
м се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људ 
је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу ру 
, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у  
па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој  
уће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и 
свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надм 
нара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удај 
тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и н 
аденце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога  
Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом 
х погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле с 
p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано,  
стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од 
је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала 
оју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним 
 погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећа 
разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што 
млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици п 
им како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем г 
 као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима 
а оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше,  
<p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала п 
па паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из њег 
Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата с 
ьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га  
p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са св 
ће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p 
о образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај 
ема другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> 
ве већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а  
огледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била  
дио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана им 
ави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?< 
брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — си 
није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту бил 
 радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као 
су разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав 
оју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговори 
 — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p> 
вна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни 
 и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу  
отом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда  
ца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је об 
јно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла ку 
јој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту 
Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице 
 сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до дана 
 би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница? 
е се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине 
 пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да 
у потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме зав 
S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разле 
на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче  
а-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Мар 
у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се др 
к нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на рас 
списивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе св 
нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беш 
ао да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на  
 Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха,  
 за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту  
 првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо  
="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ак 
ао што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, гл 
ким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млад 
акога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око  
Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађем 
 ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је се 
> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек 
ко би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола за 
је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и  
разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p 
о свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није 
 општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем 
није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво неб 
цом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — осло 
д је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у мест 
говор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко К 
 откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни мили 
ека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је раз 
и не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо. 
оглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе 
 не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имај 
пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</ 
 одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо  
, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љ 
е у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, нос 
ах јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака  
лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђ 
оји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто  
аду жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп чов 
ад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у 
евати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне 
ао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од п 
и гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> < 
итијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пуп 
е подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога,  
довице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако 
и знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Са 
љао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српс 
азгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фи 
оследњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге 
 израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело жи 
спијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо т 
 су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега  
гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни 
невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас ј 
јлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки б 
<p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="18 
.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, 
светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жен 
гао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.< 
руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је  
све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то н 
.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да од 
стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не  
 хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да нам 
p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се сон 
таноје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш је 
ним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи. 
га тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бу 
оплога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор  
?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрос 
лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" />  
близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је 
рцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се 
 Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забавља 
х, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p 
 ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" / 
поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, 
ба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајт 
лава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала о 
<p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих р 
 као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта  
пи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа —  
човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица  
 У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука 
аузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, с 
госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јес 
с цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши  
p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом  
при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам п 
 и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — по 
="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу 
раници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у х 
врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум 
исто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада жи 
у и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице 
то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине. 
то је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кр 
хом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио как 
таноје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их 
 Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети,  
тор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи,  
и, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} К 
е Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се про 
 А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још 
— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала к 
 бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би док 
зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде 
ли младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— К 
ад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске не 
падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки  
 улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рука 
ле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с  
а сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марково 
зић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор сво 
о је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији пра 
 буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и приј 
Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љуби 
ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто 
ји су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном ле 
акиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Ник 
у реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одм 
авни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из дол 
 био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер  
один попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито  
и оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Мар 
одлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже оп 
и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још по 
и у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, дец 
еце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у ко 
заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</ 
акав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од н 
ишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати св 
преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, д 
 затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чем 
било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што ни 
љ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија,  
нска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их 
Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школам 
ета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно 
тајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема 
ен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замиш 
листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је 
 свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је 
ако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели  
нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазић 
интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. п 
 извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић из 
мућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одо 
адијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <ti 
а чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власт 
ложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је м 
? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад  
Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разве 
твари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замиса 
цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако  
113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одгов 
 на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у  
о па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за 
р она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да с 
 поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе м 
вица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло до 
омеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како 
 Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо  
ци је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити не 
ако је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој  
ође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и п 
и зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласиш 
га вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да жи 
у, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јо 
уге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама  
а би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај пр 
у је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке ал 
 му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он  
леграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, нег 
у је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво  
долети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала к 
давде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово 
ов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долаз 
ш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је 
к-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још дец 
 најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најво 
угом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после  
ели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Тр 
таво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе  
едав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији. 
 тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимов 
ош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да т 
како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb 
гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта с 
 Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се п 
свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и сна 
ти адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је врем 
смама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волел 
.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса б 
нага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, кој 
ражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није  
.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава 
> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — р 
о учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и  
уци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага  
е знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бој 
ик бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица ј 
ктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згоре 
p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше сам 
а опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица ж 
.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао ср 
она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи д 
њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с л 
љуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <p 
а посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правн 
оје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знат 
> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу.. 
о је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев г 
ожај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Л 
жића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да 
кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p> 
Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се  
.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни 
се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У.  
око захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаж 
дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српс 
ц дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте н 
несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што ј 
 иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи. 
кар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило т 
ио у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старог 
 друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су 
с, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни 
 <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојев 
то би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пр 
 опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајс 
у.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет 
<p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству 
цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пр 
би.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак  
} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у кр 
ако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаш 
а докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљ 
акше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у ру 
тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{ 
ох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов с 
, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да 
аке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру  
е му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на ово 
грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке б 
чно понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није в 
ао крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло до 
 преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога пр 
на нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје це 
а му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јо 
вету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он ј 
оброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало 
 њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудил 
ћу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом 
и дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од теш 
ини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би 
ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да  
би нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога 
екле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, по 
и на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Лан 
ју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље 
а су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао  
После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би н 
 <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућ 
бало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да с 
хватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p> 
било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и с 
.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које 
 једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на 
споменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра. 
 три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Е 
, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хо 
 у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас п 
ије казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи 
таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му  
ш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да с 
тива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу  
ја ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на 
чинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изиш 
 тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Ре 
жасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љу 
и близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад п 
ски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао 
— рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде ж 
е опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још  
у дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те и 
најемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам  
ложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски доч 
раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле  
ћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ 
а од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћу 
 кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— По 
у да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да падне 
известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не зна 
 све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада 
ко степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше с 
ем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као сво 
е све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше љ 
ићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има  
> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашт 
као је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то д 
обађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба но 
 само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне 
амо да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи —  
 казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље  
и борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито ка 
а хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си 
авити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале с 
е ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућа 
 мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па ку 
есета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је  
има.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставил 
нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p 
е кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику ка 
н, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} 
у лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто  
нас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој 
о.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су с 
га.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је 
једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче з 
ет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="22 
у листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадај 
тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао свој 
 ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла з 
S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, 
ала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пус 
ја добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треб 
 наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они ње 
} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи н 
 Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p 
а баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зу 
ма, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био  
вукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога  
убав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко д 
а је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду  
изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да  
ет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се го 
аце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањск 
то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашт 
јку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био 
иког жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може из 
увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да с 
 и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу св 
.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће г 
 да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако чест 
олест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нара 
опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједни 
.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да н 
и на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Мар 
докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се мног 
о што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и 
ва јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и пог 
 у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што 
како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p 
сит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до то 
 дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу кл 
иве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у и 
е па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић  
кине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме пр 
из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио 
е брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а м 
а за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па ш 
’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три ду 
и када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="15 
м па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у к 
 топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје 
, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — би 
воју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него ш 
и:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљ 
под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто вре 
камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Д 
о да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљ 
 ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од то 
молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је пр 
.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери ан 
 из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом 
 која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љуб 
о ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео 
 мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савки 
 <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но,  
, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> < 
њаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О  
ти Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као  
 као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p> 
ога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога 
у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица,  
, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али  
 да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати  
>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа  
 ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица  
бар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриг 
рајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљ 
ота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где 
ма.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру 
и је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знат 
ранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се  
те на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла с 
>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улаз 
есе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој р 
е се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</ 
да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајн 
млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус м 
о накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет д 
буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — 
га.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто пев 
е међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? —  
/p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми ј 
ли ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да с 
 јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија букв 
ори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну пом 
b n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, 
госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам ви 
амишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> с 
 чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p 
 весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали  
 најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи  
е — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p 
рошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђује 
у ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина. 
зарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал  
све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разгов 
очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла оч 
ао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад по 
ако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — је 
адрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му  
} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота дево 
нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе ка 
овукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чи 
арка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још 
, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта 
ица се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље гос 
ошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слу 
 Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу  
ако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љуб 
 госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да 
ота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је го 
а од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види  
атио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Сан 
штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p> 
целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — реч 
оље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо  
ебе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из  
 јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чу 
} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро ве 
прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и ше 
ком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах 
а! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сл 
е.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отер 
о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја 
и крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћ 
ећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко  
 у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и 
<pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S}  
писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћ 
 јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан. 
хових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајков 
их уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога  
е усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њ 
бичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за  
ожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По  
з стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У 
 покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у жи 
ила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готов 
ах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин по 
 ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе  
— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим  
је пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} 
мела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшном 
горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама  
истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S 
 баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш  
ом је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз р 
раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра ве 
лашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога  
и јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по 
руга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} У 
ца.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљ 
долазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамен 
 цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљан 
узман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гај 
а и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то  
ам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Б 
Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} М 
 страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки да 
ење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{ 
 докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и 
, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да з 
ни ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Мо 
а ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враг 
кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, 
ак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на ч 
ад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуц 
ака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.< 
.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да п 
 па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити пос 
у цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца је 
“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују  
оласто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није  
е ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталаса 
то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Ми 
ена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар  
шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као 
се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, шт 
 он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романов 
кве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга. 
о ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би  
говорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на  
о Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и с 
.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је док 
це — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и мо 
 Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није тр 
оравило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ н 
но и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подве 
ма коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда  
ба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор о 
били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није т 
.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{ 
 — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње з 
очела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и  
угари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед 
— викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом 
куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брз 
м погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору  
угови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док 
 сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман зас 
не на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва н 
телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ћ 
"31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се  
 ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити н 
му час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало т 
рала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало и 
b n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није свој 
 /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p> 
о доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дуб 
 а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на дв 
е се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је по 
висну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{ 
анавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али з 
је савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брз 
ихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је доч 
бор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив једа 
х одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребл 
 је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину  
а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та  
тара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пила 
ију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се 
женио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је тр 
ка, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступ 
 подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав 
ило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику 
 појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница н 
к.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек н 
а се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време  
 само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале. 
тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љуб 
ћ се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквен 
 могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им  
аћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију с 
{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који раст 
 за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трош 
ти на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, 
и и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан п 
мо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста г 
 сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — гр 
ербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођ 
оростасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати 
сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се 
к зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под вре 
ине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици  
азић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да дог 
њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је чо 
алишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, го 
 <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци сво 
е вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Н 
пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за ч 
олазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски 
човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно т 
 зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју 
богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу рас 
ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили 
по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне 
а кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га ј 
 радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе 
з поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећал 
дао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> < 
мо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се оп 
јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила 
13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи с 
једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S 
њски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те п 
а се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p 
чунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослони 
 Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови н 
а стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнул 
гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра 
доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, 
 узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Д 
отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље не 
 осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.< 
се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки  
ви овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је 
ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Ста 
, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где  
раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула мла 
и виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда ј 
 је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко  
х седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпо 
 отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ор 
у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је  
етлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота  
ебе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше  
м миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љ 
на мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им  
све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то див 
стито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће  
нско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="21 
па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л 
ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље 
{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било 
е уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је  
Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за т 
е што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео гд 
овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићев 
воту тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div  
уо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, з 
адни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао. 
и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јад 
а гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици 
 <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак б 
 кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Ку 
 нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S 
есно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како ј 
 ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари дух 
 тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па у 
љиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махн 
— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Р 
екрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да с 
стукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче 
 оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа д 
.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари 
у у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигл 
је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> ј 
елији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре  
, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то  
 „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на веч 
 по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да бу 
 <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и  
 <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> 
као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже  
на мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му ј 
стајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то  
 је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, 
з далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Ср 
 јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо ј 
спусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни 
киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема ср 
говца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру 
е докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било  
ином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу г 
 да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он зате 
отов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа о 
е воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем  
је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала по 
ла, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа к 
а те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао с 
а да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу суд 
моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец  
ху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, д 
ало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била гото 
у поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да 
с бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постељ 
ш држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не от 
да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва 
и Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну гр 
<pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да  
лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала 
би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извад 
ношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> 
асу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни ша 
не, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а 
е.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошл 
 тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да 
е слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више  
лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="1 
оплу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњ 
ојом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и по 
га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио  
Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву др 
дио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одма 
 из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S}  
 говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене. 
м.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слага 
сади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор С 
} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пуш 
души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот. 
и грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава. 
ла она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичин 
дар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околин 
ојих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готов 
о три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати 
ан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и  
>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни  
је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса  
змана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се дана 
м властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лиц 
авка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад  
ла је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и дав 
 је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не  
Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на б 
 <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је о 
 чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа С 
.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу 
гне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и чит 
оведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хл 
 грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је 
 погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кол 
и</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у оч 
и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако 
равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра к 
нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мр 
цу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о њ 
на она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, је 
отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, ври 
а јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А  
ки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на 
зда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнут 
абленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{ 
ци први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не мог 
што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана 
ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо 
а вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у  
за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову с 
 се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> тво 
а духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац с 
зио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љуб 
о били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Бил 
вако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свисн 
не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор  
 није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чис 
ван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је  
, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и докто 
иће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко су 
 пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Д 
езазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри н 
ве пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто поди 
лас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и д 
у — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је ста 
нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на ком 
воју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После ов 
у, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потр 
 Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одма 
орината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Вас 
и црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S 
 могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сја 
ревара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио с 
чан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да  
то му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу д 
дина тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но жи 
ако је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив. 
о чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где леж 
 он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је 
дахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Л 
ој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче своји 
чаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају ј 
из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и  
а <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је ве 
нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина м 
е и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом ди 
ко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдил 
да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да прет 
сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита б 
ивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болес 
 се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре 
<p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Са 
и.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира  
ских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли. 
ахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на то 
b n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај с 
ам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох о 
 истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; ј 
 братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Диго 
навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања 
ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему. 
вуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> 
 жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео  
ломе друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једног 
да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре све 
им отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље 
 томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лази 
ке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око камени 
о он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се 
и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но  
господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од  
 Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу  
 да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика 
кога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као на 
<p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље 
анак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји  
је на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> < 
чи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груд 
 Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и гос 
ван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови 
а који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино 
бе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Га 
ка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је д 
ме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S 
ену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-уз 
своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада ње 
, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љ 
застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову  
о их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и гро 
ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо ун 
ања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаш 
о посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његов 
 га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја 
рво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги док 
о је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које пре 
 школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, как 
ом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из о 
аг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичин 
а у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим зане 
 зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по 
ве то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор  
гумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликн 
о.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гус 
на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли сла 
десету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њег 
да мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад 
S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у  
о у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуг 
леда смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подл 
’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку  
а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком 
.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb  
е, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта г 
ниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел пр 
м, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се из 
 и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је т 
е може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гле 
а „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њ 
риста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које ра 
ро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, бић 
животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико п 
о на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док ј 
 — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавни 
 , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> < 
подин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеве 
се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна  
 па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p>  
 из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} 
и мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{ 
оману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њ 
је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исп 
не бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушко 
S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, 
адости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љуб 
а да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман 
животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек бу 
н и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Чов 
p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кор 
вога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао 
 у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта с 
даје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу,  
ријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сме 
ћану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у  
срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао р 
 је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но 
е и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу 
 и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије ок 
е Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим усп 
канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све весе 
аву. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign  
и му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је  
е, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној  
о као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ух 
а га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их з 
на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај 
ћ после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пу 
на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући ка 
 вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та че 
 је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста  
 врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога 
то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до 
литике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Ра 
ему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћ 
о од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За б 
 n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако до 
 а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се тр 
> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове ту 
м треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то 
; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Сте 
е шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља 
Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; з 
и она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладно 
им Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — не 
 имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи о 
 људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону 
аласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако у 
октором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p> 
не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добит 
се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати м 
 — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране 
> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла п 
е се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у велико 
и каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице  
-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се би 
о је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону ст 
ше своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури  
год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стра 
Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S 
ника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, го 
авна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се  
, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао 
на и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са к 
н по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он  
о му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да б 
о већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста ру 
осподара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{ 
ати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта 
даљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и  
ом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је 
сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколи 
-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје ба 
уке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде  
вком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> < 
ћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — а 
га хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви 
но не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек т 
рнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека  
би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани и 
сто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихи 
не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су м 
е пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу  
p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и  
ји много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори  
 па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски  
ан бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „ди 
илику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога 
д пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћ 
а су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у стра 
ки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да з 
се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ 
 узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у 
>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <d 
 чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, ду 
 он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} П 
ао да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у оч 
Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из оч 
 рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је,  
оклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{ 
 и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у с 
тишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То ј 
ну.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешт 
 али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само  
е <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом 
пођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> 
о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говор 
та.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} 
адружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број рат 
и и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лев 
оре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубо 
тар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменул 
не несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гле 
и да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те р 
 бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type 
 баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Х 
?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којо 
ваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испома 
им Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцар 
у се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се н 
и кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле  
лње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, сл 
о узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, с 
рава.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила  
зин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одлан 
е то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак 
ноја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица ис 
 она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бер 
у људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече  
ршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и 
ажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Г 
уди се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Де 
 ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Б 
ки поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том п 
одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у ре 
 Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S 
у би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из ку 
аби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети пре 
/p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац о 
у, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да  
лану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником 
 <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љуб 
 мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо  
и га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и  
а док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p>  
ица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше  
о да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом 
им паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се  
ко буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још  
млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све 
 паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њег 
о у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бит 
 затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима,  
још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да 
што је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="10 
ње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ни 
а је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књ 
/> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, св 
већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници —  
ору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Ст 
у је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет 
су ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> 
и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мал 
животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитн 
о.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на  
рбију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он 
вијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манаст 
у је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка 
делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било 
а не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и д 
 ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници теш 
} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити 
 Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беш 
љиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је  
да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања  
т згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима расте 
ледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. < 
 оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну  
вога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим с 
мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју сна 
визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо  
бро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли,  
ама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" / 
Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну свом 
ман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре  
а недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љу 
ни јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака п 
, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зара 
це под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођ 
т дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но  
о су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а 
ва.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврсно 
 чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој пову 
р је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остат 
ead> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то ј 
ају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу м 
, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао —  
накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк 
та — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по  
 падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, ради 
да над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Т 
 сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> лед 
и по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би го 
ећ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а 
тора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га пог 
а умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа м 
удуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љ 
 обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима 
>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; сми 
ју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Мац 
еве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи  
4" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у љ 
љи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} С 
 мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај  
јци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долази 
ре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Мил 
ече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бог 
да љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Доб 
тиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди  
 јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и план 
а докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема до 
како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и 
тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода 
</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p>  
те је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то ј 
актер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="20 
им задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ 
малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама. 
 га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој х 
у било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту г 
зимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравиц 
ећ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра  
ећи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга  
и је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под пр 
и, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за час 
з дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љ 
довица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздах 
уци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загр 
е да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из к 
_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће и 
рај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падај 
вао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заје 
у <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинул 
202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, 
 из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и мол 
а вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сја 
разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борб 
 је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом в 
 <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни п 
шли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крв 
свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно д 
 у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци ид 
инуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу 
устави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћ 
како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она  
од притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју  
 носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене в 
 једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „госп 
ђа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из ку 
адији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још  
ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвока 
ред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станој 
о.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, ни 
чине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, ком 
ојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, 
е у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни 
пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити 
 што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула  
ћа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на  
ије у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку 
ркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине  
у смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе о 
толица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је до 
же тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, 
 све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан и 
му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почив 
енцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош 
аштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро 
рећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приме 
е каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо у 
 ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. 
е деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, 
 та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита док 
 застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он 
тиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста. 
је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и  
јска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је г 
бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде 
климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу 
а шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се м 
ију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у 
ецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих кр 
 једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. 
 претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријат 
 ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по 
сној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се 
је ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто тек 
е готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су  
 осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на о 
двокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зу 
 мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у  
и знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта н 
буђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали 
— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У је 
 ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче  
 њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пр 
 и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седам 
 године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да ниј 
 је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе уз 
се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле зајед 
е познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто 
ожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час 
и овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошт 
тог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду њег 
ако је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се з 
орао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p>  
ању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора н 
мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помо 
 да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S}  
и појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p> 
е начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бац 
ди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет п 
о Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најми 
већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у ба 
рицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Ми 
> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рек 
у душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у  
ако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да 
 шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о 
></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те прелива 
знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни 
поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Ју 
о нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Др 
први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна 
а ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Н 
непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту заг 
> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види с 
ретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже 
 стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гле 
ом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На мес 
</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S}  
{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу д 
 по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој 
јао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} 
ели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столиц 
раје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој опш 
пође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, мом 
рима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да згл 
ри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi> 
ром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стад 
еће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно  
 укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се 
рис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Д 
риповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је да 
 више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n 
а је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу  
а и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска  
не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па  
фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по 
} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је л 
 и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви  
.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде 
огори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то  
најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> < 
ке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је  
ка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S 
. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не м 
 жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор  
ар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци  
ад то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњиха 
аде девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> 
еста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} С 
 како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну  
девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је  
ело.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По 
одари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута 
 другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је  
у се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је  
нда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да зав 
<p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> < 
ива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукам 
око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и св 
 људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уре 
/p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стар 
најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била срет 
167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — од 
умбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити 
био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, 
по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, 
с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За  
боље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по 
ш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из башт 
беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим усна 
 што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпо 
оноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Ду 
село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quot 
ће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је  
у је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p>  
 највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је 
а, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа к 
ирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави  
 <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја  
сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се пла 
нама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су  
ода самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" / 
жала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p> 
ку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни  
нике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин 
="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи п 
убица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јури 
— рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно ос 
аса Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Ка 
по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи п 
вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му  
око, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>По 
је руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запет 
е зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Госпо 
болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савки 
рви тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мал 
 и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје де 
 био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних м 
у узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} П 
ни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус 
рослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
е као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којим 
рио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио 
равара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је  
 се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао  
ма па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно 
бица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била виш 
ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она 
де у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу 
не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> < 
може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесл 
 Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахн 
иже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутел 
сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је о 
рти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима л 
 потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S}  
готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варош 
 је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Ш 
зволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти р 
увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас го 
ше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак тере 
Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Ста 
ратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— 
ош поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина 
. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — ре 
 Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Ру 
ић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као о 
и дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у 
{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љу 
<pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи 
о ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет 
ветим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, д 
ада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Бож 
 зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.< 
на њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да с 
им сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и ње 
је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — поли 
и ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера  
 би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p> 
разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Сос 
 мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на п 
чекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберит 
аше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина 
S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледал 
ља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како с 
 неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две  
ек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искус 
 што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па не 
мрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан т 
бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан 
не.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од прв 
ути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „госп 
а мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканит 
цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола  
сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки 
разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када  
и грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катиц 
уму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко с 
 се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим 
отмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослуш 
н је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> 
ник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињ 
осподар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика  
p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чује 
ега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ерд 
то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за 
 на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љуби 
било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к с 
 се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у прко 
а.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт 
и да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јут 
наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни и 
 стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију 
огодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па  
и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>—  
 осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро до 
зић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчис 
а момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику  
ко уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака 
ратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упути 
ома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, ј 
на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник  
о ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуц 
сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак  
па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка с 
свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољ 
о крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе! 
сподине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Госп 
кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у кр 
регу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газд 
 да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон 
 поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је ј 
ос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао по 
иди па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око  
 њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је  
ако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Слика 
 и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па д 
тане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се ка 
>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо  
у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и 
стави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте 
нце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се по 
е пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе 
гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је жи 
 тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се 
спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једн 
под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата  
у набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да п 
сици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи 
“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S 
па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања? 
енас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад  
 од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј 
е?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да припо 
ко се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би 
да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта в 
 у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци  
к дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се 
ете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од 
ети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку ка 
 се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чи 
ица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим поглед 
Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пен 
е баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p 
ктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" />  
 их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше  
као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега 
у Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још  
то ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онак 
рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака к 
осно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља  
ирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли у 
нда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сир 
уку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о он 
на вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај ра 
 вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо 
 зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по  
 стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом 
у светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очи 
тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће в 
 како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посв 
агрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада дале 
ута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохра 
тва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо звера 
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезино 
 обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је б 
нај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је т 
ржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати м 
листао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — ал 
ист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ 
акање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогуши 
к — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о  
слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за  
ега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао 
ер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у  
е да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор 
 Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија ч 
ре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачк 
т у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је  
у крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до 
ни пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
еда, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шум 
с му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосно 
а се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небо 
год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у ј 
је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао 
изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ при 
обадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да тре 
е.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд 
милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала 
срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, ј 
бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље 
tle>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрел 
 Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у ред 
д очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са пле 
љубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у ко 
ин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе  
има и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, п 
ваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од о 
а би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху 
 га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаш 
укова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде д 
ачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није  
, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p 
сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема  
брусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера 
би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса је 
лима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута 
ика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људ 
ј само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела гот 
 се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и свет 
ј дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истом 
убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да 
вна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим п 
 <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно об 
Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> < 
ла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Сав 
 утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто  
емити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на и 
 зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар знал 
ице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и на 
е нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Стан 
 чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су с 
жуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је нам 
опић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над че 
ко је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови 
но и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се п 
оћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Док 
ко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. нази 
је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога св 
зуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S}  
 кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показал 
ад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радио 
} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лаз 
 тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајн 
 је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па 
} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме по 
ржим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? у 
ише ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много св 
сту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да 
уђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босино 
ала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад склад 
олико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп —  
е пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p>  
грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су  
ђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за  
 животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још сл 
се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на  
зића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трго 
и су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну н 
тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пош 
 му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју сан 
.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте  
ше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке пре 
воје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се об 
ком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и п 
д човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Ка 
па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала н 
овци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, ка 
 његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта?  
рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће 
 снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози с 
ађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје р 
 ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} 
S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ ј 
њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је на 
а жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере 
има борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни виде 
 у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да и 
 и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро 
ке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким у 
све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до че 
 су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе го 
 само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се в 
о кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекн 
ели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак сва 
дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не б 
стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ниш 
како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта ми 
и грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се  
зрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општ 
овори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупил 
ерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, м 
изо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом  
ошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке. 
.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло о 
о тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа 
ве што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па 
Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло неза 
о, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра 
овице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати 
оћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} П 
чини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са  
 она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> 
 је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у до 
да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за св 
Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, п 
јзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог ј 
да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала,  
че госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али д 
.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извади 
мте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по н 
устили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>М 
" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу,  
сподар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено  
или, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није н 
едан мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико р 
ма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи  
а у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у заче 
рка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онак 
ојој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, на 
оју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дош 
му — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање  
о и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, 
{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки 
ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко 
а је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста поле 
е.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад з 
Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се  
 јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је  
дан од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} У 
ица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{ 
ци не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни 
ама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке  
још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов жив 
ић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} 
у њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешк 
ш од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „не 
Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није наш 
 му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одлич 
 је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о т 
аш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово 
зић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши  
лише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје  
исто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је 
кне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови 
ари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу  
 они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало 
подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p>  
је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живо 
п, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна 
ијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која ра 
е своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S}  
олико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лази 
ишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Са 
и већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не  
 Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десет 
њу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и н 
данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у С 
ио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његов 
шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: н 
уштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је 
 рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завид 
а имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им  
шке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и  
што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— 
ји...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у п 
ш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк- 
 попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч. 
нем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гле 
утра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>До 
ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко  
чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у 
о једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак  
 љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој  
ђа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блуд 
 јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па че 
заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љуб 
зиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло  
 тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јо 
/p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он ј 
апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се 
ао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ ц 
дао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у 
једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у С 
ке, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошко 
 зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек,  
 снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз п 
као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> < 
</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p> 
> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд в 
не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља  
и јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људс 
лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, ду 
 дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је пева 
да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, по 
оље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати с 
знова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да п 
{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после св 
омчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прв 
је Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики ора 
Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које м 
млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да уву 
 за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом. 
 Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} О 
онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али мож 
 жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико з 
су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор С 
 оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у п 
вога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце р 
ј у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује 
човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б 
, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела 
о била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права  
ин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоск 
дкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни 
зостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као н 
<p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, коли 
већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан 
ни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован 
а су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих 
 дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и 
 је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су ро 
ах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у  
есницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све 
т — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} О 
одство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Б 
вуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну св 
новрат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена 
жен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је 
ихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, 
ајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је 
ула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ни 
о на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот  
спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа 
 године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш 
век с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му ш 
 по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхта 
 /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века 
груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако  
но несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оск 
овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора 
депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После т 
 воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по во 
Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и 
p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" 
из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктор 
<p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу же 
е лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и пи 
ве стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога ду 
теванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравиш 
доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S}  
зишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро 
ће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.< 
одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — а 
спође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ 
том својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пре 
кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола по 
ута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је д 
ћи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловач 
p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се л 
Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час 
оме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се из 
хвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разлива 
, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да  
оју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако 
 и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се пр 
ноћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јау 
то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да ч 
већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се ср 
 саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болт 
 кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне нат 
нда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао. 
новом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали је 
се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео 
му?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој п 
 Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а кувари 
упили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> 
или и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упи 
чију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти 
чи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срц 
ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој 
 је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то ви 
, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих п 
а попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и  
е уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју милен 
времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — а 
а свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Тол 
ута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио с 
друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва пре 
уђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио 
!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Г 
ече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крез 
а.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији г 
у.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик  
осподин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгрови 
уд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снаго 
умети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе 
о замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошн 
<p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто  
Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p> 
 мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а  
; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле  
 кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло 
им се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненаним 
им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је  
болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не о 
и и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од пост 
</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликуј 
ршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уз 
ојој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је т 
итав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по нек 
} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако 
ах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у  
то се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је на 
слоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница диш 
има сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао 
 добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - 
ас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга 
а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао  
 измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љуб 
ко жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души ш 
{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте 
е појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што  
у се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора,  
ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком  
из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба,  
{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, уз 
о чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отур 
 коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске  
зине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно ве 
p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор 
еликим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S 
le>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољуба 
 кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се и 
.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник  
 подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови од 
шан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела 
овац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруг 
у кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, оби 
>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; ста 
— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ  
ети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је ув 
дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још д 
 по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" 
сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка с 
це.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином г 
ерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Бе 
скоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује  
} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S 
рви дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим к 
а.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се н 
ој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S}  
осови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце и 
празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк- 
, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме 
 око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у г 
бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијет 
ју у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким 
ише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија  
Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила 
е дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сео 
 вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се  
ројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — п 
, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На  
ј се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти  
од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпо 
е зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за  
платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана мил 
скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на кол 
јавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло  
Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини чита 
ј један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да ј 
ио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним 
/> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он јо 
>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати  
о се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође наг 
 видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у беши 
 џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па  
p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и  
а када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с до 
или, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према к 
о, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била зам 
а чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме у 
све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на  
 девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица  
} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се та 
— соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар 
а као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је 
еснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, по 
>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест  
Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах пом 
 и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене  
е пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодав 
ли из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће та 
ти ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, док 
ко, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</ 
 јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми с 
} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор би 
аноју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>До 
ода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна т 
кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, заста 
е у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у да 
ов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на шт 
града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар  
Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш  
оведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш 
"138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варо 
ђа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Ч 
ица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли  
 свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је о 
 да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке рол 
 ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај м 
рња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Та 
д она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне,  
 они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војс 
о био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивил 
 у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба 
време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{ 
ашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа 
 својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али доктор 
 „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе д 
ајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме,  
рши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела ка 
 Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и  
>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим с 
у песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За о 
ве пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење ум 
р хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригинални 
} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да 
ано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па н 
дих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.< 
укне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко м 
ко је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан 
Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — ча 
ран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси 
 господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S 
о дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је 
 гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род 
кши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да 
оката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашл 
Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд ш 
ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је он 
о нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају  
ан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор  
/p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох м 
ш много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ бил 
нога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} 
и шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јадник 
> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</ 
убу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" />  
ите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то н 
 и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврт 
 додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па 
вка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли 
 шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из  
 ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у 
, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма н 
век који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добиј 
.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то  
" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p 
се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{ 
} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрди 
а на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, ил 
ни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? —  
о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон 
— али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа  
јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савк 
у мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све 
ред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа су 
S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љ 
 <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса 
а ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{ 
. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније —  
ле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! —  
ш већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој 
к ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162"  
раве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својо 
е неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спут 
часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва м 
ово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше 
лица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне  
чили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и т 
ешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју г 
>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној  
 другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гор 
риметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и  
е век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку н 
p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то при 
е о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу 
S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та 
те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка жи 
 Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад 
 столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и  
у, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је мл 
сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још  
 носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама 
ринесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна л 
доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па п 
а целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој 
ити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из 
5" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмар 
 сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, д 
Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочит 
 <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпо 
м одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у 
 да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом,  
</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Ди 
рје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на  
оре најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо 
 и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{ 
ећ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покр 
од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје ср 
зи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На 
оман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на ст 
е опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свир 
="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" x 
 Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако же 
не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио 
 У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и и 
ици бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слик 
аца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спус 
 која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са п 
 и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома  
очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — ј 
 <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га ди 
јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и н 
а риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба 
ила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рај 
е љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме  
ао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку,  
 рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам 
ребало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да 
бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" 
ему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запома 
иваше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притисн 
ец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш 
е кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благос 
 <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео 
 — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али  
 Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевин 
иђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као гр 
 на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и  
астова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</ti 
p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну  
ма надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се  
а је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава  
ба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору  
 коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити л 
 репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо прич 
мори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је 
} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фиш 
 искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: 
 пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену т 
своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмур 
а не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце 
м Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је ост 
а куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар  
а Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но до 
мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој к 
онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изве 
ао да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће  
рање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку  
не у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ћ 
де никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече  
миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, та 
није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жи 
лију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набреко 
 На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, за 
ој врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тр 
им људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако 
 се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао 
 да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да 
е и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати 
{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе м 
ерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала 
жањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприко 
топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни зло 
то га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срци 
рим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно поглед 
ла уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пре 
гога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су 
терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад,  
ају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са неста 
S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина је 
 забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> 
и пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на ј 
ајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће  
дро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо оно 
ма, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— 
 је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом 
стао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но чо 
 ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и 
ају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред с 
ељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас 
рак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном д 
азио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напољ 
по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином к 
p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз  
к доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, ку 
нога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову ко 
мену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишле 
иви извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а 
Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умир 
ове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако  
ивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> 
ко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица 
датле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за  
и како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски 
м и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њ 
. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стар 
> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадн 
{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их  
урио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио 
у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало д 
 да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади с 
 коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која 
 n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој 
ше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се 
{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам же 
 и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> < 
ити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и 
ако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштар 
 ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Доб 
здора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један  
зићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе ж 
вом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро 
 тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајк 
х немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и г 
дине са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш ка 
у оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ 
олест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже  
да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима 
о је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се 
амти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи 
 целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што г 
ме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у с 
ј тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да  
на ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто 
ко јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Др 
ресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за це 
а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докто 
илио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да  
ој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и 
дјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је ка 
а — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за та 
етање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рек 
је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно к 
/p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умљ 
је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби на 
увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуњ 
е време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!. 
} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде једа 
и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Дана 
р га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе ко 
и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакл 
орно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је 
ерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је ри 
том, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бит 
ке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, п 
собито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И гос 
шева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена 
на ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведоч 
а места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни 
, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови. 
ли већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допа 
одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону сво 
но.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> 
 увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромаш 
жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сирот 
 две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дел 
ве местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају  
вала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те ле 
ди.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не мо 
оме јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им ст 
Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века 
 Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор н 
— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже 
јаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варо 
" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам ј 
иснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо  
сподин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не 
ћама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забат 
 теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рај 
 су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала,  
о је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор  
лазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити ра 
а веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену 
ори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type= 
 снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичк 
, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је д 
војим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих бер 
нику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје 
Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са маг 
ишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и про 
лепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само мога 
p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, 
мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бит 
раво њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{ 
 јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих мес 
ића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оже 
рни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане 
ри, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло —  
о да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветла 
светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По 
у је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их 
ога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе о 
е људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија  
а све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога пос 
и прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао поко 
ишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рек 
гла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p>  
а је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у св 
удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за пре 
твори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица 
ремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом 
 да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од 
онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у нару 
 је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па с 
драво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен ли 
к да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни чет 
.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p 
а прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p 
 над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, исту 
инка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове 
вај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
адно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од мил 
азбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та 
о наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, 
р је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка 
да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада уд 
тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му р 
реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само пошт 
моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко 
оре и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, 
веде једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то 
 би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школ 
Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а 
 ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и ње 
би најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замери 
мишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад  
, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још 
другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ нау 
пила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада уд 
њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" 
 на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет  
ћ стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се  
ом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целин 
ла као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређа 
ивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога докто 
аше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови 
о у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} 
а, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жељ 
ла у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине  
е тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање  
де на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу  
/> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да че 
животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала  
 се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, д 
а позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пу 
што ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, ал 
е очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога ве 
 прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S 
довало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за 
или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В 
еделица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb 
ти“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра 
 више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим 
истао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је л 
и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутр 
n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада воле 
ојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у ва 
га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Стан 
раво чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо  
 су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су 
 Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не 
трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војс 
иће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} 
о јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сва 
лиже од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не ма 
 да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља 
е разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о св 
едњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али 
оре, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа,  
утку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачко 
оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где 
ила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb 
ље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његов 
као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер пон 
ице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме 
а ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се 
и ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p> 
и изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Ста 
е док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само д 
те на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отума 
ју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слу 
ни.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> 
 сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао 
има би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, 
д камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравил 
 и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благ 
да ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине  
животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу  
био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне с 
 Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од м 
з срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна  
о.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; 
 Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да  
је никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу 
топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но 
и од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прег 
уће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околин 
близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не и 
мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Запо 
растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не 
дње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по  
 опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег си 
амештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту посл 
е, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се п 
ховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као з 
бра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S 
ештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са с 
а практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и наша 
су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанц 
адесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица К 
али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њ 
 што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб 
ругога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S}  
воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па ч 
доцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и  
а и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа 
 купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу нед 
вала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Ст 
мно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Ла 
и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа —  
дско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, 
је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео а 
о већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.< 
рво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десе 
з шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се т 
 запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви пр 
Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешка 
е да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам пл 
 нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала  
 га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката 
м, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине док 
 Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријат 
 ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити о 
о? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њ 
 А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</ 
 Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање.  
 си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубил 
 те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не  
 тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у том 
е умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас 
дајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоће 
 дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше љ 
 Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога  
оље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми уд 
та се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Зн 
на, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтел 
е али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат,  
. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Б 
емале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ор 
ве душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у мит 
м по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку 
ковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица 
 би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њи 
мо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се леп 
лине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом им 
 кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах 
м нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога 
ше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више 
аревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча 
 — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда ј 
, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својо 
В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, как 
топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше  
ру.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; ост 
по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.< 
ј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је т 
зи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и уна 
е од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет  
новао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <p 
ућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту леп 
</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стак 
а.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола м 
али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најл 
каменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па в 
ити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек  
ућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим две 
ма ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођ 
 собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p 
о дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, х 
 ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По  
 као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су ист 
е госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Пр 
ма око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бо 
{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно де 
тице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива ш 
полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p 
ма да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишч 
а је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необич 
ешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али веч 
руди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, д 
 покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па  
о Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је  
, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прек 
па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Т 
амо њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је ми 
а је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две не 
свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње 
а ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је ота 
глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је  
ца се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до  
положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као кр 
а ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се 
— па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Бл 
е успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то  
га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Ви 
рила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати 
 докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о 
стеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</ 
ирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пит 
 у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко 
угу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пит 
S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n=" 
табло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене,  
ећ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је и 
е цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, т 
, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се  
ка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци пот 
, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога т 
ужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одра 
/p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} 
S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други с 
лази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Вид 
 Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било за 
рац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума  
ром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир 
одом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је п 
о.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има  
дио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах 
 из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</ 
здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о п 
ре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору. 
S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври ми 
или су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> < 
 на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></ 
и господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће до 
ВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> < 
<p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖ 
 ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и п 
ара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни 
човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мат 
 у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођиц 
 <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло  
таноје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је 
пи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, 
ћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без 
оворим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — 
кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко 
, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима 
е Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о 
 из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле во 
 настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема 
ко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</t 
и како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у  
је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могл 
 је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану 
</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да 
 сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио 
адимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не у 
 истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја  
о у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само  
и.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило на 
и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка теко 
ену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породиц 
же у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима  
емилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузб 
а, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадра 
у, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био инач 
 јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога куп 
дник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини  
а околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто д 
е двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав жи 
 нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — од 
а му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> г 
 зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожи 
 јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом 
надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече док 
 плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њ 
.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S}  
ижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи  
да“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то  
ви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Гос 
ко љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то  
о кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је н 
 наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја 
p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— М 
и дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов до 
ић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се  
е у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубиц 
дмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети 
е ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула после 
октор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не бој 
Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> 
е толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добр 
<p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца ч 
твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — ре 
ица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да по 
да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њис 
ица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, к 
зила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрх 
, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићев 
еријалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, н 
S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — д 
о главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, 
ли никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу о 
сан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одг 
отову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n=" 
у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у 
поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</ 
ошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им 
скога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-циви 
ити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа,  
ема себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој в 
ла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога сас 
е године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Д 
нијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине —  
/p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> < 
{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и гр 
.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешћ 
јстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, 
о да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек з 
Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!< 
 и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да  
е.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина. 
</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови с 
ио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну  
ко на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Н 
говара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздво 
вот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље 
 истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ 
д овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми  
дила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата 
а жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови 
 моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила ст 
стали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њо 
} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра 
им ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S 
ор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бит 
воје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнес 
е доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Ч 
S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута 
азузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Дан 
 сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво бо 
амо се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе  
 се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је г 
="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{ 
 резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташ 
> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто под 
 се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госп 
 дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како в 
абанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали п 
о човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио ж 
тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога п 
у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је  
мо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испо 
чије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бе 
довољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у ж 
е лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаест 
биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је 
много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он у 
} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у 
ам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду ко 
кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слиј 
ворен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, 
 по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како 
 кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њ 
укао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуд 
звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису 
вршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава м 
ином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен 
у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} О 
оспођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупн 
ме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о па 
оспођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у 
не у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дим 
арку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бит 
лно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени из 
ам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече М 
авио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна,  
 да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — 
а од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој гос 
лико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно у 
ута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла неш 
из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих гла 
чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно 
е матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не б 
у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза —  
екао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца б 
аду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав 
доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да ма 
>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Вр 
d>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица  
удски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суб 
> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљат 
оги ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било ј 
може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ће 
ли а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је  
напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не  
ш лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на св 
ру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким 
а Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила свето 
здолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са свет 
то су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па с 
ине да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али  
оди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то  
ласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замер 
ва излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побија 
има висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весел 
p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</ 
 ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фрушту 
чито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак р 
еда.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у к 
 кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p 
ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад 
 Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се 
је.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види  
>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто ка 
нда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p 
шао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно,  
{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко  
ов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом 
 грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од  
а се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </di 
адија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; го 
ола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки 
Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Ид 
руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше  
оме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке бер 
а спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} М 
таноје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвоји 
свим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако 
кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати нак 
 ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече  
према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме 
а била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке —  
ута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља дана 
 ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме  
 вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на  
да се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пу 
срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме леч 
тећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— О 
 Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као пр 
ли „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече гос 
 нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик с 
 рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било т 
лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело 
укти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје 
то им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо с 
ули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао ор 
аке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се вит 
тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада 
ка у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артиј 
ти кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој о 
 чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пођ 
 рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n=" 
ло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гл 
никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња 
и узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гл 
о не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде 
 да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку оп 
 да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у он 
ећ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па  
д толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S}  
b n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка —  
а у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи чит 
ати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се  
ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади свој 
еља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и п 
се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, к 
е се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости  
ољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Са 
они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд 
девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у л 
то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би  
јете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтр 
пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски од 
не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло 
је и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам сам 
 да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Ка 
 и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаћ 
и Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S 
у га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да 
о толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; друг 
 могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет сво 
Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако н 
а намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо. 
ова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече гос 
та појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега  
ан глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навал 
е ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини  
ом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе 
ра‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је  
, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје пом 
ућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних там 
а, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господ 
ост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски н 
букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужак 
м да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, дана 
ерби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што  
>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђач 
м вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.< 
сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старо 
зић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била науч 
само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже д 
е био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p 
гао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од св 
зи још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шу 
, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом бо 
ад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те 
пет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп  
ћ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелни 
, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти  
одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити 
ти штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Ж 
.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јес 
Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — зн 
еде као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо  
адаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати свој 
 готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати 
изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље зако 
 та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то  
 рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на п 
живио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеме 
, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову кар 
реварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божиће 
оследњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као ш 
да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све ј 
е глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми  
ас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А на 
ом свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева По 
 нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није т 
октора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дво 
е намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намеш 
, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога сво 
 понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни кр 
/> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га доч 
i>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска над 
а што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати зад 
<hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и ре 
тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта н 
то се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мум 
.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S 
— тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, гос 
им ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која м 
ам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештен 
ди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се пос 
шта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друшт 
>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут те 
а се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећ 
ици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле  
овици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнил 
ђа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и он 
} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви 
за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека ра 
 избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула 
постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Бож 
{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради 
 И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога 
одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну  
 и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу. 
нога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, ка 
 дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова 
и.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопит 
доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се јед 
и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се б 
мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда на 
и тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркуш 
 у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ 
 иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узру 
ош две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>—  
 — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, г 
пнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топл 
ктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти 
едај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај 
 живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Ка 
="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Ла 
знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и сван 
тушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани ж 
ђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубиц 
грљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зн 
иста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у 
вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога м 
.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у 
 то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па 
 узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живе 
те којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит погле 
 од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју 
ко дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како  
 гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку 
ем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> < 
. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу  
 Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погл 
 Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за 
 била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет ре 
 доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није зг 
љив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су 
адног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Ка 
шега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и д 
плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у  
би по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао.... 
навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загр 
уну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Н 
} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје  
рудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауста 
.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је 
ажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а д 
тор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја позн 
ла Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} 
мене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано,  
ј дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој  
муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим ре 
бица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана  
лас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми дана 
а узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но  
це која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је гл 
краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да п 
{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да  
 у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ шт 
з лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плаш 
о си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за т 
 пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, 
е бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити мат 
и ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није  
и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој дос 
ко нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб. 
дали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла 
нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио С 
а није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се ж 
ца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три ту 
посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</ 
} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није д 
абука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама 
е познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би 
} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и 
ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако  
а ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на  
ља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис ка 
S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса 
ицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ух 
читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би с 
својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме 
икад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} К 
а погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем поп 
лом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из к 
.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фри 
данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њ 
 гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А за 
едовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да 
е да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бес 
тиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и  
ано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била мла 
 нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео  
у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударај 
 момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше 
Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мо 
уди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечн 
 шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај д 
екла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протера 
 и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да  
о — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну  
ја народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, ис 
ко мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чује 
завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Би 
имо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда ошт 
 ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпа 
 — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне ре 
јче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру 
ти, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртач 
што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о т 
сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он 
као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p>  
ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше С 
оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек љ 
! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио наде 
есело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи уде 
иде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — приш 
, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио  
с не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо 
ко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви  
у! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођ 
 а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде о 
 нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић у 
— рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога  
разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало о 
а се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе 
аваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, д 
, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре 
ри — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупан 
ед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити 
аво која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече  
о — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки 
наш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око жен 
омисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом б 
допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору 
а..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо н 
но мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Сед 
и нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p 
— бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да 
н — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао  
је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она у 
а је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Бо 
 „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће 
ала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из 
палим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара кој 
 као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p>  
и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, 
— он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо  
ој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него јед 
о друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Ка 
ли Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им 
н у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховит 
 свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није бил 
ужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад н 
 моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цв 
пред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипра 
у а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је 
тоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо 
зић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су г 
апете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као д 
увала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану 
вице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику 
срећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили  
војим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћута 
да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, ја 
ни.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био д 
ашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; ра 
вере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, 
еречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело —  
писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се  
рк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио з 
 за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошњ 
Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам 
а ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади 
тареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити 
 полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и 
 госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи бо 
цао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под рук 
 пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шт 
 ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају пета 
оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окре 
ићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао. 
ао што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала  
коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чис 
д ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо један 
оспође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама у 
којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су п 
 тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душ 
 данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се мла 
авио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да с 
 дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз 
ог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихват 
рају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да  
 прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу им 
 побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке 
 било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће дра 
друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему 
ом гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била поко 
е тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одми 
 било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац 
м — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви с 
ј се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила  
 не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни  
же душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светск 
о шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не и 
слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, д 
 ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, д 
ађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме т 
 да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица  
лостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је не 
="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p>  
једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху  
уд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шт 
 само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</ 
нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Мом 
ија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, 
 једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, шт 
ши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њ 
но око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци 
ена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми д 
{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> < 
очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу ње 
њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на  
 така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се од 
е нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза  
о, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица п 
а то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>К 
 чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, госп 
а док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч.  
ло и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла 
, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да  
престано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у ча 
спођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госп 
сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко  
и мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка 
ме једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуч 
и самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на 
ла жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док  
о врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обаве 
бамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата бе 
 који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се к 
кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме с 
{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пре 
тумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затв 
 ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим с 
 хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двоји 
о би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да 
нда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да 
малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве с 
ао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да ч 
 ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота  
 опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n= 
’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од т 
чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <p 
добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се о 
окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прош 
 иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткра 
ије рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми 
ван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном вис 
.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше  
 n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сут 
 кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко п 
е оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не 
утра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубиц 
 <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb  
 вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам 
 која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим 
увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="16 
њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по с 
 је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше пр 
али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избр 
а се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане  
надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутри 
корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве поро 
 да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Док 
се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне м 
 све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин преруш 
себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи при 
 погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Ст 
де тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао с 
али.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа 
отом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а 
или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о ч 
та душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човеч 
е само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целин 
 начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан и 
 су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари ов 
вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не 
м собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не  
 то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила 
сто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" / 
ри бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиниц 
мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила. 
ах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{ 
а и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не тре 
S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах 
д је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци п 
е све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погл 
а виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у ње 
На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у 
ве три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као 
жда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашл 
ета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашен 
с на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и < 
јерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и  
аво, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове р 
ражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем  
бица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шт 
 „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица 
мал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и вид 
о казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније 
м у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши н 
и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и  
е, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће  
шала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша п 
 кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући го 
инуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у 
не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде 
буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји 
у нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чу 
е.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан р 
 имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је  
, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите г 
о дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.< 
ашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, 
 само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у  
сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи  
е руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи  
р сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је  
ко зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међут 
!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p 
 Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове 
едном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мисли 
 ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речиц 
е да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пл 
атови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица сед 
Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе  
 већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све  
 Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но т 
јзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје  
е Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођи 
родужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само до 
вер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се ст 
кс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он уп 
ао о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао  
кан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и  
еш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте,  
{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— 
и да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је при 
.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула  
уд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да с 
види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допрат 
це њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезино 
сом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким глас 
 на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24"  
ако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, ка 
пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Сав 
 месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштв 
 кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, 
ладу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. —  
ца седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притис 
ју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће п 
 са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па н 
чеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? поч 
тало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе. 
>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да  
опа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао 
а голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по каш 
 мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге к 
ер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је 
ци нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њез 
и па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео мно 
них и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити 
оспођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћери 
<p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав ј 
и свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као 
ри у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у ку 
.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега 
 добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни јед 
 на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p> 
ахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на 
о лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у 
м јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испре 
ла она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пруж 
кве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат ирони 
 кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те си 
пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p 
на, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве 
ола прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да 
е љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт годи 
на; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— 
ата јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и не 
ођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврј 
— ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну 
т, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија  
ове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд ј 
м ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал ка 
о као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се св 
црње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито з 
уни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да ј 
 се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по 
риметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу 
к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они 
е одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра п 
пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Докт 
је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p 
 сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је 
е и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира  
иста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, 
 Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то чо 
иних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стис 
 као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанст 
ћате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо 
падне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прв 
.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћ 
лепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ н 
 два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара ос 
 их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> 
а већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина М 
ако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после 
о одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута зах 
удити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врат 
а.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} З 
 по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац. 
око са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима  
шала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икакво 
платио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко ср 
и каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> 
на да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, 
ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђ 
е грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало на 
лаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станој 
 ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах до 
о и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савк 
окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до прол 
 немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Ста 
 шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се вид 
т на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплаш 
лена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли 
рце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} 
бити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху док 
Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната 
та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле харти 
Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако  
ић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у м 
одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у  
и је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазлено 
сто пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану 
руги труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{ 
аки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па пр 
 му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш ко 
n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се 
су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је г 
 под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће 
е год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна  
Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гро 
и да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што д 
 из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а  
 сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И т 
е зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу  
доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова о 
ога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изу 
су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом  
 чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тич 
е берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, 
оме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много  
кане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се  
 кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код  
.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је к 
шкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није б 
да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њ 
 за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У цело 
ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет он 
 навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А ко 
S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским п 
узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се да 
душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој 
одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је 
овце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том  
САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S}  
 сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час 
ди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као  
па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте п 
 ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме бреж 
дби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Б 
ле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли  
дскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца  
> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а  
ли оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Докто 
Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани  
е просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади  
женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у па 
јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресек 
з очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева 
ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору 
је — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпо 
лиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила ка 
 мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у  
та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та с 
о чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — а 
Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Мл 
уда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест 
та ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докто 
 остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор 
 умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда  
 и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је л 
мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и п 
је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми  
" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Б 
е Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго 
а љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као нек 
етио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знал 
и? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и од 
и да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије и 
</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједи 
анију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на превра 
е посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не к 
ио сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, преча 
ио је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне срећ 
ш данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>К 
 с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и  
живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="1 
рки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо,  
реса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадил 
бица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примак 
м сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гоми 
у друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дан 
ио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала тр 
е до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећах 
десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагат 
ртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S}  
је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до ни 
ар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна  
а полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено к 
свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама бори 
иш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци  
и није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као 
свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више ко 
одине „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од д 
дар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега. 
 не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака  
д да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не м 
у црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позв 
ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је  
ао да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станој 
мљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани  
це већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало. 
у већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они 
 се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју 
ики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима 
лада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток  
све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је 
а да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — 
воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити 
ом песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу ч 
еван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћ 
лила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за те 
овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће до 
р та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није мога 
да.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучин 
свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је 
еко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је ко 
{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, 
које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у 
о паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незгра 
ају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за  
ре светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на у 
S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће  
иче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S}  
че, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а 
p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} 
зору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних зве 
а.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p>  
има уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свира 
ко га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече докто 
планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да и 
баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно. 
га живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часо 
х лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху 
 и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто ј 
обом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За  
 око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У 
ме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му 
ксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријад 
ксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх  
аднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена мла 
ивота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, ка 
лаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, ч 
ом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — ал 
ила дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула б 
 погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса д 
</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да  
 језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо  
Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди 
њигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше 
разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у 
нину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месеч 
 па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних зв 
је.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S}  
ју орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме ст 
а кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручиц 
ав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, б 
тева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{ 
 у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио п 
ћиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не  
да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је та 
 жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и 
p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајк 
 што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик  
а прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред бо 
м као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточен 
куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору;  
и на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора св 
 једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепи 
им Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да и 
е се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падо 
су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши свој 
ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми с 
а својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што 
Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада  
позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пош 
љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и  
 нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном < 
се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спрем 
 хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора д 
на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод 
то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душек 
 мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки г 
 сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада,  
Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У  
тву.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властели 
 — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилн 
ош није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче 
а јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише с 
почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви п 
 Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутр 
p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица л 
 према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S 
о В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао  
S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Ста 
укнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога  
а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по ду 
је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале 
да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио 
.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом  
Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор  
p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гост 
био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим го 
га сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p 
ду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, 
арало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општи 
живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама,  
 тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, з 
ко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курј 
ј радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> 
ица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једн 
данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ла 
питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, 
/> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмев 
о глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде в 
 њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро ра 
узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам 
 просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори  
ишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила моз 
волела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па м 
p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се 
</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да т 
у одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је п 
, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи 
егову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под с 
<pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, 
ио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S 
} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набрај 
ајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја  
аздарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што 
</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с  
је госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фриш 
>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му 
к је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога,  
што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је докто 
оспођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно  
р већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време 
ј младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љуби 
а госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш 
ео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић  
је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино 
ћ није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве неви 
 као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро 
е и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћер 
} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу 
а не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи д 
ше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам од 
— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како  
 и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи пошт 
при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радил 
 целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани  
пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широк 
а ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, 
е воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био к 
једине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио сам 
икој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично ста 
приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви 
 сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p 
њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача 
вачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Ми 
ије болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па 
у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а жен 
 икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на бо 
амо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с ови 
адоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Ита 
ладе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепо 
> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лаз 
> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктор 
/> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски проти 
ви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненад 
ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен 
ј буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило 
 трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станој 
>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Гос 
а — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око  
голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је М 
</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг о 
 газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већи 
ао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги,  
— а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по по 
цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише 
сновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву св 
 већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се 
хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако  
ни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда 
е и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала 
ељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди  
а нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије прав 
а, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p> 
на данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишл 
аго ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доц 
а дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила ж 
882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Ла 
удбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{ 
и Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виногр 
их мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста  
hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густ 
а излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цве 
кад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима  
 неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је  
"165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p 
ледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а 
 је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава вел 
писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Ст 
, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше  
о се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="cha 
са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бо 
а онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> < 
ј не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S}  
едњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чел 
у жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио ј 
стан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава ш 
.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким р 
чера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — 
 ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели  
меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу  
ник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а 
а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S 
ао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој 
синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је д 
атити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S 
ије од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су 
p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах  
е постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву 
ске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито р 
едноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди,  
је <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела 
лика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је 
ћаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са 
у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу 
ице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У 
пати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p 
ху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља др 
 бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао 
а Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као 
Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже,  
вим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љуб 
p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи ра 
 Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, 
овце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окре 
обу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања б 
S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка пра 
ко ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> < 
лушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекн 
рица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Ба 
ио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} 
— кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> < 
м плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“  
г срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога 
и бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору д 
обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде 
 су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи н 
 сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понет 
тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а 
о му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпо 
 — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава 
 различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула  
 чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и зап 
е задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>посл 
ме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... ум 
ло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, дост 
 увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у п 
. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „пр 
озак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} 
ели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} 
ји дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор С 
врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему  
о се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која д 
што у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва. 
од Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се 
 ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се та 
 мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p> 
 бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па с 
на.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не 
.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година  
ђа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила 
берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади  
у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све 
/p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љу 
 чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице 
дала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb 
ратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам  
ламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста  
, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора  
 баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог д 
 зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто заст 
 дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> 
ничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник г 
е воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да м 
<pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа дома 
 се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога. 
а тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик:  
о оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се т 
астирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше  
челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не би 
ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти гл 
е размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу соб 
, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младо 
рила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа д 
ло срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Си 
астаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час п 
 по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо уд 
све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је 
Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Ч 
оглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе  
, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал 
му је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац до 
ну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стар 
е да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и т 
притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој с 
S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена 
бори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала ка 
- сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми 
оспођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је  
 говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схв 
е у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није св 
лако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у к 
лахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p 
 остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио 
нај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовск 
д се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном с 
јно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих  
p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њем 
 се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој  
у њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, м 
 стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже  
ила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; језди 
је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Сос 
кога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осе 
d> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога гл 
ра Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана мор 
ика.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па  
се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осе 
, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чут 
о је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у сусе 
њачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она  
ам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242 
 за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лази 
свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле вели 
 у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="2 
на је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је  
испети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њих 
било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, зака 
тини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека,  
гура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити  
рева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост н 
из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио  
 бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по  
оме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али ор 
е греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вино 
S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајд 
одинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарј 
ом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p 
еде на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да б 
емо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но  
и људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају 
ица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела о 
 живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махн 
 шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је 
{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за  
букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{ 
ака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n= 
војке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљ 
ао утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако  
мали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? 
ланинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне н 
сећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године да 
 говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе 
у,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ и 
 Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> < 
0" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њези 
Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{ 
ше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођ 
у — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао 
и забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као 
алило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах  
S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покри 
 време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је ог 
не.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спус 
— та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао  
су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје јо 
 осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види как 
а прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у к 
ила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа нак 
ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бо 
 бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита ста 
 те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је  
оп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из о 
о по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће с 
о клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се  
 тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није 
ливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у 
 духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да ра 
 давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а  
еп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лази 
е Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, 
ачуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у жив 
 доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић  
и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, как 
е оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неје 
 па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али  
 совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух 
се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} 
 дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и  
ји ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак 
ли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други  
ко отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао. 
се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се др 
да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љуби 
} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да ни 
о је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јел 
 се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је неш 
ођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова н 
м се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Милано 
еби — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p>  
 </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с  
е начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љуб 
ма; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долаз 
кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде 
ло ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се из 
 — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има 
у је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p 
ред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја 
тор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то ј 
 Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На  
, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су т 
ицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната 
 Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломи 
а, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{ 
.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки 
првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу на 
 њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи 
 башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној су 
ир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, уве 
амо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле 
ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич 
еван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било ј 
 и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за он 
 у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, 
<p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику с 
анини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још  
шла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.< 
о умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само н 
ли.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где? 
еколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и д 
х шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкач 
 смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задр 
исто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко  
је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађи 
ора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, 
18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни жив 
едило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га  
о да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је он 
аде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим  
вади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутн 
робродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Док 
к младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињава 
још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторк 
девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разго 
а дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> 
ој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да 
 па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти з 
спитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођи 
 за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекив 
ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за се 
о сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и прими 
и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са 
аво у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али  
клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбо 
ра Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна 
ој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лиц 
лижњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефт 
да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то ј 
авујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај св 
о је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист 
да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло б 
селили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А 
 ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе 
рљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој 
ледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Т 
 најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Са 
јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудн 
а крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Те 
је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, 
размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пал 
 свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи 
и под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од н 
ман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не 
све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика вин 
о као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p 
бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарев 
мешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.< 
маже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога жи 
са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то  
велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, доб 
S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до к 
одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави ње 
Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не 
>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторов 
ла и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај пога 
 заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељ 
о да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је  
адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој 
адоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни  
у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су  
 се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је 
овек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешко 
ор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше свет 
те ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фали 
ара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p 
 косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упу 
 што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како 
не, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} 
</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удо 
је у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на  
говој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу њего 
а устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог ус 
ити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану 
S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је 
сла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један  
а пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину  
у, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам 
и.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку 
{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и 
и. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви пе 
 благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас 
лу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> < 
ови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде  
, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S}  
га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек 
 госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Це 
е да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је 
ју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила 
се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на у 
о да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милан 
ка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе 
ом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} 
а ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе 
подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Ми 
ећ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час 
ди код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са докторо 
 да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од друг 
 јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће 
Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изг 
 па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се 
натлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па намес 
би са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> < 
 је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући се 
 на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме 
у у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега н 
 а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десе 
а ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} 
м кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појур 
емљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар 
ој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим уж 
у ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господ 
ставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао. 
и у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио  
, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љуби 
и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра к 
} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада  
љани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у ј 
требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи не 
и у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега  
ку дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита 
зложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде ник 
дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаш 
аког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига —  
 Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађа 
 зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче 
b n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима  
своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, к 
аљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љу 
а ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дош 
арве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни К 
а ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, з 
месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и раз 
>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћ 
на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> 
на срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица пр 
е доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао би 
{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће тре 
орило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је т 
ер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{ 
ан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је  
ним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све у 
га страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља 
ходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихи 
столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи г 
а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузам 
о да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно мину 
ражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да 
даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љу 
мисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је 
о па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дош 
адима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је п 
, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина  
о! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани 
дну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица  
 очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. < 
ежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p 
> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљо 
ик пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах н 
е руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека в 
сти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натаро 
као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} Н 
{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се теж 
нче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари ш 
рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p> 
е разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино  
 госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече по 
подби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати! 
 завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди мој 
а чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора  
у, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, тал 
тора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да опи 
>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi>  
ин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Доб 
рошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лаз 
е била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још  
 је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помо 
еосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никад 
ути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах при 
{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је  
ија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у 
p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да и 
ор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излеч 
 јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ва 
азливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Д 
це у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јо 
апа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек  
 човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, 
 тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменил 
ела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не з 
 После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} 
оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим поглед 
била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S 
ма, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у 
оту и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то т 
а ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по 
сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима 
свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се св 
несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеж 
ући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено 
 ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару гос 
 попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том 
е стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба мл 
мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за  
 кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је 
нак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинс 
ви све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слу 
о се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој  
а сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце рази 
к.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи про 
сподине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Ром 
ше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и зам 
ласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажн 
болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждрак 
када живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отро 
пођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, он 
са трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није из 
р није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је  
ој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“  
а кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени  
ца пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју ш 
почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине  
 да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко т 
а груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли. 
.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у в 
десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта 
ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктор 
ву.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи т 
д су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку  
{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да  
а речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — 
вега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је д 
ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топ 
е снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером  
е и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њим 
 обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа  
 Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вр 
ске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме  
ош окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као к 
вао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихи 
ло по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људ 
чној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредова 
ећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио с 
 у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости 
ије“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као чове 
м В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При  
другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима докт 
екиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом сило 
ић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је 
 је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола 
 уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но п 
p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох 
њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у виноград 
е његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница;  
 би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишав 
а више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У 
кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху нав 
лутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’ 
Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао н 
 мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до  
е и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити до 
ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста  
Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до ск 
ђа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала  
 куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на реч 
ла на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове 
ктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она  
љ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-С 
сто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрост 
збити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволил 
 Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весел 
ај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној 
ан живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди ш 
 је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својим 
е госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше 
 Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги  
има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре 
 разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане  
е, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколо 
 свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу 
свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привр 
ја уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица 
је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмариц 
ођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа 
 дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ чит 
вало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су би 
 једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти  
ћ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради  
ском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима  
ора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — 
— што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се о 
него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даљ 
естано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слуш 
ио чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> < 
ежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у с 
узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љуби 
бине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави 
 га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако 
 али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онд 
о шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што с 
Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим п 
тати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата добро 
је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила  
еке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо 
 паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, раз 
девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још  
>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно 
 у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним ра 
тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти  
 срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у  
ежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца 
 нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослуш 
И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретниј 
мен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале зано 
се натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p 
Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад  
тњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога д 
з Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је 
уне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене,  
само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трг 
о кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не  
чи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> < 
олио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније. 
{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — О 
ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љ 
д површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива  
је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p> 
вет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, 
пова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њо 
а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни  
а салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допад 
убљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Р 
ћи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледа 
таде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити доктор 
 су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш ниј 
нутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија  
е девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и д 
да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу  
у у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ  
цу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једв 
ако му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо 
а завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пе 
 рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли 
ајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, ка 
урим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта —  
а.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечера 
 све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмо 
тор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да п 
авој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тр 
S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да  
S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла 
Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком 
бица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа 
 своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш  
је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка  
.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица ни 
 тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упо 
>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у  
ај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то  
су ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па са 
лио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колик 
S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Ми 
по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад 
и су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџ 
о ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубиц 
дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он  
 Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе не 
ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} 
тор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p 
напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Г 
лан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се 
е на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим вароши 
е, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила  
од. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва пре 
је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{ 
вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, 
сто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасв 
.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу  
шла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње ј 
 њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грк 
ор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матер 
звесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудо 
ело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах у 
Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли т 
ила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преод 
рви пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах 
 дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће глед 
о но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на г 
 била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем  
ренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском  
само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ћ 
од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Ла 
шко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бо 
една звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, 
 једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> 
маш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва ка 
цу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој ку 
јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тих 
идео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што г 
прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар А 
 његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место  
{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то 
ће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који 
идела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкал 
ца је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срц 
н, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек зас 
е.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по к 
д мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате 
/p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли к 
е ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, п 
рк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на пос 
тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради докт 
ово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака 
а додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос шт 
да чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом 
 Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није 
 ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p>  
ао муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мо 
 бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вре 
о би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како 
грљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто 
а; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — уме 
т махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што де 
е ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не  
те моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако ниј 
 је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, с 
ла му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био  
ћиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми  
на суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се док 
 груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, м 
 том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека 
Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“  
треса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p 
и у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи  
а тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их  
била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знан 
} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, 
све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она 
лили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важ 
ше заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што 
е врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха 
 плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти та 
 Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурн 
/hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фи 
итуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу 
 што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p> 
мовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у зав 
ата а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је т 
в блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци  
удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана как 
де унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћуте 
. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В.  
до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам 
 али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети  
илан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су п 
ала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то прими 
да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном ду 
и Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја 
м моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек,  
е да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје в 
м палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима,  
су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила  
 то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захв 
убичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином к 
{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му н 
ла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час 
посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било  
ве!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S}  
 памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S 
докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад ј 
јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за 
ас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но  
ик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толик 
з дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре 
чник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх  
на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђил 
јало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљ 
о јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што  
е криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као  
е срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу 
 општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај по 
и по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па  
роб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у св 
 узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда н 
, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{ 
сукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи пон 
обом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му ј 
к око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које  
јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој же 
врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ора 
ст.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га 
ше.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, 
уго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, д 
ј мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S 
аду љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од си 
била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и дру 
е грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мисл 
 по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зр 
анети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој  
 бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло проме 
е одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни ор 
 госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сан 
а баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Сан 
е мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, 
говарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно де 
ање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пу 
бица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практи 
рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела  
итичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и 
бе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столо 
екао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа к 
је пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, м 
p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад ј 
pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то 
аве.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу  
о сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ 
 је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно ки 
оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} 
з заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше ни 
а се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети нек 
сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може д 
е и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није све 
а нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће докто 
ка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпо 
 нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи 
 да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ би 
о се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена 
а, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми  
ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је 
тор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и ње 
у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође  
ди, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах и 
ла под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао 
Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спа 
еде код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један 
га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет го 
ор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако ме 
олебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је би 
исната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесн 
 Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у оч 
ан мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по цело 
ли ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из 
едај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, ми 
ходи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања 
по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толик 
ветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако  
 млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S}  
очекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већм 
речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица ј 
S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ва 
{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спа 
Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p 
рову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије н 
ела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу,  
одне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одм 
та ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зрац 
је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је чест 
о своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} Н 
з џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа  
 краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљи 
 секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и 
леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти ма 
говарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим с 
 говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном 
и ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова д 
ије вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> ви 
 међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А 
несе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака  
 незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у о 
оља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога п 
јко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} 
столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта 
стина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и  
 иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те с 
ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки б 
 смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В 
 који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</ 
жеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам н 
к говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је оку 
ан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љуби 
о у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било ч 
броћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми  
та мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва порумен 
по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е 
годаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу 
пођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаз 
америло е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој 
уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p 
па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са б 
о сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се ра 
а! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи 
рогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како м 
питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је 
еп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти  
да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти от 
> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S 
</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч н 
ју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p>  
ет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде  
 продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — 
а чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка 
 послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{ 
корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила ка 
па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни  
а се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили с 
сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако ду 
ишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вре 
 једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му  
p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој 
родерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују 
-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком  
 био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђакова 
 тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дош 
идео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130"  
ајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима 
општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не  
 коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n 
замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све ко 
рвина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све кр 
је другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а 
а.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што ј 
жи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је т 
а на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе ве 
не крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обал 
подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљ 
ешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од  
ом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко 
hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра из 
дмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре 
 једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку 
од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сад 
их крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докто 
{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумар 
ким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више ода 
ке висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где 
 поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог,  
азала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> 
зо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнем 
е рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, о 
на одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{ 
рата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас прв 
срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очиј 
 Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и при 
ада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, м 
е куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепи 
у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, п 
рви људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а им 
о сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се 
е често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводил 
 међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се  
ако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, д 
/p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у 
од куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га  
адија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да  
вала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као цари 
бица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — 
днети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се 
е госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула  
торији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} И 
е издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их  
о. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у м 
е у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице  
} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника  
е јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну с 
е и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајд 
целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шум 
 нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се туж 
ћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се 
да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинит 
 знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је и 
 леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{ 
 коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не с 
 све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматр 
овала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао материнс 
ојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како 
ака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело ј 
Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се и 
а је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра  
ске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом с 
ај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли о 
во писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врат 
срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Ос 
пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко је 
да се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахран 
д тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жуд 
 видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторов 
ветац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној гол 
рцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући  
 отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p 
 пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као ш 
зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људ 
е милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд и 
 Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу  
то се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта  
ије био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни  
 осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца 
ца дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са пос 
еобична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће кра 
адна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци о 
 а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук  
а, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлуч 
 године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осе 
у се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њез 
ца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кућ 
октор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту нек 
аричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— 
потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма ут 
ој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у  
-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређа 
 Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нек 
зменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива  
када није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било 
де.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много 
ега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — а 
сколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко 
 земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор  
аду љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190 
ладеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су с 
дина али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без де 
 отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у мес 
е прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Узд 
а је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S}  
 и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико н 
ише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, н 
ка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васп 
не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко  
н човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и в 
исто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у  
ема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки 
ишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година  
, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он  
д је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а жури 
{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</ 
ад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће п 
ли, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сам 
вима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да до 
а ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме вре 
е као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли  
гао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да 
и шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ћ 
 радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пук 
 <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Ча 
 у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је им 
чи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине д 
покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у живо 
 од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала. 
 ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су 
{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се 
ицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало  
та.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то н 
ли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се 
је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је зан 
 први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како б 
аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — р 
 — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у мален 
ута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p> 
погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скот 
овека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да  
ју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала  
> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше  
 Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, 
који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена 
з гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако  
ату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, М 
ећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е 
вац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — С 
икује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— 
па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само послед 
. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље 
то да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бо 
ј се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Из 
на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића 
је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загр 
и свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одра 
е растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих ж 
, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повла 
вардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S 
ковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову б 
 на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адв 
 борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак п 
е још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво п 
 Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, д 
ко било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div ty 
, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{ 
ила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тум 
збило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек 
сао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксу 
ше захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па  
запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислим 
 да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница. 
 једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био  
 обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са прв 
ће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело ле 
 тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече д 
лази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ај 
по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш,  
{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што ст 
ене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш. 
 по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо саст 
вотићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, он 
S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра 
а га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} С 
еваће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div ty 
 пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра весе 
а снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неум 
чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудр 
илије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробиј 
 тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, леп 
а докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била  
довољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен,  
нала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма о 
евесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да  
е на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је 
телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Ста 
ако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још 
, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда  
љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да га 
бразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, прес 
ци шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Гла 
воју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била  
о је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Т 
ост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло  
мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад ј 
агумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пи 
о само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На 
и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} 
развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договор 
 гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је к 
 му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грд 
да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молил 
 истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њи 
ладу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомуће 
о стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити 
то рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа  
ине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле г 
 то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они ми 
рас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођо 
му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима  
а Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гл 
о није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Ми 
је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је 
љити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p 
е почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мо 
Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу  
азића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао 
нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>—  
ице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер с 
о разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је крас 
 песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблиста 
одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка  
уку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на  
/p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумен 
18882_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, ка 
ка туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане  
рудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило. 
а докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се 
 n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Г 
ој цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна ко 
 и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и м 
ако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спу 
о питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Пр 
 у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовал 
ћи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ бриж 
 челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа 
прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара 
говим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је д 
је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да п 
но између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила свак 
дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је посл 
ма.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гле 
, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама  
је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> < 
, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробн 
 јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тиш 
није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грех 
ече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мисли 
 је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жен 
и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледа 
ође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз 
, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма д 
н је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Са 
агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто од 
, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и пра 
ко је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дош 
 свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујет 
 најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе дв 
а му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао  
у са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није с 
ова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума з 
 красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра  
 Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и 
илом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало  
азбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче бил 
 то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p 
p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње. 
 обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чу 
сетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда 
р тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како  
као и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је ко 
а и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет го 
 Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам  
убим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешк 
 стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је 
рицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не  
ра понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку не 
м, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори н 
ао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</ti 
оич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто зако 
е још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја  
у политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се зан 
д год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва т 
ела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино ч 
к је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било нов 
обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и п 
и Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље 
им врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још 
 Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради дирек 
 Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу 
а која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа оби 
о је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љуба 
 зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У  
ем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се 
о сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљад 
хтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и поде 
 и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице 
, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси св 
ашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек  
је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године  
адо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према друг 
му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био ста 
му.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек  
аха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што  
тив свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога 
 би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава б 
 — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица т 
рали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{ 
и и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, ба 
а ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке веч 
 дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — 
и узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>—  
коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвока 
о једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се 
еје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко њег 
ћ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да  
своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун са 
по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У да 
убица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити 
По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте ж 
ове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа н 
 да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да н 
репородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се  
ојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је виде 
 љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са свој 
 од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово  
 доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране,  
пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни њ 
њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо  
од куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео 
рио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда ку 
 остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>К 
ла достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасв 
 Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту 
из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је о 
 господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била маши 
кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љут 
Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љуби 
ј сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак про 
нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту 
по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан 
је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> < 
ешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро  
е својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Сте 
 месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, ни 
 ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад ј 
 мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић 
о.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S 
азила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако буј 
воје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењ 
есма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагал 
вци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођо 
 тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што г 
утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је к 
риви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица —  
ла шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осет 
о је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из  
ла је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпо 
} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада  
о да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим п 
ивота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што 
а је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не м 
 њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово  
 речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да п 
ла, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких 
ом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову 
на па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb  
абу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропит 
енцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам  
 свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива  
ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсо 
ити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господин 
сада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од 
.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, ре 
ја се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да 
иле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако  
тао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој  
осле Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој с 
 велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а св 
} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко  
усвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио  
га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да 
штар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда  
азвије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што ниј 
зић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, с 
а наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћин 
ио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и  
аца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то,  
леди и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бе 
спођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, б 
о као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је п 
, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје  
н је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад  
јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо 
а него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала 
сно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће  
 — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умеша 
о грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па н 
е; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови м 
 Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом 
ицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па з 
ло дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и д 
 радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сам 
а Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара  
55" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</ 
ло грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би л 
а је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ у 
ао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно ба 
које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S}  
колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; 
S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако  
 гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на праг 
збије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврс 
има.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својск 
ази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешт 
 Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мат 
рово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да 
угима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српск 
 му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече  
 ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да 
у — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућ 
да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној нес 
ао лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухват 
ала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</ 
, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на С 
то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредн 
х, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S}  
су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом 
.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која 
, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title 
полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кућ 
бица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не 
ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што в 
 — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb 
м да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, осо 
а, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али к 
 људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље доп 
у свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у т 
да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти  
што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда 
ратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је  
оспођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољу 
но заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у ре 
 његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хран 
во по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој  
ер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо 
и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа зал 
испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпо 
 а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће  
 је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Ник 
ао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само 
у да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле  
ве удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда к 
— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Ја 
икуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели 
 је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> с 
је па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је в 
дом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предс 
е — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Сан 
а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачен 
 дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела но 
ину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлиј 
 згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</t 
да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала,  
 ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као 
евољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би ја 
 свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно ш 
а иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало  
<p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотн 
не свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се н 
са смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео 
уга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити 
е врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p>  
оље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} С 
воју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну с 
нако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да л 
ука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шум 
 песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у простор 
ивоту увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb 
а кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља. 
ан од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све т 
 му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону ди 
 врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чем 
оме, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да 
е сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title 
етена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S 
бро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онак 
 чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те  
сподару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му и 
орио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило  
е нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за  
ите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, пра 
в дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову бла 
уморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано неб 
е?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме зана 
 и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тог 
вога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{ 
 радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан  
 безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена ду 
кви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која тр 
есретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чис 
обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и пре 
Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га н 
д људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога з 
а њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је би 
је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То 
 стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравиј 
о, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} 
} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девој 
летао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у св 
 слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећ 
ан и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој у 
 права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, кој 
 друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад го 
 долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпом 
више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, к 
ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докт 
и, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свак 
 Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници. 
аса Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и куб 
у а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да  
р ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одо 
же поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са  
ћи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после  
д општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не сам 
на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и пошта 
а поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онак 
о у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни поне 
вима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, т 
а, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по беза 
ља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајк 
ова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се разд 
х умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сва 
више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да се 
чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њез 
сле сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да ј 
Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да н 
<p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на поб 
у ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све  
еби најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске с 
зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p 
бија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба зас 
 ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не мог 
о је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће ка 
ти лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а 
њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гл 
они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збри 
му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но  
виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од 
S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се  
овима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не зн 
 <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин а 
једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је  
ли — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко 
дима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово  
>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако 
таром под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он н 
ему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро с 
</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се попл 
али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је п 
неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумиц 
 по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био 
уда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, п 
ад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на  
м болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за 
о јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш прав 
њездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучн 
 старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у посл 
а покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан обл 
и посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успех 
ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду  
 засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој н 
етници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јас 
 снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да 
рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневешта 
анда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти! 
ост да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирот 
трајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је л 
када ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће 
ктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му 
ла — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубиц 
његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно 
њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда м 
 свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јес 
{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невеш 
 изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим 
 носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбља 
те још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задр 
усте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како  
торову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била чести 
жила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако  
и сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на  
 ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи зе 
бица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забри 
ма?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива го 
а се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа!  
ор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја ја 
ерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива ж 
да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве  
ман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с 
 ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу 
зе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати 
ицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако 
ним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти та 
и Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, ка 
 Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на 
га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „ 
руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужин 
е тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} 
лити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Со 
, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и дан 
Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној 
рај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онд 
ским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је 
киња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српск 
S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је  
ноћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту 
епа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је  
а не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n 
е лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с  
то ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу нат 
 мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли в 
јно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино —  
чунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — 
 <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јо 
шла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, ка 
ушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубиц 
вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако уз 
љубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љ 
во кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Ни 
/p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та 
ладу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук 
ију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече 
е видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две  
ламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} М 
{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од 
 себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и 
на дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</ 
ава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле  
Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{ 
, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита чове 
таче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за 
ко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам 
 их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега  
о вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> < 
осподин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од  
ете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да  
дије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зре 
уми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не 
Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у р 
кав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су свој 
ма у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести 
 она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с наук 
осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без в 
 — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} 
кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколе 
ј ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за нав 
изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љу 
ло заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p> 
2" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко  
 пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса  
на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S 
летиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобит 
ло.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни он 
та.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било 
је је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њези 
 свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате 
а доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролећ 
 се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки на 
са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати 
с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па  
иди.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али д 
лико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Ка 
абрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у друг 
играва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све д 
ном кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим 
коше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из јед 
.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује 
је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је ве 
номањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао но 
 При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и  
уде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана  
ачину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из св 
а Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић из 
вила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходник 
 низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збив 
цом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се мог 
е Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са св 
S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за  
бица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче  
— страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сик 
ко нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p 
</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа  
се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њ 
ошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа С 
ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити ду 
еђу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требал 
ме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубил 
далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете  
ођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете к 
 руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} А 
а свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда  
ћу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.< 
 на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде  
сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је к 
е се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се он 
а озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја  
леда сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио 
агнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни  
 бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љуб 
оправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>—  
ћ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа 
 у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на 
ла! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p 
авка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубиц 
 и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари  
у Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала к 
о мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још  
е на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила  
нога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А за 
дом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше 
иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да 
авка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач 
 живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада фор 
: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала кад 
ад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а ва 
авом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји не 
да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чува 
 — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одре 
да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин. 
овела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она  
мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" / 
 очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и п 
и вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91"  
.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>—  
та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госп 
етку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из да 
и ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе  
.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ј 
 поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>—  
исао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не 
ко ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је з 
ушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се р 
 знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свег 
нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала 
d="SRP18882_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи да 
 <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у ш 
а — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најл 
да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом 
азише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њ 
 да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у с 
: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, т 
таноје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи ма 
а и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, мо 
 јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Ниј 
ам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још ба 
у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читав 
 куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једн 
таше усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста з 
свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добит 
 <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није с 
овили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам  
ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; зн 
иди то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им би 
град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа  
р зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — 
 „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је 
као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он 
pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S 
ознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку дл 
 осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крај 
че и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишља 
<p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> 
 осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у  
>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква 
 што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а том 
 дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајк 
вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића 
 људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српс 
ри, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се  
 ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна 
е на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>—  
попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</ 
тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, шт 
ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће  
 и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Ла 
 по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији 
ушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p 
е пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу то 
 ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова ј 
то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навал 
и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај у 
 очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одол 
рви долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до м 
им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и п 
а окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац ј 
му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} 
а, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века  
е био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по 
трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом. 
ада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мис 
дељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и ст 
 дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S 
е вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен,  
нца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из  
о што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде 
октора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати 
 кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим 
ивоту видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.< 
ам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор 
га Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, 
у и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залуп 
 и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Б 
млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било т 
на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматичн 
рти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвално 
 све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p 
своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им св 
био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није 
гађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док 
ече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко  
 како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p 
S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по шко 
} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узв 
<p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како  
је према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удов 
ији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има  
 вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу  
 мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су с 
да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p 
"206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква  
ан облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама 
 Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед н 
ј сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у варош 
ега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter 
ко ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов чо 
да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да 
зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она с 
за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи  
зину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по 
окторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по бор 
ад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упит 
вој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{ 
Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту 
трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и 
 и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био матери 
је Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није 
ана, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о т 
 врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем ј 
ру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и 
 и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно ме 
ни бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајк 
је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, шт 
о да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је де 
 о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беш 
да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и приви 
најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смр 
опства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао. 
му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није м 
ега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет ше 
е како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да пр 
 из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје м 
воје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S 
ао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га  
поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Р 
Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жен 
вешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а  
о добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што  
 знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љу 
 нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без во 
ј дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су 
ихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно 
едеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало  
је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и х 
јој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја 
о јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у д 
му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуб 
{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досад 
ве то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <tit 
ога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу м 
о на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисл 
идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта т 
<p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је поче 
на а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у  
 велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да  
 још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и р 
 био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да бу 
ихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95 
тиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> < 
То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> гла 
не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикера 
о?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" 
.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор С 
порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су  
и тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захва 
не <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озле 
ана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је б 
 јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа. 
тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је посл 
 домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половин 
леда.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Те 
ишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се  
оте чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана к 
оту?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке 
андине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно 
како да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа по 
х прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p 
зјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико  
ву. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <p 
о да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа  
га.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сад 
е у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни  
 се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама  
три језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пут 
вако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет каже 
ого ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега 
ина био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p>  
анске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да за 
зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и  
с и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су  
е друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога н 
добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница се 
д паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фи 
о је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем 
лаве, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо  
 је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица 
ла своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефт 
раду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само об 
и гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско 
.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, гос 
, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне  
Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице сруш 
ат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држ 
 /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила  
> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом  
 не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљу 
а одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њ 
кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, д 
 гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина уз 
и избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у ј 
ске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је т 
нуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а д 
зимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у 
p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој г 
и одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чул 
ћи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један о 
азвио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чар 
од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <p 
ди избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су 
по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала ј 
он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, др 
у.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сад 
о пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу  
и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошк 
 букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ < 
 да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је та 
видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате 
нале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате 
 В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и д 
а до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту. 
што бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госп 
ацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила,  
честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили  
Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по гр 
{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је до 
 се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица 
 врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од гра 
тати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p>  
ја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати т 
зићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Да 
ма.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да 
на у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу с 
Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Шт 
два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени 
са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим 
 како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махр 
ате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n=" 
олако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одав 
онуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p> 
оме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205"  
 коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе 
.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} 
И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div ty 
И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> 
head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њихо 
>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИ 
одигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осок 
 управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>О 
узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви к 
штара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се  
да је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове наро 
ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Гос 
су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је о 
 ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу ја 
ај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто т 
а у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-М 
> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мери 
Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! 
<pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала 
на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђош 
и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за б 
, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, 
азић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко ка 
о ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу,  
ично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недељ 
вима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} 
е се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије го 
па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је 
ј је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако 
ректору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како ж 
ику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p> 
М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p 
хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада  
да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као  
у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком дом 
пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узи 
{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је та 
авкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку н 
 сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и  
једини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једи 
 — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она 
 први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не 
 ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше так 
мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а руме 
рио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски 
морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ шт 
S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали об 
Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко 
з уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазв 
та и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир  
таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ мн 
епео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, 
 ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако  
ћи, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла ј 
ти да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још  
а од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве 
стију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш  
епа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Сан 
то сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p 
p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као 
 Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавн 
колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.< 
к издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да пр 
каном мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у ку 
ју обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се  
с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од м 
леди се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их разд 
велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти 
 путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гн 
ме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — 
радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио 
 а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, ж 
</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао 
ма њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је  
бица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо. 
сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би т 
ме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да 
рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном креве 
 је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече гос 
е ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигд 
ао своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде виш 
к црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће л 
евојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанск 
 не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако 
под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану  
 мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну ве 
у слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље,  
их на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле  
струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лека 
ћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав 
морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље 
ма плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је  
мање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио  
ј ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мисл 
и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће 
и улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S 
 треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно 
а па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бог 
ства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S 
ече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p>  
топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати го 
а огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="c 
ки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вече 
 собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци  
арке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? 
си да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у с 
ер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му с 
а извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} 
а поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и т 
свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била 
утаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његов 
ођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n 
 жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p 
, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да  
 се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код  
 опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је пот 
никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје б 
ола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић ј 
това и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је  
ова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој 
га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби зна 
и.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица  
који несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и  
ро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Стано 
 Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетни 
јзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријат 
<title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препоро 
тојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; мо 
оји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор са 
оје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало уз 
што, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и  
енду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца о 
 крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту дого 
агу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када 
 свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаб 
да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака  
ла — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сес 
и на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годи 
ила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа м 
.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у  
задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на 
орбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да  
егова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито 
 у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна 
у као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но са 
ова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да ј 
.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала д 
ближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, а 
 потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати 
спођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни  
о обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је д 
право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице 
 били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао:  
есникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манаст 
а пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је прв 
у — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а 
мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога п 
е и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шу 
оју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади пре 
у десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек 
ом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи. 
ј се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици 
, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто п 
{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два  
исто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти 
 и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујим 
убицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој  
52" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у  
нко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општ 
> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта докто 
е као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и је 
<p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће п 
му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој по 
 нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти при 
зи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану п 
 Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи рад 
е погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао са 
пустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе са 
да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће  
најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чи 
 Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је  
ја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> 
 и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хв 
души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млад 
 n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги  
овек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина д 
сто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савк 
лад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и м 
 посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви с 
у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> 
ео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи 
 Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је остави 
молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и  
 једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог сва 
форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како  
енада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погл 
ца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} 
 беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од пр 
Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је м 
} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од н 
ане и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гак 
ан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глав 
рећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога  
изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се при 
е чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не  
чника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и 
 главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете доче 
Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео ста 
моноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" / 
ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор м 
дога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Сам 
а оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне  
ао да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S}  
 врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио. 
мату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и 
 Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благов 
д челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шум 
ду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане. 
ете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је доб 
хвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и  
а света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело 
ти, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је  
оспођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско госп 
ена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово,  
ју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дрш 
 лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по ч 
а се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и с 
, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — уме 
е, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела 
дано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сић 
е себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручил 
откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином  
по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, к 
оме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризн 
се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој 
 је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао др 
таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда он 
 она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p 
машак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, р 
ру им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лази 
 хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица  
е жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст  
да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано  
и, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цве 
азао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце 
кога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и 
S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да  
ој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој к 
 таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако пла 
но небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, 
а је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да  
ви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није доша 
пи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села 
ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: 
> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама жив 
 једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> све 
 велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та 
де, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур  
 Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па 
стоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час  
оме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице 
му да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се  
е Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Ст 
ад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дан 
екса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ће 
е ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и в 
бичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке сво 
 мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је на 
 је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да под 
таноје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је до 
 је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гр 
воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је 
чом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> 
рују праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је ов 
нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} 
 n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ дес 
, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети  
 винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха  
вешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело 
о у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да  
цај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са д 
глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од 
м намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз ст 
рчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку. 
 по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од углед 
но, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ћ 
оражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав кло 
угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би 
анас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> 
ао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Ра 
 с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар ц 
е јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и 
 сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па г 
"110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када  
остију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је 
 његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љуб 
оди их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — д 
 битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно  
пођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} 
 се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће 
заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уз 
ка — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме ни 
тету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ва 
 невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста 
слиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type= 
сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико  
 што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, 
 занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не  
 ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан 
>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и пам 
} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су ј 
<p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели  
да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме 
га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена ч 
 стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко  
Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио 
болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — 
на свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца њ 
 речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада 
рова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њ 
} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Ста 
оје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара  
јко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће 
 га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствар 
све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, л 
а великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима о 
в као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он т 
 томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се уч 
ојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на  
окторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он  
ти, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом,  
оспођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне о 
 њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао  
ричаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала  
 у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог п 
ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала 
рави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирн 
у пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким  
 у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица г 
Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би  
акоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне 
леменито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу мла 
ору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љуб 
око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба 
нији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други 
окторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што  
"160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светск 
е, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писми 
са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S}  
 честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, 
а љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по к 
унавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу 
Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој д 
ате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више ни 
а свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем 
а је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} 
 је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво с 
и ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласи 
а би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би  
тића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму ј 
 не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула п 
о <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш 
S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече к 
лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће  
 жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на луга 
 прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика хр 
е!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића с 
тио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као  
је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше 
а та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n 
божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише су 
 целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па из 
S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђен 
> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ов 
чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и з 
и их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срц 
то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје 
 то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак в 
и је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се он 
 то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта  
едеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санд 
} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати  
/p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А д 
S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њ 
рохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</ 
ч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом 
 ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом с 
 поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ћ 
ало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спу 
 његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у т 
анпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је 
о би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај р 
е су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али с 
р он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p>  
оје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубље 
днесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после 
уге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из  
е пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба  
 како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није в 
да не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, 
ве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив 
 једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поз 
брати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не пог 
и поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња. 
ста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка 
p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом 
S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету  
ка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <p 
средила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и п 
 али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то ве 
а над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама 
ад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо  
Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч 
је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада п 
ку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано 
ла. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва  
Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не 
је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала 
пших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично 
ђује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</ 
ве у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај ср 
чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, 
људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно по 
 човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није мог 
топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са г 
ци.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је пр 
јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге  
сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истин 
ина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посе 
е прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак к 
покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да пр 
мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} П 
т је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на 
о — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, с 
не очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога б 
с манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо раз 
не вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се жи 
аху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за  
ма, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, мо 
, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} А 
 жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима. 
сно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци  
оћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан ј 
нства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили да 
тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па ј 
ер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло ј 
слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете к 
сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара  
а је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је до 
ме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позлед 
беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што с 
су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Сла 
но оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк 
аше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са  
м мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему љу 
уци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне,  
, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је  
ад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушк 
ова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која 
јплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце к 
 позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљ 
мо детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, 
е изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне краје 
ашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би  
n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.< 
д очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица  
/p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто 
и у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радош 
је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Мил 
ада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при 
бав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана 
и томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да це 
сто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њој 
ан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у 
 год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која за 
ци спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се дру 
} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек  
 призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По душ 
2" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо 
ао луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске ц 
<pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, ври 
 јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у ку 
 могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега 
ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да ода 
 својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго  
м очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима  
повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је  
ледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а  
вих, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу млад 
, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти ма 
оме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више 
 чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у 
ти као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће ре 
ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета 
својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живот 
 припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао ј 
ас опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста  
а како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Ра 
Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дал 
м није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доб 
>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој вар 
е, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима к 
ћа; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем ту 
бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му ник 
и, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће тра 
ео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш 
на земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да  
 кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима узд 
а; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна с 
га пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове г 
опићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не 
остигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му прит 
ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетов 
мо ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати. 
е њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим 
притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју пра 
 и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Се 
ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуство 
о га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестр 
мех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро долик 
ли на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да  
и боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друшт 
младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="c 
де се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S 
ви; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама н 
на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина р 
а она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар  
, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било 
тле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и ес 
 откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакаци 
р.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није с 
јвиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту  
бије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије 
а учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави 
 <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радозна 
 болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту  
ека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица 
у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га 
рци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шт 
укчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, дожи 
ретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој прич 
и бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки 
ладике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мис 
о је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и на 
ит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за го 
>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опе 
хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају  
ко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. ниј 
 изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико  
<p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одре 
зао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано  
екао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што  
ату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога ми 
е па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, 
оришту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара  
маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе те 
ко у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори  
чео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је заст 
Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по  
исани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакн 
дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју мл 
 је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, 
а чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери с 
ноје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi> 
ве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама 
рава.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Р 
ога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допа 
о јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уп 
ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <di 
као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан в 
лу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту. 
натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад доб 
ћа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак са 
а постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, 
а девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у сво 
аје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, т 
динца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема ви 
и живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се  
како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога 
е воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово  
учне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било тол 
уту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмље 
уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади упра 
бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике ср 
пко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у 
 са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира,  
 је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је би 
анастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стев 
181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зе 
послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но  
 шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика  
ки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{ 
> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p> 
естрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу 
о око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што 
вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњо 
бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и там 
жу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, ви 
по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p> 
јак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стев 
зоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада се 
 најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне с 
а; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да  
ђују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати,  
 скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушк 
ат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не 
ек.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би ц 
нко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а тр 
 дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дуга 
лила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке к 
 како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме п 
дну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео,  
но да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се м 
а њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла ш 
>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче 
чега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, 
 млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда  
Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад м 
 одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да  
?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" />  
нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умота 
 приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, госпо 
велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напреда 
рчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Оста 
ови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао њего 
а да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица  
нула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у 
свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то ј 
Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе 
бити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенити 
есео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грув 
еба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно 
а се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење  
њише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда,  
у све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца не 
о нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што ре 
} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одма 
тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шиц 
чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па п 
се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупил 
 шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Из 
абрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да приг 
тку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до  
 душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планин 
села је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са в 
а планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе  
кторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лази 
ки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере 
емају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују;  
 Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, 
ни, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су он 
S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило г 
ла се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, 
 да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општин 
састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који  
есту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још  
ка галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од 
оске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S}  
 послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — је 
 га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зн 
бивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве кућ 
свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су 
вукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе п 
о врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту 
а удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко  
ка свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће во 
њиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране б 
о, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави је 
 а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, пра 
век да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb 
илка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је свој 
како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искре 
пе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручен 
Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није 
ада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је 
не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и  
а чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ д 
Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час о 
, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада  
која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ  
 рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из док 
оходио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнул 
а чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, 
ју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што 
анице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао 
о комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послет 
ештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме,  
 липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у она 
 има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То 
ка — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зрак 
 по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокат 
.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу,  
 огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци кре 
цетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске 
 је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је 
 танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још муд 
ли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> 
протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен 
је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се  
а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтини 
онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се оком 
цу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одве 
 ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{ 
 јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нек 
ром — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља р 
стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе  
е су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за по 
иру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе. 
ла рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни ре 
а и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те ра 
 се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У  
 била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то  
S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледа 
било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој к 
у Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, 
 суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспослени 
ен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слил 
аношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па 
ди су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко см 
ије тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела  
ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не ди 
и <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пу 
{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних 
жња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви 
о заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вр 
— већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ј 
о обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је он 
 госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса п 
била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда  
 по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се  
, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — с 
а прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?< 
ни, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет 
ме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међ 
 ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао  
 најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму  
} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, д 
спођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати веч 
Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље заку 
и ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изос 
 у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као 
 никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује —  
гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали пр 
 живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој ј 
.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких т 
мчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ћ 
ица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у  
убицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се  
н“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а  
н једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одма 
кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензиј 
 пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан 
 некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још  
ј дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт 
тине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само дру 
Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та 
о шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра  
едном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} 
{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски повета 
 грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутури 
ада од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме  
је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунче 
, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да у 
ем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на св 
и сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа  
ном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким церо 
 нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам 
 у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и  
 из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма  
ди; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио 
/> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глав 
но што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се 
мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом 
овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две 
росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који 
ту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледај 
пак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била  
{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ го 
ља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Ра 
ксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а в 
ој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот  
уку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта 
, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала как 
и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује ша 
душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила би 
оби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> < 
ско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ не 
рави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од вру 
е у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није н 
ладен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самр 
убица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устаје 
штвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за д 
 ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.< 
о, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p 
о је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и  
Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањениц 
или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле 
едноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друг 
ште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алп 
 — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођ 
во јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и воле 
е земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шу 
доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њ 
 за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка 
о не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас д 
овори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло 
од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће  
сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему  
и грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од оног 
ћу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала к 
 извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и т 
о подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гл 
е.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка 
 мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена 
а јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако в 
 је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, с 
ражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њези 
срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да о 
а дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p 
ла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по  
то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, л 
е пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше 
S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и 
{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе на 
а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи 
е некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али  
ешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме св 
>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, п 
, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда. 
ио само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити  
еље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, к 
 прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је бил 
у бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари  
ешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девој 
{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p 
с Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај ром 
 — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није бил 
аћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим ста 
у на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи 
шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде ув 
говорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја 
ито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорил 
ко да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари 
де овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напи 
>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господ 
 могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешки 
{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>С 
туње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настреш 
и боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни р 
о: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму  
 да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. сла 
Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та  
p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радоз 
 кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} 
ан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан 
аљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате док 
о место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица бол 
ирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућа 
 куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му 
ући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза ње 
не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, д 
аде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом гр 
 би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{ 
итоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у  
октор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га ниј 
ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе  
су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискре 
 учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је  
 право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино млад 
својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапц 
а ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући 
ко та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис —  
е.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p 
и лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ћ 
лушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни л 
тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди  
ођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила  
 кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је 
, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар  
 то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчиј 
рилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту,  
оноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан 
сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најц 
м у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као 
е године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две 
 предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немил 
 та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се  
лина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се дана 
 фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце п 
 узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепо 
 чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи,  
ајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога ду 
 причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидал 
.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгле 
 па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо 
цу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је пр 
ме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љу 
ачиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају 
и: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> < 
и је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено ка 
ио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв 
азговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те са 
ејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. в 
пре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају,  
сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општ 
да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наруч 
људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из ко 
шој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орло 
оја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав бл 
чин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, н 
ада набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и  
, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то  
сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанц 
озор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима. 
ком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена 
 се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто 
 Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нис 
д беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува ов 
 заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то  
иклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика 
ечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашл 
ј девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај раз 
 па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћут 
и у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повија 
лекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти 
дару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели  
Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и 
ај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о не 
ових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а см 
азе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а ова 
к рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешк 
берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољ 
е неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућам 
по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом,  
а смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — св 
чена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра нав 
tle>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у мес 
де докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није см 
ма клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога  
Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то и 
ао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади ма 
пођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица  
вовима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на  
рироде, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би 
ком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме,  
жне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврс 
аде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу дра 
су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту поја 
 је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло 
би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чу 
 попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би др 
 него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су 
био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркв 
са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће по 
вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на  
већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Ка 
ри лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чу 
цу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о с 
ицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје б 
— те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на кр 
 су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлуч 
човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их доб 
и!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после  
> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес —  
ћа а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је т 
је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Ал 
S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може 
 госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад св 
 њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapt 
и душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао ја 
 сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти кака 
рк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А  
у.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био б 
 страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као л 
во од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, кој 
 Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од  
како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године 
/p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њ 
оба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испре 
 његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и 
во Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у  
head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у с 
о до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи  
сведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује н 
 по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошини 
ађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питај 
 минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својо 
броди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из в 
 је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успоме 
м.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам  
 <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто иско 
азић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љу 
; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде р 
 одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, госпо 
лесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветц 
вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа  
с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила с 
ао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушал 
дскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, поглед 
на жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p>  
 удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у гла 
се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше 
одстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је д 
о ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, сам 
топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије н 
октор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.< 
а, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог 
} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасви 
ица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме 
друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у ве 
ма више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је  
били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, 
устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео  
 Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грч 
и, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим 
pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољ 
ила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, вр 
 живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p>  
ерба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то 
— прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „вру 
есетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме 
у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман  
 намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то к 
/> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас прог 
 би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум 
еженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поз 
ко госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенц 
арошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који  
де још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће 
} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по св 
рушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по в 
или Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове  
ла јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100 
 није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање 
ље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика М 
S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страно 
о полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем 
репрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али д 
Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хо 
твари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао ма 
 како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пред 
 вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравит 
ак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесе 
аноје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форинат 
очетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер о 
 комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој б 
, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабра 
која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајал 
азведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње с 
а вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа 
кусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређа 
ицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А 
утра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне жури 
 дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помис 
ља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио 
>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди 
е, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девој 
е био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре  
и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по  
аву и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Б 
а.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ци 
 руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с ве 
н најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић в 
роту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се 
> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} 
и здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми 
>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне  
у драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му н 
.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико то 
тле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај 
на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда,  
че млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчев 
ком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш к 
 јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на о 
.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и б 
р све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише 
е мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> 
 су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава уст 
 и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигн 
ом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и с 
анску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај 
спомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море забо 
то јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена  
јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а ч 
а пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубич 
ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — 
, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна 
ажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бо 
 доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој бо 
аноје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била с 
ра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра да 
апетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} У 
"SRP18882_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор  
име нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по н 
.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и ли 
а су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину  
више болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне р 
се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н.  
оруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да  
унце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао с 
таноја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да п 
Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска зем 
пићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</ 
енуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љуб 
 се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да ст 
 чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Ос 
заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још 
 физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>С 
младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки 
.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили с 
 у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући 
е из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га  
чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се бу 
смо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горск 
 науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата 
 како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему 
 и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има суш 
есту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана 
 воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти,  
им, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> 
>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љуб 
ктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није 
приметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа погл 
ђице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена руме 
рви мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу глав 
ране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се 
 села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало  
/title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали це 
оше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крсто 
привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> 
а ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и  
ди.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не  
 практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред о 
скрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} 
арко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељи 
осле дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали 
ошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p 
ожајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој  
о што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме 
 као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана н 
ицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Кат 
х нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је 
д је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме 
Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа дев 
ах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови н 
исмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и  
 и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећал 
ани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио н 
у крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех 
то се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало зас 
ре!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му  
ву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како  
леда прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и п 
лу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла  
е Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја 
 — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога пр 
 ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихват 
уже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора  
 страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити г 
 у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него  
 правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} 
.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко 
ићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лиц 
 бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, пром 
оји јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваки 
оспођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља 
и су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси кло 
арости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа  
јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заје 
сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је  
ара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љуб 
ти по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђ 
d>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је поч 
а пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Л 
 своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље д 
ему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од с 
о мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто оп 
а обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и прол 
 а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>Пр 
 се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је 
зе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара. 
бица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу. 
в дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене ка 
 бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи 
ма му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као  
својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавиц 
пођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође  
ка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У  
 чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде  
у.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Ст 
 је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то 
атије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} К 
p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> 
 ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од 
му бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, д 
потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери 
 доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p> 
ли ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах 
о роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико 
— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планин 
том, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога 
кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Р 
 права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно от 
о пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао 
убац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи 
људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p 
 Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до кр 
бичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није в 
ља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} От 
сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне 
наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако  
 живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину ње 
 пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} 
ме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и 
ктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо 
још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздол 
p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко 
ласт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају с 
тинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску со 
у лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао 
ања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто 
 опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је а 
 као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у 
да, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено плати 
 за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки нас 
и, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна 
 боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела л 
чи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео пр 
 ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати 
те својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпо 
а деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даров 
ква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први  
е госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим  
ар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја 
 бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да ј 
ја је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> 
но и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у д 
лазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове 
онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву к 
/p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, а 
ећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се 
 а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на доб 
ао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће  
 је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако  
> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте,  
п.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од јед 
 <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Докто 
бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у 
и нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, о 
 свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p>  
маћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала 
ли може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S}  
воме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> < 
живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме  
је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Госп 
ек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма. 
е ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под 
} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станој 
двоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љуби 
што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ  
ати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p 
 најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љуб 
ује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно гра 
и господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до к 
 Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти 
4" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви с 
ланинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се ма 
де, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља 
p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једн 
и, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div typ 
и ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево  
д присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада 
 код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су 
ица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне  
> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта 
ов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанк 
чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љ 
ало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите с 
рити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пл 
циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад 
по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но  
тио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина 
 не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах  
о, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p 
да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је  
 с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред ј 
им сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> о 
 вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојни 
ада кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љуб 
 на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито слав 
 дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p>  
и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече о 
ва снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са 
е доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја ж 
своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у 
убичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образим 
овицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од  
 он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре  
— рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште док 
ада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њој 
> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине 
вцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Ста 
 буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук 
сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадим 
иста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно  
и ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дођ 
амо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над че 
 кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди млад 
е морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> < 
се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута 
на за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А дан 
 Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши;  
p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку  
, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не  
болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је 
 из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало 
 животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме живо 
арији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио. 
чи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више  
у, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу сван 
о и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.< 
а крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке кук 
ло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићев 
. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се 
суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје  
брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} 
шла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љуби 
 души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је 
о Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић  
га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што с 
баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти  
{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају 
жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она  
у.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица ниј 
 је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао  
{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје  
на мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заб 
та не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане з 
 брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над о 
 у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови  
— брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, 
 Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто ј 
авка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка  
воје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од да 
ктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да ни 
е Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њег 
ромуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Ј 
 кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у  
ио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p 
да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововим 
т бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бр 
</p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила 
еретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову при 
ложај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги 
>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p 
Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па ре 
 не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} О 
она, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој д 
 часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влад 
то, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки д 
зи у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла 
са је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је 
е доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је 
нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расп 
јмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи 
том детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стак 
што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p>  
уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разбо 
слетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је в 
м.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао  
 Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што 
сити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ  
поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски п 
ише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је 
рага, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је тво 
 први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани гос 
а тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па  
ови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, 
/p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо  
p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало д 
 вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека  
љаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је пога 
је на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима. 
 —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, д 
над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та е 
а падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће 
убице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један 
срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи пева 
 братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужн 
 животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је про 
рај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до ум 
сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме с 
ти.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, к 
ка срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах 
тала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="c 
>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{ 
њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку  
 пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, д 
у ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — 
p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор  
p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стар 
 Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Ст 
, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући 
а гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одмори 
ицу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра 
ушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрх 
еда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли  
 оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута н 
 рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за док 
је тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме од 
је код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочит 
и шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p 
ана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но  
в поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречит 
о тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не  
и пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли ј 
ка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — 
учак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурк 
кале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} 
т Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да 
 /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне 
 да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама 
нашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали б 
сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше  
на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници лу 
рли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на гр 
и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и же 
У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила п 
ше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремск 
нутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сер 
 час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да 
данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је с 
омисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је св 
к, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође ка 
сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био так 
, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> оч 
е враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци 
 било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га н 
а да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком 
b n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па  
ра Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш ка 
 ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је виде 
о су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале  
 ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке 
а баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов ве 
а да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! —  
 да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче в 
учно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах  
аца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година 
а о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог с 
спођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што ура 
у зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи с 
мо нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p>  
 на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовим 
згледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до цариц 
се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски 
трашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са 
поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на в 
овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, нар 
 кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистр 
о се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији  
јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује љ 
и последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, ка 
 своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се 
 тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци и 
овица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзањ 
а, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, ок 
а је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није  
и за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху са 
акој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће 
 већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ра 
хватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим д 
n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави 
а Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а ч 
о да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице,  
Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела  
овор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где 
 полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је ста 
очито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Свак 
окат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз  
упежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет препла 
еше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начу 
ојавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љ 
а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S}  
прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим п 
хотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" / 
и — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица  
леваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту див 
не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да  
ра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на је 
е донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо 
већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад  
елој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухват 
ди поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што пос 
м.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав ш 
ајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ  
аки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.< 
се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обз 
а удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да 
очети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</ 
 глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим ч 
полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та  
младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S}  
p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, ка 
ца у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хл 
мо, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p>  
ло.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</ 
и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је 
пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека. 
ине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па 
 вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада вре 
ти туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жи 
дим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе,  
ли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скоч 
и падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба  
и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Т 
ну кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири 
, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S 
аменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи 
т са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грд 
како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кућ 
{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да п 
кса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бист 
 се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда за 
<p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну ш 
Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица  
, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пу 
о слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> 
 на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је др 
ућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој у 
же нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох 
олази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није до 
 Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала 
животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушев 
ам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни  
 Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да  
о неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{ 
</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од св 
ра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госп 
Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, ид 
и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да 
ћ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о  
 и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет  
ема губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се  
ш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{ 
ао да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном т 
.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да сас 
 — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да им 
S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са  
е осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме 
еља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољск 
ним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује  
е све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. 
 отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кр 
е млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја ч 
ко подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину 
камениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не мо 
ј великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први цр 
<pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, гос 
 од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је т 
м мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ 
торова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; д 
 чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко к 
етоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што 
грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђуј 
а као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани  
то да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Св 
е је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p 
 »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван о 
! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће го 
 њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђакова 
утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адв 
на два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настал 
5"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на  
а о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <p 
ст.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болест 
ећ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као  
, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак ка 
е. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два с 
p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велик 
Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица 
ашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за 
ла је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из  
p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога дога 
ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погле 
 ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео  
реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — све 
ад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} 
а Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div ty 
27" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било неш 
мах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били 
е цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{ 
 не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припаз 
убица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше 
че снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца  
се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири 
 и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Бо 
розрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу. 
> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној 
ила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристал 
а кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се с 
<pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, там 
 се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поруч 
уња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Ј 
 ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођ 
 млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим оч 
 <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне с 
тко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p 
 са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао 
и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа  
ју само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем 
Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак паж 
и стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта 
у воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи  
је мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка д 
диш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако 
 пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се рад 
је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-са 
ље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне 
се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љуби 
е вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Ма 
ође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Л 
а, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћута 
одаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још  
 руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена.. 
било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала докт 
врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} 
 попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од  
 пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић с 
тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је  
који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гуда 
Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица п 
-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозор 
 руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца к 
ворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар ј 
лица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану 
арица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже  
, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредил 
 руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, ба 
приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је 
Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида с 
се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, об 
ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посре 
и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се науж 
или само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi> 
ој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свако 
утра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да 
ао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер  
 камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац сило 
 грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што  
скупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нек 
S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у 
 женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју млад 
над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фију 
нио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором  
е!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица врисну 
ођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад  
> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако д 
ја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и пр 
кташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} М 
{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али 
мњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љ 
ће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то  
тор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свит 
атицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не жи 
ло што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је 
девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на  
нијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, 
ј — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p 
ме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друшт 
га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову 
ош те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце  
ак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару 
има живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радош 
} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
у што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав 
дабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако до 
а на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био нај 
огледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му 
> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани,  
Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се 
брадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа  
азима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим 
ри страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ћ 
вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико п 
.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад с 
ди по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, с 
но.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењив 
још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана 
ћу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико коли 
е несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога век 
и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу гос 
Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после веч 
октор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из мест 
, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу  
 те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На 
ије му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али  
 што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било до 
ца, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за  
ећ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову с 
о! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад зн 
 га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка  
 храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвач 
 нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако ј 
ле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те с 
оса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је  
и Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не гов 
з првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, д 
акопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпа 
 кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детет 
цу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до ју 
 још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га 
како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е ка 
а се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господи 
онамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна к 
 „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћуј 
о да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупче 
{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје т 
ужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, је 
-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа 
око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца  
их певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} П 
го игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова  
 као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошл 
<p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до 
ор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до  
ну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?! 
е кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокорав 
њем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар б 
 — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се  
аквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, п 
н јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако ус 
е и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога бла 
евоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разго 
ко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај  
 и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се оп 
оље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Док 
 Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотин 
пођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p>  
.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој вел 
{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиш 
 у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле в 
з дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа 
тор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што сто 
рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо 
 кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро че 
{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихо 
замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај мла 
а и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у  
жао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Госпо 
 милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? пи 
ло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у С 
пођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила св 
р учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе 
> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је  
 да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госп 
долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак на 
штини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су 
ло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S}  
 ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која 
о по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики  
вој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се пром 
 долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко  
платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту  
уда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао 
е њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица би 
 госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе јед 
ошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} О 
ек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио  
 малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, чов 
жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове т 
е.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десил 
лан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи. 
оту.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде  
b n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира как 
 је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и бо 
 па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од с 
вац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су 
говорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад с 
ју главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке ев 
 бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се зах 
рођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о ж 
страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83"  
здом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он ди 
 Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>К 
 срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је 
о слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку св 
амо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гле 
док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, је 
ати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем... 
авра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, излож 
 рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S}  
гла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео ш 
Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђав 
шме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова 
рој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с ким 
 коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће. 
} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до кућ 
е имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их  
а боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих мом 
јска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно 
рођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први с 
азић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у ж 
а ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S 
доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти р 
мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очаја 
м.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности. 
од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S}  
ледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта с 
е у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицал 
ивео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио 
Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер  
оље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори  
p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је 
 једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од  
ван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило 
род.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену о 
бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по с 
кочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Бос 
> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="2 
е изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше 
.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште 
оде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја с 
тким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госп 
а дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</ 
ме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том  
/p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очим 
 Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се на 
од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њ 
у тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љуб 
 чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ 
 се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} 
да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожу 
 прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како 
.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело с 
 али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно 
не ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих 
 то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чисто 
азабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу љу 
 то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њ 
ђу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А гд 
 да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштр 
ла би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и сво 
д ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из 
оман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела  
 друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља р 
ти шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошни 
р Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — де 
сто пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли ди 
ију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све 
ки коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је 
у је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну к 
лити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — 
адију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> 
туј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши!  
ам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би чове 
е позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од  
 само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојни 
Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа нагр 
што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — 
аста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла д 
аметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу  
о.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умије 
p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зац 
авађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину бук 
а заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави п 
ој општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином др 
и господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина п 
 гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жа 
b n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се  
 се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у  
а у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и  
 остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни  
а љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку прек 
 па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком. 
гло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и 
епо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели  
леда у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове в 
а се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева 
е ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће  
, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се же 
 Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се  
-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба,  
Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито та 
о фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе ј 
 послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко с 
дро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </di 
ље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговор 
.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био са 
нити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бој 
</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.< 
ца.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам в 
нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти 
тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, 
 да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, 
и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од пос 
ору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; 
 не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љ 
ивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она че 
ар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвише 
на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удо 
е за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на л 
де! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, л 
ће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе свој 
 својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива оче 
д је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побл 
је још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, шт 
 посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палац 
ућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту с 
сту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у  
 код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један ро 
рпскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p>  
о јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и то 
сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, 
ного досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Поп 
инога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повлади 
ли — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах 
добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S 
се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за ро 
 стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очиј 
 шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бит 
ного сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна 
м.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне дев 
еле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Га 
у остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто подел 
е смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од 
 је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прв 
обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нек 
илан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици  
Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад 
га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која  
ричу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина де 
ња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешт 
а ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне,  
ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се ка 
великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликов 
"71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости 
зјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, с 
ремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираз 
а била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом 
м испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата 
је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор  
ати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово 
гу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, шт 
По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а докто 
 ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је о 
ни.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p 
укне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у 
ром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S 
ана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варо 
устила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и ч 
 <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под па 
 <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче  
а није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У цел 
 да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари 
 матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: д 
</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по 
 А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без т 
са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се 
ра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p> 
мо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на то 
допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n=" 
ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — 
л’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p 
адне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је та 
м.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, 
, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p 
и „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, 
сподар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p 
ренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу дана 
 јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју  
а ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „ка 
 стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас м 
 Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго: 
 Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јас 
 само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да 
 како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Бо 
је болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како ју 
кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на кон 
 љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактањ 
егове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први маш 
ава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет да 
 дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марк 
у.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уп 
бо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце 
дно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло 
 нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми 
отресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у ве 
ошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине 
о о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знал 
Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игу 
н батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — ре 
осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира,  
вре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.< 
 човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у  
ј ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се гово 
кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ћ 
иш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си п 
 ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, а 
а.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац  
к чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне  
<p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из с 
, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ 
 душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва грат 
рпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта тр 
 рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи 
почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.< 
егове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула око 
, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о такв 
/p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што 
а у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p 
а брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ про 
хата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале  
.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она  
инограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је из 
од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нов 
муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p 
га поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни п 
ут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк  
лазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прос 
а одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламт 
а леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb  
у обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити  
ицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{ 
 проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" / 
ину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у жи 
лпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горос 
.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Уз 
 букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се би 
од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочека 
х ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.< 
ки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S 
ља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу на 
им руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и по 
а Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се  
S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што на 
орија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле оч 
да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошл 
и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Н 
је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не јед 
 српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се о 
о, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби п 
том ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је  
 које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, ал 
ом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ик 
ћи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз 
века једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, м 
шко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још 
апрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је л 
 тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо  
 сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрк 
е прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љ 
</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога в 
питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста 
д куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још ник 
ника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса ј 
сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку п 
Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визи 
ком децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ  
е за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ва 
 никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одго 
ело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељ 
ку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у то 
S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све б 
емена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у 
одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{ 
 играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао  
оди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и 
то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је  
тарога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што жи 
а у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који ни 
 чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак. 
хватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царе 
</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за ј 
а Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете 
> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не  
јну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али  
} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке  
међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао  
 од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза  
лове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта —  
 да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} То 
чини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса  
з њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи 
и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се  
ни имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојн 
пска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправ 
да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позав 
и лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па 
и — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му па 
ог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орло 
ких крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она свом 
убице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом 
уо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу  
ло из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин 
Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, 
об.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више  
 добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда  
 још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне 
ке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на 
одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доц 
есту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама 
 људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> 
? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S 
н човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао 
ки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио с 
, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле 
 бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа С 
о да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ва 
а двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашил 
ски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се 
оси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</ 
оде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Тама 
тара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало  
же речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану  
а — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лис 
истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила ј 
угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p>  
 крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких  
унцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жит 
ца јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па д 
ишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то т 
ај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да  
 лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти  
ноје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно доч 
кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S 
ам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, извол 
 крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рук 
ш чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни једа 
аш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут бере 
 госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како  
, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рад 
ича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са кл 
ло тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Стано 
S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни 
>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљ 
ила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано 
 зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном ј 
ничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах ка 
 Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцет 
атерина маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, 
лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој 
ајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би 
 а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дођ 
девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија прир 
звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике з 
и свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где  
је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива о 
</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и гла 
 доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с  
о удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то з 
х сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођ 
чи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ка 
{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој 
учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снаго 
задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини  
 све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тел 
e>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира  
ор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S 
ио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би ч 
 којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептир 
 умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S 
трићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и 
би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на  
оби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима  
е јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шу 
 а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момц 
ио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божи 
сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чис 
уда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак  
па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је т 
е сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила  
лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и слав 
ипазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача  
аја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио р 
>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врис 
преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под н 
 да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је докт 
 нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак н 
ве је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на 
е а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа. 
 крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те ч 
р Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза с 
е лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као нар 
човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, как 
а поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио 
реветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p 
це, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах 
 свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Б 
горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да  
стио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озар 
 Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињ 
гора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у 
ола девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи 
} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао  
сто па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда 
бема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу  
па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи  
увади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега 
азе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, 
ло суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна дево 
— данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за др 
уд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер  
Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а  
а умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја н 
а станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дак 
 разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога  
креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се  
> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских град 
е да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а  
 није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне о 
стао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од мил 
 Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога  
и добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> 
а опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, 
ћем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкива 
Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео. 
е му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском рад 
ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> < 
оја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубив 
S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У 
наче обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апосто 
по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа 
и па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> 
хтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у ср 
азић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Че 
га колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем 
послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да 
је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p 
 Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам д 
у се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себичн 
 општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога чове 
а.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да с 
аки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и 
има, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{ 
вера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са 
ре пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар фран 
 оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до кућ 
ој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише 
нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одма 
ви дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, 
умара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за д 
и лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом 
од бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе,  
ижњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се  
ан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетк 
строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи прове 
не у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се  
ке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољи 
</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по 
И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока 
бала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било  
а је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После ду 
 породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој 
говарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи л 
ност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе  
и вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље за 
е кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктор 
ану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о п 
ју по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div  
онице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом 
уло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа виш 
: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p 
 припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, 
ећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажит 
 Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спр 
 може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знат 
двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да  
цкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У 
ругој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n= 
окојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у  
и се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе за 
не стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на 
ође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} В 
спођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни р 
 већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у једа 
некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса 
таноје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати 
ако моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи пр 
Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и  
пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим 
вори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p 
ије била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве миш 
> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Р 
 Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, из 
а њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не зн 
е мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} 
на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који 
е животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пу 
сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом  
и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„С 
душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога зат 
 но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да 
 опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што с 
у страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак ми 
аћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше најед 
се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе 
ло продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли  
е тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врат 
 е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — прод 
 живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све 
ољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на св 
ткуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. —  
ћу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} 
кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу обра 
ило је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк- 
 је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, зн 
бе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушња 
ске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти  
 су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по 
ио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па с 
мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа с 
ки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се 
 по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „пл 
ту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку не 
суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десе 
 ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S 
тву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младос 
ћ и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн обл 
опло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво 
ао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} Посл 
сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те 
вала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка 
пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже  
по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да ј 
азе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу 
да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју ј 
воришта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње ку 
е то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куд 
рова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред 
вести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с  
обро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милин 
ва госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он так 
у доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његов 
ико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} 
ресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор 
здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратк 
а фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне  
ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и 
љи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег пече 
ове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то б 
дини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, дана 
великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може 
— рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курма 
е им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов ф 
 из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S 
з прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, 
е Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће до 
данпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесет 
</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све та 
игао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога п 
 је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а 
овео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабра 
 Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић так 
 годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S 
 било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш ка 
ко често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шума 
гова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са проле 
е био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му њ 
набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, о 
} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-С 
ролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је 
х људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вит 
 песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовље 
ве, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је пос 
ктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта 
војима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још до 
па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фиш 
бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је  
а имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160"  
 но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за  
 сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку 
дро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који  
а да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао п 
а <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разуме 
 је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што  
њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пен 
таровоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике 
више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али св 
ек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог  
а је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што  
лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="14 
свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и  
ио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се  
она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није уве 
и расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на  
а га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме 
дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> 
и године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега 
 њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје 
собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме. 
повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротов 
ао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквен 
 где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па  
дева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закит 
од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој 
рви пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док д 
оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S 
>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад ј 
никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео 
апа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га  
дговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати  
су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S 
м, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он 
} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ла 
смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до то 
ка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли ј 
остеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи 
Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S 
у у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је гов 
истрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} М 
 главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да 
н не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</ 
итворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Посед 
ека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задр 
ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни х 
 то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њ 
p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb 
 његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.< 
о створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је на 
ле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој  
знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да 
 дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њ 
ати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а 
енкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом чит 
толови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку 
покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није 
доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећ 
к.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам  
/> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, д 
а њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новац 
из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре ј 
 кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два тр 
 наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај  
и немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да с 
Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда  
х после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислит 
а по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се  
 да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо  
 господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне кр 
т.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезино 
S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јо 
 њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је  
врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничк 
лушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по год 
 све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица 
сподин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо она 
акој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је  
> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да 
заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јач 
види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p>  
омаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> 
бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео ј 
Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио  
; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> прир 
а.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску акад 
 ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да с 
ноје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред  
хотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која раз 
е ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега ма 
латко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже к 
осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је зане 
свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље,  
раг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није н 
ије могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет  
 му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је  
му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Го 
није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна ш 
 да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде пе 
уде а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, т 
то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај  
ишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури  
ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се 
ио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Уза 
 и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, ув 
зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се в 
 кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било 
ишта.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S 
м столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном прилико 
ослу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Ње 
се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — п 
 Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше,  
 ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима д 
бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S}  
помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</ 
 је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на кревет 
и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се  
 сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда з 
упу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „нов 
еда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује отк 
навао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није  
ога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као  
квене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{ 
лом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа 
з воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи 
ажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усу 
а мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје 
бе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —< 
одина, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи  
ису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор ј 
ени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је  
ио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род  
ј ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда  
е око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио  
дога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, п 
 свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на ла 
е одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није д 
двлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено п 
е ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по  
ровуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све цр 
други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место 
чар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више  
а да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме мест 
ко се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису  
То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тај 
 — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не з 
ноје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друшт 
ором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— М 
ио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се д 
мце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била м 
 одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком  
кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ К 
 сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо сел 
длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Д 
е.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа 
} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особит 
уто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Ра 
шљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа. 
вољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њез 
одиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живо 
>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стра 
} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гл 
рба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је чест 
на у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њ 
у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препито 
тену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{ 
из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се ј 
сле ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркв 
ана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, ш 
 — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да при 
мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека к 
 и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека 
 ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане с 
у — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, 
 јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није м 
лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „ 
 Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву 
 чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не  
ју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непо 
розирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је 
 на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се  
беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себ 
 души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају —  
 ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; ни 
о непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чам 
а мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио ка 
 <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него ро 
а живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и про 
же и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа  
p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у  
с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пр 
пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разго 
кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.< 
дати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну кос 
ладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи ми 
на је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисл 
им окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допа 
а.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застре 
Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти 
ануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.< 
p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p 
 докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим 
ледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само ве 
; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се бли 
 први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је С 
на он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим кл 
ече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству  
во што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госп 
младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В 
а свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била т 
ивота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна  
кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да бук 
ли из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, нај 
цу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећно 
 јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и 
вани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они з 
S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да 
дном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи 
 сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре п 
баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то  
 Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на  
 у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица 
грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје 
ом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љ 
кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да изб 
лила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој 
 њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топ 
м срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад сна 
из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу м 
 мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од  
од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска 
јој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и 
есреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ оп 
S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било 
 од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из ба 
 несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за друг 
ила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе 
 све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет  
ара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као  
 млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, 
еним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као  
е госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати 
откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница М 
старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше пред 
 пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По ч 
ре бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст п 
у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима свој 
је то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; 
ако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим друга 
о ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке,  
 рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама би 
ад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за  
е пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Луг 
јаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже 
ожићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје ок 
Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео све 
ао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе п 
јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље  
ици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и  
 да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која 
са да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор п 
осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Н 
а, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богат 
 томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећ 
ком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хар 
 слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаж 
?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души  
оћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{ 
к је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би 
ремишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као 
На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлета 
 она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богат 
кога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу н 
о да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу сам 
итва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. 
пођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p 
ка простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље ба 
 прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{ 
боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и  
с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жен 
 као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</ 
отица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих 
.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="25 
е.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је 
 свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час  
 Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, 
као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као  
е.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лак 
нала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако с 
ао на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собо 
оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо  
ао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је з 
ом све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу. 
 све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве к 
иво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи к 
зиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у та 
 до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не 
своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љу 
одио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала кр 
сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу 
на кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па н 
та борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечн 
ворили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма 
га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те 
 да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно 
 дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} 
час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с оп 
да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прих 
ашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни он 
ила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толи 
 баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а то 
} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дођ 
она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек 
аест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи с 
 први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађ 
и; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити 
ђивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих  
На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела  
е била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин,  
 Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна 
на то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да о 
 Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара и 
 од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да  
агу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У бор 
му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S 
b n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа  
и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне мат 
мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је и 
И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми че 
ј, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много  
дију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је т 
 спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада уме 
а ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кеце 
одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радиониц 
!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако н 
ме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте ј 
а изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако ста 
ди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—ка 
е вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да г 
 која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први  
ге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} 
м, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако ко 
ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес. 
>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак 
p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачк 
вљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су н 
 за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто годи 
им путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио,  
уло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није плат 
в.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава  
 лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су 
 саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка наднич 
</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити  
на — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини 
це Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу 
еднога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки! 
 докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да г 
р — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћ 
ледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе  
му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто го 
по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, 
аз пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p> 
иваде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици по 
х уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце  
о само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села 
 са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео О 
 водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љу 
ти иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима 
 и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и оно 
озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди 
вакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да в 
удеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је 
 за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли 
јкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три к 
и помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ран 
мрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би 
е их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљ 
е би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шт 
} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и н 
шкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, 
дио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општин 
ече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и 
т?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при  
карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, д 
.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се  
пак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој  
тио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилега 
само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а 
зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p 
будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече м 
анас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио 
пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — р 
наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстор 
јстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и  
ве то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет 
у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да 
молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то 
 своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху 
</p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb  
ирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p 
- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p 
о наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гав 
ира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у 
ни су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Ми 
јати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи трену 
свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем 
{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то  
збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“  
м ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта  
 ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече докто 
Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи ј 
новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из  
укла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере  
о би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла 
ко је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стека 
ећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас  
трови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота прол 
, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по  
јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима св 
ти и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са 
{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S}  
 видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су ј 
ао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> < 
 помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним 
увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обичн 
 да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестр 
S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева  
уну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, нао 
о.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају дана 
а и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манасти 
 па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она 
е свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у ш 
таноје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за в 
а гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S}  
ачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} 
 <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и за 
але у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њ 
сао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако с 
ћу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се врати 
е ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог  
те ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Стано 
есничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и п 
 часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p>  
и их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у так 
и.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био вр 
 мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас;  
 доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, о 
да верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грл 
а већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љу 
оврчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо 
у две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу 
је до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био  
{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госп 
ала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе пог 
аноје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{ 
ад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку  
док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се за 
ога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њ 
Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они  
а се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли,  
де, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли 
по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За  
иставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је  
 свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пре 
ећ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи 
па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p 
речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речим 
на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну 
м нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сеји 
, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао  
екао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божи 
па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застре 
друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам 
ље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије  
у ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати с 
треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је 
оју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било  
и и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како ј 
на.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> < 
а, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, до 
 никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је н 
о нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах 
ада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е ре 
граду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њези 
ече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све ст 
пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана;  
е две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — ре 
тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајк 
у се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да  
ку и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сре 
 — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{ 
три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од ми 
орби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ак 
пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога да 
рка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога л 
таноју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу  
ери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат т 
троструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год  
њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштриј 
е очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела к 
на мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда  
и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на 
Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момч 
се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S}  
ди варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било го 
о им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе ј 
тко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће ч 
је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p> 
ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом  
.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао 
ла.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрува 
етац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чуја 
ктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— З 
плашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах ударић 
ина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати 
лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; 
попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с др 
е нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца  
<p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу  
ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће 
 они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима 
рош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му ј 
атали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати 
 се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш  
мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у полит 
ихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они  
х добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „шту 
ски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да  
њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи к 
 остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће  
, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да  
— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до 
ави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака,  
не лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново р 
с сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору с 
је била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквен 
у ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа пр 
квеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општино 
ла и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p 
м, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Пос 
и по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око 
то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и 
 за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и  
.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S 
тао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово ве 
су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и бли 
сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да залож 
о у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да  
авио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то 
ћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћат 
у, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сад 
ић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> < 
д гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје ист 
кла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пуст 
потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из 
оцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на с 
ор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад 
ме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, н 
својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у ње 
кићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је 
је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p 
штерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа  
људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, видниј 
и уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће о 
сећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме бу 
га живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у 
 па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</ 
прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди как 
ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа 
ти то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из 
ежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразго 
 да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику прем 
драва храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се но 
 једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало  
аношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све 
64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере 
побушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а 
међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад н 
младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји мн 
ако га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом стр 
Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице 
е ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена 
же лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав  
очне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне 
кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш 
е?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кућ 
ане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичи 
ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топл 
ли таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се 
спође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пр 
е зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса до 
 рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва 
ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом плати 
, а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Д 
ло прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао  
 донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</ 
и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни  
S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда 
што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико м 
с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе,  
S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није  
ен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас  
ме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{ 
да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више  
што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А 
рјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ри 
же гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору. 
ет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево кр 
итаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читав 
рбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и  
лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Госп 
у па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чи 
м оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S 
 и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од ма 
 да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} 
ког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога 
ога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра ј 
 — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под бог 
ије то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он 
 распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је с 
Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско шт 
емско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S}  
ирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печат 
 много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар  
ет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да 
само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, как 
 зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се доп 
ио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки д 
ражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</ 
 <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" />  
 Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Мар 
у дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењ 
> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата,  
аноје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бри 
овом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две тр 
 се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се 
квено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако  
је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — при 
<pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски оде 
 причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} П 
S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у ср 
S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висо 
па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она с 
ао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је  
.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај  
 подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ  
 неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, вр 
о му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три г 
 а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да  
анпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим ст 
ан све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме  
ји је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па ј 
од крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, 
p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја,  
жбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци изла 
ој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устра 
тац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту зад 
ша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле 
и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербанс 
оцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је бил 
и прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још 
и ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p> 
 случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах по 
ном оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра  
го масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још 
ше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{ 
иле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>О 
 разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неко 
 натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прил 
е и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} 
кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је м 
 обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како но 
ђе и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S}  
 капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала ј 
} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију 
клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и  
</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себ 
штају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред со 
убица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="cha 
очека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпо 
да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица к 
 испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навад 
ам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да до 
p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесн 
о не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа  
је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задруг 
нципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали 
носу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p 
одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присут 
боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни реч 
их занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смел 
 честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момч 
њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме с 
 жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је пос 
 Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> < 
 — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога,  
хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовањ 
.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мир 
ко више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је 
прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће 
осом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није д 
е добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе 
пере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња ј 
а и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута до 
постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и з 
/p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији глас 
 је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо ве 
свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шт 
а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Р 
{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће 
{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити зверињ 
ездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у прис 
Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напуни 
ца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубиц 
 Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</ 
ако сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметн 
1" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напреду 
е жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па  
тедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S}  
јем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само: 
ђа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па 
<p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник  
стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на  
<p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је б 
б је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, 
а и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Т 
ла како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђип 
у остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - 
— али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> 
ј ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и друг 
 слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад  
не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо ж 
 шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутур 
че нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> 
ра Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био 
одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт н 
 велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да ви 
а кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама 
во на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор п 
<p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не 
ницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао  
емља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики 
ека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S}  
есто не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она дево 
ам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла б 
а даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича 
узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је вазд 
— Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине друга 
и те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа  
ешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тил 
рст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли дет 
ј слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, 
вно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; чес 
је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубиц 
тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полаз 
у у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лека 
ба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће мо 
суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивни 
нула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало  
тао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је с 
од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици. 
м поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па 
еђу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит н 
из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зо 
овања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да б 
ови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. < 
 и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно,  
да у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, броја 
<pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Каж 
сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ва 
 учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра ј 
 Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S 
уку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, 
о и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љу 
 се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један 
 ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — у 
де на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p 
слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече 
 ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смиш 
номад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p> 
 још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено 
вор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти 
>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је  
о?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се гос 
 чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да  
те да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p 
, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у ти 
убица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудно 
и ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И ка 
че браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто пон 
еду што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како  
м ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш к 
бе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то са 
 узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не 
 да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд 
иком послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром  
е позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема ф 
ролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима с 
 и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језе 
косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као 
ови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим бе 
па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.< 
кова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше и 
сто погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва  
 иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љуби 
ао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесниц 
анда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>—  
ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p 
доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе  
е љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очув 
ата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту биј 
ра немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава 
е сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки пра 
ма од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{ 
била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — 
и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно,  
; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па  
 ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као  
мучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила  
.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш нај 
 Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још 
ње.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао  
 вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <p 
атио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>—  
p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само т 
не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде д 
>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу ж 
и попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не 
а ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та ве 
ди пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана 
рама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена с 
 од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је моли 
с, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би пој 
соку политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-С 
 по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крај 
ала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године 
Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љуби 
 уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој к 
дању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, 
ога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да опи 
 жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубиц 
.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва 
ред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра  
ки ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жаг 
</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гл 
, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, 
и.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване! 
о бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очи 
 се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, из 
ена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свик 
p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" / 
/title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у  
м удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа да 
<p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са ча 
тили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S}  
p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше  
само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом  
врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината у 
обро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} И 
Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љуби 
тоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке 
> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше 
е док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био чове 
е стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор 
јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би 
ан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није 
 кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадн 
езине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она сел 
ојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суд 
довољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S 
познату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ 
p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и 
ица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица 
о било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговор 
тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за  
и синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — по 
ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љу 
га.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{ 
 са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна дев 
лас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке  
/p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p 
х — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју 
ње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не 
 припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћ 
да највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади до 
шту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би  
свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла сво 
 црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел 
 у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из неко 
 је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло  
осведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео ки 
релома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> < 
е знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и 
уло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбуди 
 нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српс 
пре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи. 
 владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих 
бора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из ј 
ини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?< 
с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није р 
а је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје 
 што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треб 
и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физ 
 су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видел 
Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} 
тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је б 
никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло сво 
} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар 
> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика на 
— а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док је 
је дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у сво 
буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, 
н којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су  
ква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари п 
 црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра ј 
дним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је 
ли општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о г 
т појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна 
рници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви 
>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели љ 
се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном у 
ди се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао пота 
ead> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови љу 
их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачк 
и приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што ј 
ко тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би с 
 расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лаз 
рник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начинил 
 у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој  
ру: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се п 
 месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су с 
, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се  
S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Стан 
ва пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва. 
то то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кући 
аман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору 
 око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} До 
т далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх  
ц не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у 
ене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре 
ући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter 
иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до  
 доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно 
 стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S 
ва дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док  
 — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој 
њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам б 
зићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину  
све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>—  
пупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад гов 
{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој поса 
8" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошан 
тране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао  
шта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, г 
што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквено 
тране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван 
била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком изло 
ој соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу —  
и намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан  
намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам 
е <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љуб 
сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила 
еки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> < 
те и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач при 
једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних стареш 
 — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом б 
 па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се 
аки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Ра 
е му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он л 
а љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мо 
а саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасје 
гњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се с 
ивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину д 
> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би с 
ло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља 
, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три  
во — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је  
239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста з 
тресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, с 
оси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га 
ићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам  
ро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, к 
а Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто мило 
ио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић о 
је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме  
Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује  
е, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што  
— на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топ 
ео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио  
је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Њего 
дно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да прет 
лу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све 
 пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила 
атовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узг 
астира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да пр 
 љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кућ 
:id="SRP18882_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и до 
ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили  
ачајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора  
јдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан 
ањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p 
ах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али д 
ије Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав с 
фтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за оставље 
руштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није б 
би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S}  
ко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан пр 
описани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свог 
и ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих 
о вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла,  
уче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не з 
а подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примил 
убица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— 
метио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта ј 
ад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на се 
а, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је п 
ко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па  
срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осе 
 је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек пови 
у своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој 
 љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силно 
у да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ ш 
м дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто поди 
расота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећа 
дија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јак 
и људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави 
крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ћ 
рог лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да прови 
шће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер нема 
га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није 
а тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе љу 
рца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те 
ви.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се  
 последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма  
и су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Мил 
и тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-у 
ивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p 
их је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. 
 душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето о 
га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесни 
 њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица  
му душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи 
. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо  
тош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је  
 се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Узда 
ла љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <h 
 које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која тре 
а и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чис 
„Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} 
</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким пог 
ц од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу кој 
p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава  
светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазић 
ла је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га ол 
већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И 
олесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје  
 загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила пра 
рази јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је 
о повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им п 
и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме 
у своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан повер 
/p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа у 
.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је  
олске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права 
ом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих сли 
јке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити к 
 да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који  
 /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигн 
жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у с 
се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из мест 
 на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне прек 
 па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево гл 
ота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ сту 
откожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У ва 
, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шестор 
очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилиј 
 и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукаст 
покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од с 
е девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они с 
о ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћут 
 сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче  
о, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега с 
кторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајк 
 деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор 
 нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде 
иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо наш 
{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко  
војима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и 
лика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо л 
 Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S}  
а знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61"  
 сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена. 
поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним млада 
авија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити кр 
дине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?< 
рипитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како с 
после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то ш 
дати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска 
ца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Ст 
дину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог 
о час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођ 
е почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма:  
 то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње з 
 још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S 
угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у л 
ријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да с 
м прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо  
д га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога 
, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цег 
у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све ш 
ји су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станој 
на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где 
 дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из 
ега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће  
оге танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и 
 колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски негова 
 сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> 
ву нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила ту 
ио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p 
ба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поу 
 на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати до 
191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио  
н, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа. 
вор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше  
иљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи  
да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је  
м, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p> 
увегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би  
ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p 
ми и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меш 
p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Ста 
ти, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па  
и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину  
са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој сп 
и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — по 
и, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придру 
е изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћ 
ије Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостал 
 није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од  
једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав по 
гледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Стано 
ешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у  
све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по ви 
а, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле  
етури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељс 
са Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле  
отић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</ 
тор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа,  
ада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим  
наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у и 
им чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака  
е одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али  
већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, насп 
оре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну ку 
је била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љ 
овој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> т 
у Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, 
а, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} С 
Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се пог 
 <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.< 
се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p>  
љи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ  
Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те  
броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, поту 
ти се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у об 
 кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишка 
о оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је до 
ој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом служ 
па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља ви 
да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу 
ов са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало 
 касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у  
.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, т 
ас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је 
же и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разго 
бета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> 
од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ј 
је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да  
а нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде 
уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било,  
ок се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и о 
сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља 
ца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S 
по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} 
те се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по ст 
ица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је 
 је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били дос 
му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није  
ље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке 
 жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све 
ој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да  
тина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за пос 
ио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, 
!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи 
ајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лека 
емарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би с 
ила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рај 
зире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му с 
сле опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казив 
 људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изиш 
а.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Јед 
о је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура ц 
ље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне 
 људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури п 
 одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната д 
ропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јад 
ом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти,  
 бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак б 
"91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздр 
"245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће госп 
ођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да 
и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе 
тиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надв 
анда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство!  
 чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо  
ја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Ј 
 n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом. 
} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле  
 судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним р 
 ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна  
руди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били да 
брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе со 
 је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова  
свим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се  
ош га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћу 
јаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило,  
о се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или  
ворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је  
м писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо —  
рада ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назида 
д старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из мест 
ок се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госп 
p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубин 
азговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме М 
а се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан  
p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не м 
детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада 
азала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} 
да обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило 
дној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћели 
 било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвали 
 сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заб 
p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица  
зо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја  
окопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни  
 диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" />  
и долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па он 
на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица г 
ет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођ 
ему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не један 
на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако д 
 А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милост 
це, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењ 
ах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија 
ија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунц 
а рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да 
а очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан  
 зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен  
b n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком 
школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могл 
 зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а оков 
а.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја с 
ожића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта п 
S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни јед 
о све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње  
ста, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако  
рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете  
ави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут б 
е госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе јед 
 Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади ад 
/p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним 
ко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове  
о пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим кровов 
а дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Н 
н не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема ког 
 на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставит 
уге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју стра 
и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината  
наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је  
ицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу 
 рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад н 
скрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу  
а левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а  
вде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа 
 дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се по 
е будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се пол 
о.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала  
посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских 
аља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га ви 
као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бак 
 стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се п 
је то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, у 
у, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар 
рнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећ 
а је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је 
</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем д 
спо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— 
</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту 
сле крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што 
 нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће гос 
анда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још мно 
оћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> < 
ли до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су 
 дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупн 
ланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала  
head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S 
 самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако с 
Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по 
ио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим м 
ао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нест 
е пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жен 
ад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се 
 питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет  
андом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом  
, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села н 
о нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђ 
е сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у ви 
’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини с 
 кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им гос 
катским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Е 
а почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић от 
.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абер 
ај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нем 
 су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда б 
ји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић вес 
о не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће 
добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у 
 Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и 
ко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју пес 
аде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру  
н тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> 
ио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица оста 
и војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Мил 
а мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу  
пштинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <tit 
 душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа 
у која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан 
бица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала  
а нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi> 
егове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивн 
иловито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник ниј 
је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна  
не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежа 
ца стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како с 
 тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво н 
ло млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с л 
о кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи р 
</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у варо 
ола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „изве 
а онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова  
 мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; у 
мака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро уде 
орлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила с 
 онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, 
у.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се 
>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још ве 
р поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зи 
tle>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <p 
 па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} А 
 госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столови 
војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем 
а друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говоро 
вануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <d 
 не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се з 
да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интере 
ада му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских то 
док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате —  
о не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Стано 
 сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли к 
а се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу  
ћу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме 
дан поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне 
 угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док н 
грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад м 
елом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет  
ту своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — ал 
 ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, 
 бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се 
це, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са зап 
кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави син 
 Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је 
едан се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући г 
ма мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист 
глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знат 
а, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу  
етну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p>  
душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</ 
цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тел 
ов по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и  
опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа 
Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по 
уго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да рад 
им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде це 
а ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хо 
сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више. 
повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него њег 
да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понај 
и куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> < 
 на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љ 
ветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љ 
њеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да пред 
ци; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, т 
о до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бо 
 син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да 
американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те  
S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија го 
ажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела 
гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види  
 докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њо 
а како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни б 
.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком пис 
ојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, 
бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирн 
 помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли  
 ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не 
данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n=" 
а настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само 
 тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештин 
 никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик 
жак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са о 
Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се 
 није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себ 
овица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се  
 сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева п 
а, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ 
лим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешк 
да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци о 
и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није д 
Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце њег 
ца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притишт 
а добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се по 
ј зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда 
ила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђај 
еко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним  
и, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у живо 
лој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од 
} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> < 
би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, та 
сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и с 
 Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у је 
ко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И 
едала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским ули 
.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво гра 
 јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ре 
зитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије 
ступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Пи 
ден за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љуб 
.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним 
есма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, са 
љи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, 
шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи  
ар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца 
же да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни доврши 
 црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од ст 
 раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} С 
ете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први ма 
, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n 
ом низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Р 
о испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави г 
ољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако 
неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти 
огледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у су 
пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — 
у.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер  
 млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најб 
амо да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госп 
Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор 
га није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је 
спође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фир 
език.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико мом 
ој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о  
ари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а сл 
ити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари т 
, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану д 
ди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А 
 беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и  
ра погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буд 
бо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје н 
није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Те 
врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних м 
шила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера б 
</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао  
{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни кле 
л АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље 
ам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите с 
 је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина ра 
Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у 
 сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђ 
а.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда 
лно срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху  
</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" 
 га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био 
 био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и с 
рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! —  
је коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледал 
.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је 
 да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху  
 час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки у 
зине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час 
 плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она ни 
ао да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови 
уку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с  
p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самрт 
је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сја 
тор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном ли 
 их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је би 
 истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по харт 
ила је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах М 
ћа.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда 
 не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор од 
то поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик докт 
 у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане 
.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече  
 сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао м 
сно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с  
га бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месече 
 дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> 
х окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила сво 
оје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја 
дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз суз 
руса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</titl 
ан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била  
/hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</ 
што суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па 
 пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао 
но неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед сво 
у.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русва 
одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и з 
лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса сми 
Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да 
а милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа  
амо она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" 
докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Ка 
м часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га  
 би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је засле 
 Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе п 
у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила 
спођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{ 
ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ћ 
У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа 
таноје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти г 
су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор. 
главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Ла 
дари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак  
че Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако  
чима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p>  
кторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из он 
ам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти 
ед своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се та 
подине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у виноград 
обити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Га 
и, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке п 
едао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, 
и чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, поче 
им лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описива 
ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и ра 
Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и 
о.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам 
ренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је 
м зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S}  
 се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Вид 
 за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица  
са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, к 
е, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — узд 
 речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама  
ље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштар 
ног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана јези 
етар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче  
лињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, 
рав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забр 
 осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу  
већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се б 
" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да 
ли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те 
ли њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с ми 
ао да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки г 
је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били к 
ло!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чаш 
 ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџи 
 понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љу 
Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашње 
p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их н 
да ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој б 
а би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети д 
ј се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, ко 
погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој  
И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно  
ту — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са не 
им замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нек 
сак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа п 
м лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном пес 
лада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевит 
ељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магло 
узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде 
 као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки г 
рила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лаз 
а вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по сла 
ху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној вид 
и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb  
Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако к 
е лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки з 
пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце  
леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине 
ала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом 
љало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унап 
ку по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виноград 
госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? 
била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са с 
ила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовн 
дљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна н 
Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништ 
да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница сте 
у и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше 
ки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор 
нда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише 
 институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда  
 велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда  
 то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за  
дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева о 
на има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто 
ава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди 
 студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је д 
<p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љуб 
и ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну На 
</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву ви 
ој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне друго 
воје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, ду 
а.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S 
стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд  
ђа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Ма 
стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарск 
ђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећ 
е задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збив 
певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па к 
и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <t 
фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бел 
тра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало 
 рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе  
 по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одм 
 госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада у 
ицу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духов 
 оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разр 
 крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском сл 
би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би об 
Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p> 
овица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о т 
о сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћутка 
као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле,  
ј докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провел 
и видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по в 
ворила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва  
н је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} 
 доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У 
а зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" / 
оја се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрин 
убица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи с 
 му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цига 
д било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институт 
е кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја о 
ћа.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се  
e>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се се 
 будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити кр 
 среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава  
 али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори. 
купљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и  
, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица 
е тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица м 
обро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срб 
ула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Кат 
тра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb  
 ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо по 
лика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто  
 па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понећ 
да стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} 
а.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натароше 
а храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим рам 
њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и  
е кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио 
а, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица ниј 
о преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Бож 
 куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи 
том — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно ис 
мио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колиб 
та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа докт 
 једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа 
ма.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају —  
 у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p 
 да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по за 
ећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p>  
а, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезини 
 је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај м 
 који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд оби 
 груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е,  
> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар 
 угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима је 
е мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако л 
о обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата 
оје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је ц 
ечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госп 
да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „при 
кује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа 
је не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић нала 
астати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако  
 одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S}  
чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> < 
Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија  
и она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће 
 је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p>  
у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао 
лнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти 
се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што  
икус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шт 
 клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само  
та вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на роб 
ли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И  
за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме д 
 до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините  
ко им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде 
доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љу 
еће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљад 
говорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из 
 га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваља 
} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око д 
у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} 
 ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор каз 
 а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец 
а колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима ства 
чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају д 
ваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зв 
већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе  
а је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да  
а јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је  
осподари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога п 
да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узе 
а себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја в 
.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А  
убица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто т 
је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало усту 
сто пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан  
 је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могл 
к сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n=" 
ме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано  
 Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — 
е миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор 
 пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која 
би све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему том 
тор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју  
оћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли см 
о је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ ни 
аги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љуб 
о не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове 
октору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе 
</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у м 
у и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак сл 
ва. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости  
ош и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шак 
 на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, 
а неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у  
е вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама н 
 чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час 
к вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој  
вате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог 
 стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љуба 
p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је  
оловине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је влади 
ме, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— 
 две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И ја 
хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до мана 
 — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је в 
е.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућу 
кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што 
је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на 
ење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на и 
ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти тр 
ећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је н 
пр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади  
ти и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по дал 
 старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, б 
оје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је  
ј стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> 
је, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да игр 
 пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има  
Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам 
илан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ  
оје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да с 
р Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још з 
то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа  
м чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим 
ју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати 
м на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{ 
ао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на п 
 Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка 
 евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за  
овара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко осл 
“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта 
</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема  
, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлил 
 свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу на 
снога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је 
на кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља л 
ка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине др 
, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се ф 
ти, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња 
а то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин пок 
обији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је од 
ас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је с 
бро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{ 
је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља 
од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је 
 баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела 
ече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чем 
а практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од 
 беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пу 
ас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једн 
арта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се карта 
одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад п 
 се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу пр 
 је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у г 
с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће. 
, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је б 
 каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му о 
олимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га дожив 
дија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А 
у.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко к 
нем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и 
 свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе з 
и, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са док 
о што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па 
<p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сел 
леткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Сва 
 би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</ 
} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне 
ка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>—  
је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„За 
ећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће  
гову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако л 
— Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> 
.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облач 
н.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лоп 
који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпо 
з светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек уд 
екала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— И 
вила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите н 
Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако заже 
описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онак 
о лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у сла 
ично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то л 
ећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу соб 
предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку 
срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вр 
 ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бра 
 вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“. 
када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Ара 
је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви 
поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Докт 
томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Б 
 собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма 
ше света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижн 
о чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз пр 
ћи, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у св 
 рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и 
 диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече го 
икако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љ 
доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћ 
рила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако јо 
 а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш. 
ри по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу М 
 кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, 
ла од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч  
е заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне  
бе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си  
ачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна  
оје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ  
не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка  
звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дах 
е моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватил 
твори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изг 
ођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> мог 
аву.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне ве 
ћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао  
а из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још ј 
, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега  
стију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу 
има по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица ј 
 Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибри 
 је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</ 
дела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану 
би има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, тол 
о миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вр 
 је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргова 
Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у г 
а?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ују 
девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори 
лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запа 
жени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око ст 
оме, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то  
.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се 
а, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест  
ну у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је  
ађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>—  
та би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер  
да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не мо 
} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има ве 
а ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео  
ве, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд  
госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да н 
при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека  
ри а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се  
момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S 
p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола п 
у: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници 
рњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ 
сно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала  
ено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек с 
, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетен 
о други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло н 
ва <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на  
неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, др 
/p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Ј 
ју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме 
лила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је  
а очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој  
сти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поч 
 ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чист 
ца обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— 
ђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p> 
це на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станој 
 до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се су 
у.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан  
на мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу м 
с до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48"  
и и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Он 
дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас о 
 Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи  
обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово д 
знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Ст 
о Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих вол 
ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у  
у новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} 
S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју у 
и ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p 
 Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде! 
и ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно бил 
чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе 
и људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини чо 
ј дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће? 
јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; неб 
по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који  
е, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.< 
лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ 
оју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубиц 
обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{ 
 Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само 
е верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се ме 
нао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —-  
есио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Боси 
свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако  
S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праска 
да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четв 
 па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог  
ај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави —  
аклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан ба 
, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака  
ш видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђ 
олест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.< 
на би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала  
убици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не  
але а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две ч 
болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке  
а свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор д 
е у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</ 
ругога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места 
х; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге вољ 
е под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђу 
њ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати 
S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само  
м чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за  
путио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милан 
раст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p 
S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једр 
а, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, а 
, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што је 
на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо  
леже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољс 
д госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање оби 
к је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуш 
лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себ 
е зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех о 
>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је  
нограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара  
први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој с 
и да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на  
е, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p 
— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи 
 за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зел 
села шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p>  
 башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе д 
ављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити 
во мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Сте 
и таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену 
је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођ 
азић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.< 
S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „ 
ја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за  
ад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госп 
е то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соб 
— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице санд 
лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то 
рати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у  
 томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младо 
бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме др 
осу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! 
у дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у све 
>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће  
час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице в 
 доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште с 
 украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, о 
ене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој ку 
а, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам д 
 његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Сте 
 из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се о 
о у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор го 
јно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријад 
аком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, д 
 један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око  
плија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом 
S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести д 
 ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су с 
варим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу сврши 
искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није,  
 онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињав 
 Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман  
ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не вр 
е и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе 
те.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изи 
S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и 
о се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера 
је био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сиш 
Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено 
Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала 
ити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче  
жа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братск 
елива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога  
ђама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је 
 љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за час 
на кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на ком 
бица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што  
итегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присма 
себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био 
н, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Т 
о важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> < 
о би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је  
о се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, н 
 по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за на 
ешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у леп 
S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, на 
скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах  
резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио  
 ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још он 
а, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од р 
и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе  
а Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела п 
ова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким 
у на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситн 
је тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни  
погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше 
ичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у 
часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри  
исто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују  
се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупн 
у у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва  
грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати  
ла је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли 
ешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у ж 
ам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви зн 
 ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, 
ци, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упо 
у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а 
, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су  
<p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко 
је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу при 
ек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удру 
о.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим к 
загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли 
.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај 
 затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<t 
им прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичин 
ра, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно св 
знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари:  
а мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љуб 
јатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која орос 
на.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га посп 
 А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може л 
 готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нем 
<p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми  
 до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњ 
м Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати  
сту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општ 
ше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса п 
{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="23 
 Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком по 
е је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песм 
руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу. 
 што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И го 
ора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S 
арташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је 
пут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, д 
и, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда ош 
 грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и сто 
опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни п 
да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине 
иком па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не  
лашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у 
ула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова м 
дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. 
шев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да  
опаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше 
година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гл 
е зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и ст 
га младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" />  
анас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад  
рангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики  
и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села  
е нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек о 
е затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то ј 
а јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала 
авши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила 
ако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом  
 срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само  
, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Куз 
.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве ба 
постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва 
роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвет 
 је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила,  
даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке 
као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне  
 је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим как 
ло у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке а 
ло никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и  
тир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе 
у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно  
е дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не  
ка што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну п 
пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није  
 јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Ку 
је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино  
 су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и  
но <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти  
 погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, 
 сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Г 
овори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чи 
полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне к 
а се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћа 
 своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима да 
о, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијај 
брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини 
 са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па д 
 /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади л 
војке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размиг 
тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не па 
убица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадији 
 на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче к 
 са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе 
ацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је 
 као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не ј 
 онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која  
утра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна 
 задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело г 
ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев 
астала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека не 
ну.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title> 
у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу —  
унчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бо 
S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест г 
з села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> < 
уштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није 
два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> < 
ше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју  
лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш п 
 Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њ 
 прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених сл 
ну американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у  
 беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Докто 
где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда би 
раге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као д 
видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још 
 огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала  
ебо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које с 
е добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте видел 
усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је р 
 откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи 
ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Нек 
рошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Мар 
в и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила  
им амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Ка 
аном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се г 
нио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би д 
је одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на вел 
 иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу тр 
ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се ра 
 се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш в 
з топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спуст 
и и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да  
шљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> 
а пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око к 
вирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На м 
ћма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био 
осла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже 
како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јеч 
а са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао,  
де у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се  
врт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не  
 дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очим 
де не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што 
 него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла  
рпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све на 
дале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, ш 
н помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су ок 
 и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севн 
застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књ 
о да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - п 
бу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.< 
н не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око оне 
о.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић и 
е од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type=" 
 се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на по 
ше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како 
пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе  
о не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" / 
ме сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> < 
ла да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану те 
 једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње р 
а коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу  
<p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} 
ни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја 
тварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али 
на са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрач 
ајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце воје 
е да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године 
ој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом 
руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S}  
о једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем  
већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тих 
занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не м 
о је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му дола 
авога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против докт 
ина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не ома 
 лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девов 
духу.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада 
 он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опи 
шу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрља 
остива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао  
У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије с 
још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Д 
долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио ш 
 Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека 
јнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истин 
есника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере  
воје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бит 
 докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb 
ти, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Док 
мејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ и 
 сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста ф 
а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се ок 
с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним живото 
о да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други 
ју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама дол 
 пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на у 
на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу 
дземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, 
страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила  
доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да б 
 у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против  
ма једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гав 
сечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли к 
а — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот 
тила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први п 
8882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су 
 ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је  
као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две 
ношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајков 
се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша 
својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти н 
 смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили љу 
 то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек  
изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни 
едно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.< 
} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу 
ош боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени  
ога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да 
— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div 
мишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима. 
ође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу н 
лтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девој 
броћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука прос 
Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, м 
ица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни ц 
, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из 
ине 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ра 
о ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то  
/p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго 
нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица  
S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза св 
 би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; ра 
ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с ким 
Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом  
јке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, как 
.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа 
к старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој ду 
а — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је о 
во и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарањ 
таноје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису  
ћи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људ 
тац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа о 
ао слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет  
још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој в 
ао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер се 
 стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк 
и — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и њег 
 бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога д 
, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад с 
беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овам 
из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште,  
е пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати и 
ег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су п 
 непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање 
метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је  
 јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово 
а са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата с 
у новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно ср 
им лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га ј 
ва му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто 
аки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени  
или мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те  
ом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све тр 
е јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не ве 
и овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано 
} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n=" 
рио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p 
међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп 
 трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужит 
 кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове пос 
и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе ре 
мене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ра 
 онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурац 
 доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је 
 сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога мла 
је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути  
ош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за но 
ла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, 
оље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и по 
 Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар 
она.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити та 
а се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на  
се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, в 
 он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури 
а брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан ц 
ат мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је води 
ирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас д 
у младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп 
атице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад  
е форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати н 
 са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио с 
мете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — а 
а! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n= 
а држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерко 
 Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти р 
но, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је го 
 како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима 
 Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p>  
 у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часо 
место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села  
отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му проб 
 Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, 
таром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Х 
у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са 
 њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То ј 
{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фиш 
еше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом п 
ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} 
и.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен 
ахна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље 
>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а св 
чке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља с 
 Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом ц 
учено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту о 
ст форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи об 
је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово  
 — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаш 
к је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, ка 
пске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега жи 
е његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмл 
обедио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да поде 
вих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете  
море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но т 
мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе:  
да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казал 
 место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му  
м кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад поми 
е па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да 
год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} 
иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко  
не већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p 
 забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је са 
уди, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође 
 <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатки 
а свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији 
женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>С 
м за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, мн 
 и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била срет 
иомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но  
/p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усан 
S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна к 
е, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови в 
.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати о 
авало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песм 
веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав с 
/title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заје 
да роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком жив 
ери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свако 
утра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој 
ана са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Л 
 на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писм 
летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да 
ао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао п 
 дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а с 
 има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на р 
ити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљал 
терес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико ни 
Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суб 
м Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb 
е напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун оно 
је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест ф 
ш држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни  
био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је п 
ред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме з 
сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погле 
па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркос 
т доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки да 
ст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај сна 
ољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили,  
 ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за не 
сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу 
 свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу 
е Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p> 
 би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несрета 
на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници 
} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љу 
p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и 
 у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа у 
кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и по 
е опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</ 
о јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска леп 
Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно рук 
 волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево ве 
креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне 
шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио 
лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е в 
в лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже ду 
ла људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио 
ула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса с 
ао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недорув 
ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа добро 
ће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год пог 
. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало 
њала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође зас 
е исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхта 
ајвеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није  
ли су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при рас 
млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће 
.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је приб 
а дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица на 
вих сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици 
траха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори с 
у другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S}  
ају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S 
д узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој 
сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакл 
илан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти 
а око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стај 
ј долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао 
јко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову 
ору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title 
 у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, 
коричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: 
жина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако  
се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“  
у се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању з 
 и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како б 
, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад та 
први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.< 
и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S 
јном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав  
а онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са  
ек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју цр 
ски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузм 
 да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>У 
{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренут 
о задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код  
ато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свир 
чне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме н 
уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>—  
ло на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није ве 
у источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у 
јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у 
и оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станој 
ао обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и и 
артање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од оло 
не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има 
га родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле 
рло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јо 
} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђав 
 <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао 
 да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Т 
 Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан 
, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има ко 
 <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би доче 
p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукл 
иће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>—  
са — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — ре 
а ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не 
 заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изг 
будила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио  
заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љуби 
иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин  
убица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, и 
ре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као 
 својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и ор 
а ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море к 
на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их ј 
дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа 
екала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у 
 је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре 
 тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што је 
се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, н 
уо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било 
нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да ка 
се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чи 
> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још 
 па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако д 
бица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао би 
вако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{ 
етицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патварист 
јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, 
млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница  
 од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} 
а али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - 
ше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког с 
уге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало  
 да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће  
им годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо 
јаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, 
и докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимог 
сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи 
ено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако 
 вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савк 
а.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу 
иште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ве 
 Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Ма 
.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то  
иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво с 
емо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне н 
 запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву мо 
заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу 
 купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</ 
p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па т 
му „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте 
 Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у к 
о нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све ве 
ће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су 
 да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гости 
ио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својим 
раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне  
p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом 
те, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад  
— попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви 
ако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често  
чајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу сво 
о вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка у 
едном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — т 
илан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч.  
је за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Н 
а Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек м 
 брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му с 
е, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко ј 
 да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огр 
у друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} 
 све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то ко 
к-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто го 
а било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица до 
 — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Пр 
а први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и  
 у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати м 
ад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа  
удила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— 
 варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болн 
вега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико 
ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме с 
 па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак 
нда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица  
јара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимск 
гли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за 
од орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутур 
 њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S}  
 то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тич 
 зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате —  
ило да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, кр 
, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и 
оспођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само  
е јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p 
нда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што 
м.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима доп 
очарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап п 
>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станој 
гову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто из 
оша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим  
Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и 
плашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био 
 се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од 
је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добр 
.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње  
то их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно  
је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још дола 
и један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да  
после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се 
ј други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да 
 одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни  
Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој ш 
 није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те но 
м госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишче 
то раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title 
ј исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се 
у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на  
евојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца ј 
емио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу 
прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине р 
ноју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свећ 
шко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко  
, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санд 
 силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да 
 свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све с 
 сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p 
га.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срце 
двокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља 
— узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S 
јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љу 
ди је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су 
но — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о то 
д доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и ба 
 је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече 
 Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад 
ту писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жи 
<p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера ње 
таноје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погл 
сли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили з 
>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде  
обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич 
ђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат  
 неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попиј 
е госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, 
спође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко го 
ј жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та и 
о не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор  
Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, к 
о сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, 
а на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S}  
ас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислит 
е миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући,  
} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пр 
ао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p>  
ванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и М 
p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" / 
 Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао  
и с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово и 
ети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на он 
рбији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што  
да најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад  
<p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се  
Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савиј 
акију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него де 
згледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да  
ни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> < 
ко бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам  
ш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала  
ва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како 
S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p>  
 у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме 
н двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми к 
та ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица 
ену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су ј 
во — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек 
да нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац 
и, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је муч 
.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице по 
а је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на  
општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лека 
 три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој  
ће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја г 
ва.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S}  
Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се 
таће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!< 
животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене  
 и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи  
печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно 
ле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста д 
ћ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само де 
 <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толик 
ер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да  
ве што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запал 
ершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће р 
 Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у ти 
ем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко ј 
е разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јо 
т свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смел 
зме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а д 
 Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је с 
 Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је  
 Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ 
же се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици  
тији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала  
је госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа 
божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго о 
</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте в 
у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чист 
 <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени 
tle>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици. 
као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S}  
уда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љуби 
равицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По ви 
доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме о 
немела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблис 
S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек сва 
на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га оч 
лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко ч 
пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{ 
Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине 
а и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текн 
омичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као  
днесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој при 
се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> 
ара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет вели 
рно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој с 
а му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слуг 
ицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа к 
исма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заје 
} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги њ 
поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p 
це му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице уст 
а што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је 
рила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је  
о.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умиш 
ту га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по  
руди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p 
ца оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дру 
д ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаш 
ли ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој  
е када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпо 
уста магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевит 
је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углав 
у, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те оза 
би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину  
{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— 
ко је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У так 
дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженог 
а Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и бер 
ром лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку магл 
убу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapt 
ца ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да у 
 зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као  
кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђ 
ан сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, 
сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њој 
ано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити  
 су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво 
дају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену  
н мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи 
 то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла 
онила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отво 
у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ћ 
 узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што  
ра Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била  
или дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову с 
поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је су 
ше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља  
 јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови по 
гне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој ш 
Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао,  
е помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као 
 долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови пов 
зама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је в 
 бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се < 
 ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу  
орбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којо 
 <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Са 
ој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век 
> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друг 
p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p 
<p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад  
 на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запи 
е.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешир 
ем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — 
е, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да  
/p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у  
и, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам — 
p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе 
ече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи н 
 Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p 
ново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме п 
зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопак 
 облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови ту 
де удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пус 
ј се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој 
ми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у 
она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај 
— дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отпл 
="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то 
че госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде д 
 једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не ч 
 па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, 
 с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жесто 
тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и н 
ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} 
на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оз 
не зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више 
 домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се го 
вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај  
ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго,  
тегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три пети 
е, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ н 
почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце к 
ође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је те 
ака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од  
 брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно  
у је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Мар 
 сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао иш 
.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да у 
 мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе наг 
ајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и з 
било, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, 
боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да 
 је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За  
а.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили;  
е могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакш 
ати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало у 
е остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мис 
има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} А 
и цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто  
повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла 
 да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, пао 
ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за час 
ући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком 
, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе гр 
времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рај 
рих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, о 
по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љуби 
ином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој с 
узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене 
S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине  
се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој  
и говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на дог 
ању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, 
ђашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, к 
ају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су об 
оме, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме  
ујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице с 
 на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје в 
исто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује 
гати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову при 
ка се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни јед 
лику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њим 
— та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор ож 
т почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чист 
ан је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S}  
е загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда. 
јава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст. 
где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира ко 
 озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О 
се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — до 
 су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљ 
кога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену глав 
} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег нитков 
о је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су п 
о је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота 
друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да  
о свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце,  
 седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, ко 
 се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица М 
, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги —  
е Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене  
им журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Вениј 
о увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с веч 
мо да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су с 
е два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна т 
м одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве  
. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа  
и су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где ј 
је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборен 
снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сониц 
разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета н 
 лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јас 
а му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу 
к госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да  
покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто о 
ка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрам 
> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра  
 <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу ка 
ћи, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних 
ице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице пол 
у па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очим 
аније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{ 
 је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да  
се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати до 
прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада 
 честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје ку 
е га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио  
>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да 
ла.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још 
ца је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко  
оћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— 
b n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стева 
 — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћ 
лицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је на 
 n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране  
="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> . 
 подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него де 
ислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа  
ић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече 
ћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза ње 
.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У са 
 вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечн 
 свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја те 
и дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој друг 
ћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би приба 
ка и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста 
стали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић п 
ра Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је ра 
а и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво  
је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће 
/p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n 
постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић ј 
воје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, 
то мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, как 
 су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано  
у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим 
а како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно ар 
лела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово д 
ај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да 
дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на с 
ој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко и 
па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати 
е своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу,  
лењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта  
е може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да 
прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку л 
 звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усн 
ко ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван  
.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право 
о чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створи 
} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудн 
Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику 
уди су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке шт 
ше Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га 
ош једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека  
чине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па  
стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, 
ва, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа  
амахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигу 
Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прек 
его све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то 
 Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани 
котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p 
ме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како  
а и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора  
 јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, о 
исто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бур 
а својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не 
Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију п 
ава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољ 
 штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ћ 
 ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах у 
ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она 
и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су  
вали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по с 
ата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где м 
 се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада 
биле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није 
таноје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њој 
ђе ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени 
да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да в 
лете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожу 
тужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подр 
пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из п 
топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Стан 
баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да вид 
S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се про 
.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помог 
тра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, —  
, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима  
д сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило 
евојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад најед 
а — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону теков 
још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му 
аги мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје с 
е Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао  
 док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одм 
 се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу 
њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градо 
а са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина 
’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S}  
 тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је  
обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје и 
 њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у т 
>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне мале 
о је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пи 
ивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је прол 
 n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или дру 
.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па 
 начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за до 
ла — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор 
јао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела шт 
авце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, р 
, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан 
их мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју  
о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!< 
— чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p>  
у доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте 
 руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек  
> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт с 
 и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здрави 
 облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у б 
ођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити 
зића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше вели 
 све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума  
 — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом  
јаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као с 
а топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је докт 
 рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што беш 
 лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као 
 препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је 
 се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што ј 
 форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила 
чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нат 
 као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соб 
 Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих  
е спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима 
наче углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до му 
м у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази  
 имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> 
јачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку 
ађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући 
 томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најб 
кчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан про 
а, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те  
 у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; 
а је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а 
 и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешт 
 испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S 
а јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па  
и а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној 
 стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојк 
и.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S 
таноје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је н 
 друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни 
 више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов  
е редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, дв 
 и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и  
ећ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара 
тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало 
оведи нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се  
, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се в 
а.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице  
ма посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све 
ћом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту т 
о је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлоф 
селили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p>  
се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко 
шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја  
ечи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прих 
рхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни с 
лин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од 
 грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто 
сила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је 
ко ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору  
{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама  
је Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</ 
е.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљива 
кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и нам 
тање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ поч 
у причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но и 
се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни пом 
невидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њем 
ва, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под терето 
ласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном  
астир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао,  
е виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — пр 
 има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пар 
ктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као  
поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза ва 
ца Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је 
орачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућ 
осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припази 
 да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и  
о си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната  
е, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око 
ове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једно 
ло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш 
ви пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срц 
 ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S 
 наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој  
а руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у докто 
или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, к 
 Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Ни 
г.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p 
дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и го 
је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захука 
о похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк- 
 И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi>  
 и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем н 
ица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде оста 
а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочека 
е састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да с 
 друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, д 
.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху и 
а ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да и 
>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Ср 
 па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало  
оје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана м 
вора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одгово 
и увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње ба 
оспођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад свак 
и дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен 
истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за о 
 занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете  
>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све  
а се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела  
и — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар ш 
 теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој п 
а.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са о 
теван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окуп 
ако се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине  
сто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора ње 
</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођ 
десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а  
где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани не 
агом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји 
ају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља 
огледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та 
цета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није па 
есели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужит 
сур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој п 
оја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се  
 можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од б 
е на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова  
ијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n=" 
е лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> 
ека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није  
 ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила  
 по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да по 
радила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S}  
га догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на ч 
ан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и стари 
би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом крета 
ного пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би 
ао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и 
 да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздра 
ана Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S 
 А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла 
у играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепал 
 је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како 
ју; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више о 
госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се о 
 је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад 
 се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу 
аноје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Д 
за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Брк 
ди је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Ста 
ло за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је 
била! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неод 
и па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесе 
ија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар  
ође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па 
ња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и са 
тња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве 
ом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубиц 
уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха моли 
ре“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Је 
писује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајк 
 дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти  
 и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са др 
 до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и свој 
ија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судил 
рће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће г 
ад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута  
чно бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а д 
и.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ 
шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његови 
ла као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S 
о да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „го 
 се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{ 
ату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрд 
ну</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч.  
Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После 
и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам пого 
>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само 
јим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешт 
гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам 
урове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љуби 
 три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену 
ва торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти ко 
и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје с 
ега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на л 
општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против док 
епо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три са 
октора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Поп 
 и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога жи 
она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету  
угачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих суша 
потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њој 
ично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарц 
на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубиц 
е мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњ 
равила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и  
елио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа 
зила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „ 
 како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухо 
ду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с 
, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће  
 се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Ср 
вици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он тр 
о спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине рук 
слио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „н 
десетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвар 
љи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запи 
аћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — ал 
 јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор  
ве повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас  
 осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима д 
о се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке к 
на на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — чит 
њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп т 
ом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до 
 пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру по 
а, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од  
торе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ћ 
му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људ 
 тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и сво 
и воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се 
81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из двор 
је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла  
обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се 
ој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и  
и младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он опи 
ву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је доб 
нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога  
а Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта 
среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће са 
рибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да 
о.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд ник 
грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је 
 </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунул 
 па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око хра 
S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим  
 положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бад 
ланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n 
е Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко  
ају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удес 
нако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али 
анео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131"  
је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фи 
 сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкал 
ма њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети  
 Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Ст 
и паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије 
нога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате  
га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја це 
аде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах гр 
а борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горск 
га <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, 
а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице  
 закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} 
не потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подми 
 у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој  
ила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да  
ицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје  
ворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се 
 у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p 
бица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као 
завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео 
 је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на в 
реперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица  
е опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима с 
прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зир 
ор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.< 
 да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засн 
 оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска  
иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај 
се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпо 
д огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyr 
ки провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави в 
камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не би 
 кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се  
већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, 
 се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удо 
 замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је најв 
 да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет 
је кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, стр 
и труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S}  
тара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> < 
о; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао пош 
 њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов ж 
 смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb  
ко је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ  
је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују 
е ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му  
дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се  
и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео  
 овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на посте 
ј је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред ку 
својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце  
оме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку  
у јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пар 
ер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија  
ег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје. 
а тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — 
и пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола 
та јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов 
"76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђу 
 грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства 
ица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душ 
ци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{ 
госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n 
рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У т 
ка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много м 
> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа по 
сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је т 
а.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да 
поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није изд 
а не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жало 
мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лиц 
рана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашт 
лише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву 
одила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја 
ођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зн 
S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу сво 
 немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то 
— тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надо 
пођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — н 
 рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија 
адом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору 
м радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће с 
 кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из сум 
 била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Рад 
их а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> < 
 у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки  
и у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не прес 
ри овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољ 
у, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч. 
оје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> < 
о као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чоп 
pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љу 
а код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну 
мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој с 
и, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибр 
сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући,  
<p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече  
е, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво 
је време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све 
да очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мал 
де на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са ви 
жи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p 
први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки  
ајтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Ста 
то претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, гд 
их груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи ул 
 шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— И 
а ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као 
срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се,  
е осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке —  
о, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.< 
е — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим 
 Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се зби 
ну Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се 
а чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге т 
ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Ст 
слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам 
ћ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — по 
ићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима моли 
 стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Л 
руди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше  
p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право 
зинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако 
сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter 
даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак зами 
S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки н 
уди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао  
 разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — 
мијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На  
 не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досад 
а ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како  
 пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пун 
ко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све 
к-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лази 
о одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му 
дљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле 
обили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком хо 
 разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и  
 у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора 
 Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застр 
ће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрост 
есници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна 
умила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње 
о!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али с 
би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише  
 у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му т 
ица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерк 
} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S 
ане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није бил 
, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је 
>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, 
х довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од н 
p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори 
са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехот 
диђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погл 
> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њези 
е Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p> 
 ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чи 
пила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће с 
 госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Исто 
 Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у та 
омешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића 
оса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, кој 
le>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љ 
а! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S 
очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по ли 
дима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога т 
 Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео  
аха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у ово 
.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она 
че Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња 
не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је с 
у крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа 
а Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чу 
.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је гла 
та је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нан 
а јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у карт 
се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Гос 
малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души 
 доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милин 
ш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на захо 
бива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диж 
и.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, гос 
су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! 
ре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пе 
од жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш  
амосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на по 
ви дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> < 
— је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као зали 
гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се 
а.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бо 
е да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебе 
чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Ста 
а изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао  
ика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није би 
ласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још б 
 води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег из 
човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама 
а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти ј 
ен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштед 
чи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није бил 
крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ ч 
.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погле 
ају бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и 
 худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које 
ћ и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмовр 
скога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало од 
 вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, 
па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, 
 ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио  
, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи 
здрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о нов 
јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, 
ави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа  
е боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео 
S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у из 
ушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине 
е, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и ке 
ена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Сан 
, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пу 
е сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу;  
мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела 
ена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то ј 
белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S}  
царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме 
а је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје ма 
 <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, св 
орава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је бил 
госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им ни 
же у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од ње 
воју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као д 
Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на дива 
о стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> 
дним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p 
мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја  
н и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапи 
9" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p>  
лови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао  
Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућ 
шкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек  
гана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола м 
 Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па по 
однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p 
ешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S 
.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар 
 правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце гос 
свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први д 
танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S 
 човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га че 
реће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — 
к-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени 
о треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело т 
од куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се т 
мах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је 
рске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота  
својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше м 
веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S 
му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је  
евљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p> 
у шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим да 
<p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем  
д им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их  
се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједин 
није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставит 
ина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне 
 школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љуб 
еци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести 
м саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад 
 верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом,  
а на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се  
У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише  
ново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као д 
олице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје 
 на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху зми 
и, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, кој 
и у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његов 
ва немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као д 
ећ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, 
кторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора,  
ао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију  
друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће 
 се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветк 
тице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хт 
ме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом бо 
штац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије ма 
о, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја  
се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изаб 
ици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће ј 
ту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да из 
Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је о 
о, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те о 
тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што 
р се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по  
 белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком 
p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да 
 Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Ор 
други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију н 
и а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p 
 по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас  
аници.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле и 
 своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па 
натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
е то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Са 
век лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере 
да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све  
и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћили 
Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође  
јком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанп 
ку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што 
p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт саха 
да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш дл 
 била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говор 
ан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</ 
ан је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила 
догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу 
пођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет 
/p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на 
 другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „ 
 и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата  
о сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „ 
а јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рај 
још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати п 
; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пук 
S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb 
има из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За цел 
е што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих 
цало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао  
 као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обр 
 ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива м 
ео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и с 
чајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> 
ема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — 
ле од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече мл 
же „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући 
 година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све пр 
ама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ра 
 од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у к 
гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки  
лим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} 
</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај 
>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се 
лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубиц 
ота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и 
елу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна  
у па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Дево 
звео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да з 
љи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и 
} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто ј 
од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све 
Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупиће 
еколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи боле 
p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља док 
Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз 
>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је  
ледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p> 
вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује п 
<p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро у 
уку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемил 
сто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јо 
уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај 
p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан  
 слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окамени 
довица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнућ 
е оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба п 
у.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S 
ш до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати 
ко, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, коли 
 како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p 
екуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p 
 — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отв 
иница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме 
ана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки 
уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила как 
у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{ 
лио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само т 
куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па 
 каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је м 
ом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто р 
и се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће пр 
 нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу де 
ено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за време 
ј „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по п 
би госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој посте 
а сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Ба 
ично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, је 
едном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао б 
азић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стиг 
 дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се ни 
ога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали 
етало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна 
у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — на 
арањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другуј 
па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и т 
што, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хв 
ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх 
а Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић. 
државати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се бил 
 шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S 
 надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли  
д у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој са 
ветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> 
 <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва з 
се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вади 
и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајк 
е зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се 
. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита о 
ретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савк 
ођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела;  
атила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се ср 
бица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беш 
е сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао  
Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше  
!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не м 
, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато,  
а и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господ 
е дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Ур 
аћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од 
у у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лави 
ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што 
пи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чиња 
, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим ла 
 главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекуј 
 загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руш 
рта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У  
толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите  
лонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чис 
03" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он 
S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} К 
т.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова  
оћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја 
егова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све  
долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев си 
е јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство 
сто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господи 
b n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу св 
руг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана о 
руштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док 
ита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо,  
ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то 
ђа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су о 
вредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати с 
 још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирск 
а је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не ве 
ћева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати нес 
{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на 
ати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: 
х крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом д 
="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у  
е трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а 
 а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p 
ца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави 
је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда  
</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као план 
го, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз св 
ли бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лак 
најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч.  
нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат 
6" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p> 
 и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер  
?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S 
S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n= 
 она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине др 
по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да н 
0" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Го 
дна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, 
је Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са о 
е школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце  
. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S}  
нила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Би 
p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Д 
га им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да  
лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице т 
а то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и 
ст, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од ов 
ић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сва 
ад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад  
и су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељев 
каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што  
овек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из  
 себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овл 
 мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, 
свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече уз 
 ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно с 
S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је 
му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради. 
че точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад с 
ту.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој 
кве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уст 
дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили 
гоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала с 
говати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви стариј 
не.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пре 
меће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на с 
Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник 
о, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-С 
{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је пр 
 човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови 
о је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застану 
ути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, ка 
брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања  
оучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања н 
 В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквено 
ојава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природ 
 не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{ 
и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ цело 
чмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе 
/p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, д 
" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да по 
</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту м 
.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махн 
" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како с 
том у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним 
ога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих некол 
 владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У  
или су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је  
ају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Д 
ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он  
 жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се  
ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се  
ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Стра 
 другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, гр 
 седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула  
азаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет  
 и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су по 
сију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала 
а је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себ 
е онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како ј 
нуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и гро 
ликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога п 
 руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p>  
но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p 
заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од об 
ца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада ј 
 ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у  
мо сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В.  
аври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све при 
а постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписи 
орака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S}  
убити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Ок 
ог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру 
чу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео са 
узмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред 
{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је св 
јвећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то 
два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала,  
сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада,  
ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који  
ј.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — 
ваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је в 
еприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у ср 
 се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила  
огу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој 
сутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац  
ад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, 
је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После о 
женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љ 
 једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису бил 
ој сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица по 
Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма д 
сим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> 
уком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да 
причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Го 
 као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе ж 
утљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и 
 господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет годи 
а Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунав 
и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке  
е јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала изме 
ашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица  
у његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да 
„под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — пог 
већа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и  
их леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у  
има, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар. 
 да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као д 
жно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то 
орно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и ум 
„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Ве 
а топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку 
а дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљи 
ош једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио 
иже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да 
утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла 
ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глу 
ко Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те п 
</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спав 
о зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже с 
 очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у вр 
егавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међ 
ћи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — доте 
али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци 
себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ у 
Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизал 
Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствар 
некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топа 
главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој го 
где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака 
од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире послед 
ар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумск 
.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољив 
 прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> 
а <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе д 
а и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки до 
ође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две н 
з некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дув 
ли је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази ла 
есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би са 
ло на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше д 
изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.< 
 уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што 
ити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа сла 
ло плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота ж 
изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале 
ао да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики ис 
да, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по по 
</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Дево 
у?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластов 
ко су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирн 
воту лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио 
друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је на 
срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у 
агрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је  
Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана д 
пе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутог 
у, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакша 
 Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости 
 Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на с 
</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n 
 по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још 
устило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је за 
овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу с 
 се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>П 
>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад 
} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње  
мучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса. 
јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин п 
> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису он 
обучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти 
е.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак  
 и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи  
 задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло,  
а.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа ј 
савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме  
у, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} К 
ећ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из свак 
м за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко  
тлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро  
и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу пр 
је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што ј 
и бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и пошт 
Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах 
уги рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу леч 
ашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се 
оград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из ње 
врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту  
— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања. 
ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{ 
није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n= 
— још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изн 
b n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно обори 
 кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље  
ек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. С 
ме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора би 
окрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шу 
б и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; глед 
 у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисн 
орних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много  
.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им ј 
 пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају д 
{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на раж 
 му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{ 
 болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичин 
 казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чис 
чи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена 
ојим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова 
ама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбо 
уго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гл 
циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до ко 
рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић  
жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сре 
ли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва 
ала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — ј 
н мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми од 
тиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</ 
а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да 
 књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођ 
</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као 
а бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у 
и не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!< 
нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ 
— прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинств 
ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој 
амо ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љ 
ој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О  
 да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубоко 
им на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се мла 
о столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаро 
а лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се докт 
шту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одма 
још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> < 
 њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и 
 млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анк 
ју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к 
аслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор 
на <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка ко 
ан рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи догов 
65" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, 
 ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио 
и и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докто 
онамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, је 
не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чи 
и отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је 
и најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло о 
S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о  
вена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>—  
си њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека т 
азић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела  
оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, как 
оја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи  
кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула с 
аку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад 
n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том 
 смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом 
и зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Ја 
.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мек 
већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p 
 вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина п 
инство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине мил 
то као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се  
овеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још јед 
воју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На с 
м душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз с 
тала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно 
p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву  
дновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила  
умор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне пог 
 да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је т 
и крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да 
олетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То 
ити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Милан 
ла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С.  
и сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уз 
, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог 
и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај све 
оја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде ка 
а јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи 
а као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тре 
 би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке њ 
ка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S}  
у <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе  
ма госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка 
ка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу  
запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</ 
о далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало 
} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата 
ко тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка —  
 Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак. 
кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио 
 тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица ти 
ноје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</ 
о је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} 
ој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им  
деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живи 
а од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистра 
 све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипел 
о на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од сво 
b n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ј 
есрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве с 
треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се ма 
ито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са поте 
ат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк 
 вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и  
ла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики све 
 племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје ве 
ли и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је  
 осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести ј 
слабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и т 
е Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова ко 
а осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш 
де — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p> 
о стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па леп 
ге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора бук 
 руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену з 
p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало 
} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да 
еда ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши  
да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А 
е тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе  
се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p> 
јана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у час 
уго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се бој 
 да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од ч 
ухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лек 
 некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; 
десет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну ст 
 на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Ром 
великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке те 
Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири  
дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив 
есту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш м 
и ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће  
је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бри 
/p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љуби 
ане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио  
 му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио ј 
 n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз 
аља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је 
 осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићк 
ј раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; 
е до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива 
 тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло. 
ли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи. 
одбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако 
е тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љ 
ко ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено  
учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на но 
излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево жив 
су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу 
— па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра с 
о је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама 
 је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу  
Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне ра 
ам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се та 
о селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда саст 
нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њег 
м саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ру 
/p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} 
а пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Мила 
 си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођ 
али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима 
а обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код д 
 није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{ 
 ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо к 
ислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да 
стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} 
тарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и  
 хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне с 
 по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше ж 
{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на 
уха, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио 
рпско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и 
свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свак 
помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога  
пођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p 
 питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним наг 
к не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је уша 
спреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесниц 
ужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу 
>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља к 
и дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед  
>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових д 
ром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман  
хватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јо 
га носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љ 
<p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским дево 
 /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; остави 
ст.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију  
и тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица 
 тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, п 
 час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и  
 моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p> 
пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Бо 
 испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захв 
е очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбур 
ред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S}  
 док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зат 
 пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од  
ристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкира 
чаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изн 
бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да 
 берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере у 
но са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам б 
креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио < 
 даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп див 
ше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту п 
 Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка  
се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки 
ци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога жив 
>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Ста 
 ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано  
вац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички к 
ека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме гос 
већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не м 
са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љ 
 се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S}  
и него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ на 
: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, ј 
је,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше  
ава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк 
боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се  
p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк 
у је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не в 
ао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то ме 
е попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје. 
огословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот 
ом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је бил 
о остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесе 
асе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се с 
вније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S}  
 тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>—  
.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би ј 
и.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душ 
упцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни  
 на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.< 
ст.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" 
 лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је д 
 види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећ 
да.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу к 
ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бо 
довина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е н 
прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p> 
олу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближ 
ило па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци  
.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— 
<p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко же 
} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим  
 ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудн 
е спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о том 
{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако 
а.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} По 
 уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на  
досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија 
уђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима друг 
е па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како  
ао на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима с 
 фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа 
дин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадиј 
мах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла о 
прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да у 
расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спази 
унци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружј 
ече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала све 
ве и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватр 
о није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај поса 
ци није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту 
 и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у з 
Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p 
рља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа 
приком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео. 
к-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславна 
а право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти 
тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко н 
пођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси 
и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине доктор 
олала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и дана 
> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! —  
како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је  
силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас с 
 свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио 
у биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћиц 
његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољ 
јна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој  
к прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете 
 грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао  
зала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш п 
био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку с 
.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p 
најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање 
-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су  
свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венча 
људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајст 
 па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван  
е велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне 
ари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за 
 се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" / 
а.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже! 
 Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, 
цу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у 
ошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона  
н коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој  
и.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу 
p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио 
дити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече 
 никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха уда 
т: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} До 
вати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је  
 подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, 
 да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забр 
овео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од двае 
пођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив 
о добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака  
 <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се дого 
 никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p>  
 ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер  
и у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је кру 
арњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци. 
ните милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце госпо 
ричању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p 
на друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје друг 
е знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти. 
S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико ниј 
енкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све  
 капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а 
 бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад опш 
ким девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељ 
ко се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведо 
лазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад 
ОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖА 
КОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p>  
СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p>  
СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p>  
У</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> </front>  
S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" 
КЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> < 
ок се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у  
една да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша  
поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто в 
подине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужи 
како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изв 
и до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили с 
га момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци пр 
непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни х 
<p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право 
одужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му 
ти његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</ 
с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У 
ћ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине реп 
ао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у неде 
иже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по ко 
и</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним  
о српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак наш 
рњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Чов 
икову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни поми 
ead>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да 
, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — О 
ио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема бериће 
гу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" 
ледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> с 
сница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку 
реветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово 
 што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела пе 
 „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-п 
радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором  
ла метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи  
мештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту 
ити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника 
рва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њо 
е наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео с 
, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му  
 у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве ш 
а љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може 
оју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је б 
на како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било  
у поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима 
 је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p> 
"SRP18882_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Ст 
евачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то 
инцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се  
 избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све  
агону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи кар 
 дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а  
то се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.< 
емљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један  
таш.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога ра 
ао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" 
код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бл 
ше користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов кор 
д био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах 
нога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад 
а човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окр 
Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да ј 
ако је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одај 
сто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да 
— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појури 
ви, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете 
ао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благи 
 плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретн 
 Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у т 
атори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио 
шу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном л 
човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих р 
ванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и н 
ви саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, п 
нути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко  
инак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се 
о чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„ 
ћ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти  
р. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења 
треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; в 
атре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало ка 
оносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све же 
ао што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за при 
ма људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекар 
које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није забол 
лава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <p 
онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све 
а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слаж 
28" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да пр 
е.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може ни 
зи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у та 
 <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био  
 та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У та 
ара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко  
 четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре  
нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако 
<p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу 
 шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на п 
с кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетнико 
азове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само у 
..</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у 
Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скот 
 ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>—  
оје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у 
и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n 
оре, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’  
а у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су пева 
који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара поје 
 је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе с 
 живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан м 
 тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме  
Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> 
му и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће б 
па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“< 
едило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпо 
опадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и ча 
из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако  
а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину,  
е већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине 
арту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Зам 
ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Гос 
ј непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела 
ином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах 
чен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка 
ођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тич 
 али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опи 
и то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога друго 
 али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себ 
</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде ј 
ад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и  
ујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај ист 
истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p> 
 и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Ст 
них усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака 
о обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, 
је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га 
би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк- 
p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{ 
 са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и  
ој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети,  
ја, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику к 
га грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако  
са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби. 
ал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још че 
У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што  
 нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаш 
 мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од  
и пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама  
сти изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко  
с имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку 
е и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи п 
ар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим 
о је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти каже 
.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Госп 
е нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.< 
тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директо 
 потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала. 
 се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна  
, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и шк 
, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S}  
 на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметн 
 свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако 
е у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, до 
 У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умор 
ећ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује 
 попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37 
шао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу ко 
пирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p 
од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом 
 је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постој 
гла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала са 
рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да 
ила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уст 
че!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Б 
оспође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично 
прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код 
 умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се  
сте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док 
ане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је  
дају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него 
мена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{ 
веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене 
</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно п 
ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Ниј 
вао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно п 
 је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало п 
ао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у 
мири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу 
еби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоу 
је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о д 
ти, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се  
 из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени д 
варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју  
ко то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200 
ико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та 
питао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се поса 
жити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам са 
век испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово ч 
.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му 
е прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да 
искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод 
иру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако руж 
title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> 
S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који  
у.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где 
 — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што с 
 синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Бо 
променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари 
ру.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су и 
му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила 
> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо 
 то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и ис 
не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Ум 
ргу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око с 
и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што 
ао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад г 
лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не 
 је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај  
У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био на 
 све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не  
коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Ста 
 арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича  
ечи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да с 
иолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно ме 
а и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора ј 
тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око п 
домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз ки 
е, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк- 
. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозо 
пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њим 
цу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на јед 
у, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; 
/p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује  
ха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — ре 
b n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила  
, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — о 
— ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује  
 <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадосниј 
{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах 
ћ тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечник 
и, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није 
и свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>До 
о мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубић 
година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи 
вога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p 
се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>—  
то го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњо 
ира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице,  
 стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још ниј 
 знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи 
> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах  
ца по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, ка 
ри гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута би 
р Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> пре 
 и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега не 
ше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта с 
већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада  
ко својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер  
 мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се  
сигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им  
им синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла 
 уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и  
етку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра 
ној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем 
 није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је 
есник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се  
 снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о др 
реди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко т 
 једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра  
 Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних посл 
о ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зо 
 ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате 
мо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић 
ману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа- 
 о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако 
те, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} П 
иже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне  
евап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парч 
ике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око  
је и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како 
иће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце ј 
его певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из 
</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га 
це умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче  
на, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи гла 
 се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то прим 
у већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло 
риметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену 
је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се ко 
дне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, л 
а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја м 
S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш 
лесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није ник 
авала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љуби 
да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окрен 
 Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да пору 
варају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз  
ану.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" />  
ирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очи 
<p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предигли 
це пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта в 
ежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се 
е Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живо 
артији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p 
у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу 
— викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p>  
у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и  
 одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто 
позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у дру 
 снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на вра 
есто се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада  
е кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне  
уче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До 
теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> < 
е у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше  
ули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> 
тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{ 
 себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жу 
иви, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро  
а руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напуст 
е ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рај 
ога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит 
ио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, А 
олико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада 
и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет к 
пеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да в 
угу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио 
 усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вит 
ровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко и 
ио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме бол 
унак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отров 
као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили 
 „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа  
 суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођо 
 оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, к 
д га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било ба 
ослова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је мож 
це.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу  
ваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи 
алира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао н 
тао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је т 
вој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, 
ици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродо 
улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ т 
а не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочевр 
е а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била полож 
.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шт 
 лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љуб 
} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред 
{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на по 
 силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Сва 
ује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очи 
ак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуј 
верје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег 
није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни уле 
ико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача 
начко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић р 
 мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако леп 
људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао 
Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће 
в живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је и 
а дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у 
о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види  
е па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава го 
е по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} 
стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе 
дмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то  
 потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону стран 
 падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у  
 срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу мо 
 из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као 
ош слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије А 
качима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци  
се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман ста 
гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника  
 Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица ј 
сиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S 
 се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму ст 
пу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз 
е запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не ум 
 би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једр 
де, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на пла 
 је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је 
} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом 
на своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, би 
је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њим 
кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице п 
</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар  
знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао к 
су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се в 
 одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој ј 
ј Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, з 
 тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас 
живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај  
аједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да п 
ка а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама на 
p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише  
 нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју ми 
госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор 
тврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Г 
д <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, 
неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је бо 
еме га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају  
м грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћ 
д јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше 
рироде.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У ман 
аноје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена  
 казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре нег 
гради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берб 
Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је,  
е; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила с 
ично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје на 
 онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах н 
а осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљ 
вом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фр 
тор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога 
ђа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необ 
 час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мал 
ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор 
пођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да 
ог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в 
 да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одск 
лу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у 
Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би н 
е се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио  
ан сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора 
ајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало з 
ди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се  
> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица с 
 кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који  
злило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је  
ју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, са 
 је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на 
нама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живо 
а многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њези 
ове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његов 
</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову 
То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли  
тпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у 
главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други т 
 <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: з 
а је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила  
 њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала зао 
ела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћем 
гао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту  
ра?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сеја 
гне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар к 
* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Дана 
м ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по по 
мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љ 
а дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љуби 
годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сва 
ктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па  
омадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се 
је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са  
н их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужно 
/p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарај 
11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и  
} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође д 
ђе па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу,  
} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „вра 
ј кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стев 
ићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда х 
и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо 
а младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дун 
е о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу оде 
 учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенерги 
а свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме:  
штена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као шт 
 сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос са 
 како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми а 
аго лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младог 
знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задру 
е забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си  
та се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али д 
осле две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Как 
 из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али  
ић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне 
анда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги  
е да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не 
 прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав  
е животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови 
 оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је дев 
било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број 
ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје 
ођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка 
</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је  
} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо б 
а прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу. 
е што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и  
ти од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим пр 
и увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Ниј 
је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју пози 
а лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „ 
е?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разлива 
, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је  
о са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави 
 одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за проти 
ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истица 
у куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те к 
гових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је н 
, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у об 
има у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Гово 
i>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати ку 
 своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега 
.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>До 
} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Рома 
певала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао,  
ете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са с 
" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати 
у при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, н 
таноје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати  
ке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узет 
како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпиц 
> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био 
74" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу н 
тео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази во 
на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лаз 
 столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђ 
 стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину 
e> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} 
угарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа н 
 рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање ниј 
S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из  
виснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, 
уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" / 
гову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној 
прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече до 
у. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико 
вао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад  
о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К 
</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и и 
нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где заду 
о је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</ 
енио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Го 
 развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикн 
шао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се  
</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се пам 
и, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оста 
тресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<titl 
нуо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о дл 
у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је св 
p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у да 
и рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ак 
.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а нај 
 песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у с 
злено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на с 
 рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p 
виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели д 
ни су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташи 
под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики вена 
егову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио б 
 не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љуб 
} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у 
јавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са  
зеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напре 
 <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удов 
 Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стев 
> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како 
 од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле 
тово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што т 
ега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа С 
 не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори  
> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за док 
друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Кат 
еру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, 
ца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безе 
оспођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она ист 
ца зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену у 
т је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата пар 
 <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљ 
ра Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало п 
и, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мо 
а њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мис 
и он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и ре 
поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје 
ило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се  
ике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слу 
аво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњег 
убицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-М 
аше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>До 
им изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Позна 
аше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форинат 
мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињ 
викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже 
трмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или це 
али чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p> 
"257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим  
.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске ра 
е зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао  
р живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим у 
 Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господин 
не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одг 
д.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише 
квену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Дого 
 поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, руко 
/p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном п 
Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну не 
 <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако  
осподин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да св 
у. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звањ 
о дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p>  
се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо кућ 
апечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе  
 мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p>  
ај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и  
е! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Са 
знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао донос 
 Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али и 
а.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне  
еда чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са п 
р Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли град 
ова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила б 
гаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гег 
 су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица К 
ако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш на 
ма већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткују 
, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти 
C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много ш 
да младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Ју 
 шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакети 
е је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати так 
кирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — ор 
p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се оп 
е тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него 
иле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то изр 
жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Стан 
Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господ 
де удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њег 
оје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес 
тар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да  
/p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи 
 журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко 
војој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се  
емца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали ин 
 што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио 
не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему 
а.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ак 
ако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а 
S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не  
наш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не г 
 господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно  
е остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка о 
> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њим 
ци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече 
некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друк 
сто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она бл 
б срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише с 
ивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има  
"232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и 
 можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим 
а за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља  
поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме н 
Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца  
ар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Д 
пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док  
а.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мо 
већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне п 
 врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим добр 
ека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи 
таде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по н 
рк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испи 
, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су об 
био стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко 
е га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа мом 
S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам  
 помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.< 
а је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек  
тиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> 
у у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> по 
ни нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним 
 више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узе 
 су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и  
азде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газ 
 да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот. 
 животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клону 
чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па 
у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када д 
но говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као шт 
околења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на св 
че Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић  
Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се  
и мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром ок 
 да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За 
нило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној чо 
а он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одап 
ad>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу 
идети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </di 
 је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне занош 
 каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк 
некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те ниј 
ли.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја ре 
такленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно 
њом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Ст 
ао да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој  
— рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрит 
ј оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула 
 сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се  
— ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је д 
у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијо 
ногима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче н 
доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учинил 
{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су  
а погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је  
лабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота  
ђава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу  
уде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од  
вим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је ди 
 чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Ст 
прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав ч 
 није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божи 
је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођ 
 два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало  
икну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ог 
ка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући 
180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване 
огаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши кр 
ор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој к 
ао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</ 
— јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одг 
јнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама  
госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је 
 ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку 
рамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољ 
а је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њ 
 Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан. 
нути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Фу 
теванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајко 
да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад г 
д суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра 
аксе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био  
било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога дух 
 мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манасти 
— па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу ув 
ја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила 
 кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је б 
аху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пр 
д станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством коли 
тио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни св 
зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно 
убице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је пр 
пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била  
има у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане 
о да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет цело 
а.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Т 
је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Сав 
 свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у опш 
об, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега коли 
 госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.< 
си детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први  
о дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Мак 
апићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће М 
 годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „м 
ица, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села и 
ас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и 
идети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S 
први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и  
roup" xml:id="SRP18882_P1"> <head>Књига прва.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C1.1" 
мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар  
 то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиниц 
 пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важ 
</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова з 
сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским 
а.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су 
шка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар П 
 звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, 
сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари 
или се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рец 
ја салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па 
 ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као шт 
 је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори  
{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином иша 
/p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у св 
адија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је 
 саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с ког 
нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова пе 
 он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада 
а а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсим 
а „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Кати 
е осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи ника 
ктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође док 
 наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би  
ужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућа 
ћ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у ж 
проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше же 
 тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и вес 
анула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div 
штву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро  
ођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} 
страма наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој мал 
пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана с 
цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лази 
тор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева. 
или Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена пох 
 <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Дево 
 девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке 
а је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољ 
ћом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спа 
е поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце 
драви, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта  
литву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме 
оже дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко с 
ндином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> < 
ићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год х 
ао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра 
ната —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, с 
="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је 
ушу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срц 
Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јес 
ма и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако ж 
ио грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу  
О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у  
ноћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и д 
 се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>—  
ролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се на 
.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова 
рово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио кл 
 почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме 
82_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Стано 
рзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S}  
довољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је  
ом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би о 
се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стаз 
, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде,  
Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Б 
сто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то 
о на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што 
кла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све са 
 доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им ми 
е натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео  
ао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су  
авицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће по 
цу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о 
је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ св 
и, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Д 
је Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога 
 варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</ 
ако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и г 
 враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S}  
плим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.< 
простио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што 
у очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако 
чу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни дв 
шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди ка 
авежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је ст 
памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се ма 
сто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет с 
једно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од ста 
забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љ 
их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који 
је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнул 
" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му ад 
је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види как 
 пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> < 
о нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко ок 
те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мис 
тресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек к 
ркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља  
ваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њи 
ад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој с 
о се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била  
/p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи зе 
е до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад ј 
а ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је ка 
 чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S}  
удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, св 
арочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине прија 
нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи 
шао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснул 
се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна. 
а се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да  
евне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо 
ли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зл 
пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је 
пут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се проте 
о! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ип 
да да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на њ 
S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза 
онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живо 
 Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном  
е и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да 
— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна 
а је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених 
 Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд 
у пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју  
 је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам б 
 је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпо 
{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — због 
лас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није до 
тити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од 
ћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго до 
вем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је  
 све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем,  
мен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је  
олила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, п 
 Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{ 
 у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни ра 
 рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи  
ље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паор 
 Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи  
 кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру 
мо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где 
а дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сир 
остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, поче 
 ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема 
госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе р 
је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад ј 
же тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно б 
еуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господ 
Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на 
и.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одат 
од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је посл 
ко узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Стан 
дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе 
<p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће п 
то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпре 
да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</ 
ра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или  
 друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољ 
ћинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Са 
одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је  
 живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки с 
зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је  
 ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p> 
је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из кућ 
м стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао 
добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма 
баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све  
дном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id 
ио разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сва 
елости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац  
живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> < 
 танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк- 
стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} 
лед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар. 
 тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио  
ршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме т 
е Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев т 
а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још 
ан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би с 
ућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини,  
 већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта 
ана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певал 
а Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије 
ли, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки 
ле литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса 
Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господа 
егов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> 
нас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар 
тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш оди 
 ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослов 
лио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га  
 <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у мест 
 договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — 
а су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба 
ије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у бирти 
 да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „ 
од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан 
у другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде  
Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер б 
октор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није в 
е.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице 
уштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах п 
и, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од п 
јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште. 
ђа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није би 
то га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спуст 
о туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла ј 
 опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте  
о, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божи 
 у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по под 
и да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно 
самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отво 
росјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада вели 
ојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три суст 
и њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће  
октора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два сн 
 живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ћ 
Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би  
„херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у велик 
војој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече  
/p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назеб 
пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати  
изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа 
чила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, 
снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио 
мињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А  
ву кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола < 
 њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} 
то осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по годин 
а.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p 
ћ или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак мо 
селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође  
шли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за р 
раја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло,  
ка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити 
уди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ћ 
 брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма ка 
ар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо  
је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је 
се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и забора 
дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је с 
да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то  
шта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди  
 властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платил 
те ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је ов 
апуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Кото 
 тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да 
њом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница 
јим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра изд 
ођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше ро 
сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога  
p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог  
кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како гос 
стићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу ис 
и јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на сво 
дупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одбор 
друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првог 
ње, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо 
то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, д 
S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{ 
розоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S}  
 радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — 
те.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је  
сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним па 
рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погле 
 и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није  
види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа 
 Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром цр 
 се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше т 
аше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе н 
, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су б 
а писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="2 
тим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој 
 се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није  
души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове 
богом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана 
.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се ук 
 страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да  
раду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за  
е ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} 
, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је 
људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml 
јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој ж 
и његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога 
 је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица пла 
падију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је гос 
p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Ма 
нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало 
 на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— 
а госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам 
да докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје 
ве гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Да 
/hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спуст 
ник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је прева 
 треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога  
о је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газд 
као руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла 
</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будн 
је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руко 
 маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањал 
 није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве пров 
 И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела 
ти који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то 
е у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>—  
идео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n= 
 један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} П 
/p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и ста 
а кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сад 
лаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију п 
 више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Куз 
е беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није 
 <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође 
p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала  
рви момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући с 
у сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици  
доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли 
у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује  
нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловц 
 Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштал 
е из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пре 
ва да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на пре 
лу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а  
рва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и сок 
што дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљ 
тати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић до 
ухну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и  
p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема  
{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S}  
у, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме 
бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А в 
арта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чо 
тоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они  
анабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манаст 
 је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун мес 
ргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чу 
 је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као  
куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себ 
ка.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе 
, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обрани 
 се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте 
затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} 
ла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —п 
ну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животи 
ине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој 
ивота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; ка 
ву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз не 
марица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подмет 
лада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бол 
оје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пош 
/p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве  
 живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ виш 
росторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поуч 
жала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић 
мењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило. 
ицу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико де 
куд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу гл 
ина први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледа 
о ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је од 
милује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је  
ветковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колим 
милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше 
Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па иди 
>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа. 
.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па ј 
да слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према чове 
цу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несре 
 га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред бо 
орових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не д 
к беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Стан 
еринске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан с 
ање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном ср 
а своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</ 
било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</ 
и на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече  
н од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на д 
витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} 
јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола  
шкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати п 
мпота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анк 
ца за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто 
а прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек 
к морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањ 
 Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили 
уди сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — 
 и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, 
да дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплах 
последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе 
S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога  
је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годи 
сује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у 
 помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила 
има, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек р 
ама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досада 
ра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за час 
ца у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога  
олико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да д 
више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас  
ла и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је  
који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter 
руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уст 
што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и 
.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако  
ица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младе 
ечац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је 
 Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му  
 ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не о 
ме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гле 
} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, от 
утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као 
ило лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те з 
доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси  
аву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио  
е господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није н 
р живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје нед 
ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господ 
о, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Т 
вено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је см 
 кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога крај 
а њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се  
д прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на дог 
е се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава у 
 ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према ст 
 туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у поч 
њер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да 
у већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу ку 
најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити с 
тор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, к 
ојима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био 
евојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо  
ђи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра  
анда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нем 
ка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону 
<p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекасто 
.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је 
ље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху ос 
дам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам ув 
та је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и 
ну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су  
манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје друга 
ла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укус 
днога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад  
 у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала р 
прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после 
и, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисл 
ратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, не 
осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан до 
 још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Дом 
гне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу шт 
потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у  
} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и 
 онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Б 
/p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто  
бе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са д 
пак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> 
p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну н 
уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S}  
не стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и  
 са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по с 
 који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: 
вако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече  
змеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, а 
порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ  
, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима т 
 пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, по 
лици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним 
другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — ст 
, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће т 
 руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео  
ања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри- 
о лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рука 
иџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S}  
хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли т 
 Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је зараз 
 Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шу 
млађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу 
дој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак  
е с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{ 
нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S}  
 опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла 
роводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало 
рдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сре 
днако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи 
ом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} В 
ше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди 
 према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S}  
према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице 
му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав 
а по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусре 
их мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <p 
редише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну 
сало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љуб 
{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца:  
и у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — о 
к-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столов 
и терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на 
памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њези 
 попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све п 
и гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласо 
то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и  
о тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није дру 
 до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпо 
пођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је ра 
 се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице ј 
гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извиш 
та се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — н 
у почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, ко 
а би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну П 
шљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, 
ја бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту  
муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо в 
орско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у к 
ама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на ст 
 као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својо 
к-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли ког 
ан било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разго 
а је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи 
лио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу зах 
 поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу 
пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта,  
врело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како ј 
 наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећ 
— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" 
 да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схват 
досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С је 
 уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љуб 
ела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div t 
да оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорас 
жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то  
ману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она ј 
S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да п 
чију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Ва 
и скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу  
а срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата 
е ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Ро 
 твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу лов 
апред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко  
 раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ 
ема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са п 
.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније 
а би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да 
д је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из т 
а земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец об 
у по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно луп 
 <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згази 
ђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивот 
це!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене с 
ећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан 
е, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Из 
снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и п 
својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женс 
ло, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а  
 да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, к 
и језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.< 
се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не м 
Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неопи 
рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила  
 <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас 
 нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У  
 бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало  
рни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку н 
уда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица 
а дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Ка 
ерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обил 
 винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ п 
нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Ром 
ути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{ 
"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом св 
 указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза  
с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела ра 
су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је так 
ешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати с 
 да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна  
 полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели л 
 мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели. 
ктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, си 
 и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— 
та преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко бу 
ао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њ 
а, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то 
готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку —  
о је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" 
ном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а 
ти?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— 
ој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не у 
пу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпођ 
 је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман ј 
ијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прав 
а чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице,  
овијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарк 
ишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на бир 
на зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле суз 
свим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би о 
е године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају год 
{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за 
кло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присут 
оју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта. 
о триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој не 
 све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет  
ш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.< 
и крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ћ 
то знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — 
чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притиса 
ично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледа 
 ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S 
аком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немир 
Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у 
е сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој  
Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје над 
пле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увреб 
> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Срп 
то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.< 
овори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој 
оје се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живот 
 немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору на 
на а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди  
а без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме б 
 жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</ 
ц који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога сто 
 црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за јед 
омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине 
S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S}  
 Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има  
 Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају го 
клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахн 
 а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племе 
е пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} 
56" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госп 
<p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У ти 
 ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше т 
; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како 
рају уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S 
 којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S 
 прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину за 
на приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим св 
не докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с  
лутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно 
 као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је 
преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој ота 
p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" / 
 Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Мил 
 за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор. 
ече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, ник 
дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је  
ајјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек а 
ову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином  
нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање т 
о снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз 
омак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер 
толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче  
ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S 
повој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање,  
ана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љуби 
на је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на 
род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жеш 
анка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све 
{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштв 
пао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и  
а је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> 
 добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако нау 
 рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче  
 му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо с 
рце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сам 
нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда На 
 нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа  
ан другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача 
е стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводит 
вала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо за 
персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никад 
омене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојно 
<pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла пр 
нда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће би 
 свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а 
део у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докто 
уних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер госто 
ако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, п 
 млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, шт 
 господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рек 
друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на њ 
ви новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих су 
ету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>—  
ознао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и 
ца тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана  
S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином 
јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу,  
 скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појут 
} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дел 
ило снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би жив 
могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госп 
и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у  
p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удов 
 да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} 
тљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се бил 
ла главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана 
атила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих к 
ести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познај 
ао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сир 
ме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно  
ису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p 
ите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њег 
 ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема  
b n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што 
ћу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде јед 
 ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарње 
је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме  
о гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гл 
стим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изу 
но пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелоди 
умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ 
исто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроск 
ом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигу 
жу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на ли 
 му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан 
астала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више ве 
на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зуло 
 врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој п 
 већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао ка 
обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и 
вати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати ви 
ро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер 
 природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота оши 
је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним п 
јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{ 
има је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку 
к у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n= 
а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна дал 
па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла 
ише од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште,  
 себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло  
ко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу ку 
да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија с 
е у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, с 
ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако,  
 што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака кршт 
о.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и с 
икус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до н 
 кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рек 
м крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најми 
 бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па  
збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али уве 
артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њег 
не учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре 
="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па н 
а овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах  
 што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуд 
ачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овом 
е ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, ди 
ака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субот 
ге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — т 
и је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како  
још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечат 
ду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу 
и другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада  
 <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им с 
е ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио 
дно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би 
рања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима  
Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми 
ма је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто с 
игу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променил 
оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим  
читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од 
 Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк- 
ом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује нико 
спођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом 
е разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку т 
ак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као д 
 па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се чита 
 примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-С 
авље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше ч 
 Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осван 
 Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им как 
би из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидн 
првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужу 
и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о 
а је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила  
јко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти 
S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка бр 
уго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној опш 
поведити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, г 
ога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрва 
ча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хла 
настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је п 
 руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се 
 две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби посл 
е побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричин 
родице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих покол 
ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</ 
бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице. 
од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у мла 
из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита  
октор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао ч 
ланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она с 
 што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне  
 било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики са 
е би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер  
о подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим ма 
 је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија 
e="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p 
ЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С.  
itlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУ 
itlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУ 
ина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У пор 
; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој 
еће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпр 
тац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он н 
вила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како  
снице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива 
 све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовим 
гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је до 
и.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S 
ијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српс 
ојом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и  
 свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жуд 
 мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти ј 
 <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки 
 хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта  
а.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — пр 
а овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је чове 
ћао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p> 
 да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борб 
дише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она 
вога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао 
звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па с 
м.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, де 
са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и п 
 <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са зе 
Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} 
 за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p 
ју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} 
у се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, н 
/p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао 
својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе  
ас по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{ 
 се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за  
 ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S 
агодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се рази 
и од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, 
 оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему 
а како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су 
амо је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најиск 
 па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, ба 
борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога  
е пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ 
дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена бера 
 али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло 
 било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај 
оло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у 
овора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме рад 
у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певал 
сак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се 
тору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи  
ј здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; б 
м сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Март 
 торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју о 
помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус,  
у Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да 
из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза 
 Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што пре 
а, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше 
руди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задов 
ше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" 
 свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу ње 
ропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се  
о је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — р 
 на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежњ 
о другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и зад 
 и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долаз 
гледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — з 
</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рук 
е, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је 
 а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце си 
"11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су  
једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општ 
p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у груд 
 играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам са 
ца као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S}  
.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није јо 
</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће  
уго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад 
но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој пр 
ан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљ 
</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме  
 познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и 
е?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг  
pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад 
ито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте л 
 вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико,  
е нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости 
скога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо 
 А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам сле 
е Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’т 
 <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настан 
лади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У  
p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" / 
еже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је  
ас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је л 
два дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S 
са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у 
паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је 
ана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја в 
n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је 
 је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} 
убица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Че 
ју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак 
тишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, д 
 <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; ј 
 пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако зане 
е, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теб 
 и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — бо 
а свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да п 
е мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p 
p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. 
 <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни вид 
 заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.< 
ре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S 
е тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад  
 за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба,  
ују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим п 
е младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с ти 
 је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику к 
 вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајн 
S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, 
 три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сир 
на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три год 
ив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеш 
ти.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по  
нка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изу 
 Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успоме 
 баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па по 
ен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — у 
о се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p>  
дије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окр 
кама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљушт 
, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја  
 је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради не 
Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испроше 
дна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.< 
пођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговар 
ио, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био 
, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли  
а је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате 
нула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од т 
ао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга 
ван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога да 
а мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица ј 
 преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по 
 ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада с 
 је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како  
докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бо 
м зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвише 
и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био  
>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку 
о до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивн 
је вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћ 
 не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по свој 
p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шт 
опић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ  
е и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и  
у да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та 
октор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у душ 
рило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових к 
{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти по 
ећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут вид 
Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љуби 
е стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p>  
еве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“  
ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Ју 
ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао  
ноје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихов 
о ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да 
тласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</ 
к с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој  
допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући сво 
евности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} Т 
 n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе 
 интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу 
инићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншп 
} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} 
 по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за час 
ладића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхт 
 а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p>  
ју.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о на 
{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини —  
атраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова ру 
S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, ст 
 облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час зар 
шао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркв 
ас самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади  
ој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене с 
туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да  
ла већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао  
робудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више з 
{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, ни 
аци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и леп 
 школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на  
d>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехо 
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из 
прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред 
х точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p 
лико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из т 
о, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити свој 
и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена на 
ало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p 
о било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ћ 
ујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пусти 
у госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; 
 рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живи 
вор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би оп 
роду.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и хр 
 ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре  
ћи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </ 
ш у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама  
 као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестра 
Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру оз 
јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плахо 
кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је  
аја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу  
 Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче пре 
 казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде  
би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздра 
преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао 
 — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зач 
де жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души 
мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на  
али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и гре 
 са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђип 
 први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно < 
 ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! в 
е њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов рад 
ш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а он 
амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катиц 
а у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину 
дњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две 
 за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, н 
их људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је г 
мо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају  
и је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену 
оркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све ж 
 пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет ко 
 велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова 
> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестр 
годнији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p 
 је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мог 
 као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било  
погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — р 
="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута кло 
ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела ка 
72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да  
 n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну д 
се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чист 
ју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаг 
ме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога  
ој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p 
ктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишља 
сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као д 
 трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за 
 цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је на 
аова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а 
па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</ 
— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.< 
шевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе п 
ему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапа 
лапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стев 
 учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је 
осиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111 
аца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме  
ко њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И 
 тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад ј 
о још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Ма 
 као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину ми 
кочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако бу 
 животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се нем 
а сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де 
у.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се там 
.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од по 
бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаони 
 затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S}  
ким сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} А 
 је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетн 
 чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет 
ор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој док 
 била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла  
смима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узал 
иморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју ми 
ти.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друг 
 кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ к 
о велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била 
да и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме ов 
. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је  
ик, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом св 
нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи 
е да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Ср 
но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе каз 
 срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ муко 
крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; в 
е су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и 
евима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице —  
 тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако мла 
/p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="1 
јом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снаг 
ве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступи 
</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу н 
м ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету  
 није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу  
им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске  
жу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајк 
 спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и свом 
ка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бу 
ица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветал 
или.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Мила 
тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да 
_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћу 
неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то бо 
 да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој ку 
јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу сп 
ијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом пл 
у и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, д 
ећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан  
ћева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За 
 од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре  
ирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико мес 
 сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно ни 
ла како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њихо 
опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Зв 
Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој  
а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на бо 
ного пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе 
Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стис 
>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плав 
е Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божић 
лави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме р 
 се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат 
<p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом 
шта, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрну 
/p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово  
кочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава 
и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S 
еке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом 
а другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па са 
љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у ср 
ило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек  
 тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећ 
игура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С.  
ваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила  
то је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као доб 
 дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Од 
протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, 
дом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" 
браја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђин 
 рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљ 
ајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда 
 столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Ми 
ти, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p>  
 носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела 
 а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био ј 
лази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чека 
тићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене 
овек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човек 
 заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини на 
> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво сам 
ање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснив 
погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мог 
 ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рај 
ву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне углед 
 се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.< 
оброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти 
ендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога го 
О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва  
исмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па  
илимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И  
Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p>  
p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из с 
љубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то ве 
с као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед 
ац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време 
ко него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, 
је тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало  
> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпо 
 читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у ве 
урко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на кан 
рман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше ст 
о подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па п 
гледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запали 
 подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — озд 
а.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од 
епио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће 
 Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богат 
и госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, ј 
“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседо 
е ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, 
сту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="ch 
не оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p> 
дога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје  
 ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није ни 
а борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети жив 
 дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било пр 
иво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула заврш 
Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надме 
 грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе  
61. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео  
м кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, д 
е не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао  
воту.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи ј 
 мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису раз 
о али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било ал 
ао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали 
изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Уста 
рзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> 
а!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој х 
 — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом 
 шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са љу 
ће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту  
 за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде 
/p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се ш 
лесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општ 
97" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи  
 положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се ви 
евам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} 
е?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посл 
она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се  
стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму:  
једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у 
естоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тава 
 окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру  
да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љуби 
, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах,  
вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Ст 
 и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи 
тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога стра 
> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— 
госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником 
азао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па д 
„на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на проз 
и бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S 
нас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично б 
та јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе  
би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити ка 
 свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то би 
.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана 
ђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, 
о старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисториј 
миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били 
арњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, 
ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је н 
воји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерко 
:id="SRP18882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићев 
</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад 
<pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у ж 
роде, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би с 
сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој  
ни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потреб 
опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар А 
етне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од 
а!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге 
 Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од м 
лили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година 
ласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо  
о? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Нема 
ад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да ре 
S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у  
 са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, 
и новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Р 
е, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице 
у косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb 
а подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити  
а помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на рав 
мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже своји 
не „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друг 
аљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и по 
па малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојз 
ину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуд 
ти само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желит 
идим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај об 
з своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натп 
 домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали 
, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</ 
 да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој  
будио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читав 
да, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није н 
е капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} 
При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, н 
} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— К 
и зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом д 
 ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор 
сна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из 
га народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n=" 
{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила н 
треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу ко 
; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Так 
 јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима ј 
снуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола;  
екнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају  
нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово. 
њаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му 
па свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мис 
.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xm 
а зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на 
 гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Јед 
нога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то 
вала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити 
стоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био  
 у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак 
каве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изг 
скоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија  
чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</ 
а осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок 
 оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустр 
 тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и трепери 
егово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотин 
е то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крај 
у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије з 
била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у пре 
ољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи с 
те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и  
ме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с 
овео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили 
"193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко 
о кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јо 
ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душ 
олећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми с 
пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </di 
ча:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаш 
одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може подн 
добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису с 
таноје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном до 
 вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био  
<pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага див 
ије капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћ 
к.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва б 
</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме ј 
о, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и њег 
узимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогал 
еч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да д 
 <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то  
 Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и ду 
аркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац  
.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких  
у ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвок 
му се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није 
војака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезин 
S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вере 
т, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше ка 
ине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, 
— Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развиј 
него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису би 
да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко добр 
, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне  
ља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то би 
астарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у жив 
огата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај гл 
ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о  
е према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца  
ао сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и  
ли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се неш 
нуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову 
 се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после де 
уће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> < 
ју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу дове 
ав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p 
з Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти 
ђао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па о 
мирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а 
 човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова под 
и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и поку 
а пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топли 
тор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби 
 узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је поко 
монска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио  
у свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш  
а.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагум 
S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њих 
кторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз. 
аче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме  
тором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а е 
а у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више све 
су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ 
е му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и д 
арких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио ср 
оје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд 
 <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Гр 
 ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима 
тргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљива 
ош десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране 
маћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао 
ну гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S}  
евка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај т 
стира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје свој 
воме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />г 
згоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећај 
ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнул 
је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово вр 
 да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком к 
је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Ст 
екају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш л 
 домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокоши 
 тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друг 
е није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа  
ени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p>  
оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, др 
енула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад  
, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми са 
 беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свет 
у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и 
ојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву 
зишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да изв 
оспођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта 
нога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то  
су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и 
ан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац 
 Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги 
у се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је с 
ора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли б 
е у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођ 
p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три 
 и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало ка 
тово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој 
то суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срц 
 дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и к 
све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јо 
ољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило ј 
 ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В.  
 је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра да 
го као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеос 
а своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како 
вуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> < 
удела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по не 
оју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазић 
је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и да 
е успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по ср 
тињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од  
 повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних 
 се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи? 
кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млад 
ве о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће б 
исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Боји 
рода врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одо 
 отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S}  
челичио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а 
 пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита пе 
.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподира 
стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица  
 се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се св 
 којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад та 
ајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп 
треба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба 
тио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погруж 
рихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео 
 му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о т 
ноје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице н 
 до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се  
ело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи  
 Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би бил 
о очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да 
а у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана пр 
ажним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за трену 
много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао свој 
што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, 
> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по 
јој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело с 
још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад ка 
аточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслањ 
полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење 
а сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бив 
савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас  
у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је пр 
кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бат 
од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>До 
а гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога 
; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме  
ко срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али с 
 навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбу 
а, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и < 
 млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који 
 срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с до 
ну, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посл 
осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути 
p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасм 
е могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.< 
ноје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учи 
 једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући 
ош једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођено 
.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је 
сом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске п 
ком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> < 
уштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Докт 
ута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p 
 Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санд 
ога слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, с 
берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виногр 
и из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о 
 ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз об 
Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро  
ој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потега 
оже израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако с 
 двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је намес 
де с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S 
 се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли пре 
ио као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила с 
дором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве лас 
воје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Т 
за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпо 
 им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од 
ично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабил 
ужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима в 
нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако 
и предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шу 
с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није  
у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тр 
у на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није диза 
на где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што 
 још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, а 
черати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћет 
а неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срц 
иско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час 
е је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је 
у по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да наг 
Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ 
нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда 
мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у 
е враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према 
олела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз пл 
 Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмо 
ма посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зн 
 је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу сви 
 та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно  
ромки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то  
лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прн 
и само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како  
 Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, 
усији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би 
пли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим др 
ешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p 
х иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у д 
љску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и т 
у гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе п 
 из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест ја 
— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова г 
и да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је  
рисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само 
ијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и с 
{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Ра 
дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава 
 а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се  
ало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми  
кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај  
цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од 
ша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — не 
title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима 
ко то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госп 
роз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће  
ешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{ 
у“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p 
S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и исти 
ом ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он 
 место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, зара 
азговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разби 
тра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и планови 
ужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нем 
убицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборав 
грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова насто 
оје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућа 
силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим 
чиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се 
ма у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што ди 
р, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том чо 
за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој 
ктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, 
.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најген 
астао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у 
уха, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што  
, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће  
 знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{ 
али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи ни 
де, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и ш 
Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по вазда 
своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној 
 боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубав 
у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, пов 
а оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на ко 
љено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на т 
е адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је на 
имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлеп 
ћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипе 
ко је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како з 
и.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога 
 С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку  
 црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога ле 
 са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно т 
он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па 
, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислил 
сле десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинар 
ас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовиц 
 му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу. 
у свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека 
 уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да проп 
 нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер 
>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, 
 неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у поро 
 <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свр 
ив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{ 
љиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се 
е да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у св 
а а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, 
он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега дру 
 Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да б 
ухом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио  
е чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу 
и да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо 
 молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што 
е па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот 
иђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах  
, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S}  
ар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, жури 
а чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— 
рани гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су пои 
да друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мир 
 прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се 
олим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја  
лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор С 
е и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — 
 у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај за 
пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја г 
 се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они св 
готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, он 
 њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље св 
друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S 
ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки њ 
не не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, н 
 договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За ов 
днесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић 
а попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћ 
 и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ет 
 однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а  
, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекне 
ко да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да н 
са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну  
ну терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уоч 
иђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у 
ело.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и т 
божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се по 
да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да  
ој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прел 
ао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке ч 
ди говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувиш 
ојој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о св 
ласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али  
оваца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Ср 
рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болес 
ругли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фруш 
 би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору 
ор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p>  
 махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане доктор 
ко.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће мла 
е покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — сам 
о ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на стр 
она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али 
не.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако оста 
 никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласо 
епша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за посе 
плануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима 
 живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у  
 да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Срб 
и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац из 
азговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар 
е господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има 
ина како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на ш 
одити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није  
р црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквен 
ој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често 
есто у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њој 
 у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</ 
е то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарк 
о све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђ 
ило ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било и 
девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки п 
ању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице  
пођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуч 
питаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се ма 
еве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често п 
и су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је ме 
рту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесе 
дарише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућ 
ште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела 
данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да г 
 језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутро 
 ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p> 
 друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше  
 нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек  
нски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, шт 
је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верн 
 госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> своји 
као за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Ш 
својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики  
трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, 
 <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја 
ласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутар 
лу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Ла 
господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — 
> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла 
о добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо госп 
ивот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним ц 
му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као д 
рећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица 
оту своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљав 
> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога 
 ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу 
лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави 
 Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</ 
цу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у  
адима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има 
алуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, кој 
 али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њеног 
очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује как 
 Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановил 
огу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред докто 
, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала  
мо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није ради 
ноје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој 
, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мај 
лу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љ 
 већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о по 
 /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Док 
е госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болуј 
 претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље у 
 умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} 
стала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јо 
и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи 
ога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он г 
</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан  
ећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе из 
{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким  
 ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неи 
осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или п 
јко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комад 
ини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се в 
 јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је 
о вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем,  
јдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а прати 
мам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> 
тит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао 
ој и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло мног 
чеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су д 
могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога б 
дила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако в 
вега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре  
ог живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад б 
ек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — р 
Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се 
е.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће ста 
свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чис 
снован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивије 
Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх с 
ушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ни 
понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју 
дица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа 
.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је нар 
апалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе прич 
 послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p>  
ом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би м 
На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем 
уже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио 
ош накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p 
 сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обиш 
о ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ре 
 /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да 
роди <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу чест 
унцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као 
жива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Беч 
ише била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало  
ихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се ве 
 њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубиц 
ио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од 
 је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало по 
 јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је  
</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по 
а је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на 
а са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку  
 пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако д 
на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и 
и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни  
од затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и  
а.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S 
ад очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пит 
ићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку  
ђем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек шт 
управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје  
 <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно п 
ла није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче 
ор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њ 
исто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан 
ом сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је 
ч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор  
после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девој 
ци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то 
ивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> мој 
.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па  
амакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како вол 
 партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а 
ри по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и о 
и а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њ 
њу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о вре 
 целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би сваког 
ли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лак 
читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица  
а до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме 
окторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто ус 
аји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој  
ити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају в 
ко је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224 
колама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи 
 доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из п 
ћи, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих  
 Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш до 
бији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала 
а свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио 
удски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S}  
штво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни г 
ици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све 
 кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те  
 да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму д 
иродном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сва 
 ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело 
младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечник 
коле мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову 
цу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема в 
ината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му ј 
мо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком  
 се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретн 
 већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је  
брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та стру 
 јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе,  
зи.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљ 
био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе свој 
у контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бе 
и мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан поја 
дравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под 
на.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више 
јају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо з 
гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друг 
и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњ 
</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помо 
ко и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунц 
 ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће у 
 како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље 
већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно з 
ости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолаз 
ери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n=" 
<p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је 
 временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а оту 
и си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђ 
слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правог 
ражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљ 
ству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па 
динаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота. 
рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се дру 
 а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, јо 
ик не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега  
њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јо 
<p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и к 
ише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили с 
ине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска с 
љи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда 
 претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрл 
 и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висо 
амислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да ј 
 не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она 
витати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милин 
угарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а шт 
ао буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад ј 
ивоту људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив  
а сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још д 
је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор ка 
ћа из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у се 
безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љу 
нуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у с 
а дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила гла 
а је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, а 
> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, 
пштини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинар 
{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му по 
“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас задену 
але играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки  
о сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе д 
ва три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога 
 како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвок 
ушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М.  
 те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отру 
мо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санд 
а меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ 
више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Ста 
е да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи глас 
Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву 
том што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за к 
ше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — п 
мишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они стра 
ји човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, к 
ни за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед. 
на, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је је 
у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек х 
и анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек са 
охран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвиш 
 гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" />  
било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да 
атку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим о 
е да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме све 
ште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће сп 
вци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи с 
 га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је  
х смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Л 
 мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џб 
ла би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула  
хладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође ње 
мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако 
, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При ов 
 <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени  
убљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, кој 
тидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржал 
сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар ва 
 <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда  
на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љуб 
их ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p>  
ad> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Бож 
 био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио  
 девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p 
ом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино  
> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Гос 
 свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изгов 
и вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није б 
аљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени  
а је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су са 
 у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад 
онела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</ 
ца из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже рук 
а се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и 
изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на и 
ју под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће с 
 му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Куз 
хранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стог 
ечи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни б 
нили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га м 
у пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздр 
како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живо 
убице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не 
ада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" />  
— продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да 
ан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је  
> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се св 
е видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи п 
еђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </q 
"30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али и 
а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пе 
да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им  
pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи и 
о дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђ 
ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах зад 
ем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај гла 
 <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два о 
пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола. 
младини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и  
воје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љуб 
ове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине  
ио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену  
о се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и 
тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за п 
 како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал 
оше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све  
 слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један ма 
е, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме шт 
ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скоч 
 била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред с 
> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худ 
спођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај 
не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те от 
<p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор 
ога ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео 
 јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.< 
сма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, д 
мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види  
ила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за 
 своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је 
вор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од н 
трча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесил 
имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и п 
маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p>  
 сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било 
ије платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отиш 
Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{ 
> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни 
броћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> < 
 као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу  
ам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{ 
</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ј 
је знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, св 
<p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао и 
Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала  
 велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало з 
Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји 
ote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како с 
госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набра 
 грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поз 
зе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко 
а прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о 
Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је с 
рви пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да гос 
госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата б 
} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Макс 
ћ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љу 
рекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси. 
 боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људ 
лу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђ 
, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p 
Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету то 
</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утиш 
уб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити  
бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади  
себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову  
— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја не 
 заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p 
воју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао  
каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очи 
ст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили о 
ја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</titl 
осина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче 
 кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће похо 
Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко 
о снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко  
>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали 
оздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај ускл 
уда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кец 
 ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели 
i>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за с 
 Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштр 
— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се од 
о је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суз 
рко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочек 
као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо сасл 
м већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица с 
е бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Ч 
/title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао М 
итам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S}  
противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге з 
Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина си 
а века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све 
 и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, нас 
читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ј 
а да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је 
ије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре 
е изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости по 
а, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега  
 весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сес 
— и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љ 
 звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бе 
о да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазв 
што у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и 
а искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не  
а покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није 
није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није н 
руне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу 
а и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци м 
их час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} 
мскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога дру 
тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лука 
а било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући 
да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љ 
само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице 
— рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако  
ке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је  
потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његово 
p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се  
 Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца 
, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ  
за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођ 
{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак 
ако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с мир 
та видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје бер 
> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају но 
 њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан 
има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, 
 притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе 
у први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — 
стави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> < 
ли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да  
а нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед 
ба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му 
ругога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на 
 воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек 
ја себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољ 
 опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци,  
олела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски 
 — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја 
д ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да 
а батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо 
Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља  
а.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез  
ндине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као шт 
 кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба дове 
врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њези 
агну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторови 
о врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу 
ликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бог 
је у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа 
пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну 
о да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба! 
у Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме 
на расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изн 
н у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка 
убица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свилен 
, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као је 
ела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рај 
рат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код кућ 
 рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао 
ју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S 
 да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се све 
 Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све 
едан мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас  
аки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци. 
е; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али  
иковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се 
 рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече гр 
обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.< 
што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и  
>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Ми 
нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаш 
ло док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Б 
кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа  
икога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се вин 
 толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} К 
о срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто  
ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одум 
Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се  
 да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно. 
октор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли,  
.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео ј 
 после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друшт 
ма — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко п 
е одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило 
 нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а до 
стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај с 
го мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га 
— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише д 
 Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па о 
ну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је до 
у коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога ст 
>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето 
о дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из ус 
обрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван,  
пође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, ч 
ком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити  
ако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овак 
 повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас дво 
спођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а к 
Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад. 
зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стог 
ргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први п 
ите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и не 
 Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађ 
 местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, н 
сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драм 
.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше н 
седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не мож 
мо да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је  
b n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на р 
 корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нем 
ила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене 
ла тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и 
р Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало 
а за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка к 
е само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна  
ла фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и как 
је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отп 
на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="2 
кођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поред 
а.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати пад 
<p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на друг 
ротрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p 
з господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и 
S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна ку 
 мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше 
} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, ка 
 њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и  
ор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што 
у; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће бук 
а живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најз 
глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љу 
лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо,  
тели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци 
д чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било  
етар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиром 
тарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним  
 је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашен 
 срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па 
 у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која 
га догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} С 
 би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и 
, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је 
 младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак р 
спођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се 
у.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један ма 
 у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав 
нула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица 
деља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао ст 
ожно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је р 
сет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у к 
о и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио  
који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду 
 а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а  
нски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, 
елена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лази 
штапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре п 
и поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим  
 Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у 
седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станој 
се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу сво 
м на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога  
 Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су пола 
чају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздо 
 другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жен 
репи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а 
 мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао н 
а како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу прода 
ом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли с 
а корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема 
 писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа 
ћи — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада,  
таноје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим 
ких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чо 
, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер 
 — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа 
 да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док је 
и не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па 
заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S}  
p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јо 
то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше,  
тице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад  
{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и о 
о Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Го 
е која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Исто 
зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми 
а.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила 
Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је к 
е са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати 
баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у  
ажи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па 
д сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код сво 
 је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачу 
сим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.< 
дивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати 
ер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја  
Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четв 
има где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „ 
ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба  
и.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда пош 
 збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема нова 
је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} 
прва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно 
оже бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је вес 
се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се 
и сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се 
ладе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у т 
игрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг  
 n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше  
анда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женс 
пођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </ 
/p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако 
oreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко 
да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
оспођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој 
рос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет к 
важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак 
ега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су поле 
 знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, ш 
, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред к 
трама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћ 
еђу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где ш 
ти.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струј 
јте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђ 
одар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спре 
есмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше 
и педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за о 
 Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први м 
љно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах от 
ћи па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црн 
пет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово  
рк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих 
удски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у пр 
ћ заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина ка 
аква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узећ 
а погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пу 
чи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.< 
 тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а о 
 на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест 
 је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на  
— а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољ 
вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други ме 
ет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; 
ђа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму оч 
у сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарад 
ба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у с 
 што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички паробро 
 у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S}  
 кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је 
орао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местно 
ћ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео п 
мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало сп 
е сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофрок 
ошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала  
ила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је  
yrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фе 
Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда  
есте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стен 
енуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло. 
 Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу.  
pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка ни 
али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље п 
 Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас 
 <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричин 
поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот. 
се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, д 
дао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а л 
равље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало на 
убица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом гово 
одскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих ча 
о истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега 
на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је д 
ео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не ос 
ш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p>  
о — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је бр 
они у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не  
е доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити  
о пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не  
у ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — ме 
окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из  
ја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није би 
о пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на 
казао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писм 
и — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни м 
аноју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јо 
апламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за  
{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је 
леже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где с 
аметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да 
ко ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста заг 
— рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако 
ала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не з 
исла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и докт 
 да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шало 
 само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је 
 дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу < 
ији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, п 
 <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти к 
нако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам 
 своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} 
чи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душ 
 поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај  
а сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је дана 
доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро  
што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p 
и рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао 
је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове  
<p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико  
 на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се 
ћи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с н 
 вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p> 
ви посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше 
 месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најб 
 како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све пред 
е уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљ 
 да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла 
м, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки пове 
ма их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја в 
их кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се 
оман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми 
им годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига 
.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то ж 
о одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа 
 крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да ч 
 је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из чест 
 било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одј 
 час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу 
Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе,  
то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="ch 
абројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га уве 
а невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер 
у сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — 
е куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, је 
Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, 
отраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавн 
ом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио. 
</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо дру 
е треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слуша 
а прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сад 
а данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је  
и.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти 
 улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Ш 
кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти 
а данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ру 
усти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га п 
ужени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми каж 
уд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S}  
о и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетиц 
а.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Ма 
и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико г 
и и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да п 
шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа С 
огао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p 
о за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дан 
S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда п 
 дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од ко 
 Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија А 
еда по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и мој 
га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{ 
 Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкч 
-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пр 
ли до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и 
још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе з 
м и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш  
А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — 
ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било нека 
е мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p 
моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није њ 
лак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не б 
 и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-С 
, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докт 
ан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине  
а жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је  
еде своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари с 
да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема п 
о, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се неш 
и драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у м 
одине права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај 
ући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже 
никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново  
Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право ш 
е Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајев 
го боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и  
ћ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је 
е преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца из 
неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити 
„ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово пита 
/p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} 
 ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми 
 сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, 
сто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, 
елу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио 
је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда при 
преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки  
г!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити 
за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и у 
а ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти 
у у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у  
/p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p>  
говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну 
— рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, т 
ни брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је  
? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа 
дговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше  
 госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе  
 рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао  
да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? 
бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница - 
, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш 
о кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — за 
једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од  
 му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p 
скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би б 
о себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} С 
војку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно 
 непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али 
рљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају 
воју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо 
ке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек  
о доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.< 
во као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Ст 
х уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб ср 
еба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, 
ољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она 
 и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној 
емо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на б 
 годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало поч 
азговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је  
плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о ње 
ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће с 
шел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико 
 код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако б 
р запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да  
му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад с 
 није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила ј 
 повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме 
ено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p 
{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуц 
погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто  
е своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изг 
 ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре д 
ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из д 
онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко 
p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</ 
је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је пр 
г из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Е 
 сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да  
 <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам гос 
знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једно 
ужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, 
<pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> < 
знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођ 
 на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И в 
рамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуб 
, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у са 
 казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој ј 
.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре з 
 злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</ 
 брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — при 
pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја  
p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљива 
о.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb  
<pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам ш 
 <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га прежив 
е опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу с 
м, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам 
нас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ј 
p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим  
ко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идет 
 људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb  
шек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел 
 Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била  
 <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље  
а, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи 
 у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме,  
ајједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У  
осподине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе докто 
ан доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...< 
ледила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њег 
 О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и  
аси почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у з 
 своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога  
ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је докт 
е!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лази 
 часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад п 
коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му 
р се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла  
259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пр 
ка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу бело 
p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај 
песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењ 
нахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — р 
ша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш 
> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не 
та ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојо 
</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другар 
обу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p>  
вота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би  
је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повија 
омислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посв 
 је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Ла 
 о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</ 
/> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ  
то видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p 
си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="2 
— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријат 
нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је о 
 сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да  
се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу 
што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед. 
 што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели госп 
јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу  
во.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна м 
> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрад 
ек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не б 
рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не да 
а је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! 
ђа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попад 
итаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — 
а Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има л 
ашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем с 
Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> < 
е покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај м 
воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p>  
аца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заб 
>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све  
твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p> 
 да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је пошта 
тан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трж 
 новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ  
вога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S 
/p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, 
ди.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуд 
— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, о 
ме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја  
ту.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би  
/p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</ 
је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадн 
 змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођ 
по, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бог 
 од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој 
, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Т 
ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шт 
 срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је 
/> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први  
/p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој мл 
прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце  
о.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се х 
на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледај 
м кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине 
а лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? 
ћи.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте.  
но жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме 
не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још  
ла као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. 
ругу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе 
ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и н 
>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам  
рави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: 
трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и 
јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запи 
 речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпо 
ранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш в 
 <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Х 
бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само ша 
/p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p>  
ај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни раз 
ва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу ш 
у печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, син 
болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— 
спођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је ув 
ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло об 
 ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао д 
м је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми ј 
 не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки да 
 је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу бол 
ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику 
 с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабиц 
ем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у  
е његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то ле 
 <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а 
ву растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажа 
едала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да док 
је позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две кр 
остали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како 
це.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу мој 
{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах 
анак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оже 
арту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј ч 
ерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.< 
!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја,  
ече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди 
и се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: пом 
а уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало исп 
Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у за 
<p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не м 
Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић у 
женио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док  
 сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>—  
збори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле д 
ором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо  
ша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи,  
 на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да па 
 <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као д 
 ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љуб 
га, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после п 
 своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узмож 
је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја са 
а вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш 
 диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа с 
а се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> < 
у дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; 
 се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је 
ински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћер 
е дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима 
арој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери 
 натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Стан 
а, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p> 
е Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је д 
 Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да ва 
<p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше 
еље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада  
ер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пал 
а, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и уради 
ди су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више 
 како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га про 
глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио в 
ачине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила 
ало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ ка 
тали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време 
ога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе  
хо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност. 
>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће  
учак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, с 
-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути  
пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се то 
 ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен 
ољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђ 
за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} 
могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смот 
иних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</ 
јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ 
есто да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадниц 
Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила 
ућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је 
 Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор с 
у.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе 
n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага 
вога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ћ 
ва; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиш 
 ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече: 
-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, же 
ви, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. 
спођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи. 
а као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у в 
рну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога ко 
! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега 
е догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S 
чајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наг 
 али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из к 
и таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и 
изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриг 
ило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју  
ојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио. 
 се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> он 
ан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутр 
помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је 
е зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S 
не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њ 
гло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лек 
нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> 
 отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други м 
ако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p>  
ају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Мила 
у карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у ша 
много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори так 
ревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, п 
у над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га че 
дговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
ђу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још 
ца је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га 
 што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, п 
 је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само гре 
њу озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S}  
и тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год пог 
шице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај д 
и је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесе 
, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучн 
 и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна 
ом ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чис 
вде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S 
и су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе док 
ају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-—  
оступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих 
а Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту  
> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади  
</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере приста 
 још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете 
ро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац м 
де икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници 
 све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.< 
.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут о 
рило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој па 
је пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{ 
вом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до к 
е овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу  
њу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је пам 
реници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</ 
 у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онд 
еш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас  
 за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у  
те уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чу 
о, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио 
вуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у  
испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценил 
м небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни з 
рица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и 
/p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ 
 стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година 
знемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража  
ла очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао с 
едан платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је т 
 је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из њ 
 да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут  
а прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују 
цом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> 
ке од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом д 
замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S}  
аш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>—  
.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи н 
е сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло  
големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, з 
бу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно 
же да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом вез 
ено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави 
 споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови св 
стану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да 
ако је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је бил 
 пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хлад 
p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски  
с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дођ 
а Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи  
то тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Ди 
ађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опро 
без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љу 
 угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њез 
, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за 
бобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији 
 чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој пад 
ако не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју мл 
о је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p 
е опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада  
рк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш  
е, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — 
уд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад 
 Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћер 
а, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога 
гово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то т 
а својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да с 
је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у 
 општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је сврш 
млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако паз 
. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако 
да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може д 
огу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим ср 
е — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борб 
асвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{ 
Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама 
га сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо г 
ла.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та к 
екоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је бил 
{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} 
 и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се та 
не из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришт 
га.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољ 
, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику каза 
 живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, у 
 нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би  
и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници  
им свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а 
ави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја игр 
ладе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом 
 сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букв 
 раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никад 
тио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p 
ри“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као уко 
опако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кр 
 <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони св 
аман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари 
} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рок 
ма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуб 
а би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да  
пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> < 
синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добић 
паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде 
S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.< 
ни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али тр 
и и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне и 
вако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су та 
а је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тав 
з бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{ 
службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, 
 то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, 
пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајк 
д кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема. 
ју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја в 
овци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће з 
ратовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео  
 јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, 
, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Ко 
ти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. ка 
 била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ре 
и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За т 
.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи њего 
ине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек 
али.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о д 
ме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе 
p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и 
<p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Им 
, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар,  
г.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви  
 падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч 
ма кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеш 
 воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си  
.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он 
ора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви на 
 поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме 
воту, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и 
p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и п 
и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мал 
 а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чи 
чање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да д 
се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свир 
— Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео 
а Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</ 
 је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се  
и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и зд 
чету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе 
виће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори 
јајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом з 
ором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у дол 
руву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као 
срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује 
 лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца б 
ица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је п 
а једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској 
доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се 
иноћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Са 
красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а  
ило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погл 
и је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да з 
ш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Срем 
 још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница све 
 Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S}  
 мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада н 
а видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме  
него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је по 
 да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохват 
во небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе  
евача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гле 
лом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом рос 
ајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у и 
девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушн 
 за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођип 
 красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прили 
о.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде меле 
} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S}  
моћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толи 
 докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Л 
 да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и 
/> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— 
и, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желе 
а рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p 
е столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, у 
торе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја с 
адном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред ол 
уо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто зас 
S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала. 
они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они крив 
 Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а вел 
и на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне  
а! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Т 
о сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртв 
је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаш 
 младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једн 
{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Ње 
дина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој с 
.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко 
као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога ве 
ећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће  
вота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом 
ли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а кам 
 своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, об 
рије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачу 
тидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и нек 
лну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, по 
</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! 
и и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је 
ј мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов руча 
а песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву  
ва гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час  
кога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Оглед 
ужи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не б 
у сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала  
 — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишк 
чила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала  
аче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да се 
о треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не 
р и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p>  
а онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па  
 са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </ 
ла и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољу 
а као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене св 
роб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмер 
ироде онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је  
 који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поква 
дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно  
и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме им 
p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био 
ајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} С 
е, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и док 
тресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на 
 је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој 
њи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што ка 
бица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом. 
блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Ста 
а притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло ч 
, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвики 
столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облач 
<p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на с 
ече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје 
 живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје  
ељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора 
ва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га п 
 диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онд 
њижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, 
удује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје. 
само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти ма 
рио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је  
 цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отр 
p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: 
а се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — ре 
/p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад 
 опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — клик 
 снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Пр 
на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропаст 
{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога госп 
ета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></ 
</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чу 
енутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод реб 
ло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак пр 
да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер зн 
исто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} 
пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" 
о је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто  
 мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Д 
 Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Ст 
ече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="chapter" xml 
 прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца бил 
— рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у  
ктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и  
је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његово 
а застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је  
о у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изи 
 јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p 
коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала 
е постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, 
тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нота 
есова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу. 
а се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пр 
амен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у њего 
, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г 
ка, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мат 
те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази д 
томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце  
овог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она м 
ече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него  
ече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си в 
 задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та 
воју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто 
сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у  
ју, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мек 
 за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је би 
ола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Не 
леда старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти би 
 зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ет 
ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми  
ао сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не 
спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу 
е залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада н 
убица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46"  
разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и  
ну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све ра 
 не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни 
 скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{ 
очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила  
оје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше к 
 што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је ста 
 ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177"  
— дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о њего 
р младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не  
м пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак узда 
а почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па с 
 још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Ј 
е шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад пл 
есом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила г 
рви дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихв 
 замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене засе 
немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја  
лодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озб 
тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило ј 
оља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на оч 
p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи  
изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар мл 
е Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто с 
уницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на  
марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће. 
ај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— И 
 Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вра 
ви пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — и 
је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто прит 
а поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бија 
олову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако ј 
сец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетреними 
, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p 
а — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај 
ом црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Куз 
, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Д 
ва.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но  
оћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже рамен 
 неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок 
тили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да с 
на.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вра 
 Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје мла 
о на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, 
у, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал шт 
о прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљ 
м више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>—  
ешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се из 
сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече до 
 Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара;  
е још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После нек 
олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је т 
уо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{ 
м ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> В 
има допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућ 
p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S 
ет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити 
лозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, је 
 то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лек 
ко ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“  
{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њи 
инога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топа 
е било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ 
 свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити. 
ов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али за 
ротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто  
hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао,  
Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога 
ри вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не са 
арака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p> 
сле с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим  
вку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снах 
 кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том с 
ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лази 
а Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све с 
 и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне 
 манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Ст 
 не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— 
стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Саста 
ти кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти 
ост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у 
е није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb  
ма.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлак 
ође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је поја 
{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не п 
ола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима д 
ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ  
а другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац  
 њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман  
а Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад б 
штање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је т 
била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љуби 
 калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над  
</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумира 
дано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезд 
е било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуд 
а, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека непи 
диште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где 
ређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати 
отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Ос 
је се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко про 
рлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао ње 
це у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, ба 
едела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у мла 
 честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси 
>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бит 
Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштрик 
 није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непоз 
завађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мир 
 рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја м 
ао ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свак 
нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од в 
ров поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спреч 
здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем  
али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му  
тајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p>  
иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> 
о јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> 
ама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санд 
.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Б 
о.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у живот 
p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада ј 
 само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отиш 
огледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S}  
 је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није 
рач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па  
н ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се  
 Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу са 
<p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРК 
<p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРК 
има да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубиц 
 она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружит 
} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да 
о се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пу 
— које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су 
о стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет н 
 у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фру 
аде жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не зал 
ра наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Ст 
 Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да уста 
окат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се  
кинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га 
руштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за 
 век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би 
 два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштв 
 оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дом 
акоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је кри 
 брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па  
е млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се с 
ега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој 
— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно р 
га а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S}  
 не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, до 
n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже госпо 
воје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима  
да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама 
а кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви  
 четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудим 
, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треб 
к.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звер 
бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га 
ј свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то 
 то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незг 
синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а  
и цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела. 
та то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико к 
је дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио ду 
к-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја те 
о.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га 
 једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и пош 
ини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бив 
шао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p>  
{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је  
 удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> 
е они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— А 
је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је  
 Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много  
 Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p>  
куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сут 
ела на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођ 
Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Бера 
љу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остав 
јка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој бил 
намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, 
 па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ 
ије могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу 
селила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке 
тро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Д 
ити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се  
 те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој жи 
што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице  
боморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом;  
латко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће 
 госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на че 
— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пог 
јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућан 
р Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у срета 
те.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи 
љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племени 
те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме 
н паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у  
овукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, д 
то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила ка 
ко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати јед 
> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p>  
 узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла 
ада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p>  
 весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, гр 
рговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после  
азић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети 
кају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“ 
ед подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све д 
треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радос 
аш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако 
е су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку.  
је хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролаз 
з оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села 
 као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склони 
/p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка;  
стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже с 
да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и  
оспођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често пог 
коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића,  
 и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то  
ода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — докт 
је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога. 
213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће 
 хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рај 
ки ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости —  
 од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb 
 био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има 
следњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада 
/> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи 
жић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз корови 
то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух  
о је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску 
е је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> < 
 Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старо 
 га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако д 
и га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста м 
естину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу 
по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то  
таноје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и у 
 докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман  
 СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ 
З СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈ 
етљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким 
од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а 
са помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа  
ед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очеви 
ота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три кућ 
у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа б 
био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где  
 и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако  
 из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, 
 вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p 
Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпо 
з Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Ац 
и В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста  
 би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p 
 ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{ 
оравио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине —  
и у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S 
 Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку м 
{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S}  
> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго 
м очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Обра 
едаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> 
у је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прек 
убио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће 
пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то 
ко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се  
 о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S 
 пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које 
омоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И 
квеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплак 
иве и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p>  
ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага 
</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избија 
жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом  
својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор 
аест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Куш 
вута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем ме 
 смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи. 
прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе. 
>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb 
ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и  
 што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали 
јачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа  
тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше 
 и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у дети 
ком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да в 
а буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурог 
— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда  
ом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по го 
а је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што  
 се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што  
ви за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је гос 
 дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој,  
дела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен 
Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три 
 дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у  
 у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на С 
, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога 
ило сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова пој 
шаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и  
: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и  
оброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, о 
Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добр 
оје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и заба 
још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Пр 
ну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју 
/p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а ку 
срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Ра 
у несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он  
рајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, ост 
вети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода о 
 то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онак 
ка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њи 
 болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није  
па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је ка 
ном, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицо 
у грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још 
ако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомил 
е до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату сво 
264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута кр 
јима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић 
р....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе в 
 у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из це 
га јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је би 
стио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о тан 
 мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић. 
ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>—  
забрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, п 
коли.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пу 
дружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не 
</p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p> 
ла била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак  
било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће 
а мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докто 
 маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дув 
ху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта. 
очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по  
са и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, 
јмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{ 
х глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из в 
амртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по  
— упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите 
ознавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љ 
 хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{ 
ви другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — с 
ском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сироче 
е болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Пре 
име није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као ту 
S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плаш 
то на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше 
к камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нан 
ер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} Посл 
нога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p>  
у а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута 
ју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да 
је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до ц 
 од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису  
ођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докто 
ругарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на 
о на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила  
Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај с 
 и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада 
оспођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак  
ноје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одаб 
много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што 
кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очим 
 велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према  
ажним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p 
јом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији во 
ило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака 
ицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто  
атова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти  
 Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
о пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет пр 
употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију 
ме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равн 
с сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеј 
улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање 
ица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо  
е сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој бр 
сретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећ 
 све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији 
је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој 
ече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде  
ер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у В 
едао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао к 
урена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је л 
 нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет 
ље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим про 
ељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по  
ла.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обо 
ах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређал 
<p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да 
адне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу  
 седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18 
ме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је  
{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и о 
 боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{ 
 и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборил 
пођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија с 
ти се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то з 
ати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и на 
аноје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не 
у и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посл 
Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га 
ему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љуба 
 дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паорк 
епо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њези 
 живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да 
е могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за с 
ном и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао  
Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим же 
ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њи 
ер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради. 
ту своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак  
унтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју  
<p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по нево 
рискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако 
ао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и  
е у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима 
оса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их  
к-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са с 
ама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да м 
па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Ст 
бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван  
бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па пи 
да пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> < 
ула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Б 
ојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} 
како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин с 
ко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како д 
сле смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим ре 
им речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Б 
ице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књи 
и тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице м 
ктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од  
дити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде пре 
оли се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после 
<p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно гово 
> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа  
еко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли до 
а; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо,  
 снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, к 
 да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лаз 
 <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће 
а је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њ 
утарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима 
 су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p 
37" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту п 
 муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазић 
S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из л 
 али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Ста 
јајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју 
осталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све с 
ици духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да 
ако није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи  
јном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одај 
>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли  
 у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
екарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу пој 
 знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb  
е ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћ 
то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано  
а огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад с 
у и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва д 
 изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб ј 
алосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са  
едавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појед 
нов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у 
у љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="ch 
е стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа. 
р она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим 
 Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p 
ишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} 
ј општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачу 
о мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је м 
отама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему 
нилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица 
Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p> 
у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да  
о дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетин 
век као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бира 
>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади и 
а, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће 
{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S 
епомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи  
 кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најп 
а лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> 
е ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У  
ри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девој 
аш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи  
 пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мир 
 <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немило 
се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, 
ојој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као п 
их и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи  
ајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим кро 
 која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскоч 
нога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас  
 звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младо 
 речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се 
су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимус 
војке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака  
 драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађ 
иком пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бера 
} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божи 
 даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад  
ужина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки 
аноје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за  
али, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S}  
рба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба ру 
 као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја,  
раци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Ис 
</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да  
рки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремај 
а својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то  
{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диш 
 и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила н 
и.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чи 
ше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као  
вом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је мог 
таноје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела. 
бро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето  
S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио п 
кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате к 
це Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило пре 
} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између 
лашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их госп 
е не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред све 
 та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чува 
етле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је  
ој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад мл 
 Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви  
ала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанп 
живимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна 
с је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играј 
Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се 
ају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и с 
вој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не с 
лтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена ка 
е видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло г 
зић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топ 
попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општин 
оса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млад 
мах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и М 
.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га уз 
кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаш 
врјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда пош 
 а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се  
рне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сува 
спођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите  
што што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан п 
— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и прин 
осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан 
ена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и 
ће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало  
и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама заврт 
н док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица 
/p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој бу 
у кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весе 
само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ  
 све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин 
аше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких  
атарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а и 
е наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила ј 
и ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само 
у да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била н 
цало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да т 
да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да бу 
ад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, 
овек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p 
 <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави ко 
 Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала 
овиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{ 
, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p>  
њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у 
о главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди,  
нас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, д 
арице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући бриж 
ма!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се н 
то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближ 
није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан  
ђа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа,  
S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.< 
 кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је по 
а лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љу 
="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта ми 
жеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p 
има је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихват 
Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекал 
ну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна ал 
одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намеси 
ена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало та 
ао тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно о 
ла од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити т 
ан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S 
} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога ј 
ругу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила гла 
ога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ћ 
је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весел 
Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сирома 
рдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се д 
ће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би ј 
то ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито 
 тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми  
 а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док 
> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и 
кој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можд 
з одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благ 
 на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци 
ица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p 
тими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прих 
тала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли ство 
а Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвесл 
за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је 
о за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се 
:id="SRP18882_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше го 
 ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас. 
и дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после п 
лиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацим 
дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} 
чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у о 
спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт 
 и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} 
{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана 
аховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих д 
а ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је л 
> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} 
</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на О 
</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S}  
 сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала 
вља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на  
в свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клеца 
е плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <p 
е смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? 
огледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да  
 сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре  
 на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако,  
Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљив 
ођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па  
, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у ку 
својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом 
 грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а д 
а тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако с 
них дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже по 
сио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с 
 неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва. 
ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рек 
била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом ш 
здам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога о 
није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи свој 
гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз ли 
да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој 
га, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по  
ване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оста 
е мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за 
раће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији з 
тење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена 
војица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није виш 
 она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довик 
са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи  
а хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То  
ле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њих 
преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S 
није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеван 
а ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српс 
тив ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је го 
мназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универ 
чи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута ук 
е Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</ 
ш синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору 
жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да зако 
о нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, от 
осле буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је треб 
 са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та ко 
 чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, 
 ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А за 
чино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је  
јим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> 
 и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попа 
 шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ п 
 као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега. 
е.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква 
ије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако ок 
 оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њихо 
атима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ врати 
 умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али 
аже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред о 
ђа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њ 
о марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Несл 
застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> < 
 госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чист 
 да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто  
та отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора 
 жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом 
грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</ 
узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а о 
ња. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин па 
ла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је и 
 да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу н 
а а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{ 
наха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући  
убица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> рук 
док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љут 
ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева зап 
 после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у глав 
кама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако  
о му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакш 
 туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта г 
ноје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се 
овор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одла 
ве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић 
им пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога рата 
к славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога виј 
 који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и к 
 чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога 
боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Гр 
/p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље з 
ла, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује св 
речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, вр 
 само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор С 
</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути 
 је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер 
јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нех 
опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Дос 
опије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке 
елавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме 
p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но гр 
м.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти п 
ако има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој  
онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам дру 
које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n=" 
 своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као з 
— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се 
управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић 
отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна  
оме лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке  
сте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше  
 се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у ње 
246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мат 
ажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће 
ило људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као как 
 <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али да 
му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му  
 Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од В 
 Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а т 
кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој к 
у није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не 
а, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њ 
ба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер 
авати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и 
pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем ме 
 није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} 
 до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и ти 
могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је  
ом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола до 
ш’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити 
уске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољниј 
овина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p>  
а и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, 
ивот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако  
и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстар 
брадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој н 
а.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко 
<p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како  
и њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико приј 
о од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро 
ожићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори 
ћа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету к 
поро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му и 
ђа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.< 
 где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од с 
тни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик он 
тиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне  
: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </ 
ао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу мног 
т запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим 
 јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубав 
ога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно 
ро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p> 
крало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да ј 
унаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} 
убица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића,  
ланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код ку 
зине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не уб 
.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је жи 
 од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и она 
е већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S}  
уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно река 
е старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи пре 
 у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живо 
капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шу 
је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љу 
 што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што 
наће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотин 
куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуц 
уће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим п 
</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим  
Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је  
и младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у 
Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је 
 ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова пе 
биљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник  
ојој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала пр 
мају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он и 
ићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци  
тала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан п 
м, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди д 
овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје  
у махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општи 
шуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога му 
ље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и дец 
идело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воз 
м. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме 
а није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења  
како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препреч 
им радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n= 
и до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та н 
 већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се 
но и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p>  
 погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад н 
у дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једн 
 одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете  
етање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивни 
вања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје ста 
Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу:  
 чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосн 
ре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S 
ПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div type="ti 
ПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div  
АО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> 
е, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутр 
сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишл 
ло где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту 
у и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам 
устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ 
ме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="1 
р знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва 
Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узм 
нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Пао 
е одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; по 
читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S 
 да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређа 
се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била  
а иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће со 
 се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је ла 
на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд на 
и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена 
ој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још в 
 кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напо 
ренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје поз 
Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам  
и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах  
аву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као  
ело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50 
 се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — реч 
 — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвез 
доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште свој 
— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не мог 
ко синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јес 
о, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чу 
нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу 
жем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма нег 
 Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш ва 
чи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и поглед 
вео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо  
е.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, мла 
p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није ника 
бица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свак 
крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље т 
тице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва  
воје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нис 
е, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} 
миш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у  
војци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је  
 у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то п 
ном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову  
 се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запр 
ма те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свет 
кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али  
ђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре 
— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Мил 
 поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа пош 
.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.< 
у жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића ко 
 све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си т 
иште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да 
— још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити гла 
е госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да  
 повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе 
убичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p>  
 неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели гл 
 та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени 
а адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.< 
 ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> < 
и, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Др 
ој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p 
 да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S}  
{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закљ 
</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То н 
снама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S 
е у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сања 
.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, 
ме, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И н 
е!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да 
S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови 
а а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, 
ажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда 
</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и леп 
ко, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за ст 
ла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, 
ом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стад 
 да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главо 
— А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>—  
изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах п 
 јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила ш 
еш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут д 
у, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и поглед 
 је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па ше 
х та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ниш 
анову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и н 
ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што ни 
ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добр 
и семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва т 
дем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p>  
шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што о 
а врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су 
умачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек,  
ега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је  
тора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је 
, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из  
н си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћ 
му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне  
ом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb 
 Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најм 
ате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је от 
о лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би би 
 другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смеја 
т смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је  
 уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавле 
 Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пу 
да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> < 
p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије  
подине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше М 
ила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ  
 Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок  
/p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их 
пак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на  
рка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одма 
ињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво 
итније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по кој 
обље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где 
деници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово пољ 
лазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; 
ла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво 
ла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и 
а ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу д 
м јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу 
 од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књиже 
позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снаг 
околио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанов 
то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, заце 
р тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам с 
 доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притиски 
му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S}  
се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; ви 
о сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но  
 славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за с 
ога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често 
} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обо 
 <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролаз 
.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</ 
д којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краље 
.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е 
у се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на К 
јој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Мац 
не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ниш 
о се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити,  
осао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једно 
тно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме бил 
ар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцн 
 и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е 
таде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похват 
у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Б 
воје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену  
 постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та о 
 очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам 
> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет 
нас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено 
 благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама,  
 миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за 
а пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај н 
, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер ј 
{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада ни 
овица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч 
е!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девер 
о ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{ 
и јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми н 
p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запур 
, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га ј 
а сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало  
 њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по  
снику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Ми 
еком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Мила 
 општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три го 
узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав  
сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сре 
 ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Ка 
 али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда,  
јој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев кр 
е.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се ме 
а, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби 
убица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ра 
S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди  
а је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се надн 
октор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сре 
ала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб. 
дљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме 
бица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато,  
 се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу  
огне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила 
 викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један 
 Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из 
 да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да 
о је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире 
, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрест 
скрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љуб 
овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић 
 винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дал 
јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се  
чиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипе 
 чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданос 
прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре  
а Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно ј 
обро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто 
пује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госп 
ких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи к 
чије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије 
ту срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љ 
о био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љуби 
је било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око 
се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се да 
о је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, 
 у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега нег 
нога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, шт 
ко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сва 
ој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је исп 
а су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Ран 
најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада  
тински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари н 
ти.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно п 
х утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Ид 
а; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она д 
ново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свр 
ече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за  
е и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три  
да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће  
 доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.< 
" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није 
иљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, с 
S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заб 
! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке  
> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка  
<p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути врем 
обро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Г 
 — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, —  
 По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јо 
доме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изн 
лада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о бо 
па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> < 
ем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче насло 
 Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да ј 
е и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која 
 пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде 
ећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као 
ита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори јо 
ских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворнов 
акши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“. 
арко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па 
ви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су с 
е Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гл 
земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — при 
к свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цв 
оју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>п 
ца и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан ка 
и по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар  
стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} 
 госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи  
а.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он вр 
од онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти 
ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само т 
дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опали 
о не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом  
небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску 
је мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође  
чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, д 
е као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, и 
ега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако  
ована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи  
о дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити 
 лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p 
чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љ 
ала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би 
нас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни  
јешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица  
а се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сун 
е, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санд 
ну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак 
.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је 
<p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се  
аше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како г 
 за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зра 
ва, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у З 
утра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку 
азић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздра 
у обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје  
а душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— 
 води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишље 
не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван  
у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупит 
оку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе ч 
икакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употреб 
љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа 
међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има св 
 његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угас 
е радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише 
а је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само 
ти него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је бил 
 истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју 
ме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењи 
а је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div 
на је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога 
ије то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Г 
 у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па д 
уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, о 
мо то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле 
ти, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част м 
да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад 
е сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка о 
> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је се 
торе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог сре 
је Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно  
, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девој 
е женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најд 
а је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гор 
ма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове 
 на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломи 
ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се  
 дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо 
/p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за кори 
ло.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих. 
друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљи 
ветскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и  
 небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са  
еди у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ће 
у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма  
своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љ 
вац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бит 
дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би  
ја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође 
ео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица  
амо учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — 
 опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај  
аноје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек 
> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине  
ије раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као дв 
з брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ро 
дио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра ре 
че Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у сво 
олију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор и 
 саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али  
и где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као  
 Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се во 
ом жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад 
} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинско 
 су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!< 
пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до н 
читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим  
бере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је с 
а кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да  
 стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притисну 
 њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној  
војима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко зад 
војку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком с 
ила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допад 
ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.< 
је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p> 
мишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта 
.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> < 
 све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар ниј 
 сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није ми 
апослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда 
, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући 
="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година к 
 — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! < 
с проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке мла 
и урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> 
="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пе 
дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станој 
која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смисли 
утећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их  
 да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо пре 
уком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да,  
 <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом чел 
а и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сач 
ина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Д 
о брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што  
ра за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју ж 
порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне св 
лине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Мил 
 <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпо 
у сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина зад 
 била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање 
своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у  
 на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно  
 доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у  
ио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душ 
а пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој 
олећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, д 
 је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у т 
{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; ка 
p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је би 
имаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p>  
то долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па 
 се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је с 
и стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом пред 
рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као ш 
 њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете н 
јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учин 
и попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће т 
атраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекн 
 и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа о 
у, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} М 
ном несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине п 
.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко 
ихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођи 
еби.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад п 
S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, ко 
ан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајк 
н, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крај 
 писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p>  
је шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дан 
писивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жен 
 чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила 
ретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати с 
 откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица 
био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и вели 
 као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расп 
атио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га пр 
и.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, а 
 <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрв 
оја је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико н 
ико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима  
 његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше 
ара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакш 
е према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ва 
у у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је м 
 је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље 
ино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра  
шом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога ра 
е вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути  
ојили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде 
ко увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде 
наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла о 
роши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да оч 
n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} 
а човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих п 
ди.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да за 
га калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како ј 
е двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је 
во њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед слу 
 сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише 
ицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неиск 
орио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја по 
 у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густ 
 кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује 
 да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у с 
ирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све  
уркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву к 
гу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је  
сак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли 
 Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад  
је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробуд 
 само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу ду 
рама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко ж 
ви мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку 
остељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се 
ра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сун 
ранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињ 
ени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго 
је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре  
и-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прик 
<p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави. 
 — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлински 
арали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шт 
 да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведоч 
е, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љуби 
ше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет но 
мати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а 
 кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговара 
 за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти ову 
 разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тих 
Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, ка 
Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед д 
ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене 
> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто 
ом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица 
— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко 
надну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад 
ати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то  
му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, 
 иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој 
 су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} 
же свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање 
Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удо 
у женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда. 
.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што с 
и то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господи 
е госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће пр 
октор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога  
 госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је 
, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош 
у карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна. 
о не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвок 
а иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S}  
 И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој докт 
<p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — пром 
<p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као ваго 
> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први по 
ће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњал 
 у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докт 
а њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p>  
дим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесо 
ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — ви 
као госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да  
p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми 
усла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла го 
тите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишав 
и мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је гос 
<p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Пр 
— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, нос 
е све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите п 
кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја 
/p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће 
самцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по под 
 њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће он 
н Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се д 
 чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара п 
 хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршав 
<p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас  
а их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворен 
.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову зап 
о; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођ 
узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анк 
ла и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имал 
хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на  
p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са брато 
p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа п 
и је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти  
толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си 
18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има м 
д данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице д 
њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чи 
еба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, цен 
 доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удови 
 се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас  
едим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S 
а ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи с 
—плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда р 
убица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, д 
ци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на ро 
ади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, ра 
ко о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Ве 
p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} 
до гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госп 
 да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена т 
па.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање  
а фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као зал 
поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је к 
жи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица  
хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два дес 
.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и дру 
е ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а 
 подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све п 
лада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, пос 
је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако 
до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ —  
 оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као  
ма.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> 
м се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и послед 
до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их 
тала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишка 
а никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна  
већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи 
да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда т 
 је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер  
 фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ов 
у, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једн 
; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу 
удима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Ст 
 грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек  
нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино 
ушу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита 
о.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив  
м како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплаши 
ј постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, н 
ега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем  
у се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој 
т пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушниц 
октор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три веч 
тезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Н 
овршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па  
рце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине 
 девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим с 
 свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био  
година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је 
еђу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помис 
 тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа. 
 готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила 
сио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Уд 
 — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказива 
љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срем 
аде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријад 
ени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене посл 
косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула д 
аклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му 
е заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврс 
уо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, мора 
ог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уз 
и увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Н 
 машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се п 
тану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тог 
мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му 
 тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити оч 
о га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши лев 
" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Рас 
гољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да 
.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до веч 
еније од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, о 
хватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и рад 
у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат С 
ано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић  
да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни ј 
очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на  
отова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор 
оси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи  
 — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам 
 се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи  
аш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни п 
кама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која  
да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: < 
} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се се 
з преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S}  
 госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понаме 
н ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мисл 
 провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак с 
.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви  
дне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу сврши 
а и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је ј 
/> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жен 
 набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зн 
о човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Ту 
ор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у  
 његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим старени 
 Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и гос 
ето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби  
гну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, тр 
су је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из с 
е отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше 
помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман 
тру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотл 
 место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није б 
н да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њез 
ицу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то 
а своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице  
 шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити пре 
 ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиро 
и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста ко 
а као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све  
теванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод ш 
ла свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога ожи 
{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Л 
ад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав,  
рви поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље 
зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском г 
е нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то 
ки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је 
зебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко  
њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то 
.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, н 
прату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} С 
госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу не 
поравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но к 
ађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један друго 
ј ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то 
ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Сав 
 вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Б 
>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и м 
занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након крат 
 сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне  
ктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица —  
сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога зна 
обљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала 
ута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одај 
</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица д 
уди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа се 
{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека н 
ашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће г 
ну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула  
 се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима 
 те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на 
Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак 
 Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих раме 
 <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору  
прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак  
е дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије. 
асапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши  
> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година  
 тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је си 
уковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S 
од земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у је 
ала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше ја 
а и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. —  
е чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега. 
и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку о 
 је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S}  
ци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је 
је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му ј 
 су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лази 
после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> < 
 тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотл 
 да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао  
 ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— 
ену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је 
 и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, о 
ко као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па 
 соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џ 
зи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене тера 
е.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намеш 
 С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души  
ин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда ј 
S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види да 
снову, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јак 
же никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p> 
и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после  
Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце 
је та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прав 
е бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим 
уши свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматр 
му, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе —  
ђа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистр 
оњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа 
 оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, д 
ивоту; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</ 
свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на  
т форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово ником 
бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало  
к.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и к 
е просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва 
 из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шаре 
ана.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} П 
о лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш с 
 јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да про 
иродно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав 
ју.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У мла 
уком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез  
је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као  
дичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај  
ако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} При 
ду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како  
о ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то 
 похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> < 
по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати,  
почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, д 
станка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже 
у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукам 
ће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{ 
косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први д 
 растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засно 
 С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да на 
 ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа  
венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младо 
И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка к 
{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају  
сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди 
пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су 
фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред 
доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друг 
свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да заме 
аго оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, г 
ега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па он 
 казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи 
амћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку ту 
 не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се се 
о данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а он 
ла из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, шт 
 је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загр 
ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светл 
дње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је  
да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бит 
 чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом. 
ици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме с 
спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топло 
 њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов 
би некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да ур 
од би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љу 
цу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, 
о није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван 
анич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога та 
треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S}  
душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити  
о да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк- 
јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да  
некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек 
су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако н 
 првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљив 
друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи 
 другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих  
} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је ц 
дрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла,  
ки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу к 
p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у бож 
{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица 
ада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Х 
поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће у 
етак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће л 
> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је 
винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што г 
, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље как 
але, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније  
ић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и з 
илан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прил 
ша млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепо 
опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није  
она су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и прил 
а — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура с 
чна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су пред 
 јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно 
знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p 
и провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Ка 
 Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај б 
ме па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је она 
с стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не мож 
рив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада  
него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све проп 
ровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписа 
 да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом  
 прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав прома 
га грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али 
сте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по 
ше само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде 
а своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаро 
 Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола крет 
>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али г 
робном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и прекли 
ј гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на м 
атиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора ко 
, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати  
ундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису 
исто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица К 
о маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, з 
да слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови 
Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да 
и зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, и 
не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала. 
мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забри 
астурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Л 
 долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога 
а и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да р 
гли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све 
езана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> 
је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах  
дари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је 
ма је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било п 
 доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад,  
намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поре 
авском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дрем 
 рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојк 
бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних  
 се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не зна 
е она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према 
ко прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему ост 
чице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{ 
што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас  
а божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p 
захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао,  
з обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. 
 <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину 
кла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помис 
ају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очу 
ужину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка 
е општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици так 
ца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} С 
Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога ни 
ану па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пр 
о живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај п 
 блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из 
штву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино  
 на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли 
ем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В.  
е ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини 
 био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из г 
е свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лази 
и се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са 
рат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</ 
е упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није  
к на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се  
та и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни 
дска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p> 
ића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био  
она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер г 
је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу  
 дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, м 
то је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </d 
у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се 
ста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и н 
је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред  
а буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће вел 
а <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је 
рк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на с 
 n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпој 
.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а  
, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаме 
ћ са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Г 
 /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весел 
х од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацо 
са, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву ник 
амо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за бољ 
а му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела ј 
 брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога —  
је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироч 
у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац 
та спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па ре 
</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога  
Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} 
и није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај 
ада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбур 
и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор  
живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле 
 год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега 
ану, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — 
што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} 
му што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочија 
није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развал 
суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу да 
е за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће о 
е.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни ј 
ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишт 
 Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које о 
да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрш 
ије у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена им 
, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше  
 стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Н 
гле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стар 
ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога. 
х свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и нез 
.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се промен 
ити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сут 
елаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболева 
и, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе да 
дило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић а 
и хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начин 
 онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким р 
црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно от 
је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан 
ију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео н 
{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељку 
ка — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испи 
це које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да ниј 
ла песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава  
лени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо ран 
Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем 
попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер  
 и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — реч 
жно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још  
госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја н 
ељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Ј 
пним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што м 
и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болес 
 баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу 
ту, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двој 
о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како в 
ико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет 
Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећ 
 се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненад 
ало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с 
аде жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се  
ктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не јед 
е и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — ал 
сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, д 
о к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине р 
убица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му 
 је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> 
ича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком св 
<p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, с 
е млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госп 
у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа С 
по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви пон 
 утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, д 
ге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вр 
уна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p> 
 могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир 
амашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице 
ц Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге н 
или готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак. 
оћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у 
аки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се 
тово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема в 
ашица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је до 
одбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола  
 страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зе 
о пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће кр 
е број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чи 
ктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма б 
оће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу  
 је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој  
 Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љуб 
ојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је че 
ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најте 
.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбољ 
 рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Коли 
а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S}  
 јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине уда 
јски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава бољ 
стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморн 
н своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — 
0" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађи 
едилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица 
/p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да вес 
а и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе об 
а и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи  
е није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је  
} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури  
затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све чети 
го, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни бољ 
нила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одм 
арци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ љ 
ћ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели  
је дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има м 
 неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће о 
да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако. 
рсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</ 
им шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само п 
 да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ћ 
ије право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а в 
се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не  
о набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у т 
а, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божи 
су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S 
 прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца  
ву као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} 
 мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времен 
 себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је ту 
о да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је п 
етује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила  
де песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела ка 
p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће  
ти „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не с 
 да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је 
да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па 
дао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац 
рицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло в 
 n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То 
не уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеван 
 новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против до 
укама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Ве 
ти и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дош 
 ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело зама 
осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са н 
о како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече д 
енци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан  
 о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу св 
а значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за докт 
м крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко  
 Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> < 
ачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику. 
 у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском  
ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове 
вала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да пос 
те по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она  
 кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде бе 
о што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на 
и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце  
ричешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је 
: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч. 
 у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници  
шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико ва 
нула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредн 
 јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом  
све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није с 
 је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> 
ено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више м 
 је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што 
сао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том п 
у одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и ш 
а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд прому 
еобичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p 
о узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стев 
удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико д 
ме причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао,  
укао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила  
јатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као 
још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч 
ога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш 
перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb  
мо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се  
Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли  
е узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, ја 
, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја  
бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — т 
 сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна г 
вали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту ко 
 је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотаро 
ека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда  
 Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се му 
е и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до  
ло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готов 
и помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара ј 
шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је по 
ео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас ста 
ја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне пре 
довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Ла 
ораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико ог 
Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на 
о да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p> 
40" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу  
о водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и 
уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> < 
ков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих триде 
ст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се 
дичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прил 
ва сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај  
Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв  
т година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Н 
 општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општина 
 половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све и 
е у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да  
за доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Док 
убав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа мл 
.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све в 
ор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n 
у и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p>  
езин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га 
своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог в 
.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе же 
морно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си  
к дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима 
вор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао,  
ни се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи 
вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израд 
дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје љу 
а ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се ле 
аши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то 
 се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали  
би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез  
астала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце свој 
ом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у 
="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке  
но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака нов 
је ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика г 
а више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно  
ила честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на кр 
е како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот с 
се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место 
ј мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза зла 
лузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око  
, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и  
— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.< 
да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Мац 
и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја  
 дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле 
азили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту пут 
ли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S}  
твар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живљ 
те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како 
 не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги док 
је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили 
> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа  
жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p 
 говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти ј 
чинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кес 
велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изг 
они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рај 
треби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван с 
а.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем  
/p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} До 
пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ До 
ад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама,  
р поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније 
год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="1 
ш подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се 
су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако о 
кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устез 
о бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици  
 овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не треб 
аћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, д 
тељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње,  
ужи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И  
 печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио,  
упише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер 
високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима. 
јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме шт 
з једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, шт 
 — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слути 
о у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирач 
чинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сре 
мити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив д 
ица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и  
, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади 
 осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколик 
{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца 
та колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из ду 
ице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> д 
 разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је поб 
оворна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па  
ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „мага 
овога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан ход 
угова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта  
ћ, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га 
 живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то 
хран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори с 
от.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му 
 сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да п 
су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак 
, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — гд 
здиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био 
аки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим рамено 
ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја 
једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} С 
ко ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђер 
е о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њ 
 се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбукта 
ођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; 
з собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ 
 крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, м 
а — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је мо 
 врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће 
ао бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у  
сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлин 
све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених  
 <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="2 
> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Б 
м је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату —  
нела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, там 
шао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и  
анас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточени 
} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута  
ди у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који ј 
 пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— 
ом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету н 
<p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <h 
 све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>—  
је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено кази 
 до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв б 
а је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо  
/p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S 
/p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ 
ко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, как 
у — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препред 
 истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она  
а је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљуј 
њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Н 
} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто  
рпске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога 
?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако 
 срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела д 
и дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете д 
допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајстор 
ком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и 
ви и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се  
други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће  
у је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. зб 
 вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — 
рви пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женс 
 је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпо 
ави свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно  
ога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. зако 
о доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак  
зи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p 
 се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку шт 
убица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада уз 
 се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око 
 n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада  
ако треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца с 
о сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тог 
 све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раска 
и ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање  
могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вече 
војим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај све 
ац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> < 
Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не  
они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске  
 на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад 
 грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крил 
их ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, го 
ивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те  
ићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама п 
ако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за пох 
 појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло  
 искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као  
Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо 
акоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспосле 
 Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради,  
уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чи 
 њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела,  
 мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то с 
ека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не сас 
а снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кро 
ра.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин 
ницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако 
у.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако к 
, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак 
ако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у сво 
о ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему 
вакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима  
 Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, ст 
српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдо 
тража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тог 
ту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Ј 
 њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да 
опић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он и 
онију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго 
>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван  
 да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, д 
ега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, једи 
 смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за 
.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек  
радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде. 
их жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у  
нога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масл 
исутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жал 
 много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Т 
ица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не ди 
 му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као 
е и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га пре 
рстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити  
, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, ког 
ски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је  
тору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да  
 је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> 
о не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како и 
човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, 
ем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постој 
елима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз к 
сти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав 
и крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прел 
 <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних м 
а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара  
аго ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се ниг 
алити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праска 
јци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за  
з у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за уми 
 мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту мале 
ан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза д 
{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула свет 
чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора 
це — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица с 
<p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ 
 погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало п 
у ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле т 
> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах у 
а су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74 
у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише 
њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинил 
 се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти 
, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Ст 
и српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гле 
 рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте 
а на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни дух 
јимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је пос 
ви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трг 
огу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за свој 
арац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрт 
озив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, о 
 људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и благ 
о умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да  
аниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека 
 сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктор 
ености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали је 
га нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре с 
ознајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто —  
, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под о 
пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
и а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по 
ајвредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>—  
у да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну неве 
 доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошини 
гових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — у 
ишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа от 
ас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савк 
се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову,  
а му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври  
убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — р 
та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је  
 душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти  
 души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд  
вља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме ни 
у своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога  
га - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} 
 Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога ни 
ћа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у сво 
{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде о 
веку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра 
 свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе 
ста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му 
да она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привла 
ету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо  
ише мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога н 
типендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Исп 
апалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>М 
селиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се  
душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Би 
ама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица и 
— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњ 
 у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у 
> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде н 
 није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазић 
во њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило ј 
снатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на види 
о за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у жи 
 је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не св 
о живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на  
еља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер з 
е нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву  
е од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и 
е смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.< 
 Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> 
а.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу 
 пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се  
Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докто 
вириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се н 
 утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S 
 давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да  
уже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао 
, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој сам 
аки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши  
гне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари 
 и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити 
ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини 
{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале 
ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се за 
?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> < 
мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи по 
.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општи 
ла.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађ 
>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту ни 
 са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешћ 
 ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има 
а....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p 
ци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син ку 
пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Р 
овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески суда 
 ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и 
не.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога 
ца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело. 
е.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на с 
ло их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Ј 
изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изве 
еле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник 
у.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S 
 за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како с 
т је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана пр 
ек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе  
кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <titl 
а.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из 
ла за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Т 
м докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на док 
е неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећ 
јим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса к 
ку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
тниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.< 
м ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме л 
ојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпођ 
вито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чи 
 n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била  
м ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам,  
а се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Ром 
лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само у 
Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" / 
 види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово  
да је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није д 
 залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, приг 
као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу ка 
} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срц 
аше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по  
ајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S}  
ра.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из ка 
е жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека С 
естра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у с 
е поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова 
.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У с 
ар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S}  
ба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div>  
на у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако 
вот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је 
друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала 
та то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Мила 
ла, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану  
ме, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже 
едао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним 
 рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испу 
а, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе с 
е љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</ 
 понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љу 
му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна  
S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснило 
астир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вр 
зговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња 
 пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у  
о беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија 
ога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он ч 
во запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико за 
јдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсв 
очи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица. 
гова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место све 
кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанск 
Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не 
 је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес д 
је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се пре 
г</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић 
пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи ра 
о је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.< 
тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пук 
ад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на м 
се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.< 
е то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочни 
 Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им крив 
 Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С г 
ихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је је 
 далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомињ 
>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај 
а давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да  
жај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S 
Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запи 
нога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак млад 
им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и нес 
лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми 
зи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чис 
луд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није мог 
иво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила д 
о се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јо 
ева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањ 
 Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ов 
ила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледал 
ица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо. 
траху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезин 
 мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чо 
се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110 
и, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да ј 
 дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милк 
 Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторов 
се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао 
 је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави  
p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од  
што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по 
остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки 
3" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле г 
но девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна  
пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удо 
ницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <p 
 је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је зн 
S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, шт 
чев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њег 
уве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часо 
 ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држал 
ре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљив 
пао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао ј 
 једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер н 
" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак пр 
а.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ 
слила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Б 
?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштуј 
се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <di 
дном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад з 
ео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиро 
 и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се ос 
л’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у т 
ек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав  
н би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у д 
она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост прове 
пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме ни 
ан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама. 
лине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на гра 
све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки пог 
ио спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је  
 Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p>  
руги, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја ме 
бице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечн 
 места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошк 
ове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога  
/p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на до 
познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писан 
идим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна 
ежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> < 
па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је  
јих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је кл 
, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ује 
у девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је 
ихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје с 
 признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је би 
корнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица бл 
ном; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама  
 јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном пла 
је приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз коле 
је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара 
убица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно  
исто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p 
</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У 
пустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим см 
јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле о 
ује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двем 
елој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а и 
ле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрн 
што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одо 
ити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се 
 данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким упле 
ање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо н 
во ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њег 
ком загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и з 
це ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из 
ди како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па с 
ергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био  
 и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лице 
апитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чест 
е ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена  
ар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијо 
да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не с 
 стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>До 
та га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од у 
их музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опе 
1" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће  
ова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајт 
ш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мал 
атицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи 
нда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова  
а — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја  
ј прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је сас 
 је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмо 
} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{ 
 је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из 
ште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виногра 
<p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Ра 
/hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са  
редним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили к 
n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дош 
 Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који  
.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторово 
риповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и  
е ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака б 
ро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој к 
, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у свој 
земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два д 
> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се 
 су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, 
истиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива ру 
спе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како м 
е би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две  
 колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте пос 
орених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови 
а је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи повета 
p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је 
S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са 
стола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се до 
се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбо 
докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и д 
ше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајка 
у „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим 
ођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једног 
де подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле с 
ала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхт 
рже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље 
за ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је там 
Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни из 
дигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прил 
о последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> < 
оја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно пре 
— продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, ка 
ајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то  
ва што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шал 
— и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по сел 
.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наи 
.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози. 
е — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по со 
 га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистиј 
је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слов 
 у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уп 
ићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.< 
ави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју кан 
ше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала погл 
е допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући 
.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала ш 
крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Њег 
у нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па  
.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ра 
мисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је ре 
 — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, < 
чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, г 
ј кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на 
био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благ 
ли Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави 
као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као ут 
иди како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаш 
е?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно н 
есници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кол 
не душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у то 
уго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумар 
 види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно уп 
S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бо 
е кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у зд 
рхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат:  
 Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је  
ки број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих је 
шила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка 
чима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто  
а заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није 
ама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Ми 
 мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се  
 је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изи 
је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оно 
ужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехо 
таноје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час пош 
ела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{ 
што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при ти 
застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесни 
ади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле 
ко одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпо 
ца дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи с 
е падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на ч 
ва јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша 
уздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби 
о да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек  
припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чист 
и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимна 
ни бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за 
мо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и п 
права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан  
ам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S 
ло плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посу 
гули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дан 
ожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирн 
ну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пр 
ћи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, је 
 две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч  
</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо  
унила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева з 
а је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе св 
ђа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула 
 <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма н 
о заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> 
 ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, 
га.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је он 
е он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинил 
е опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће 
ено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све шт 
е ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себ 
је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: крун 
о је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој 
же па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јасн 
S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега 
ма у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву  
нат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете иск 
м животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у 
ио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <p 
а људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не 
 на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да  
лака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бел 
р окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изуз 
ти на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Пре 
ело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с к 
питљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — ре 
а, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p> 
лицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на  
 закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, чов 
лену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} 
сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиск 
страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка 
хтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежн 
ланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> 
 света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Ба 
је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељив 
ог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују  
иви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћу 
ецом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са ка 
да је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове р 
а како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у  
ваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о г 
, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, 
вар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, до 
у се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после 
кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој по 
рилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би 
 чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што 
 госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све 
 Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са 
ве тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје  
 ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета б 
а знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице,  
{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред,  
срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним ма 
јом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Ла 
жио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зн 
олести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Преста 
сна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са сво 
алица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Ни 
и тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, как 
 су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, у 
 спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине 
</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} О 
к и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Боси 
р Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захо 
ли.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је 
да је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свак 
а сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме п 
ло по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} 
а како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође 
{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му же 
 већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не пот 
оји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било ј 
p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме жив 
а свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Ст 
дговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпо 
 кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што  
је Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добр 
си свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је бесне 
дина главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је 
у. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила! 
ега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом. 
овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач  
е опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа 
ску као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних  
ме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у кошта 
њигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, шт 
које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то 
а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки к 
ао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" 
, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а 
рк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још дв 
и.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут в 
 трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од 
ма, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш 
 и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућ 
, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пус 
ско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По  
 у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако з 
арице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на оч 
, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка  
p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то 
иљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са с 
више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је  
} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики 
пут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече поши 
ење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова  
ном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор С 
а Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на в 
корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана как 
је беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну на 
аноје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ов 
 био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често  
ст и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</ 
ахваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите  
 је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разлив 
ство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сва 
међе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома с 
разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би  
азао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио 
 гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шума 
е дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} 
 и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <p 
слима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p> 
 срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши  
ла села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на а 
и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до  
брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну  
е неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, при 
е са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гл 
и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ак 
д је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и 
није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за  
није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица  
 тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваља 
 под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра  
сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њези 
 је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се  
 племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја  
зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу 
и рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} 
и.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људим 
вној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, госп 
{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему 
Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p>  
.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном п 
 позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од п 
, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпо 
ра по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија.  
 доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У ра 
на, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек 
{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био 
.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да ч 
овица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама рад 
октор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што в 
на јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схва 
је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим  
ивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким зл 
шло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p 
то нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и ста 
 с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приме 
била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осм 
ара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет прету 
ком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женам 
 /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа 
Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе 
н рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први д 
>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас 
опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек  
тно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мал 
аслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом 
вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Докт 
је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младе 
ствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само иск 
 опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цве 
 уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу —  
о рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избега 
ву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро н 
осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, 
p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> 
ла разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила  
ичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога вес 
устио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкива 
њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, 
предак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајн 
а пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с 
хој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост с 
знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена 
она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смер 
ме који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији к 
вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ 
иви.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако доб 
ао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећ 
 дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка н 
шку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Бо 
а нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} 
 <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на у 
душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да пр 
ла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело. 
о, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби с 
 нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади 
 маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак сваком 
то да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у пе 
 десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, н 
плашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу 
/hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има 
 кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>—  
столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— 
сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом он 
тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> < 
воју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу 
.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек 
ноје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Ма 
а је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није ник 
у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није на 
ок вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкали 
>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћиц 
сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са пл 
еће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, каз 
уву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} 
и но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> про 
је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ шт 
 је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осет 
Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њези 
е му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, стра 
ктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда 
о, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први п 
зва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у вел 
ози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по 
иди свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац са 
 су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их  
ао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</ 
себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти 
их које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код к 
 грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто пораст 
ћ је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у п 
а у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловко 
еда на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и жи 
да.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај па 
бе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и н 
 друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокорав 
питаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица у 
лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако 
а себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно 
о да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће њег 
те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си д 
 и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих  
ци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> 
оје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме 
 руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подс 
орена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше 
 би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испре 
јко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али  
и тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само  
дали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара  
о године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патни 
Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гр 
 он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао  
на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да не 
еба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p 
че највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине до 
и већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутурича 
 растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је би 
 ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао 
— као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама 
ју кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често з 
га није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са уг 
а улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све 
е као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>—  
а сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по 
то посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на ст 
и Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики ј 
сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмари 
 госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јо 
а дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S 
ле неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јо 
p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом 
а својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топ 
, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку,  
 — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно  
п диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетиво 
луг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притисну 
ледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и са 
p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак сву 
title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала нај 
рцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла р 
је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љ 
ораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже,  
а је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога 
Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће сте 
важи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала н 
у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се н 
 лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег б 
ето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у  
таноје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га 
 казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе 
tle>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избор 
итни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb  
ек како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се пови 
а је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвез 
 малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клону 
 не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин пошт 
ра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није ни 
ди доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку  
S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки 
 поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете 
 твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја 
 вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он  
Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> < 
забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешт 
 Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити. 
ише, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана 
убица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су 
шала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни леч 
е већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула 
оме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и нај 
у млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу мл 
 чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада н 
намо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба  
/p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест,  
> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што б 
да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. св 
када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изу 
о да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звез 
егове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима 
 ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш. 
рцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођиц 
сподар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран чо 
ко сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист 
лих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио 
а, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо  
о колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој долик 
 духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је  
нако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се ч 
ше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахну 
ло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, 
начко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, 
у трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада  
лагослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се  
ирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведр 
д облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомил 
а кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и ком 
пло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета  
ем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским 
о у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Док 
 његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје усп 
е <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила  
када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први о 
S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојз 
а им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и 
ебе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из 
ктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазић 
ао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо 
и очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека ти 
т година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије  
траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори 
ас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добр 
војим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су осл 
сио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p 
 да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док  
о мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство. 
ма дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милан 
 главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је 
аљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у ста 
вицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури 
ће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“< 
b n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, 
редлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре у 
апом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни пом 
м котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <p 
134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — ле 
дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Ст 
потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику,  
 некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у 
р је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већино 
града, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, на 
ну Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} К 
 Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко са 
 иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да 
и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на ш 
 два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрв 
бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако 
огле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мо 
та и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рад 
оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растал 
и, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су инте 
ни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор 
е отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову  
а.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а  
/p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито —  
ли на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се т 
први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме  
ку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где 
у жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Ју 
два могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и  
S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. —  
и пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станој 
а по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу  
молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му 
је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу  
ј општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општи 
а премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде  
је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла. 
ву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једно 
 дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није до 
е важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече: 
> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не см 
у и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све с 
усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате!  
ала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од 
дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.< 
ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај к 
 хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не 
а Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господств 
говори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-М 
<p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>—  
то га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет 
но платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне ду 
 Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, 
ске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у прос 
де берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко бра 
да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну 
им варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем бро 
 да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чист 
х Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви го 
 јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати  
го мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си урани 
ље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Бо 
мори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море,  
 је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне с 
прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на  
 више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не н 
Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љуб 
с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуб 
{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав та 
ора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно к 
недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе  
својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији 
сити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, 
рануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мал 
/p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је 
а.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— 
ти.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже п 
девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као д 
 је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваљ 
 да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне  
тета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћ 
мили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <p 
 то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља ј 
вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се п 
обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти и 
 Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка ј 
никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном хр 
је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари 
одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи све 
оме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски нег 
је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеванови 
неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па  
цар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману 
ави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љуби 
и му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, 
 вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипа 
, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један  
и!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Мл 
дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p 
 било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адво 
чима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не  
осети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду  
ети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би о 
Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n=" 
 помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа  
сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, го 
ву стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, ко 
девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у  
идене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Сте 
 <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, ал 
т, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек 
лепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћ 
је од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је п 
роводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има ј 
 поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о  
 што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетак 
дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом. 
е на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је 
црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезин 
, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, 
а људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима 
му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чек 
колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ 
дњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако  
ече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу  
о.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У  
амо још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по по 
а, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не м 
ашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у неде 
мах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се ч 
ић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаво 
>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на ко 
к је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих 
ј се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла зми 
Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар ви 
 уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затрес 
 за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против 
би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Б 
 месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од 
и!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају 
га воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни  
 очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према млад 
</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у 
ки ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још  
р није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то  
и штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бо 
 за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из врећ 
Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али бо 
 је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи. 
ран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме мес 
— најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, др 
омаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста 
к руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слу 
н.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник  
 да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пу 
 дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на т 
 пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео 
уће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и гос 
радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља. 
аш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, до 
је — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у  
ољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још 
> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше ко 
 год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговц 
ад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, моли 
нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла 
 недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао 
писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле 
о је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> 
>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виног 
а уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} И 
и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> < 
оје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</ 
арошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лоз 
октор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако 
аје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла 
ни већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац 
е предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише не 
 задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба 
у основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако  
</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите з 
а.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title> 
p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало  
ас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, поте 
бнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S 
не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi 
дњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</tit 
нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — реч 
зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као 
 оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригор 
да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га  
у је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шт 
оста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— 
 што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуг 
да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као  
се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика 
— навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, 
је нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и њ 
 а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на нев 
 играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и 
но је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију 
помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после св 
па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде 
о је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља п 
и се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица пог 
је шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као шт 
с опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша 
сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милк 
жу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма д 
и да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у 
Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао  
е горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме  
 својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} П 
о човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од са 
?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се 
ало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за 
 жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић о 
детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине  
своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари тво 
 сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано гла 
 је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, ј 
е звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и г 
стови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз  
 чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и пре 
и.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина 
а да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — 
мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће  
отово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први туто 
таде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо 
у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p 
и је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако са 
ред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће пон 
у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје  
од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је от 
је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дођ 
сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим  
нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија п 
при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на 
да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S}  
евати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је  
та са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуд 
је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — разм 
еки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па  
>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему 
м предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совр 
и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врат 
ако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с реза 
сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, за 
 ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже сво 
у готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики з 
 — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јо 
 знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше у 
 то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је  
Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S}  
е пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке 
ућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће б 
лико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, у 
 на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, 
вукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Бл 
де „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, 
о већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јо 
пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни 
змакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпев 
лико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а шт 
S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постига 
зно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицо 
> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си л 
гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспита 
зић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век. 
Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће з 
а две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија  
ренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа 
ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају  
 гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} 
; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p 
> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрело 
је она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у живо 
 земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате,  
премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све 
head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била ј 
 су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти зву 
мајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је  
>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће,  
исти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе 
оме ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело з 
попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћер 
 Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још 
га жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће 
е Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида с 
б да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше  
 лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Вид 
тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако не 
 <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и  
е из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а  
мучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} В 
весела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитс 
 разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш 
е као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, траја 
<pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитал 
 плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храс 
на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази  
те гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у в 
сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да  
ве самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке к 
његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрин 
а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били 
ечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз ње 
 рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љ 
на божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена  
ом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором леб 
ројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Стано 
ад тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читањ 
тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе 
</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, к 
наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, н 
ад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и 
промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвес 
се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма д 
под руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времен 
н на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станој 
добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава 
е узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер  
на Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће о 
> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је 
аспламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S 
 тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве 
шао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Он 
исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кид 
S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узл 
— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили но 
о обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око т 
 док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су 
си о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јо 
ренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девоја 
и Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из  
Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На 
реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} 
о дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се 
 је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се бо 
<title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки 
њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често  
ла је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заноси 
плашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Ст 
аља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи а 
видети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку 
кла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима 
да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту 
спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— П 
ућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је 
д куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</ 
вима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије ру 
 је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од сти 
ла.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се  
Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим пог 
 дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сам 
вету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако 
ећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госп 
ди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе о 
ћем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју  
бунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девој 
ђа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина  
се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n 
 је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелен 
{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њо 
ро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ре 
ка нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није  
<p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто доб 
} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са че 
 можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда н 
Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога 
 па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се 
В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле ст 
ао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади докто 
 се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао  
ерење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговар 
 мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаш 
 Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не  
> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио 
желео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год 
ка тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледал 
рема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно 
 снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све п 
 крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „мило 
адимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није т 
 унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слаб 
тра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе  
} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи о 
шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти так 
мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, поп 
илима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћ 
е осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} От 
раст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим рамено 
 је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.< 
то осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>С 
 сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p> 
тор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубиц 
она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а 
 даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славу 
 неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју 
 испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се п 
ра са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови 
ок у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у  
иска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу  
а је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду. 
</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас 
а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се док 
о.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Н 
мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу млад 
ете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} 
само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — реч 
ечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па  
т као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Ка 
ћ је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> 
{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сла 
о њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба о 
раде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обав 
 орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпо 
ја зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом ба 
гнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче  
ажно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Л 
а кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних  
ачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше од 
ну понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у св 
 Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235"  
т куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по с 
ила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љу 
с тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је  
гија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики гос 
 живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав  
у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адво 
 „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе ру 
ана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не про 
гледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бр 
ри све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто 
оју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима даним 
о деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једн 
. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су п 
у.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко с 
у, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка  
есто и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву в 
ктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, ка 
разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је  
</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали 
ела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је до 
 то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове с 
„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници дон 
Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор С 
ло.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама ж 
отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати  
ладенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки д 
Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спа 
<p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то с 
/p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осу 
 би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје бе 
оше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор 
 <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забу 
 обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица 
1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али с 
трила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда 
з ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто п 
терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, попла 
о посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изј 
ербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао 
 ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фи 
слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне к 
справљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко  
ље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да  
 и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љуб 
 Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мал 
им лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече докто 
кога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па 
ди као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њ 
шти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана 
Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у 
поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога  
е тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се 
е ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже 
о доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод п 
тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да 
нила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за  
у.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, 
ала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу 
адили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе 
тицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је ј 
ја се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао ј 
за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намеш 
м, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала д 
м заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допус 
ка врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета. 
е, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице до 
ема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах 
 играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда 
. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће до 
ор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе. 
окне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме с 
д изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће ја 
ка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба 
 час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко  
тари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецвета 
теше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало дру 
 могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није би 
да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збив 
ога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце  
не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице с 
што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше т 
своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Стано 
е млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да 
војима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који ј 
 најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва пр 
ане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на плани 
ора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по го 
 гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није за 
на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађ 
 галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— 
а ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу 
 у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Мла 
га, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по не 
а први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и ж 
године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, а 
а три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му 
ајбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је 
о срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најт 
и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде пошт 
Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима го 
о шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што т 
ту дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па д 
p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су  
ински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га заустав 
на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким к 
с није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње 
но кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем д 
ва лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Г 
ац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а 
сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.< 
уци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S 
 себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, д 
о није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љуби 
је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе с 
к има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко 
у и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кук 
 никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једн 
есто су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте де 
 изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажму 
ло је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је 
д се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, 
евојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па  
> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпо 
 јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да 
не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио  
/p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — до 
био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху  
а чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.< 
з њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом 
скоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кол 
та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шу 
мљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска рата 
све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа по 
е ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смис 
 где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље св 
 се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом 
 у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S}  
рио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога  
авуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S 
 нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па 
ло кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што б 
а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила  
воје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он ст 
кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме  
ајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје 
га ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му 
pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је как 
 <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стањ 
 остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине  
ји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека  
 Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило  
есма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава грај 
 полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни ко 
ки, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S}  
дне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су 
е окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога де 
 имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гр 
е запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану с 
ни, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, н 
је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на 
целарију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госп 
Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љуб 
е потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S 
в на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, 
ак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шеста 
је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ра 
 да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада  
шћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа ав 
Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна кол 
S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S 
е „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Ба 
олом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беш 
оветним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом св 
аман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци с 
 и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </d 
о да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњ 
арије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором 
а ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише  
 <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору  
тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њ 
под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако кол 
 рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није  
 /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад и 
 докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренул 
на и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да 
д су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у сво 
усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је 
лине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, 
у кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а 
 и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу сво 
 сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом н 
 смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме к 
лих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Онома 
итим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац ко 
што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p> 
ц: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја 
 њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу бе 
авра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плес 
е неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној. 
извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса б 
 шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Мил 
ко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја с 
 низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто 
} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када бл 
 главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји 
не а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.< 
брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа пр 
ићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун н 
спођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и 
ахукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је 
нијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист це 
у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем 
 то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно 
да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити 
агрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, к 
ш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће дом 
> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, 
у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не  
пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је  
 и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p 
 кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — 
где не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Пр 
це; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде пр 
ке наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако  
 заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Л 
 право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ов 
асак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све бли 
да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} 
ек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, б 
и тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као н 
е да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици ле 
 за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло  
да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дот 
ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују 
а урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да  
ћ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра п 
 по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у р 
 већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда  
ме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеже 
прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало до 
S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окре 
Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да  
вра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату. 
 Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно 
се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место пра 
окрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихват 
Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих  
а болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику,  
! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа из 
пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Д 
анда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за д 
и госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видић 
ма пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате как 
енела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шт 
се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи 
месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој ре 
 седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: о 
идајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криз 
ија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са  
 зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у ж 
онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога н 
ше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји 
— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помо 
<p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пла 
ете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи 
мо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје  
} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа  
вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва 
мају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по стар 
гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам 
чак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржа 
ју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст 
њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо,  
Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас с 
се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p 
данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана 
а светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођ 
{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба 
, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Бо 
вце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он  
ћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на б 
ти.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд  
у се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуг 
ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, м 
о је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре 
 —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p> 
 чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори на 
 ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као шт 
бодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек т 
 дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихва 
инограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк- 
 рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе осл 
 — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на 
ити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не 
 ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, ко 
самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Узда 
нциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај пан 
 било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, пр 
лан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попа 
у што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо о 
 нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог с 
 n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита коли 
>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{ 
рову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друг 
{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не з 
b n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те  
 устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то тр 
 по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са 
 каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p>  
ао рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шак 
радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ва 
друга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грл 
о и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} С 
да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће 
већа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удеси 
а натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{ 
послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у 
 за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако  
о, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шт 
рагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала 
 воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци  
p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, 
о се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, н 
p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место 
, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља ун 
а и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење  
 ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диж 
ћ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију теш 
и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се о 
а, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати  
згледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се  
хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Лов 
Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула  
д тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман 
ао даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и 
 немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слатк 
ећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало 
ену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и ви 
мо њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C2. 
p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч.  
 њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, д 
око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћ 
ако пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лази 
да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на ово 
ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркл 
P18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Сав 
пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила усту 
, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да пре 
зора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки 
ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом р 
 улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само каш 
ане.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезим 
ки сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но 
је друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађа 
ве кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са с 
89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начини 
вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце њег 
и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: < 
знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је док 
н стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху де 
авим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо пре 
у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љу 
 свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоу 
жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје д 
, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — пла 
е мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зл 
.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> < 
аните се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим докторо 
тово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу  
 нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху глас 
ата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S 
с, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаш 
Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила  
ага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у мл 
ао гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали 
> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта ст 
Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</ 
Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и 
аше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те јо 
грејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела 
р Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога че 
 још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да  
ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од госп 
 сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као 
“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удов 
а умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и  
ке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и  
шљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их но 
 Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара  
иће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В 
ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути ч 
а клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, 
к-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући,  
е књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стре 
 стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, 
е они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе  
ет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово 
етан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би  
 поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о 
рили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у све 
стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор 
 ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју г 
 да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па 
шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика м 
ио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више  
На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу 
сти, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо дели 
 смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха по 
 ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо жив 
екога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стиг 
е да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој  
љи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по догов 
у.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, би 
а зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа иг 
ћ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене. 
уштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ћ 
ри кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сиш 
 пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор С 
руго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се бри 
 двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовиц 
 месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, к 
ахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински посло 
у не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је 
 поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све 
p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, ре 
у њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмањ 
а јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши 
иве.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не  
аучио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S}  
рено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситн 
пођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо 
убица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целом 
е девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђ 
ијом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истрош 
ати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да у 
е?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чис 
 Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Е 
ћу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се ла 
Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да  
окторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само  
ога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још не 
рећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као 
менилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло  
 Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ве 
агати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла вољ 
м да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„С 
о.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га 
м читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће  
а ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да  
ече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо 
 велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по с 
лица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. 
о крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећ 
ли па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник  
је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе пу 
itle> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова. 
еса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и  
 чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и  
авна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет 
 за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође го 
клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко  
дила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који 
 у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је 
а пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати дв 
 љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им 
а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак л 
пасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p 
 положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што ј 
} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно ср 
 животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови д 
 се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да њего 
, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно  
ене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се 
највише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бе 
ки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, не 
исао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим мес 
међу њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда 
а — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто д 
ши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није  
ова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него  
једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим 
надна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај 
тно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар к 
је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купил 
 При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, д 
меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо 
 да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и реч 
да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављ 
аву, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате,  
из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао 
о увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ов 
/> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским д 
га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p> 
це.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне ша 
ва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелог 
<p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо 
>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака надне 
 видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра 
ле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа н 
дне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узе 
{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ћ 
е.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Мила 
ј порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и 
? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која  
да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и вид 
ени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, 
 Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњег 
молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојни 
ога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као н 
> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се докт 
и, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се по 
p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у 
је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је нека 
ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у  
вера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — н 
р рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се  
бро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше  
 — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и 
 још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката 
и, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, би 
 виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И  
арта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као зем 
ги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец 
е пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још  
ој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их и 
а, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна ч 
 ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од ус 
ну букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; ту 
вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="11 
једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о  
, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која 
им неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под  
јка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће с 
ти госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући и 
о:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љ 
 да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у  
а Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео 
</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је ист 
p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита 
 и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, 
>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па 
м отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то  
 па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити  
ићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрх 
ођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; пре 
 крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — н 
ан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Посл 
 брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ 
p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу? 
се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па с 
госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те по 
хватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у т 
ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> 
амо не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осо 
е му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим 
} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод повр 
S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} 
ј брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом. 
ца болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја ме 
еђали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не д 
амо нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога 
 колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има с 
је по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а  
 прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S 
и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Мила 
ци и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а 
.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића. 
p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за к 
> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и до 
а срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину  
 нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко 
 што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је теш 
 кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети  
ћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до сел 
свршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одреши 
о из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о  
ши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p> 
ту у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Јед 
{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, за 
и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа  
ше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутр 
, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када  
{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне де 
учи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Стан 
 имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће —  
ам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек  
 ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш т 
инфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију с 
м пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Не 
о јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њо 
да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше о 
аместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да  
о и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читав 
>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци  
.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</ 
уг да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по  
пада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори оч 
и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, 
е скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> 
те се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас дв 
 га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из  
 прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу 
о топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p 
 младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђ 
 рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у  
у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S 
 није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда з 
ом шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју 
т као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти 
нове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирај 
о срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано з 
у, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен у 
ј ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто оби 
године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шт 
</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — на 
цу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка  
стих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива ср 
 ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p 
и ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и  
скало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — т 
 прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу с 
и ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан —  
аду удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p 
ушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на ур 
>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло з 
годи како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Жен 
 умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе 
а ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око в 
 души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту у 
не срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} 
погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођ 
о свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична ми 
е <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој 
 пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је у 
 да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма 
 је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше са 
 нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесн 
 Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S 
убица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире как 
мохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, к 
слова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p> 
 да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли 
ла маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може уч 
ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу 
 </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и ста 
шили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћ 
убица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином о 
ј се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама  
е вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна 
 па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавал 
о лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на све 
одила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском  
разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи 
 окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече пог 
ујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, д 
 правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор 
 бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктор 
т хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако узд 
рошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На пу 
неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто  
 <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој  
остива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црном 
на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, 
слови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да по 
е по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склоп 
 вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ва 
ога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна са 
дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том  
к замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му д 
<p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу св 
ђа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива ј 
 ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У бе 
о заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А  
нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је 
ине знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала 
ицом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрве 
промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у груди 
етање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболе 
е своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, 
аљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо 
{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним  
 Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој поми 
а не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два  
 телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рек 
е стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом 
ар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је оч 
а мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању  
 да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе 
да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.< 
слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуш 
сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и за 
н покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је по 
ету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која зна 
ица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али 
S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савк 
 дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође 
же удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје 
олико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Д 
је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око т 
оди“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{ 
 су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и  
 сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву  
раваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потај 
 ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> 
рава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} 
ор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да с 
} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече м 
госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> 
а се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> < 
 глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длак 
клињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи гор 
</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — р 
ких кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући 
ће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе св 
реће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђац 
ања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био  
вету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала сво 
 у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени 
{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све  
збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p> 
Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није  
’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, за 
је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате  
Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке забл 
 вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на  
 застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— 
аиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица ва 
 Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244"  
 најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете  
не!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у с 
је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> 
} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} 
алосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа ра 
 опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа,  
p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по с 
робу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео  
> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да? 
 крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копао 
сти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на та 
ого учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгр 
Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам  
реба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо у 
огом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана  
да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка ст 
певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршн 
 страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом 
у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. С 
овци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске в 
а у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање 
рошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео л 
 на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на  
отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање < 
о су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то ф 
на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} Пос 
се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танк 
 то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираш 
аставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је ц 
што се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је обра 
тојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана 
гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и  
и дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостив 
о друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче 
ко је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је д 
ј овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред ње 
је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — 
ја.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли 
p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час о 
 претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Мо 
 кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали  
 — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници 
да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то докт 
p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не прим 
реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд 
 животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <d 
није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чист 
етве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напреза 
ога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато  
ише, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравит 
 ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо  
ају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> < 
ица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је бил 
ајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постој 
они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужно 
је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p>  
дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу полити 
чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркањ 
о је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу  
чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти о 
на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ћ 
у нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеос 
авеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Ожени 
очињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину 
 најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пр 
а им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па с 
ата а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p 
творио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао 
ву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести п 
ор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето но 
кши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Зби 
о загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада д 
познати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој м 
ушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу 
е са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим ок 
м, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} 
 и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио 
 дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на д 
ива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако  
вици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S 
ојих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану го 
о потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у 
 лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као п 
исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb  
рополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће докто 
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њ 
рос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му б 
астане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„ 
— али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази 
 сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један ис 
ве похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи. 
етио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Д 
>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Сусе 
{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица 
 Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љу 
о пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, само 
а брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српск 
о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на дива 
 — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да 
о је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи суто 
д саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Кој 
главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што  
у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни 
пак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило 
 нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Ис 
тупила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога  
.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве 
 су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пођ 
ве то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему 
 n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао  
бије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца 
d> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је п 
ишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је п 
чи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота 
век“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим сус 
Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и М 
самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129 
} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је сила 
ије ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обр 
икну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео  
руштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зв 
нимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санд 
би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепо 
о познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се,  
ека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио с 
ош вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са  
ом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да им 
ну дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да  
упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био пог 
егала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. бил 
 се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води упра 
први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду  
роз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њез 
као у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} С 
.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врли 
 <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну 
агом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајнос 
 из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у п 
е ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради 
"154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та т 
 не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи 
ла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сум 
 се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{ 
односи велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заи 
то.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти гла 
 крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке посло 
 моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби 
није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће н 
.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке н 
 бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да 
 што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, ј 
о винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачиц 
7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по н 
имало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како с 
та.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао 
оре — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — реч 
но, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори 
 и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био  
један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће св 
 је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то б 
у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само 
тору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у док 
на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије 
куцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у сва 
е одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али м 
хтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} 
 пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље 
 сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прв 
дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} 
 <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазић 
ка.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабр 
ени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p 
уми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто оте 
 по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш 
зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки  
гледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накостр 
доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би до 
ином столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном прил 
и устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> 
анос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није 
ликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она б 
е Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, д 
ицу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером 
ало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах пр 
следње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми  
Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их р 
водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај њег 
} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{ 
девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матер 
к је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} В 
пођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, н 
ктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана  
 паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се св 
ба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се пл 
ј потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, б 
ињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас зад 
на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није  
да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече се 
ваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је бољ 
и, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Милано 
а-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била са 
м чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, поз 
и свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њ 
ни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхта 
ко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио  
ту се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p>  
ни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у  
ће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ до 
оспођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} По 
 у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде ла 
ца и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" />  
данпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно д 
м да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од оч 
а руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у виногра 
п отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код  
умарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удај 
 несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло  
жије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима жи 
ној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је проша 
умешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом 
брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са пр 
е позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из гос 
урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јак 
 коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах по 
и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} 
гових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и сво 
 је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоск 
ј је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толи 
к се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, кој 
. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пре 
ођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још ј 
“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и поз 
а образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се о 
мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца на 
вој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{ 
очекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био м 
азбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у 
јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жив 
 не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу з 
>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одат 
ислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а  
а зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p>  
ктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежн 
мишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p 
ш данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господ 
ну, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љу 
то суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — реч 
свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благ 
ди лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешк 
елу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти н 
пођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла 
е послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} 
цу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине 
се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да  
дама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку ни 
 лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њ 
ава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко. 
а.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто < 
 поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло,  
 бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућам 
 — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање о 
добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p>  
 јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> да 
није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица  
 и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жен 
„јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко  
о <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — ал 
ра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би 
ме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жил 
обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би 
осу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз рам 
ехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од обр 
у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Завр 
бицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беш 
ветини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада док 
а часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Ти 
</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет годи 
дравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад ба 
ћ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске  
ме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> 
о из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а т 
у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је ж 
ну своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка заж 
</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би ј 
во да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је њего 
 доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је н 
ан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Ј 
ако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске ж 
аната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео  
справи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или о 
тор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио  
елико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Ме 
ећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груд 
гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година 
ке љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сија 
о није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању о 
су су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је 
{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још  
не.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажа 
о са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила  
десет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се 
сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он 
тварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у с 
тане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуно 
и и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би  
p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после  
све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још н 
о су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој дома 
 мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаш 
pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Зас 
 хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају 
ва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у  
томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, друг 
олако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега с 
октора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он пис 
ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мис 
и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху пор 
тке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече 
игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што с 
накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају 
наш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситн 
у, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни пом 
p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} 
о — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која  
гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме 
Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, 
оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што  
вакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. з 
ица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао 
 а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се  
звадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, од 
а да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ст 
 бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара мес 
ер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила  
ш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S 
застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко ј 
дине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што ра 
 издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га ј 
о је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела с 
сине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> 
е налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри 
ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита. 
 завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Ман 
а као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечк 
ричању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођи 
нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господ 
ла је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако 
рца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући 
грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе 
 ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — 
p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дис 
ама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана  
хватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јо 
жала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но 
да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! 
ка, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је 
д то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни мом 
{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S 
му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љ 
, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком т 
 Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје млад 
 са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спр 
иво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Сан 
пша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га к 
тор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа 
ије ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклек 
 да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио 
>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљ 
До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине 
за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста,  
било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет 
хтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p 
иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан 
 са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други  
ој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша ж 
у његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао п 
 њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно 
е био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, б 
ко ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, н 
>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика 
ика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Др 
ог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Ста 
ка бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало 
{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа го 
аволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко  
а а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући. 
Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} 
е у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао 
 непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један ро 
избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да 
ни у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима м 
тир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи  
е једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би ми 
ју брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе 
ђа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле  
ајрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући 
 па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико и 
 настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је 
ви није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то с 
Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са св 
да сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек 
b n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је  
Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да т 
смарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како  
 је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, а 
и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан  
"39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попи 
 и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле к 
у јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните 
ко поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је с 
сти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни ре 
 Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, 
S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу ч 
лушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више при 
ије дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, 
рк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} 
х ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову о 
а се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су  
је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно  
ноје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на бреж 
 само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути д 
енуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S}  
другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову само 
гаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно 
кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим г 
својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претрес 
 почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p 
му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди и 
ац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођ 
животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} И 
 топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкав 
S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску  
ету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега к 
зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјад 
Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љ 
оже да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, 
ин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни 
ну није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега 
илан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоме 
у је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он  
а: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знад 
рко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијах 
ић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Б 
може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му ж 
ређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи г 
 солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре  
обом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је  
, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако  
у било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окр 
 изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па он 
па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песм 
 то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годи 
е се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остал 
е на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као  
зићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта,  
 и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не з 
 се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога ј 
м!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него  
олим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> 
 бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле мл 
о.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина.  
знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Ром 
е бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је  
и, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то ша 
p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда 
е ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан п 
е.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања 
 има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилник 
или а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места. 
 зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чу 
једно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је 
рошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика 
 Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, он 
ле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ак 
чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не вид 
 ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по је 
спођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један  
 на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p>  
 да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но 
> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли чита 
мена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> 
х дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да ј 
ћ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се  
њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се 
зић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбољ 
 мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила  
пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Ка 
н; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу свет 
ову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у жи 
 не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју  
 девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека ба 
/p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сит 
утала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уо 
прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо 
удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва 
а својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другог 
шкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није 
чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама 
У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућ 
то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао н 
о да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играл 
 те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца  
 два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем 
 чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето 
у Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, д 
>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишка 
разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први  
. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У сел 
у дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из окол 
чине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу 
засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила д 
в.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико  
набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике м 
га му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко 
е буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Ва 
а Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођ 
 видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је  
ло девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да  
узме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су гов 
вка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељ 
ајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису  
ead> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојн 
и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да  
ала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда  
д миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад с 
је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кр 
вој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Март 
ад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре. 
 годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, исто 
окојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је ис 
 један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити 
pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве 
рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се  
госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је 
ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му  
поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма как 
ше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из дру 
су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да и 
тромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек 
гију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље ме 
ило избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Ј 
p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општин 
з кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па  
ече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбуно 
 се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код ку 
у они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје свато 
вање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било љ 
м су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стев 
 са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и  
један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по ц 
војом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којо 
аги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба  
 /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио 
" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин 
е књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвирив 
оса — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S 
рже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њи 
тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само д 
 што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине з 
 — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у н 
p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку. 
адионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева лис 
 све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један о 
суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у проз 
S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвиј 
ге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-санд 
онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктор 
 како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два с 
огу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p 
 У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну г 
мену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд 
/p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим к 
, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био док 
А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да 
би за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекал 
негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ! 
мо слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — р 
д кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стева 
Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и ос 
е Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу н 
усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у  
 уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У це 
о срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ак 
ознаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љуб 
 да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пеш 
тану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десет 
 сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица  
" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се сме 
 бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога 
место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу  
еброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме 
че: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника,  
{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара 
овеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини к 
} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и 
о мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p 
ечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку 
S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се жу 
 суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Р 
стом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гор 
о Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у  
дисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца  
и.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треб 
ла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лази 
ву кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах ј 
риклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога  
ане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје 
требљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију по 
ер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циган 
јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сум 
ечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" / 
сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје п 
ко је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата пи 
ет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ сп 
„јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, д 
 су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двој 
олесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже  
 тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничи 
ечи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности 
 Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма 
а.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу  
 рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се п 
бором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога боле 
 су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p> 
 више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је с 
а.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју ц 
 мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто 
га, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу кос 
дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n=" 
ој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежи 
правила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи на 
из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела н 
чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је  
отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новац 
бра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - ал 
 састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је  
 госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу  
латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме  
ије речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није 
а живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда сл 
-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео  
шаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће ј 
ацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу уп 
чи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то  
у јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сва 
руји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Докто 
лости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју  
ад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да ј 
оче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да  
p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано  
 Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пр 
рота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонул 
уља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе  
 на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, 
здуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Е 
авао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа 
 другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће 
уне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга 
јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја ре 
е ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктор 
таве ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Ал 
прва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се дана 
најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне  
 хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба 
ица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и при 
} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун уд 
S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чист 
нако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла  
} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као  
во у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} 
је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго 
колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и оп 
животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљин 
не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порок 
рипазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку 
ши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехоти 
ти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живо 
ера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумл 
оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним р 
<p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица б 
на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ов 
ено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив ил 
="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица  
знова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове 
! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватић 
 <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо плати 
<p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што  
ам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{ 
ред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе мес 
" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за 
то сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице к 
S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ о 
уди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, 
к што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући,  
Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, п 
оље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече  
а из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док 
иромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни к 
се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милк 
на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућ 
стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак 
често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса бриж 
 у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер м 
рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Докто 
p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа 
 Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још в 
ти као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема т 
е у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> 
 крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разг 
те лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасно 
ју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене вел 
у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој ру 
не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви 
ући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Докто 
че нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио 
p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом  
ник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по ма 
ло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим в 
ара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселог 
ску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој п 
мо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду 
рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је г 
ан није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запал 
p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља нек 
>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треб 
ли бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум шт 
S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој  
воју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се бр 
“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, ал 
S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p>  
 је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.< 
то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица б 
ма је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; по 
 неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, з 
> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако 
/p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му 
стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бит 
ри.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћеб 
реко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Ац 
а се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе д 
 у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу,  
и, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ зна 
ње, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чу 
 често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у  
" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу 
зе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам та 
нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Ју 
Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S}  
p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чу 
гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учи 
ор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанп 
мти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Ж 
рцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дан 
<p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни вид 
 Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рај 
ићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано  
ље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео пре 
ада је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S 
е цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изи 
 дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго ј 
па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жу 
арошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, би 
 врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Ка 
 устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп 
ува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час н 
p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звез 
и — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњак 
 као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће  
је ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један пог 
о дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Т 
му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од бе 
 но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, ко 
 болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на 
ло до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мар 
.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером  
чи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем  
 ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се  
ачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из пото 
Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихо 
 журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстал 
последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дуб 
толицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам  
ренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.< 
е у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на  
уло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натаро 
речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме уб 
њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Су 
е још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из 
ега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и ј 
к сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах  
 се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по  
сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, в 
а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје ба 
. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брег 
 зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то ник 
ш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома 
то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли 
је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.< 
рагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су 
варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и п 
 живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ  
ило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла ра 
лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећ 
ни, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у сво 
{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога 
сом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</h 
на и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још 
 дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруч 
И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину 
но ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу сн 
2.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије 
падне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из прек 
чула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за докто 
та је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан ис 
е на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клеп 
pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је 
ђи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при ча 
е прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устал 
браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да про 
етлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али гл 
а подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла  
црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<t 
ло у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер ве 
/p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојн 
лавни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за жив 
долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манас 
 помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио 
 друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том ве 
 беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала  
е — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хл 
озор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у груди 
јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У то 
да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом бил 
 је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео  
 једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао  
еснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. 
 се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад  
као свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у посл 
з Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш  
р Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Бос 
а и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њих 
p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све с 
другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац зв 
никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком д 
>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци 
дуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу  
ила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Нат 
осе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица 
се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не зауст 
 са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</ 
ако воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну  
 Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је н 
на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав  
 <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никад 
о.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote>  
уго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S 
 су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу завет 
ише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једн 
чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна 
орцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом 
ане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка,  
рава некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из о 
нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека  
 данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости 
до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче  
Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и 
пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа  
омче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло д 
ца је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се  
отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем сво 
кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла  
, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није т 
з сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је  
на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године у 
покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је г 
лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p 
лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ћ 
уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" / 
ца у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се 
</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој  
 љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми  
и.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својо 
ко потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{ 
 бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Жи 
еко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за д 
о већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као д 
а је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови жив 
="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љуби 
тор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека нео 
ек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> < 
а Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали 
 у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p> 
 помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући. 
сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас  
ике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе 
е тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак обла 
ању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле оч 
бе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, дола 
 поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:< 
а оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој 
се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њени 
? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана пос 
рца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако ј 
ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужа 
скога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у јед 
 па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је 
ло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била на 
е лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише  
ена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака свој 
 види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — при 
вају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким 
то бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њ 
у ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито —  
 ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила ваз 
ровој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а н 
ше се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па ка 
ажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са сво 
 се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, ј 
арта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на 
обро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату п 
у разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —-  
а и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко  
знајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „бри 
ану образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.< 
ати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него 
Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} П 
е знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које го 
у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг< 
јко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</titl 
> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у со 
огледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече до 
<p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у  
има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар м 
уха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекл 
 до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је ку 
ао девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се  
 рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зи 
 одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платит 
чу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — п 
ће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб  
ласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као ли 
ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама 
викивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{ 
ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек,  
 да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки  
се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те 
одсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић  
ам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав  
p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S 
{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <p 
ала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју др 
хирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар  
н весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p>  
 рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; пору 
то га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, 
ку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда  
ва.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>К 
прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта  
трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице  
м, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.< 
а својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће  
јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весе 
; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија  
гу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће ру 
с стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и ст 
<p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоће 
 уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти 
ћиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи жи 
у се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је ба 
то у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори М 
адовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа  
 Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>Н 
шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не  
ла га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на  
ма — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва шт 
 лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је т 
дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једв 
 у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога 
народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испре 
 као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом 
у клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрић 
истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила даре 
јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госп 
чекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још  
а нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од  
у тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљу 
сто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто с 
 Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</ 
се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним 
 мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак 
ова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсрет 
е зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повиј 
> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пен 
укву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да 
ула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица н 
раше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дво 
о.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врат 
о је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — 
има да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љу 
 тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његов 
д заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и н 
 се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих исп 
а једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, 
војке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега г 
рици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и п 
оложе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да  
 осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала  
 Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада свој 
 ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га пр 
лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се поди 
ла га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би 
S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете н 
ети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а дан 
тање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста 
 ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још н 
ише том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га  
дину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срц 
пе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести ле 
стите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота 
а оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо —  
ти и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко  
 то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Намес 
 па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу  
ираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати по 
десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господи 
вци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби  
оге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жар 
ало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њи 
 — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије 
јем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг о 
ућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попусти 
-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке врис 
де застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госп 
ди долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка так 
 двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Лов 
сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у  
знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па 
ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим т 
аном било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни с 
>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће та 
ња ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке ка 
} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да  
 Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи 
ма у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па х 
ти, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шт 
бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа 
 је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свет 
} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сја 
 песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На је 
 да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> < 
<p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни лега 
жно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту же 
<pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S 
 ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони 
ало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, ра 
госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љ 
> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет в 
љске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио н 
.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући 
и терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећ 
рича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; 
<head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је зду 
паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући дово 
ојом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та 
исма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна кр 
 сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га  
убица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке  
ецу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље 
да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је  
у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још дв 
 причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мал 
 онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом 
ој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка с 
ј кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лази 
а да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој  
ужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, 
га у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p 
</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не може 
 Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је  
када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад  
— рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велик 
неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разго 
само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>Пр 
 Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Н 
у своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктор 
 које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да из 
ћиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај ма 
паће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карлов 
састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно  
се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{ 
 то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; 
ст.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је бил 
касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је  
а али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички 
а да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно суср 
 му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</ 
вој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јо 
 суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега 
 и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> 
тао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана,  
хо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко ч 
аке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је ос 
.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућ 
их људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ћ 
а новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљи 
Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче  
ешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежа 
е сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим ра 
 не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S 
ница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах  
оту за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за жен 
ји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз т 
 све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ 
се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да запл 
ко да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, а 
пут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много  
ко које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сла 
и читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Ма 
се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гро 
писа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>К 
но плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа 
!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике 
амерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у  
тра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се 
аше у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше 
ме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне  
о се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово ра 
 миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је ву 
о. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити 
 брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе  
јко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња 
ући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му 
 госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, 
о је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часо 
о да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа 
јкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и ве 
а оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, ка 
орова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чис 
, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у с 
ка је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, 
 да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица 
плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неб 
моли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу сво 
најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазри 
ицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде 
и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би жив 
но небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену  
p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду 
ти готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју 
n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S 
му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко ј 
ве нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велик 
 догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се с 
се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, е 
а загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у до 
х петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{ 
ог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, 
одилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахн 
 узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор 
тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је  
ану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „ 
рно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет 
 беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n= 
ји.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованиј 
ита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш  
о да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка 
куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених р 
и на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — 
ок се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за т 
јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са докто 
а њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушки 
а је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то,  
латком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео ј 
мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — го 
ила сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш ка 
авка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као  
би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та  
 нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Гос 
приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људск 
еже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко п 
ири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>У 
 Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио  
ја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</ 
ас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе ру 
, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина  
е шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Зна 
песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} П 
 прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по 
 венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог  
ли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо  
н је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо  
ера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према  
а карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако стро 
 слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове св 
пише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их  
, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву,  
се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде 
— смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа —  
 а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас  
јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила тр 
глица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена,  
ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак 
у и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љуб 
скопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит ч 
 — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић пре 
 а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобро 
е она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попо 
ати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год  
води по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образо 
рагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марк 
, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђев 
{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан  
било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан мн 
 Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао ј 
ћа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капиј 
лу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на г 
>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни приј 
у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, госп 
други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав  
удиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто  
, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Ро 
к кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен  
е зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као  
родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљин 
ојој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну 
је задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пу 
, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно  
а уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, че 
— то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси де 
 га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чис 
старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош ум 
 и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадиј 
 дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо св 
ек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођ 
све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већ 
, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк 
 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} 
ме огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горе 
за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре нег 
одар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и к 
стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса 
, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих г 
о плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор н 
 у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изу 
деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; б 
клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у  
Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{ 
p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гу 
 буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не  
речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону 
 душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале б 
p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубиц 
/> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па о 
у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране б 
о минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опе 
уше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p>  
Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био 
{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срц 
и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе,  
ас нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно  
ости, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још  
леда у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Б 
здрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у ист 
вати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој  
один.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на да 
ко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати 
 има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда 
 народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на  
ашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, 
ало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи 
апређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћ 
ало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао 
божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена све 
тна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас м 
а диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу ист 
срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p 
 успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љу 
сто, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неиз 
му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем живот 
м диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна 
часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црн 
исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да ј 
 исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постељ 
 била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други т 
едало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешт 
тор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из 
И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио сво 
у — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} 
о али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за 
о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почи 
p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело 
’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми  
ена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="2 
.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека  
ме ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} 
евој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је 
 и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога в 
 руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижи 
пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситн 
окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и 
евачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад  
енутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец 
евито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки 
у несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном с 
атарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо 
екога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да у 
м џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стис 
јило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало по 
јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p> 
рк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило  
ила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигд 
p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко  
 у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога  
ко <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају ку 
д је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда. 
 и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и из 
 n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?< 
силити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, д 
о.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што и 
 Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Са 
је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био чо 
.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практи 
е у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновни 
Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одм 
 око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звер 
о дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз л 
аматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p 
сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутал 
и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том 
ка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љуби 
ана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре на 
</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је 
лару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре све 
 кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су 
у је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потм 
оме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, т 
 да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо 
асак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се  
ашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице изл 
лства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођо 
у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе 
ротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто сумор 
ња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах 
ог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту но 
> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов 
ји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Докто 
 неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" />  
е ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је пошто 
 темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од с 
мешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађ 
ош много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не ур 
а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла  
отеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не см 
а јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ро 
оме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по во 
ју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загре 
{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни пр 
5" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка 
 позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати 
у нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу 
стила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није нику 
спођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је в 
о час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни 
те шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Стан 
е правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њи 
те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дво 
отице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, м 
о да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их 
чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једн 
 исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Стар 
ињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно шт 
 је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене про 
мео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S}  
е и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита н 
амо другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било 
 крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не пр 
 са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ћ 
р и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе так 
S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта ид 
 страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју не 
је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти  
ка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се р 
е читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божић 
ји је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се крен 
ет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</ 
и како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили 
оло грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто  
 би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти  
естила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час ут 
ју извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат,  
чима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p>  
 дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Мар 
зила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црнома 
 па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је д 
девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса вр 
 јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Г 
о за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри  
да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се П 
крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео  
/p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она  
луша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирк 
вокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> < 
сетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да 
чне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> < 
пет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи 
ај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео буник 
итава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће док 
Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> < 
крадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнул 
она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор  
да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживел 
торовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она  
би.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, 
е у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, и 
ута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — ал 
е он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га  
о тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из 
та пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истр 
о са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благов 
била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци д 
ки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубок 
а часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова ра 
ка као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренута 
 се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу 
 косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У све 
кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога 
 је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечер 
ерет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и св 
 Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по сели 
азујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да ви 
.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него г 
тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кр 
, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај о 
а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> 
таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто 
один натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан 
о и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак  
та не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну  
дин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас плат 
ад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — 
школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном 
ла устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не миру 
прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто поср 
ва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p 
лу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо 
а плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу 
зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто си 
само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па ј 
, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Н 
n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био сво 
ђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор 
обом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цед 
више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо ј 
 са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пре 
дар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Су 
а туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи 
а бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је би 
дно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан бил 
шла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма как 
рво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришт 
раду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што  
вао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при  
рва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узви 
о кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је  
 из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „а 
 он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је  
ти изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, 
што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па о 
па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник п 
са са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио 
<p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то с 
 прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од на 
 кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, 
у још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи го 
ротину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прв 
е.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је с 
д хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се 
 госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</ 
 једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А ј 
ри моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој у 
дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти 
ти ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{ 
} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор С 
 нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — 
уна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна прет 
кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша  
е грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да с 
ца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, кал 
три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг зане 
 смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те 
о обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре  
 а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме  
т, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно 
у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити м 
 а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледа 
 што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у 
ву, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да 
 вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њим 
му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом 
 изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш н 
 јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образ 
у Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где  
 погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му  
адубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.< 
ко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у  
сту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од ње 
 чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити 
 су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи 
сто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали  
где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како ти 
што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — приб 
 је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да с 
тва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико 
 рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи ле 
паљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S}  
82_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару мате 
 пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У та 
ћ тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С 
је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у  
оспођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила  
а суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао р 
о забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету 
тог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али он 
Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у 
 човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу  
<p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сес 
а млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта 
 је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи  
тиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се м 
госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај 
њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{ 
е болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} 
је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> 
} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчев 
 оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један д 
ну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ р 
е сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка,  
/p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка  
м животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га оче 
/p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од  
шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће ј 
ијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше с 
ћ, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Р 
а часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, зада 
може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу 
наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, гд 
у на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пут 
 су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од те 
 — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p> 
{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ с 
. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик  
овољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и сусед 
ка.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} П 
у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним пог 
доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да  
 се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> дом 
ш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — 
Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су  
и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="21 
ином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи  
p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има с 
 дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћут 
<p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ п 
, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се киће 
х.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога  
ар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јади 
а година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није им 
ма његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} 
 чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које 
забере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, д 
и пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и нево 
 и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, 
а света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је сам 
} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге  
е млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној 
ну исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи 
е петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојк 
века, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да с 
ики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбур 
 само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повиј 
на провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у  
је снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне г 
 из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када на 
 није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао 
ва од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме вазду 
био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би река 
а је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она с 
је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год  
толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} 
ина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то  
алица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива г 
 па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госп 
младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, мој 
 што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p 
 ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замер 
 с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди д 
ити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће 
де госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа М 
о у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће 
била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити бољ 
о је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но в 
ник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си 
теве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно 
ати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао до 
имо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана он 
 Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих 
се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго 
тове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се ут 
ан ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари  
 Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао  
о пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкри 
ла је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је уми 
 имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока би 
ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише  
ad>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је по 
 вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује  
 одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за 
и пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, ал 
а је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до к 
 је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се о 
ило у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори 
у још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да < 
 тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свог 
 у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују 
вадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана чо 
ри сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио св 
а дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џак 
казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе ту 
 каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S}  
м за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију мла 
 по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се 
 човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и  
и тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је 
 из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опо 
S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десн 
" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махо 
ше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испе 
чи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га 
шим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у ови 
госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и  
е а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра до 
p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали  
к осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као шт 
ове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођ 
 грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше ј 
воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили! 
>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће с 
снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — 
ки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово пра 
јаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за 
Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беш 
ају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо 
а, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било 
, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је н 
 вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са двор 
 за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на ст 
таноје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и 
Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p 
рође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту д 
оспода.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога ст 
 бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и  
</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:< 
у.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она д 
ла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје 
ипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испр 
ве, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица  
p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга  
 <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у  
ики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту п 
лети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти  
свесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се 
дам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашл 
убичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре двор 
, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од 
обе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омањ 
. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два фор 
 удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много б 
ина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, 
и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, саз 
сти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да пости 
о у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али  
ку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пе 
д је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да к 
ака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад м 
олико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докт 
В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бро 
је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога 
ју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожа 
а преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опа 
а се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа 
 људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и изми 
уде да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; ш 
арко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара К 
 је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у св 
мислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти 
 не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат  
</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столи 
овица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госп 
итим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип 
ктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво ч 
249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станој 
нда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>С 
после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</ 
чајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p> 
је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{ 
постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па 
 сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ћ 
 за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, ш 
ћи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на тв 
 па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када 
S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не 
p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, нек 
 <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза вин 
чак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здра 
ирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто за 
ођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе 
 госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испуст 
ли чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар  
етном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p>  
и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао ово 
им грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину 
} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на т 
ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ћ 
в се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли  
руго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је би 
е стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, ш 
.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натр 
се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица напр 
за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.< 
пи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје  
једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или  
 испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а  
 онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Л 
ећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дет 
Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="21 
, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је 
отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а 
јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима о 
p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> < 
јином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би 
он кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи 
 Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога 
рошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рај 
у није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви  
 <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удо 
его да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање. 
рат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редо 
лима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и  
есницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати посту 
ожића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до прос 
урио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај  
/> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јо 
 може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце ј 
век пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Ф 
 Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас  
 и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, зн 
есме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни док 
 мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би 
есели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p> 
 се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно  
ре, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да 
 зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се 
"65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су с 
ла, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и  
о је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се т 
ојих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} К 
њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавил 
 <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он ве 
оспођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо,  
езда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту ка 
лаву.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други 
 пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од 
је од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она  
било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све  
 Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја с 
 јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb  
/p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пре 
аше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепом 
 прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у гр 
лан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку  
и откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> < 
она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу  
о је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига 
е куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отва 
 је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови п 
} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два св 
> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала 
не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се  
ао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим прили 
иже понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у  
ио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу г 
јче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече 
 је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао 
 ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света 
коро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тирипли 
 из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће и 
нчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив 
те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се  
и рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко  
е и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није н 
он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекај 
и су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — 
 већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и  
су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам 
амењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама 
ле зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Гото 
дрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n= 
вати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико 
у са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег 
а!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити 
то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засвет 
 нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала п 
ј имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима н 
ђе, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њ 
дна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да 
в па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни је 
лажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бит 
осподара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи  
испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су  
и звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И  
pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити н 
тева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S 
 сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, д 
 захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде ј 
 и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже 
 отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати 
ор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној  
је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стол 
во је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љуб 
и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у виногр 
ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У он 
Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници. 
 девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ћ 
сен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савц 
 поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице 
жа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћи 
ема њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила 
 и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и 
ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору  
 су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општин 
 све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то д 
шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сес 
ма куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко ба 
{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку харт 
.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је  
 чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на к 
ало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је 
лики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докт 
сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева 
оћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући 
"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпо 
p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече гр 
мућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић  
 неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе;  
аном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У ма 
муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој,  
у.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме р 
е је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечера 
 где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, к 
 је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S 
рловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше 
 да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} 
ње.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? 
х упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој  
а, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор  
к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је т 
овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Ла 
и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{ 
е ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те р 
еци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</h 
За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> 
рина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих,  
ико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели ма 
 им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где 
 ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Г 
мо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке 
</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у ц 
е туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути 
је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе жив 
оли, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош р 
ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов 
уке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу кој 
ошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне  
 гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење  
ч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица ни 
о ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор н 
е отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се пр 
так отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} 
троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Ч 
стану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначк 
ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу 
ога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само  
 <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи  
су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да 
рлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Стан 
а кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је госп 
е и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заро 
 децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога 
 склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер  
тао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви  
х душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у  
>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитв 
овала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је твр 
— али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нов 
му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љу 
 помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза о 
/p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да пор 
е најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица поглед 
о је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње,  
 и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остал 
ору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стев 
 зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер ј 
е и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десет 
 поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две 
наха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули —  
бета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> < 
/p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше го 
е радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме г 
тмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињ 
и на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се 
ђе а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и  
ашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме упла 
и ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска  
есму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За оног 
} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испр 
ету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква ка 
ктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда за 
ила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису 
itle> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи 
 леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала  
алеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере  
p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево 
 малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Р 
ански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се зб 
из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухв 
ишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли  
ко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и го 
ђани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једно 
е побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стаклен 
ио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога  
 уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе кака 
 му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор ид 
д собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди 
тара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још  
 госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су  
мо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми  
ио негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини ш 
ад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У о 
нуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њем 
грачима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — 
Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цуп 
пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичи 
ачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико ба 
куса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет  
ослаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад 
је се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад 
већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ло 
којнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да с 
} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини  
гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће,  
p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој пла 
а и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ус 
ине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му  
ритисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први 
, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади л 
а дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био 
ачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно не 
брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била 
се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе и 
и, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао. 
 драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако  
излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ  
..</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у похо 
од иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људск 
 милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад  
 пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S}  
ала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе  
 смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{ 
је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ 
ј богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> < 
јтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S 
>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како  
Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ва 
 сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала са 
а.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, об 
ите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах  
права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо сла 
ро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпоче 
је ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић 
ом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — 
тним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба,  
ти те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона  
ла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб п 
е сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима! 
 ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са  
ор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без св 
је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би  
е речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је  
 грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> ова 
 одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем ф 
чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје 
е тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> < 
сак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да 
и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је 
 то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да ј 
 бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала 
е оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлиј 
ного људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто м 
— па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а  
уго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренута 
/p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" 
омори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, 
рви пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долаз 
аш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли ка 
је могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди млад 
 годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовиц 
ети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <d 
 слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој 
ивоту госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не б 
снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме жи 
егне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар сти 
аће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
грлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што ч 
ја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где 
 задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетал 
?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у поп 
ска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је  
најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли  
жанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику до 
 му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толик 
 честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље с 
реснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Р 
 докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наме 
Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па ниј 
мити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љуб 
 па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ск 
ељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док  
у њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким р 
нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спо 
жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то бољ 
тац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас ниј 
ино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку 
ада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Т 
 — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у дево 
бом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целом 
ца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Ма 
уму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага  
им шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су 
у.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула п 
ш чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то п 
ицу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов,  
 слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Млад 
рцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца ка 
УГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У 
нас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом 
жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубин 
 у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан 
— а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи б 
зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић  
љен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — с 
октор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, 
, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општин 
сту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како 
ру Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У мес 
атреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора 
а својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; 
ло до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српк 
САО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У  
ОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div 
ј је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да  
 а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од  
е пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срц 
 у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у С 
цале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли  
женили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту 
оје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је наро 
ивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" / 
 а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним 
ке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила 
ку и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>м 
и у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је об 
.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступ 
в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је пос 
 није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у  
/p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој 
штва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредср 
а се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све шт 
сту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе. 
ечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људм 
е доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше у 
ан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати гос 
 <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p 
b n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p 
b n="2" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p 
АРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</ 
оје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непреста 
м и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати при 
 <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је 
ело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља 
идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује  
p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људ 
а створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па 
 не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пр 
још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај пос 
у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече  
ине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић у 
ишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фи 
а, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прок 
свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама  
а ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те тр 
>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана 
</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор  
тала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и р 
 у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када ј 
 човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. пи 
и господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гости 
ј ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе ми 
вор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила  
убица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> 
ао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи с 
не младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва мла 
рио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако с 
 озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а  
ојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити 
не?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој 
у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се о 
сти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по дру 
пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— 
штује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли њег 
n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су сти 
; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији 
ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је од 
е јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула  
е шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњач 
чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип 
ке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....< 
е да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млад 
Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> 
p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им 
п.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је п 
болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчеви 
азуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст 
у никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p> 
pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани,  
ше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је нава 
ај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајк 
залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, 
Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога ј 
ку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је 
раштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што 
друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала ј 
о ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S}  
ица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана  
еч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину 
, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — 
из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај п 
ио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита 
 да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше,  
борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети  
имале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Ра 
помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојч 
ило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим жив 
е остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна 
емој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало  
вај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни зна 
ша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје 
ва око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд г 
госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p> 
 се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом  
му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подиго 
ита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мал 
вале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно т 
ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна ми 
а спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола 
ете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоско 
нитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини  
е онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом 
октора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страс 
е колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помог 
ктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, к 
та гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљени 
вардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана како 
.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да м 
p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући 
142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер  
 па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би 
аливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта 
ме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погле 
бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало пр 
ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињал 
дном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе 
аразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао ј 
 од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га у 
воме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест не 
p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам завол 
забере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— 
ски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је л 
шну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинил 
је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њез 
 страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак р 
један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему д 
у најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким н 
м ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела 
лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кука 
што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне  
 онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div>  
</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведр 
ти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стиш 
 гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсвети 
еч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то так 
ове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом т 
гледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара на 
.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више ле 
њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S}  
је плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, ка 
шени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово 
о, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} 
адо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да 
 први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за  
 мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменим 
т је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Док 
итискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу прем 
з тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло  
 као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, н 
лан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигл 
ас по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер  
 тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад 
.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах  
етила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Т 
зда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је 
е силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава  
quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На с 
цима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запрета 
ке и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и 
 њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица 
м и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у  
 мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ве 
о пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се ј 
туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самос 
 ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не 
октор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом п 
.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу с 
и краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај 
 било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку  
 знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже  
а и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку нев 
распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино 
ла црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу 
ица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и о 
о у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи 
—</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује 
а љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му 
су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело 
прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
ково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу. 
х зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и с 
том — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и 
да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз пл 
вога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лаз 
то ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора з 
њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска  
лада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета з 
Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прих 
p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се  
љи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику 
 глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекину 
 мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце 
 блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и ч 
ез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи  
 су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко 
о добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, а 
мена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</ 
ом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше  
и сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах прот 
.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом 
таноја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јад 
октор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче ј 
неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је с 
уди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb  
а.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли 
је љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа т 
но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала 
ктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она б 
оме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казл 
у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него пева 
и; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако  
 то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мат 
ој видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заиш 
Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу  
дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{ 
ознала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да  
 тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем п 
јим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према 
p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја  
 оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора 
ечицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од т 
 молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао  
d="SRP18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је  
ако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка 
у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху 
ву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> 
је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p>  
 Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мра 
ве педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" / 
је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан к 
p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло  
Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлад 
обро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као нару 
 Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи на 
љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p 
е па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајка 
ила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну но 
о поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, п 
спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бог 
p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам н 
чевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, су 
 горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико и 
 јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, ш 
а кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а н 
 ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје луга 
Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p 
У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотаро 
} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње пев 
 где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро  
нце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! 
је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословиј 
е среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету сво 
дао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пу 
ене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници. 
октор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над мл 
арије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мај 
ика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи с 
 је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио за 
— рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љуби 
ке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада 
да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</ 
ов крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — гр 
ек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се пл 
аумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S}  
 бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душев 
 под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила 
шкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али ж 
ар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца ч 
ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у н 
 дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику 
да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, г 
и дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и бож 
шим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела 
нога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беш 
м, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у м 
{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котл 
 јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па 
к целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је  
ах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој ра 
жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје 
!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савиј 
е ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а 
му чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се ок 
ћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама  
га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} О 
 тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам по 
оровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцка 
о — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо  
Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Д 
" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбић 
мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, би 
ђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспе 
ица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао  
местио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај ког 
еденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S}  
т, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој 
ена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица н 
домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} 
докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у свак 
— али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усад 
 је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је 
 Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима 
да и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p 
овица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље 
бица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горс 
гађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по ма 
 се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћут 
ку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казив 
у походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, д 
о су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово  
>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на о 
вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа  
узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу раз 
рца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да 
 новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Би 
Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станој 
их печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и  
них шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је го 
ећ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на до 
 дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала 
им особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина 
сто свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њез 
се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у 
ој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписа 
ећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу 
ратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није ј 
 његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину. 
ије ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љ 
дала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалност 
оги криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би,  
аго лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за  
и лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па  
т <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapte 
о дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о в 
шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили 
азића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те 
а борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд  
еким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвока 
ечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља  
 пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај. 
е.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским вар 
 друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и 
 само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај 
се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како 
>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чуд 
/> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи о 
ледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде 
 — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у ју 
>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и пос 
 вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарен 
Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто з 
етворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана  
у људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да наре 
а, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи  
е поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </di 
ади је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стић 
с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заов 
а није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на р 
 Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бу 
Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— 
чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње  
p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога  
 пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мис 
} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му п 
е тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину 
еднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта ј 
се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесни 
д је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак мор 
 да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега о 
 и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницим 
знова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајк 
и су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска 
конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они  
ше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љуби 
а већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не бу 
ти устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога ко 
ј мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху да 
ођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у д 
инскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и ј 
ило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на ч 
е доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу  
 то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас н 
> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и  
ма није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме 
животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће н 
шко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — 
рећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србиј 
 радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће 
же како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комш 
гледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — 
 оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, д 
} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село  
о и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ћ 
ко мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то јо 
 многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S}  
по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој  
 образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара ко 
 Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, 
ој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у ве 
дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што тр 
и па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио  
а мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамош 
астале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом. 
е, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је је 
ицу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задр 
Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да уд 
р текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се об 
едавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начин 
 <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није  
де као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то  
а.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бес 
его најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа  
 варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му  
етно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и п 
облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову м 
везао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S}  
>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је  
: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи  
ао што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држи 
.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му  
 Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало 
дна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пла 
вала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не боји 
мрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb 
ро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</ 
 Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n=" 
ше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу  
аније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим 
ко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити ст 
ладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу. 
и докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се ра 
 већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb 
 ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S 
а младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад  
 и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p> 
рени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио јед 
и корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских  
p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио 
истрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле с 
ко сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и ја 
јка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на св 
гме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло. 
.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати  
ивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се ч 
</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунц 
рпкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожури 
сину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се 
озван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнод 
рла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Бо 
> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже те 
дише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечни 
и наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и сво 
ути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је ст 
Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођ 
даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто  
 госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има л 
њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олт 
ам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да п 
иснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу  
дравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> < 
ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што  
столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застад 
осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и зад 
м с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто ли 
м смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у ње 
ћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађе 
 у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око св 
рчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна 
пустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то,  
адили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме к 
„паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али 
е и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши 
терала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па 
од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим в 
е, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људи 
ну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се тр 
не још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, с 
ом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по п 
 гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Ч 
да је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним краје 
 развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријо 
 Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим арт 
, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче 
ко би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи,  
рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх ба 
госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући ред 
ховник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мрт 
још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после 
но у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је мл 
 се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики с 
вљу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом у 
овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S}  
, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу 
човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Ка 
има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово свак 
и јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у  
— Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће 
м захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку,  
ро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се  
мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више нег 
а јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у  
 ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ к 
знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; по 
кивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљ 
го остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућ 
е Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се 
а дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орло 
да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном леч 
рже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се  
тано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први  
мо кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p>  
а Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје гр 
.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли  
> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже  
кочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му 
е Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осам 
 Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Стан 
 поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и при 
све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можд 
кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло:  
т у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у  
p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужве 
 и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нит 
 писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз  
већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себ 
се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот поједина 
!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шт 
 <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n= 
ости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а 
стигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим ша 
о је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кро 
а загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна 
хотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада 
јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изи 
отока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се 
 удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Отку 
вче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p 
? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти син 
би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи ј 
оћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћер 
ор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет 
слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па  
ође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занем 
ади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила  
Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је сврши 
шља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} 
ла једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна  
а у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело веч 
риге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и до 
сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао  
ад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе 
торовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубиц 
ол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Н 
ече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије се 
ћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, 
е баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већм 
> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица  
о детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако 
е ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислил 
.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бри 
ога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођо 
т лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Мног 
д је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица 
 милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и 
 нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како  
ромену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па  
ицу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких 
.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако 
главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је види 
е наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} П 
p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савк 
 прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у чове 
ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— 
ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне 
би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло,  
а на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} До 
селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја  
а су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба го 
еде с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из бук 
 по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> 
азмахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и р 
том и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памет 
и из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога  
itle>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>К 
 посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовин 
оз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лисн 
Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десе 
 се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> < 
ј општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда ј 
Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С 
а Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коњ 
а планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се кла 
 су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њих 
арила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина ре 
Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њем 
ој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао  
и по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S}  
ци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да с 
ље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код 
ерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако 
ла ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на са 
додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје 
помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је ж 
> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људ 
 у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да  
, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о  
на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мисли 
ће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре не 
ли досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне 
ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је т 
 стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али ј 
а два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше с 
конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако 
увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихв 
ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је м 
ица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница 
.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} К 
е стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на ср 
 ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љу 
је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су х 
о ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване  
 и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S 
} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује 
S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Т 
} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из јед 
о велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је  
 ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли 
 кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да 
риметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пу 
ве договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. ка 
 у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се 
кроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стре 
да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари ма 
 све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Им 
сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и 
 не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах 
S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада 
 па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаг 
зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову но 
н <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини  
е, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би 
орних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радост 
 Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас  
 баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да с 
че дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p 
 долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад  
опина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После по 
 као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види к 
ад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љ 
јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она на 
 једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су рад 
епречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту 
 старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпи 
а не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће виш 
та мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док 
адна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p>  
ога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарат 
— из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа 
{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> < 
младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком  
ана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и  
 је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ м 
а чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>—  
ебена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — 
и се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога 
тишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друшт 
ише од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је пос 
а.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано С 
корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269 
ушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки ј 
олико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки с 
а је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију  
ију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао дру 
о ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и тр 
ј попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О  
шљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, ниј 
арева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али  
ко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде д 
говим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за 
а тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иш 
га човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве 
ини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на ч 
ива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа с 
 Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p 
орам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме 
 бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена но 
о, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и  
ош нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је  
о, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би  
ари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и  
{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за је 
вога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да суз 
рпскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око оп 
 удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад г 
 дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како  
и ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{ 
тиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долази 
тала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се  
се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док о 
влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање. 
 разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у дру 
као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз р 
ом снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак  
ла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке п 
своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке 
а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју 
 посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у какво 
ноја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био 
.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда 
сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се 
радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, 
: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем 
од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ гот 
и рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражим 
ићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам 
, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Стан 
селога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести  
по млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте с 
ива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо в 
кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву  
 и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других  
тева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — 
е тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господ 
дујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга,  
а тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасви 
p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређи 
октор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пу 
а.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој 
ти духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете 
едом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам ср 
шате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е  
а су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Сан 
апурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хл 
дели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Ма 
 свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте  
 собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој 
умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да д 
p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не х 
а.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погл 
а и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха мол 
нчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на в 
ан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Свато 
 поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело зна 
нчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор 
p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ  
 милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћиц 
ам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили чо 
сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе 
p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>—  
S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа  
 ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капет 
драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу 
p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> 
олико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити 
агору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље  
 бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-С 
де биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити  
, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао 
др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људ 
 беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска 
 је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са  
пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по де 
 Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} 
спођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић н 
ао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретн 
, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била н 
ај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је л 
с Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи њ 
 станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света н 
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је  
би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено ид 
а од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојка 
чења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу  
>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није  
оворићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих дв 
 „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја 
сле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} О 
тошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко 
се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из с 
.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек  
> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај с 
му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвока 
p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово 
ну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри мо 
 Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегени 
 — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко  
 буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима 
а се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види ш 
 био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележн 
не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али 
Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало  
лише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица  
о се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи  
> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.< 
вао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га:  
на крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у 
сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош с 
недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза мес 
>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлак 
видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком  
а се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и је 
 <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се н 
о, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и  
во често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат П 
је се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ће 
е красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p> 
 по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни 
пођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Мила 
S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога? 
ат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица 
ање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год 
сету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, он 
и преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под л 
а.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу  
S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут њег 
ле нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој 
Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љут 
нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали љу 
казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати 
новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са нов 
В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му  
реће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор 
ић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више о 
се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највиш 
ам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па 
њи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и вед 
е по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч њег 
наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако 
јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> < 
а из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у ко 
камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој по 
шу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се 
на.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу д 
доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све с 
еце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад 
ће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српско 
ш пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су ве 
тао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и вели 
.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење 
ота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити 
ућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је 
ој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу. 
ува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси нем 
, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламе 
а набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не 
и залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове п 
јом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њ 
оту своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу,  
</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке б 
ретрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој 
и га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у род 
ца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Л 
 Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се 
ме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном  
го што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, 
ова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила 
> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу  
а заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињ 
амо да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се прене 
.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по з 
увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе 
је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће 
га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје пре 
зом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му 
 — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> < 
 уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила  
 насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> < 
 ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште с 
 немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне 
} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p 
едаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Д 
 кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна мла 
, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман зана 
ком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када 
ргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно нек 
 Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за  
е је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају бр 
 Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљу 
ље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх ј 
ео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је д 
и ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне 
ебрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк- 
 лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много г 
 и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p> 
нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину пра 
ве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побу 
 да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но са 
аш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред ку 
 што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрља 
огледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој 
b n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љ 
учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а н 
 лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осет 
днако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако  
>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код 
 Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица 
ић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа па 
од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичин 
n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке с 
ст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо п 
ива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површин 
Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свак 
приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сић 
 стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где 
рујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Л 
узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај пост 
Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко  
о — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежн 
 руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S}  
и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, шт 
p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде  
нате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе 
 дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </d 
у јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им сам 
огу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уст 
кан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велик 
ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ј 
Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Прв 
амо помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им д 
це јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј  
зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> < 
и четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике  
ла ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак  
да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Јед 
ада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она са 
е млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p> 
роз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо  
 У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се 
мају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је  
ма ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за  
 дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како 
јде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме 
дни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је  
а, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде 
се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удови 
м а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове,  
ћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „ 
 би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и бри 
 великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично 
шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које 
ћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја 
умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на к 
 а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесе 
ко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — а 
иноћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета 
p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота.. 
ладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али  
ки баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот с 
 или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од б 
 Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо на 
, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Р 
уве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после  
 скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у ср 
е то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица ка 
ла и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружа 
кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозор 
ра, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван ш 
јци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом 
и неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му до 
обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Да 
ознаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу бе 
 улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцу 
 опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак роје 
па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачи 
 за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород 
у куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срц 
?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Б 
рловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергичн 
ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одго 
у, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Со 
ва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има т 
већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти ко 
уја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме ж 
а узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена п 
рка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе 
е на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p>  
авио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихв 
ено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још оп 
и један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају једа 
е? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, не 
 прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас  
кида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једв 
ти се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да 
 ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера ма 
селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p 
лар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у  
тник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по дру 
гову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој 
у се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мал 
 хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се н 
 сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запал 
пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза 
 па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине  
пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} 
гну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога,  
дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкињ 
н па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а н 
ње.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова з 
 дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две  
е гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о т 
ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чис 
 Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окре 
им речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му с 
на ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју од 
штар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцелари 
поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу 
дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— 
 је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом  
рце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољ 
ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се 
у куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило ка 
мала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било 
="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет 
 сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да 
вакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у с 
ионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са св 
 и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде н 
рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду з 
.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господа 
и из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за 
 погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Докт 
нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S}  
за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише 
утито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред со 
— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздво 
крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело —  
 <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савес 
ем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће  
/> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за прв 
{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за  
 собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад м 
веташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај  
.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Ник 
} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио и 
устити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна  
је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лак 
м светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна 
х места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и с 
а будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не т 
 бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет,  
оста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р 
емаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит 
кама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лак 
 Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> уш 
рвој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то  
 — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сун 
а већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што  
!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим  
ало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки 
“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из да 
сна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљ 
нази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Сми 
међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На де 
есне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и вол 
оји лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамеш 
кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не к 
ао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са  
на гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} 
да Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге најве 
 простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезин 
"108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, к 
ву и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекар 
и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика  
удила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И  
руну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њи 
женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на ко 
 Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почн 
/p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли 
 се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и  
безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, про 
жину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с  
а ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини  
ођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се од 
тала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на в 
нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло 
право у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јен 
рће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S}  
главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз про 
вртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом сна 
а кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони з 
 се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају  
 да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду 
огљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво д 
ојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе  
<p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, б 
Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, д 
е сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегал 
џије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуц 
е је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p 
 али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњ 
итана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије 
открадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема  
ао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоц 
ки судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп  
S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води она 
а и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p> 
себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само  
е, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који  
лана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди 
 се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим дани 
 поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред 
> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло  
рахом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не пре 
 пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мо 
љка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је  
а већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омо 
бица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је  
ште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се з 
 грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се кр 
 у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њо 
ам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n= 
и откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи ст 
динче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не  
неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинств 
пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb 
а Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужа 
мурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{ 
се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао ш 
винскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које  
е, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз гус 
} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан  
о, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је 
до и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жен 
 са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од ст 
ји ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година ги 
таче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> 
p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме ч 
јку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много 
идио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему ј 
 још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где 
да умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мор 
оз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу. 
} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте кој 
Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зоро 
, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S}  
Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена. 
оје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу мо 
 и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S}  
 n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, 
је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин 
сока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је ц 
е - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ак 
рело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама  
{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу 
н врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па 
а је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, ј 
не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала 
о своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но е 
ући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу ода 
де очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо по 
; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Ла 
ој и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим ср 
аким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мер 
е дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очај 
о сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам оча 
ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, по 
 јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо 
ха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо 
 недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му  
ктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини  
му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико то 
удима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује пом 
пођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак ниј 
че пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор. 
е.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија 
 што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одм 
те младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану т 
рлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вин 
ком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад  
аданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учин 
а Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви 
 Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само  
зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица 
јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко 
чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили и 
ере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет годин 
вке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Ра 
није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако  
жем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек 
о тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скид 
 М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од дес 
неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{ 
 из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно —  
е; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у 
је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до  
с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих 
дала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто  
пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као п 
их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало ви 
>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али к 
 виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дуна 
е ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад  
— Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је уве 
т у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Док 
у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и г 
ван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест  
 се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S 
 грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће 
ему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису  
ка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тргов 
сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то 
о орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се не 
реме.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је мили 
 како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је м 
уше своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату с 
ш није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је  
атица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толик 
ришта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају к 
ове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На с 
гови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде кос 
е! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше  
грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попи 
 целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им 
војачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету. 
у.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све ј 
ала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да 
> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ 
> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Са 
е гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та ид 
 он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Как 
није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је слава 
 у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су  
естицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али блед 
 и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи д 
сеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предав 
и лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ  
томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петна 
срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине. 
уо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештан 
на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђош 
ва устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што  
ела има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светил 
римили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу мес 
вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се  
т из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке  
су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В 
есеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" / 
ета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што 
 заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све 
Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели з 
дњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па 
<pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ног 
 чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче т 
ога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места ка 
е прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша ч 
але Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, 
 биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, 
а.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, б 
а, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не  
тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни син 
Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је 
да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па с 
амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев пи 
еви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем 
ела и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— 
ели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по 
</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиниц 
изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је 
 кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимск 
“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гав 
само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на пос 
спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било дец 
>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у јед 
ине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</ 
 се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то глед 
интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, друг 
у је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску саб 
о су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S}  
 n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па с 
 ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} 
рла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у 
шти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверил 
ци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S}  
 је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никог 
</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли ч 
ри изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао 
времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" 
.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере  
а их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, д 
треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, госпо 
> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес 
>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су  
а са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{ 
 благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ного 
 и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на док 
 први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станој 
жње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чист 
и да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће ре 
а само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пр 
по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи 
анас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође каси 
ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p> 
 Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се нај 
ји као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у то 
део пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет 
с то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то  
ровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пус 
даје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попади 
ј сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе т 
} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једно 
 из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.< 
а у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отвори 
ре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} 
ада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа  
 који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда гово 
њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаш 
-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу с 
сили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав с 
е ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p>  
 брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички  
да удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, 
ину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надн 
го више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} 
њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у 
аш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су пад 
коме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио 
ица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић,  
мци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У 
 да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, ко 
ко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се  
ње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека 
к јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па 
 неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље  
амо пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве це 
е.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна  
ош своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело 
деле жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Ле 
ад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n 
стина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су видел 
з душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> поз 
 ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро 
ојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле  
ховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан саста 
не росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, к 
то им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим сво 
 несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до 
се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гур 
, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је 
На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић ми 
/p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, в 
ога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристај 
 пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то 
речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а к 
уду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је с 
ко су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Св 
у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је 
ре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а до 
рамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не  
. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника  
говарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме дру 
ао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор 
ашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изја 
удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи о 
своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старов 
ница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њи 
 бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она  
исли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и по 
 нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду  
 Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купил 
це удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица  
ега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ  
а са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога дру 
иру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гуса 
 још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса 
ренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало нат 
 фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци н 
е фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућ 
че Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора 
head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, 
ком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа С 
Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа 
рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Лан 
е драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш ка 
ака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се н 
и.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету. 
ој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали. 
ином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто п 
да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каван 
ика па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српс 
седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога ц 
о за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из д 
ладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по 
народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља ниј 
у струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити 
т мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „госп 
љивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се ус 
ије ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им  
ктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Ст 
бојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p> 
тало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман  
ане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> о 
</p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво  
оста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем 
а цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мић 
то једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће  
рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви кој 
ви одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву влас 
S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским  
било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први  
ну они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари мата 
прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је уж 
ку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа ожив 
сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по д 
јали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ћ 
а, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов поса 
> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се 
чи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу  
p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p>  
било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се иг 
ећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар А 
</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се  
Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме 
 са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оруж 
теван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова  
же ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десе 
а певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро брук 
е то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд  
д пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" 
 су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и ка 
 Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, —  
купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра с 
умарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањи 
титор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај приј 
воту Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био 
ојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је  
дмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са  
p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Са 
није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под м 
аноје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разг 
итује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“  
 репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S 
ли су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту п 
 цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} 
ри су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље так 
ј цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим шк 
 <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фи 
ах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је ис 
Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је 
кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стев 
би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од  
део је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано рази 
ога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста 
 и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за пр 
</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови 
ором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао 
и се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно н 
ругог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му тру 
у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У  
ну у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује с 
та тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била 
матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошл 
арији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још види 
ше од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили  
и су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из о 
е учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> д 
и и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се пока 
де Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаш 
овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк С 
исто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али изво 
ји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читај 
утњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били ника 
 се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> б 
дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p 
 Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду 
 криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} 
умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по 
во засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислил 
крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако ни 
де набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велик 
 има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зим 
 поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова ср 
честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је  
 оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S}  
е по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисто 
друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, н 
 да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} 
да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју п 
у се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује 
ви. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени 
то беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин сре 
а се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} 
ама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији 
а који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их ј 
омоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ вра 
b n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе 
о на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад  
 да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле  
ама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштил 
ле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч 
 слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико  
ио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управите 
есело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као  
о грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је и 
 део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће  
 заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су  
ишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојате 
ве кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још ус 
{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји ник 
а викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на с 
то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опада 
 Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној пе 
ајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Мил 
 их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији поса 
па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако  
се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, п 
<p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Доб 
су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра у 
ој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним мл 
и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да ни 
вету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни плас 
</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти пок 
ча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу  
и се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и поп 
 час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са ре 
зумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад 
злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био  
ричала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Сан 
>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— С 
и су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то  
о чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравиц 
 по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар гото 
} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па ка 
ој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном 
 падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку 
</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре 
т свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи М 
дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Ка 
никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од п 
у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположа 
.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, 
нда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, и 
} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је 
а и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осил 
неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у в 
 шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари 
м морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узм 
ају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле  
оспођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила. 
ли.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та 
но је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад м 
а тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госп 
укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића ка 
 прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и ов 
е носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце нас 
 као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удови 
> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од закле 
ље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па  
ле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их 
ала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још 
ти ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да  
а, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућ 
Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p 
в С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили 
да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у  
нога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху једа 
свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана 
то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма  
 мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у 
буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од дру 
ри госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда пр 
 кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој са 
анама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуд 
Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу свом 
реко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе би 
ђе ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио глав 
љао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брат 
/p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, ко 
n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да с 
ати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић  
лепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из  
 свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села  
шке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер в 
тала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у с 
 неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју д 
н и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што г 
ли су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, д 
са — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по 
 ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша  
о би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће  
ко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у м 
едне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чив 
тургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље 
е било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођ 
> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга опш 
 љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> 
и из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />,  
не каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све ш 
 год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збо 
тадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а  
} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џб 
 да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код 
о су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје св 
Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се н 
се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађ 
да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људск 
дровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није бил 
дари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли 
образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у с 
јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се пресе 
 бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за  
свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и наки 
премно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту к 
 Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк С 
 тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p 
p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмо 
сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана  
ући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла 
ва новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крст 
живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма с 
ната — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а а 
торије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна 
и од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре  
у као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одм 
иво, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није  
спођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачиц 
и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумови 
едигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће —  
сту и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изн 
лаву усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље. 
>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као 
н уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S 
ење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и н 
а у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта  
о, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За  
кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.< 
планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорј 
етко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још с 
е хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код ко 
 како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна 
атила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не  
здолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту 
 и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се злико 
позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је 
неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај 
 ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти 
тавио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и 
а види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.< 
о сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо 
ој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора  
оја би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће б 
ање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем 
а његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му учен 
казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати 
арко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{ 
убо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти  
а терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им 
варајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу бо 
?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и 
 се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби 
“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свр 
хну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала 
 га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натр 
о вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
 у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се раз 
рцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз млад 
м, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над с 
} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једв 
е умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио  
 <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац. 
 нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не  
том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а друг 
це по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму та 
сли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше 
ноје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> 
и у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су ома 
 чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор 
то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— При 
— тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са пома 
 застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као 
ре, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љ 
р боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по г 
век.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, г 
на.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло 
н већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га ј 
аједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, 
>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила оби 
 посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је 
аше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не  
ештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <ti 
> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" / 
метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е  
а сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од  
у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „г 
 се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас  
лазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро  
знице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дал 
 је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, п 
ива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са му 
ему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску  
 n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере поко 
тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштв 
и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озел 
усретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и ув 
е стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калу 
в, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу њ 
> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цве 
ље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца 
о маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме 
а је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — п 
е „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо др 
без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Ни 
а почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице  
 мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу 
бе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се 
ки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је в 
синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> < 
а још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на 
ите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се  
 из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ј 
да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кл 
и на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на 
ор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га п 
 у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, 
чера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из 
оме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} С 
 <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб 
арају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на 
S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино дет 
е попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој 
м зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана  
пља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као  
ић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и ла 
<p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у срет 
тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</ 
таноје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мо 
и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд так 
и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу 
попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љу 
ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишл 
 јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда 
ако јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је п 
ли најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти реко 
бици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне  
исоких круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При том 
 да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славу 
p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час о 
зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробу 
к два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља п 
х капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је  
рихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван поп 
ни сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова. 
есту.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуна 
м Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао 
.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет д 
ник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао 
а дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше 
бави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{ 
 натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако 
 варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали 
ао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је поз 
ом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Ра 
па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и вел 
ме свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му 
почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и пр 
ина три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, м 
осподар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли А 
ана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је  
сао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже н 
Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, нек 
ем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога  
вели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних 
ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом 
оже ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћ 
 ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће 
ди вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара  
/p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. 
вио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је 
упољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна  
а би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих 
у, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро 
 и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — р 
селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Сав 
отићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да  
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као  
је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се кр 
товари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све 
 млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љуб 
 друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није 
очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одо 
је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љ 
језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српс 
ће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станој 
мару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожу 
сни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове г 
купило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људ 
а ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село 
оса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно 
ислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, кој 
вој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица 
 које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ усед 
оштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С М 
и.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господар 
 не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад и 
 код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана  
од своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Мила 
 помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, т 
да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату  
ју ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем  
 село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто п 
а и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осе 
ио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је о 
 Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Д 
корачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко  
d="SRP18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чу 
le>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} К 
да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази г 
 за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошк 
амо нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Ск 
 да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла 
маћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено  
руштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — 
/p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко 
кају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно 
него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — 
у га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писм 
ази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S 
које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По 
 у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ћ 
ичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговал 
амо да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица бил 
ему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли ј 
 је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати з 
у а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком п 
исли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да  
 песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочил 
> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо 
ла према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар 
 <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у 
 поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p 
 прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</ 
о ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из  
ликој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор  
ело носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И 
е све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{ 
им грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима св 
којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесо 
/p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу ва 
у; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е ал 
окторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога рад 
но да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гле 
} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шиц 
 Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је би 
- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти пр 
 му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу 
као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те к 
ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да  
мислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да  
ело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла н 
, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође 
ла, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Пол 
ла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ов 
е изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у виногра 
 паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не зна 
ећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198 
 како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад ч 
.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да  
ера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је виде 
 био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је 
о да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није н 
 Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика  
мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула је 
е онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина 
воје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се  
 ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога мом 
ладен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и дан 
јке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су  
та баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш  
поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Пај 
 дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао це 
 али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја ув 
 гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само он 
? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бог 
м полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p 
! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је ср 
Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму упра 
А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољ 
равно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно  
 и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> < 
ла је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је  
љуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али 
ешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је к 
ди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова  
 ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни ш 
 се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћуд 
доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она ј 
е лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса  
стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опрос 
лади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — г 
 онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није она 
олест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> 
оса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p 
штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само д 
на и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и п 
ава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено 
 сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо так 
ти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин вес 
ека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако 
а, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњ 
ам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упит 
како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно  
а младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева у 
довици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p> 
Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Вен 
ући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива гл 
одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не ле 
 госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је  
е само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у 
чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, д 
 не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> гр 
прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, ба 
 у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какв 
 речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица 
 тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим 
у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви ст 
м град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто  
исети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} 
, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људ 
овек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко 
— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкал 
Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци т 
ш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми  
 залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко 
, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> < 
тну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се забли 
ун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа д 
у кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива 
толетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе  
је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити 
аде неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна  
и по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупља 
описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо 
ио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а д 
 бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 
јлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као оби 
ку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две теш 
 недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко ве 
е зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гор 
е другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb 
вља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је д 
дно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да по 
ем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На 
спођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није 
> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске п 
рча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред  
пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила 
и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу 
 — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да у 
ету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> < 
вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада  
 власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брд 
аучити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та 
откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p> 
 лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и мо 
 на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још  
/p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град!  
а, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p 
 би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p 
 Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је с 
 да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то де 
од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, по 
 лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и гос 
влађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари 
н!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за  
м ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — 
огер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо 
 изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце  
ка.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гнев 
ма чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик 
е врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, к 
/p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да  
мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило 
 и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жил 
и је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не с 
е за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па  
а у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати при 
алом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му рав 
м свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхт 
еобичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се теж 
} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и  
а сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају  
пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову 
ер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме 
не угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а т 
46" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи те 
аме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предиш 
е де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу 
уђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је 
 је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника ку 
ди своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуг 
 бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младикови 
 — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да с 
 отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом сп 
 <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити ку 
и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући  
му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сре 
отписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од дв 
 најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особи 
да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Рома 
много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је ка 
ио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Мил 
и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не 
и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са 
у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви бесп 
 пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Ниј 
де, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезин 
а се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важн 
 дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу 
лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зн 
ати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиш 
аше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручават 
 <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући о 
шкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не мож 
ибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко  
 њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се  
</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је  
 и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке 
и но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио 
 већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по св 
 Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад м 
hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк- 
ом све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погл 
нта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p> 
<p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232 
зговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{ 
 то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пр 
ито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво с 
ном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је докто 
у и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо с 
поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога 
ада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила  
дао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив 
 сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је  
S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет М 
 и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене 
 жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа С 
рскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из там 
цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљ 
ха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море  
зићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезиног 
репун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лаз 
е год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти вар 
 на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете ку 
шира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} За 
дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особит 
 помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} За 
у реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разго 
 Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој д 
} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> раме 
 да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се бол 
е беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, а 
ада и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја н 
моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је са 
 топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Ош 
а, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Прокл 
ри нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> 
 клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док 
јка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу леп 
hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна  
аше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би  
ко главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте. 
е се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало н 
ноје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је  
ело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: < 
овор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и го 
све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пиш 
и претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Бож 
p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом  
снама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је сво 
еш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају 
>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговар 
јима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са 
е питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискреци 
ћа по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у ње 
 Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне ру 
.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о њег 
 часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту  
х крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме док 
е ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p 
 се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула ј 
будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и др 
тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га 
а.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећ 
ноје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ра 
е центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p> 
војка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у 
 да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезин 
 — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад сп 
— зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво 
 је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} Н 
! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка ск 
тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић,  
м па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта с 
о на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који  
к горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S 
арац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране 
S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која ле 
пуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна ус 
е би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело до 
 тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S}  
несвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле  
 багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а 
отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући. 
 да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до 
ћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Га 
 пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љуби 
d="SRP18882_C1.13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме 
 да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора поче 
а поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љ 
 бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’  
у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="8 
а као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div typ 
а књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Го 
аху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресај 
о ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, о 
о од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и 
га хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Јо 
о а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара бр 
 сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се 
p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Стан 
 лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође  
едесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе  
су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је би 
ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била  
p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече ст 
едва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Ст 
ако је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.< 
тављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од ју 
и стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бад 
с а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о 
године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две с 
м се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та при 
и лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови 
светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господин 
ак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе 
 краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него 
ри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљи 
ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> 
ило пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци,  
ивоту а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска стра 
нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би 
 се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је поми 
 самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више ил 
е и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посаст 
ји га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима  
то није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, с 
а а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала 
 о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје < 
је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види. 
е госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у црк 
 сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S 
 ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог  
вала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не о 
ом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини с 
поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, души 
на, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одго 
портирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде м 
олако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме  
сну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао  
зина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и с 
боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и на 
к а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за  
} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по ку 
на Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој  
 Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им д 
лушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити ср 
часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, ф 
оји су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога 
у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Кат 
опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, пр 
ов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога  
, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са жел 
ти ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да  
ши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било ј 
ру, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик докт 
{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола 
то срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор нов 
мо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, с 
осте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> 
зи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа  
ца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> < 
м те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада  
 криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад  
октор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загле 
он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су докто 
аде девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не з 
ивоту и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да им 
 да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од кол 
pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од ра 
ог љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила  
њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S}  
е дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се по 
о улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — 
алено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт  
 је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки 
 мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S 
ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва  
ило извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом 
ћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала  
о узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није  
 осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко? 
ком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Р 
В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче г 
акне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће д 
 — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, к 
 да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окр 
 у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала красно 
ежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </ 
 без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутил 
<p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да  
би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бел 
ди воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, п 
ви кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље 
<p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задав 
— не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, див 
 је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје н 
о је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је 
е мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ј 
то је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина  
е преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p>  
 преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним о 
овије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</ 
ије закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Стан 
 савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храп 
горе у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на  
 — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини д 
Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S 
 знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако  
а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на свој 
а у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је  
ио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Мар 
таноја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а  
чно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> 
 — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p 
, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је 
оји тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но  
le>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у 
е одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте з 
ју сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађ 
да тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом ј 
вком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајк 
рве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само 
чад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је  
е у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба у 
није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све  
знао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога  
тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у 
разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одво 
а видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n= 
е.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на с 
тво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом  
овога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема теш 
ек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>—  
 лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Стано 
 напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог пош 
 кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла ст 
етно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек 
ако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дош 
ветилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Б 
говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, мног 
ш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теб 
стове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не б 
 Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} 
тиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој  
анас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару 
е говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима 
ишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда  
 а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p 
 срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у живот 
лица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није пр 
уди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наруч 
с од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> 
е ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стр 
о, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може б 
ђа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разгово 
ло.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам  
 у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајав 
 да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан дог 
ко је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца  
у овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадн 
 <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ст 
 али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтеж 
је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>—  
 <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — пр 
ржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју т 
и нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за к 
ужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема н 
шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја би 
.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — 
 Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада  
опадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а д 
ео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} А 
тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРО 
а се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чу 
и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се од 
 у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је ми 
ја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За 
ложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља 
 Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља 
оспођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сун 
ван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велик 
 то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилаз 
</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју мла 
 па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пуст 
Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч н 
 сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што 
 и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни  
} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и нев 
 Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но ш 
данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уз 
цу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p 
е онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, 
не, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно  
 не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није 
грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нест 
да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благо 
 У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли  
ма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Ка 
 га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би да 
а. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина 
} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>—  
тешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, с 
искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисл 
а госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи. 
 руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да  
 благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, д 
лима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушал 
ши љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека  
них новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун  
шека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу 
света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свет 
о.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче  
 да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на зг 
} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јо 
, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ћ 
ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми  
опића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први  
ела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити  
 друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од  
де и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило  
.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да од 
е у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирит 
ица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада 
ешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут  
аљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би 
јвише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, мора 
 ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле б 
таноје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке к 
 увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бо 
о што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од  
шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга ш 
о много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по во 
S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долази 
 у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, 
а</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај п 
устом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскоч 
а је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то с 
не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар А 
сто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође 
ива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек глед 
азе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су д 
е и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мис 
о су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им ј 
аш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се  
ушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио  
ежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под тере 
и темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би 
, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади д 
 сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и н 
 да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан шт 
укла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал  
дахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо об 
је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те  
ужити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умет 
еби: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ћ 
ћа, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на 
о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа;  
а снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени ш 
/p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео св 
ићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају св 
кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она  
нилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али исп 
 земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, са 
удски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Мар 
младио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p> 
среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не бо 
 створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, ис 
се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пр 
и шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејав 
маћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилук 
, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ по 
 па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојни 
 кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа  
о њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени па 
еме је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила  
говарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа 
, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све т 
itle>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70 
е, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно у 
једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо 
 му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као и 
 смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју на 
а галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пре 
<p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</titl 
шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која  
раст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божиј 
а су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да  
његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико муч 
ко су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру,  
пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та и 
} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак 
ој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра у 
 пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула  
чније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У т 
 али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте ова 
мо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да ма 
тво.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о 
 синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега. 
ци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиж 
е гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор. 
жу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти ж 
с је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</ 
 је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се 
 заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ру 
н је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под  
арко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послуж 
и родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове 
то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз ти 
често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, 
и дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан 
ос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није 
 дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно 
а мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</ 
укла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много 
е, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према о 
зић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свег 
 <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чис 
ло у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу руча 
е у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он  
режуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака уст 
ене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано кап 
својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавн 
доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је к 
трана далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испре 
ладога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не 
 посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па 
осаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник 
три високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ 
по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један 
 баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, би 
очади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанц 
не ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело пла 
ањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу игр 
пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу 
е чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака  
очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само 
 у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успе 
а.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као 
з собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу  
том натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежа 
 увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да н 
и вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она  
<pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас 
 поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — реч 
а оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало  
де, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срце 
т: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане  
екнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> < 
 би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи  
још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — 
уга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! —  
ова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p 
умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметн 
е твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чиш 
здарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти 
ку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи прожи 
ра.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — н 
паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клоне 
десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Ма 
атничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да уз 
 А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече  
еш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — ш 
 срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се бол 
 није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после пре 
и то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне 
 облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем 
 у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом 
е, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештански 
војој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Бо 
p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S}  
ла: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и 
већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у г 
— да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда бил 
арице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удови 
S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј  
зе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарк 
, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпо 
резао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“< 
како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па с 
а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S}  
е госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p 
еје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто ож 
и јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају 
а једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде 
нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помо 
ј слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чуд 
тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после кр 
скоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, ж 
 по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна 
остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне чов 
госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донел 
хну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече док 
еликој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево 
 је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала 
и на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док 
с сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ј 
ама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се заж 
 Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто з 
{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Н 
ва тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опе 
 предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, 
рдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — 
 да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекл 
умлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p 
вота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје 
 директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође как 
</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како 
иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће н 
и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је 
руштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца би 
вица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше  
ослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најс 
ајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилиј 
оносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имен 
 и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало 
бав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то 
 Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и о 
и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спу 
> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8 
ице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претур 
 али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ов 
живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на 
 рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што  
 Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене и 
љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одгово 
 бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком 
а када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми 
 с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у мато 
у на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — 
ово срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој 
оса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео на 
утит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да отку 
<p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па  
а.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — о 
уо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђ 
ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страст 
о, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по 
као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Ста 
дањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да в 
ући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то б 
јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима 
p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштр 
да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</ 
ога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје л 
мајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Докт 
није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све 
бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара  
а је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам  
Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључан 
 груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у на 
е могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно 
 довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда сво 
 века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госп 
ко је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све он 
 ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје. 
такла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе г 
Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да 
коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталас 
одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано 
инира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку  
ефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога  
S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме  
 Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под кама 
а неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа  
огдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије 
жним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима 
тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да  
в живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриз 
ци тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби  
дно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чуд 
а би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још 
 две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је  
 је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јад 
ке котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби п 
дно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знал 
у црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога 
о — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ј 
{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита бри 
е добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од ми 
на се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место  
екада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али вре 
 своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату слав 
{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубиц 
е отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљ 
а више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива 
, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у ре 
није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре. 
е ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад  
 Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођ 
p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још 
арко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! —  
па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и гл 
ни Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти  
ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку 
шице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио прек 
 — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да 
ах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште вр 
само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем —  
ше госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисл 
а другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсре 
бица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p> 
ено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одма 
па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по  
тора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>—  
То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не  
и задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или д 
а попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах  
легао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града  
 ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођ 
данпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као деве 
ој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p>  
рчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није 
оспођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче  
е допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теб 
говарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам  
сом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник 
{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека  
удала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веро 
у јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у  
м људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико 
 Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. —  
илом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и м 
ле ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</ 
оришту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на докс 
и сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на  
учена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће 
 да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Бос 
} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили  
ван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде годин 
ого живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Св 
 мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter"  
 се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана 
има а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса  
 у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој н 
 јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, 
_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лис 
о у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јак 
војила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</ 
в, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би не 
ла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му от 
хова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и п 
ако власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међ 
ка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава 
му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букв 
е у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{ 
ко ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази ј 
уче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред гру 
о не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала 
се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву  
е данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он 
зио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на но 
{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа 
 но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца 
еше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда  
у вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из  
не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод  
је ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали  
— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</ 
 гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, дру 
би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није ов 
} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак. 
ам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио 
 запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога т 
ош има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћер 
кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? —  
га буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и 
 глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде 
p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Ма 
 присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и о 
а приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима и 
зина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је д 
— рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Ла 
лу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у са 
вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После  
ти њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јо 
 ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади л 
оспођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна 
 су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — т 
ођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотр 
а наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како  
 се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја  
 кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван с 
ио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на сво 
по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омлади 
та на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— 
{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ај 
S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је  
оше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од  
то је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати 
ажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође 
а је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варо 
ћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станој 
 образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван  
пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић сво 
 Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој зд 
ни.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се бр 
а је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова 
рви пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није иск 
но што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био  
о ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већ 
ко — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дуг 
 једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Ба 
 у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S 
} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и из 
је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бриз 
 у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт 
 кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће 
 болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице с 
мена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позв 
цање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћер 
 јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запла 
b n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пут 
, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Ст 
ине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора  
ана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пишт 
Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради. 
 — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто с 
на.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас у 
рости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвал 
 по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би  
ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?< 
бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшн 
 Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор С 
хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви 
ду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави  
ају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудров 
 да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и ст 
им данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма  
чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поу 
 <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непр 
ет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала м 
ила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само  
 — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна 
о бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана 
има јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докто 
оду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у п 
о је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко  
ка да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у п 
ор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и  
ајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p> 
 пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p 
њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице 
срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубиц 
а, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи сви 
рањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. ка 
се настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла ј 
<p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако грону 
а, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива 
утој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој  
и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није би 
мо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још и 
рку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> 
м слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В.  
упуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали  
 Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали н 
 n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p>  
 Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми 
ела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи. 
не!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У г 
тор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало н 
пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друг 
 срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па ч 
о:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као  
 срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често  
о да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте  
ги дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слега 
ца дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{ 
лети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао м 
тара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће 
 дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана пр 
рко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз 
а <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, 
 Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погл 
{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике бо 
 исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја са 
 загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је ос 
зору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са 
ћи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој 
ечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела 
плашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав зап 
о, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бада 
ами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и  
га доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То 
 чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која с 
 је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропал 
рећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе 
оже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није те 
, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, 
а истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже 
а.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако 
ви однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је 
ева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић 
ји би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; с 
м.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису зн 
иним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb  
е ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута пок 
е извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била,  
а Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести  
молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>т 
рв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће  
ирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бој 
још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ћ 
а он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Жи 
шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је  
>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне 
 онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабл 
ма, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</ 
а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — реч 
бо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од 
о.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у 
шло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко ј 
сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и  
је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, 
т у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и осл 
да из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братов 
S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула  
клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она л 
раг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово  
 слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје  
т Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих 
чита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погл 
адала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за  
, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са посте 
.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод дру 
, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се ма 
е него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто  
и а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које  
атио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама 
 морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љу 
воју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји 
.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, 
 падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако с 
 не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} 
</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, 
на.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су свој 
 убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Роман 
 вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе 
рчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога ч 
 привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у живот 
а ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али мол 
сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је 
е као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да  
да је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати 
 Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше 
иким школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на нај 
е хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу ка 
ш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе 
, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо пла 
 зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан  
> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; мол 
само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш г 
а ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е  
јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликн 
итаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољ 
но! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара 
јаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Мил 
че Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зове 
им о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако 
/p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у 
Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb 
 до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добр 
о, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчал 
> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпо 
ослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из 
и се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него 
да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шт 
нуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа 
а чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим 
докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад  
 узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено 
 тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.< 
лесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> < 
ри? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубиц 
 Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је н 
овица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја 
ће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече докт 
 чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати с 
ено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће  
лава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Види 
 ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p> 
p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ов 
образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју  
то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још о 
да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни к 
обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ н 
и баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако ле 
урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе  
наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је докт 
 - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти  
ече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само шт 
p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да ни 
у то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика виноград 
„вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, 
пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани за 
 да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“ 
исам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те дож 
м гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као 
и само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Б 
ани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад пода 
рутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни р 
е верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити  
то си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва  
жи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика гал 
 Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка  
 узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретн 
та је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи л 
поро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта 
аме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да  
p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и 
е другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајућ 
е у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се  
..</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из друг 
а чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p>  
неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригоро 
а упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш с 
ри!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" / 
 господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк- 
е тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко —  
ођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частит 
а Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и 
они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што 
ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око вр 
 је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онд 
ек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твог 
Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а 
аваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам 
ановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње к 
 ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снаго 
 да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="2 
се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у та 
тарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мат 
а Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — нара 
ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изне 
ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p 
 не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљи 
ко је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два срод 
 кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Ма 
 тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Оту 
ч.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли дру 
 си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, чове 
 гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћу 
да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту  
у бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се д 
чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу,  
а Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје.  
 шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} 
оспођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, 
.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу  
 руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала н 
 а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречу 
ругих -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан  
а би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и 
 посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, 
се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на ч 
р.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су срет 
 од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чи 
 до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Им 
ћи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете? 
ка галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк 
у бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану гос 
је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је 
 да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као 
/p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — 
им другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити д 
 Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут б 
ани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема  
 образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> 
наш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год с 
тајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљ 
е опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш л 
оја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће  
ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари 
ишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Г 
Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд тр 
 није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката 
ора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој м 
pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада в 
 — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухи 
а довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту 
ећ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите госп 
 још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица на 
овне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на  
 рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, ал 
, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! —  
ешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморн 
 с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n=" 
<p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка  
S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — т 
ца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то 
ко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајт 
 мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће  
лан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога др 
к-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се пос 
 дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк 
е изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет п 
<p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти  
 пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас 
 — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с 
а кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> < 
.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају 
Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше  
још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије к 
оспођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах заз 
вица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си ба 
 ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је 
ити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га 
 ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госп 
ју — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи прет 
пској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први д 
 облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што н 
— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка 
а спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p> 
 икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</ 
икну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свет 
ћи кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан  
мно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе 
црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцеру 
 Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тут 
раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко 
аже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли гр 
ате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој д 
 кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он  
се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љуб 
ри, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило ј 
поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупи 
че своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму с 
дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> 
ђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима и 
ј у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.< 
 као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову 
 што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са  
још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко 
он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда 
евртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фи 
та ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је 
ов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као  
 је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да и 
о је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
/p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка с 
{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p 
S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе ми 
а набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине ди 
есту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у м 
да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> 
е грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчудн 
ече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је 
ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су св 
лутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на м 
 јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се 
ај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> < 
ене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пр 
 примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говор 
че: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети 
не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити 
ва и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title> 
b n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p 
нам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви  
ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} От 
з игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болес 
о им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролази 
 кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти к 
рним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га д 
довица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> < 
 врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је св 
е тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души. 
неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је примет 
руго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи 
проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по со 
послетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Г 
м, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И 
и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра 
елива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу с 
бро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскоч 
 n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари приј 
ч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n= 
во све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су н 
о?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страс 
е по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да о 
а то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала 
свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан  
ху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p 
да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном туго 
.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога 
се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога  
а за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтел 
ам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио  
 пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају гд 
вота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трг 
и паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} 
у, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак з 
ола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p>  
аона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога до 
 свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме  
е спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Дан 
 на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе < 
а искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко  
озватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рање 
ано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом 
јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је сам 
из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Бог 
руг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n=" 
од још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео би 
била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић ста 
у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково. 
во те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разго 
а крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очев 
рекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада 
са.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова 
е — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој пос 
робудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад ј 
 В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако за 
 да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа С 
p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојк 
/p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би  
> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" / 
>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати  
 и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, 
ико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот с 
е толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт 
/p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе ни 
 у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па ј 
ти да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при  
 на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S 
је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ 
нула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима ј 
о па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за  
у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светс 
S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је 
у савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици о 
 — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом 
</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажариш 
 Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} В 
Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијено 
оргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Стан 
 онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут 
 пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; с 
у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на  
кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, зад 
Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> 
њих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упоко 
 слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песм 
гледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А  
но загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја ради 
 Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети  
еда авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног ст 
Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је та 
приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов гла 
рна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих н 
уку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој 
 седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре 
е ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очи 
! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио 
и ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Неб 
 клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули св 
а, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран д 
пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешт 
е мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Л 
ога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му ник 
 бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али  
на, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету  
{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гроб 
тока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у мален 
 оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, заж 
иломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут 
 годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одма 
де задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео вазду 
она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули пе 
е засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то  
на изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни  
ена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и тр 
Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им од 
ују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душ 
о не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, ш 
само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран  
Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p>  
ећ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да  
е, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе д 
ко је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је м 
жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци он 
а онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога 
е.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади п 
 које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погле 
жнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и раз 
 крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно,  
, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљал 
де и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то  
 Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болил 
у јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад 
ко може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од н 
а лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљ 
ни су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и  
те круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји и 
ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се 
аш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече  
великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с мир 
>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођ 
 девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милан 
аказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек тол 
ао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и ве 
ли ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи 
 је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p> 
ешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа. 
 у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћем 
од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер  
 загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од с 
шио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шум 
 шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких ја 
тницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам 
си нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њ 
есмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човек 
ланути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, 
 да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад ј 
, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам к 
рунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} 
ад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је пр 
 <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S}  
де из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, ј 
о, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој к 
ш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p>  
ивоту — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и зан 
ћка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста б 
ију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сат 
 Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор у 
 тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; т 
ту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души сво 
 Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би ура 
ица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину  
једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у < 
у бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало про 
аве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи жив 
 послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико р 
асић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну  
 попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет  
ој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У  
евојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је госп 
е Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} 
м очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту б 
се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њ 
ане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године 
бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати 
ава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га ј 
 ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по ку 
е докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће  
а ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још  
њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је 
а; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се 
> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропит 
b n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p> 
 да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S 
ије могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и па 
е умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако 
то је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ож 
светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде  
м начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из 
 вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S}  
 наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца на 
 је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је др 
о радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба  
ео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пр 
ињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни п 
ледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Ју 
и ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се мил 
х певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> < 
једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што  
 почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који с 
 агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја с 
 одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је шт 
вора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе јед 
 две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „госпо 
аџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни је 
том свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се сли 
 те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубич 
н, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио 
ге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је ср 
једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је 
е добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. —  
 пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то ниј 
да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам  
пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картањ 
врши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица кој 
м да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још ни 
све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те моли 
Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми он 
тор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас ск 
тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — је 
и — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам  
м радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете  
о, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стека 
 нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брања 
а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито.  
нског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса кр 
да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>В 
ту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако им 
и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружи 
ти добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</ 
мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота сн 
{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намн 
 су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету  
 ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> 
а ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то ж 
.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ уне 
е што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p 
, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} 
рорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић 
 Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по 
9" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, 
ањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор т 
па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није о 
е бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, госпо 
ли да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је п 
 досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни 
уда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора п 
ала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до к 
вати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n=" 
 је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У ц 
ну те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, к 
о, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће 
одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, ка 
. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран 
 политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и 
рати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати  
ди, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у  
а мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, 
, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чисте 
дно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку 
боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те 
ктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" x 
егова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу ј 
о ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, ина 
ојима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас 
а што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу  
 воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на 
ка ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет 
ти се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам оп 
 Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми  
Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, 
 газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људи 
авили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— 
сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разб 
н све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе  
не међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке 
 од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узал 
ила прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љуб 
е кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и ис 
ту, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека  
 ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У 
ету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, 
ли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како 
 исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога 
ко није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љуби 
Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро 
 жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за р 
и женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је  
 носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И ве 
нду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била  
погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Г 
ако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако  
ици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А 
давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена ка 
 зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу 
и данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Л 
а сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</ 
епрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— 
нуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова 
{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата 
ање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У 
 која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају 
 кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам  
ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — 
жа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио 
S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што  
више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Ка 
 како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у  
е радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што  
ле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жен 
и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на св 
ме, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља. 
дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом  
и над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће 
 да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то 
ану.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена 
ој већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини д 
 и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље см 
огој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадг 
ововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко пото 
адити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људ 
шћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је виш 
воје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници ново 
чним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Х 
ило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана  
том онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не з 
, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који з 
на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна  
велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познав 
зала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Че 
а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огл 
ила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у жи 
умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госп 
 у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младог 
 Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма 
а коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="20 
био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једа 
ше причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да н 
ко јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој  
вижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили нис 
<p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор 
а и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{ 
чно старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне  
есаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до ку 
морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — 
Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде  
и живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом  
S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, 
исто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</ 
p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у гост 
тила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи се 
во, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" / 
 детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је 
 младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па 
 до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да на 
 само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго  
ерсона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити 
ет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипил 
 као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако 
ештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да 
мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га  
тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе в 
акса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До пече 
божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло гл 
душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој о 
текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјаје 
ује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни 
а више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ д 
 доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука п 
— прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Поп 
зи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станој 
жем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца  
очели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српско 
рат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о тр 
ојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице 
остише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу.  
 има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа  
икада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Н 
лео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и 
грају — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у пр 
ало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога 
Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се  
азинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању 
, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече у 
</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше 
" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој  
Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати. 
руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан с 
а на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на 
ремена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало 
ло госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала с 
за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако 
Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се ша 
оспођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни 
 били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са 
 а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из С 
куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прв 
аше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог,  
 и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином преп 
 би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала 
ратац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удар 
ли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута 
{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало  
бину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за так 
род мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споме 
га сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто кр 
је — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако 
а од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — 
милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица  
о рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је к 
на с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне 
 своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Ла 
ијатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — п 
 колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слу 
вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и њег 
маља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што ј 
ио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би  
а и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а с 
вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридес 
кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} 
ао из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих  
д узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Г 
вала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гл 
 читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на љу 
ну се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме 
.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S}  
опа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу ш 
ном ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у о 
 са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне р 
да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како тр 
била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S}  
роводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет  
сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нар 
гао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечит 
 Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто проти 
е свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љуб 
е.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n=" 
 гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара  
 души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити ле 
фтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рач 
поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа  
у собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним с 
ешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb 
<p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p 
 мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па 
 твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђ 
у ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше св 
ћ отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљ 
} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи  
ао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а  
читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По ва 
д владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не  
де.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће зн 
 је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бит 
је код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло се 
исли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Т 
сле толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело п 
 растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би теб 
 и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и пе 
-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако 
е грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то 
 тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад о 
 Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их зад 
војих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се м 
би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишк 
ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко 
попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, сва 
оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечни 
ћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста по 
већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, с 
та за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека 
у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кав 
S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само 
у је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у  
ављају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко муд 
е ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже ни 
 мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да бу 
ли, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на 
не и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> 
ста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у 
а, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја к 
ља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што с 
е ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је ве 
во да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци  
а.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. —  
ваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце  
воту почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, 
лена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрм 
стао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мо 
 душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у пост 
о је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер  
инограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице п 
трова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код поп 
уздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кра 
Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво 
једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станој 
ажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо,  
 трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и би 
> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и мла 
виће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у жи 
е на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се за 
ља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега велико 
ту Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се  
 <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знал 
своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и по 
 сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према ч 
е шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом  
а дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да да 
е свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало ј 
У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже  
 писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га 
</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, ја 
 са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора  
да поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад м 
 пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p> 
и.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатски 
 што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад  
мо на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз пр 
, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Арти 
ма, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумн 
 Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — реч 
да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала б 
човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем 
привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када но 
га света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на с 
а.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују. 
ма — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било м 
Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — и 
волијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек п 
а.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а  
би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту 
вакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица  
о био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то мира 
та и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као 
итаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хте 
би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево 
 артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписа 
 али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи 
 сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало з 
је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Н 
е хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако бу 
етла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје св 
спођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доб 
јачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом п 
а час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да п 
бица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите г 
 беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће 
ема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена,  
да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе 
ову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човек 
вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Г 
 да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час из 
арао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девој 
амо да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на 
ен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Ром 
к варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено,  
је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се 
 целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Г 
 Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и ур 
 се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им 
одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај м 
ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p 
а добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чи 
ај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p 
е опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имат 
 мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> 
га, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S}  
ра „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рај 
еколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не  
оме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Тво 
ошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му окр 
о што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по го 
а су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и р 
 коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да 
ече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело ј 
уда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику ка 
S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је  
ре се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже ш 
очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој пос 
ђу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему 
ретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није ви 
е тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта  
све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чис 
и син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благо 
 Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — 
ић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образова 
 ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а  
 ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лази 
љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то у 
 он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га ни 
тари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром 
.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако 
ога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њен 
е стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При т 
а пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, к 
год с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом прилик 
ан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече  
н је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, ве 
 И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси у 
ра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи  
Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако 
еломе телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи,  
то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни  
а њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па  
челице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толик 
Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није ве 
елим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једв 
е бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дођ 
премите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{ 
е то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу  
да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића 
а кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и  
 а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном стр 
 у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше  
учини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се 
таће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко ка 
као прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и 
је — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али кра 
 дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно 
у попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса 
ек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био 
е нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеван 
ом.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула с 
се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њез 
е новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са т 
 — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек ка 
 све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису сед 
ма их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног к 
уче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то 
 пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену  
шло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасн 
ор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријате 
и могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одо 
ел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> н 
омаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепи 
еђу ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да  
ава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан,  
 у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са  
н допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то 
ар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазиће 
а су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Ст 
</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале н 
кама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Теш 
 сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој  
ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, м 
в</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Л 
ше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у 
она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљ 
уну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младе 
.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапу 
све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала ј 
le>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за ште 
 продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’  
душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је чо 
забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title> 
, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од с 
тноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то дв 
ођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео жив 
ирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као ма 
чима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи  
е људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, 
а им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, ч 
дац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом  
 седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик  
е зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и в 
поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постиг 
 знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па де 
нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох др 
ор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места,  
љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет  
и доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она к 
ни био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога 
оносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</ 
 — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају с 
.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпо 
 Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друшт 
и у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не бе 
ла сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта с 
з камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако 
о колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће с 
љубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на 
ега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Р 
орно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су с 
ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку хра 
тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека. 
— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Ан 
ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S}  
не Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</ 
лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко 
неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с д 
> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре| 
лас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом зауз 
да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p 
свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што с 
ако лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је с 
 ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у вел 
девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и м 
 се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не 
, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични ту 
једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио о 
а.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некада 
ежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином —  
како догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком 
рилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је с 
 њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде за 
 неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то  
Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не 
p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше  
е Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба в 
и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топл 
 да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара  
а сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, 
ш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — од 
 да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке  
 људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се мо 
ји га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије то 
у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако кр 
ар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на 
 шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога 
, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак ру 
 Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом. 
 часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно г 
оји ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да  
 та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — ју 
 сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и к 
рберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи. 
 ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јави 
томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот. 
рорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Стано 
 ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала 
о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро  
му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубич 
аноја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезин 
жњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још свој 
 је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. 
ј кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је исти 
 брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече  
удове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S 
 знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, мног 
ну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком 
ру у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни  
дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав чов 
своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али 
ло боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну 
је пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, 
стало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџар 
е у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за по 
репила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његов 
из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.< 
ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка  
 весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је ра 
у форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачу 
похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бр 
доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при св 
ека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто 
а Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље  
те ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви 
 делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним ш 
т жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква  
сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје зас 
е већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{ 
и у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем б 
рао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — 
самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљ 
а громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове оч 
’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ О 
ој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној с 
 док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врат 
ене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате до 
један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Д 
 изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, до 
етице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгу 
 изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, н 
га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од 
 други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштв 
ет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме  
стрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по св 
лаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре пе 
Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на сво 
само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из  
.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборави 
ах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра  
двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p 
p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљив 
и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако д 
о у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је 
није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги 
 вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и з 
је Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да 
о жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине 
а се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетит 
 година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је  
Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тре 
.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господин 
 лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету 
ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у шко 
пет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи т 
 се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и на 
укама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на С 
ра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна как 
>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је 
 како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да с 
 је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Ста 
стори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље  
</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође 
таваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточ 
л му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — е 
опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div  
тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви по 
 је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким нов 
штар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих ср 
атора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице 
ђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна 
еди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и 
ете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици. 
ема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из 
млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробуд 
 шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало ча 
 залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар  
ђа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несрет 
S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је 
као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се разви 
го и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у  
е још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем. 
да у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује 
у, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одеран 
мрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меки 
међу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од п 
ва <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да план 
и терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мај 
 трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ћ 
орају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго го 
} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра 
 госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја 
ла наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су да 
се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на 
ости — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто у 
уме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му о 
и.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза њего 
тор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није  
ојих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци  
ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући,  
{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p>  
ораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је о 
редавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилиц 
на човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас  
 суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p> 
д се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општин 
ди — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола 
баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и  
ру Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели од 
рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкал 
неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, 
e>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту 
зујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то ист 
ђа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би 
вима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на бо 
опиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драг 
ндашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор  
 туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Срб 
иче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по  
а и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} П 
душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога дет 
крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба  
у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у 
Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговц 
сто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз б 
шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља 
на чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли  
кве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће к 
 животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи сре 
 Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор т 
зана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имај 
пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж  
ире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Бе 
аноја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поу 
ст, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није  
звао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала с 
ао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је то 
 сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се 
о неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неу 
у — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпо 
 домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица  
иже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече 
епша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили ч 
задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је ти 
уштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S}  
S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застиде 
ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога жив 
 већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растера 
но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и пле 
јоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан 
 Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком то 
а, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и с 
ну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њег 
ше ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је 
се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе 
ака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају  
у јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак ос 
ме је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S}  
а! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попад 
 мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са 
 доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се д 
зио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је борав 
рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју  
Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је з 
у.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је  
 да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне пос 
шљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер ј 
е да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Б 
са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је до 
же, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, на 
и Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам т 
ђипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена 
ижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па 
о како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, 
уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p 
 час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице с 
љива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је  
р Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.< 
 у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги доктор 
то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тра 
усту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци 
ед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске вис 
још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По  
се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала,  
јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Док 
мара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда 
је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од  
е ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто глед 
Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стај 
торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који  
есту њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси п 
 скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана 
њаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим ш 
омака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лак 
ука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше  
ш и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује 
ју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изи 
живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је докто 
епшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице  
цу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трг 
ђа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац 
енергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Живо 
што искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се  
а јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа  
/> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њ 
pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је  
о Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу  
је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са к 
ча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <t 
у по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они т 
их гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се л 
шло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си 
аме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра  
 у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час н 
н намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као 
, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена о 
са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је 
е је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Д 
купити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отвориш 
али су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се ускол 
ило добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети  
у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо —  
то је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу 
и и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим м 
"205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном ж 
а своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од 
ко.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по цел 
опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим ка 
овек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве туж 
 ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В 
бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то б 
жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с п 
ече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} 
о својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напред 
/p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоце 
и, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбура 
е грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> 
тице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа 
и како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{ 
што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији ус 
 светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Ра 
е у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне зве 
т велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се п 
 сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посе 
е и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме свој 
ла као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p>  
 која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према 
по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била пе 
 кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове  
прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу ње 
 постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће наста 
можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> < 
ађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној в 
вокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек јо 
 одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине. 
 /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђ 
{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић,  
вчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стран 
и Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у ме 
<p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те 
е корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске 
на.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навиј 
 овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти ј 
 јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да ва 
њао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В.  
о схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане гот 
 је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога п 
сују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио  
о онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у то 
1" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи ка 
и да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа  
другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је 
артин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само  
е.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p> 
занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора  
ије то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и нова 
лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила 
дала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господ 
сла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чи 
 да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна х 
 увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{ 
а га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога гр 
а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце 
 у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се од 
 рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој п 
 — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и с 
зашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта 
 Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки вол 
 је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости  
омилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају п 
— рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Л 
 додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте  
о треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад  
е.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за х 
 да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори љу 
че доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — 
ице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све до 
.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо 
дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешт 
ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подр 
 да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој с 
 да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као ш 
 као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га св 
у чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>З 
а не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко за 
} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ  
а посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало доме 
 ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и 
о га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар 
, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи друго 
и слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{ 
то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па ка 
а шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака к 
рио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме докт 
 да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са с 
ће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дот 
 штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што  
а поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девет 
и ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на  
ного живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће  
у новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Св 
, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још ле 
 кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одл 
ој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ г 
 још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи н 
ило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Д 
S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарск 
а среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам 
то ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да 
за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрх 
е, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом с 
.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је 
а, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина  
о су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васп 
уд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а л 
амо да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи  
њава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув 
е знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео д 
рајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} 
ећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова п 
отић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Бос 
 поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада 
 велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву 
прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, вис 
 стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик 
рста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у посл 
.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb  
ао љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са  
 бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе сре 
ј вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љуби 
и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Ка 
н лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се  
ила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само б 
а прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија  
title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу с 
 врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива ба 
да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ кло 
и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докт 
небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну  
си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко к 
ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна зв 
коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет поч 
о дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је 
девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија  
исну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула 
са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар 
ији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест 
је био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад  
 веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не сми 
омила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан св 
ија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило сво 
тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра 
а домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — 
е прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} В 
путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како свак 
а раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S 
ере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у 
 има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ак 
вот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јурист 
с.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај  
ица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових ду 
која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој 
доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао 
оцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако у 
е изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштв 
 је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешк 
теде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осе 
разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p 
ти у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке 
 седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у срет 
ечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она ј 
збуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице ум 
је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљ 
да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да  
човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, 
 им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би крај 
еном му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све 
 Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кући 
пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури 
 ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану 
ору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоћ 
шкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" / 
ем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два 
p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме п 
рио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{ 
.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеон 
ца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико 
а је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умел 
или су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце 
!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па 
 се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, да 
мо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна  
ада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову 
 младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би 
сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по л 
 /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је в 
 мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица 
у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који 
Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору св 
 девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљу 
мба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици наву 
долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што са 
 Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} 
других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је 
што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и 
3" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођ 
p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше мла 
<p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и 
ице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — а 
 година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катиц 
 Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам с 
дела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо 
ло и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није в 
а преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба 
има, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади 
то имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одм 
м ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је с 
крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и 
 нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрец 
аких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се  
и, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би 
е знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— 
настира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац м 
о ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" / 
</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих  
 моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје ве 
на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спр 
изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је он 
ма на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко  
се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару В 
у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, че 
е из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то  
, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако пр 
а очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни зна 
мад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новац 
на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако по 
али Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњи 
га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада 
у као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уз 
ик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живот 
 и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и н 
ући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у вар 
Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се  
учила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни изби 
ајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, д 
о душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танком 
?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не  
— тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по в 
а дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља < 
не минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио пис 
оведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, 
ћу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец д 
шим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бо 
ба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички п 
владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотин 
ачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси 
шио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изту 
сак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да  
 на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари св 
то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између  
 ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете 
си рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала  
а двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је д 
пред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Ку 
 сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа С 
ба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали 
} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом пол 
еко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} 
ивот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и 
џе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселиј 
 на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје стол 
је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па ба 
и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="2 
мнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њо 
за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више 
 са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа  
епши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцул 
> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће изву 
 уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти  
и.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна 
бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува 
е нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцим 
е долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим 
и; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као  
ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту 
епо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и ка 
у поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар и 
ице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше исп 
артом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је  
} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту 
а својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} 
затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не  
 договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марк 
ева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ра 
рић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Стан 
ане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <p 
једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p 
, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке  
ратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обој 
 ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњичк 
шел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошк 
је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо 
али ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са 
али бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман  
дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марк 
 Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а д 
бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па 
се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферц 
е јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео 
 а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и н 
>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек а 
састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, 
{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први  
и спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, т 
ико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са  
 плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе 
 чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса —  
{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{ 
рт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ј 
ате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совр 
лаву источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зор 
је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Срп 
ге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да по 
шљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на  
аш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} От 
p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла  
е у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци  
ше чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="1 
 умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S}  
у и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица 
пе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господа 
пођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, ран 
ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милан 
у Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немар 
е било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S 
ала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек  
 Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још  
ом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се п 
једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дођ 
 јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред  
еселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мир 
рости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најт 
 је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа 
данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету 
мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да 
е године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља о 
 деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за ш 
напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди госпо 
и језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но до 
pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је 
ћ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p 
ина а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, 
то ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор и 
} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашт 
он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро  
д носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића 
 би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак  
о, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Ма 
ако“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Поз 
о први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а 
ксла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, гд 
 онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда г 
варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за 
да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p> 
аве.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} При 
би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада  
јне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да  
 заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стр 
је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савија 
дном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а в 
} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</ 
другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровал 
 дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али вер 
а ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика 
ћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гл 
као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи  
Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква пе 
ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише  
дне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бе 
де опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заје 
 Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред 
 Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште  
ца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас 
, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па 
ту.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети,  
ба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природ 
та ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек бу 
 Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p> 
јаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сре 
„јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ 
 и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Ма 
ушом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестан 
 души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S}  
ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помиш 
дила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирн 
разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је  
о и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од ош 
У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је 
о и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим  
таноја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type= 
де јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и как 
у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселил 
рце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе  
лате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</ 
о трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> < 
ника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или н 
ога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом т 
 тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином 
ким улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар ј 
ице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор ни 
илошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља ву 
брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му сво 
двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Р 
ошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи  
а времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и  
ликој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само н 
на он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гла 
n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; 
ли једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то 
о му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати к 
динама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књига 
ега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак  
дина донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.< 
ће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не 
хитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгу 
 ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као с 
 странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога 
 свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да 
 свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још некол 
уће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако ј 
ра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па н 
шено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу,  
 на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, сам 
ноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на влад 
 покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је 
ине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не  
де, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен 
журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане 
S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе  
и, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа ка 
уди хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше 
је рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од 
ле преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, д 
 Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој  
љивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је  
ад.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им 
њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет  
Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> 
упила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се с 
ица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним прик 
ршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти  
емој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли. 
 је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор 
пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у прир 
били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за 
 — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се пр 
ев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p 
ти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу 
ад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код к 
а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} 
{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у ф 
</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати 
и помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу. 
ар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати  
воме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и у 
 опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да  
каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишк 
 ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда ст 
 Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слуш 
о муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но 
ате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је 
чи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина. 
 даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Ду 
рце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим  
па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, кв 
но горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на ср 
 тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и без 
к-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасви 
/p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих н 
к поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре т 
.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <p 
ма у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско  
, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичко 
 општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако у 
госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости 
добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — ј 
 миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највес 
у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити нег 
е сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и он 
ео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред с 
овац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, 
ле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати  
урђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је 
реко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаћ 
о је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи з 
 је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се насто 
е у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде 
ко место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p>  
овек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџиј 
 стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када 
ме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S}  
ух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се 
е и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и 
ркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она 
а види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац 
арте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа 
 ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се зад 
ила и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад  
ном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срц 
трос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је  
да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, к 
а она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме по 
ојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ј 
а и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао 
S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте 
 нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне. 
дина дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ћ 
м, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима б 
е новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су с 
ше, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, 
 се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Д 
на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још ни 
та за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</ 
Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се докт 
и одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме с 
 зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће м 
 су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се с 
 су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} 
анас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбор 
ма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чек 
ам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о че 
ту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</ 
осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће б 
 није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црк 
помагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако о 
 коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Ба 
га.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тре 
не спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са весел 
са Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то  
ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива 
ећ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди го 
</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и  
своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био п 
кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и је 
ђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но 
лико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он в 
анас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу,  
е били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се кам 
не њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, леп 
 али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње  
штарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младог 
а миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако  
о рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је 
ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у  
 У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер  
ски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, кад 
лело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи ле 
 непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је 
и, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој  
 за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако 
октор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти  
 која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.< 
че Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо ва 
 кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а т 
 за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Т 
ешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући  
а конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече мо 
жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је мн 
 се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се рас 
че се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> 
 а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој ка 
а кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве нов 
је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самост 
 грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>М 
 има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Гос 
уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плаш 
 кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану 
ви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то д 
>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, д 
стом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког тако 
оба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа 
веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, гд 
јући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као 
плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли  
анас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи 
д, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио 
оспођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините мил 
рловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад  
ме, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позван 
 јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у 
едну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа 
славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.< 
 је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p> 
то да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охла 
и зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман  
оред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом ж 
урно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што 
а своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре 
изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор п 
вуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здрав 
 је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожедн 
 после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p 
с двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и нај 
 ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати њег 
еш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде ром 
не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У 
 наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет н 
 иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо  
 је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне 
аље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека сам 
рати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свр 
види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p>  
очекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да 
усати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од к 
дућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај  
огледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и  
ешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма д 
о су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби с 
стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је 
ће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи су 
ће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p> 
ји ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај 
ало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакш 
госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је  
орити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из ко 
 приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало  
ца га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешк 
Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукну 
ору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе др 
ечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Нат 
S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао 
н својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у п 
не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Мар 
мо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи!  
 било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p>  
о, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти 
руги!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на з 
 сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузни 
ожић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела 
 ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је  
е.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се 
био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао  
 и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нем 
ва очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да  
још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио 
 да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки 
Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој 
 отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, доба 
може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине зн 
ерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. см 
 арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да п 
 неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весе 
као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико о 
 овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло ц 
} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p>  
љало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ва 
ва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p>  
ураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да 
а.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече го 
 небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше ј 
сти.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга 
е но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се 
 ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, ч 
едњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{ 
је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите соб 
 што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело 
шком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћ 
 милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се д 
S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно 
 целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у јед 
ок Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да  
атили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је мо 
 се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док 
ко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у 
позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За в 
 би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Кати 
лије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку по 
о: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклон 
ило некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њ 
оштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препра 
имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад  
се у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n 
што чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори 
братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код он 
ђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се 
ом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сун 
ло, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело др 
пнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Стан 
 ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега вел 
год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као 
ице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђ 
 набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити те 
х планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли 
тим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и при 
пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе  
о винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им г 
ла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе  
шао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гл 
ктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту мла 
стане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје  
раће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После  
о <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.< 
ете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што 
зи Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грож 
вадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он 
име ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, 
ди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} У 
ао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре  
 панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај  
и хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три год 
р се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко 
вот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катиц 
лан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа 
клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што н 
ој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер  
ко овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није бил 
т <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што 
ршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће  
 већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро. 
ћа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одм 
{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да о 
чкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ј 
ао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и о 
ле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S 
што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону 
гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојни 
ло по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац то 
и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла та 
рло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћу 
{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члов 
м — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у  
вети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као лу 
да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи 
дмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прил 
ша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам  
а души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила 
д велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће но 
на та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да  
к и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{ 
примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих  
 своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В 
тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли о 
је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — 
анас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад  
их глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад 
за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле 
 корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p> 
ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на 
ер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају са 
ом није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упозна 
ђице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубиц 
p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи —  
ина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо ра 
 би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, 
е причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео 
 селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред н 
 — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако  
нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или  
 плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога 
 својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници  
је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наред 
 онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у живот 
ногим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је ду 
е у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Л 
 лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, 
бицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сум 
, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже  
аве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у 
а длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>П 
авно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек тр 
ешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати ње 
ругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живим 
ико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се  
 неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око кам 
те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто  
</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четвр 
ега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бо 
е доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мал 
аше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваш 
оље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево  
 контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако  
е.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој 
е чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете 
е и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чел 
азу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} А 
<p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво. 
ба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од 
ас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спази 
> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отић 
ом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета  
у.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћ 
о Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та 
.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније н 
е — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> < 
а.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владат 
 и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заје 
ке — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова 
ј погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто  
ти да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у  
<pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита к 
терати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред 
 ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, на 
ирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен 
госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати —  
о, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину пева 
с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лази 
ма три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав стариј 
ка, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако 
о од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од ју 
 <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави берб 
мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у 
а јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор С 
авија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — 
што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим г 
{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љуб 
 ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица ј 
ти на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се  
и он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас б 
м тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фише 
тева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћ 
смарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву  
окату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио  
ци је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, 
ки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са до 
срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослу 
него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога 
кторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — д 
ро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, д 
да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестр 
 и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна,  
 био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и  
ћала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p 
 проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — по 
и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом  
дио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо  
 једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога р 
рига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији н 
 првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се д 
.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му теп 
 немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога 
твариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S}  
грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор 
} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се док 
 с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та 
је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p>  
о себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> < 
ного пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот 
т је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</ 
двокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је п 
те.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и н 
ац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, заблен 
илану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S 
а се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом сво 
пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она де 
срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила ст 
ју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда  
ко на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахин 
а за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му М 
 <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила  
у до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час б 
це у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и  
што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то 
хвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је в 
испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S 
ош дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то пој 
а храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом  
бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће м 
али по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам 
ј постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севн 
 ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао 
 иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је 
анас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је  
зивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико 
ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гл 
њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо с 
ко и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p> 
о ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео 
јка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господа 
е Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две 
мети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако он 
имо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, ба 
 да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</ 
, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из  
ов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да 
енама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — 
учак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоћ 
же господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се  
а сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Б 
 сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стев 
ужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општин 
 Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити  
 му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао  
су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{ 
зме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У зано 
дигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{ 
један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи до 
 <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво,  
ли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-М 
 изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих 
екар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу 
пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љуб 
 после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка ка 
 што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је ј 
а не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће 
ме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не  
што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n=" 
сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнов 
есто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S 
но, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прил 
ће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелет 
ог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па 
им наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће  
највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо уд 
шина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Би 
вега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити 
 ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У то 
магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из вре 
 изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер  
 требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе —  
да како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало сит 
се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и М 
а јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учи 
ине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта пи 
ишу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, з 
мин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње шт 
 извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи  
 га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је  
али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није з 
S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како 
 бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто с 
са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску п 
о онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разић 
ска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера 
> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат По 
 — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бог 
у за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У 
Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да ниса 
 ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже  
надног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи. 
.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— 
мци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Ми 
p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> < 
а по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, 
 Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>—  
осподине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Ш 
нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задр 
оштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом  
новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно  
ед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! п 
Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекида 
 Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас 
лана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да 
Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово 
тала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љу 
лити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко до 
рговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, к 
укне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можем 
 ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са хо 
и <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће 
; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни р 
је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у њего 
о неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позли 
анца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће пон 
/p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лез 
ена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— 
све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружин 
толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас  
де удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се  
инут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ так 
а што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане кој 
 за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на  
 то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једног 
се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор м 
</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једа 
и <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно  
другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само 
 остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.< 
тару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} 
 било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је с 
сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — 
је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста  
" /> <div type="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p>  
ИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p 
ИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИС 
е његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S}  
 да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала:  
га покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</ 
 јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Ште 
 се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђ 
ло је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — теша 
к Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Б 
се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Ми 
осле тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У  
> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Нек 
притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо к 
је ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докто 
} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта 
обро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе;  
о у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што 
 ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женска 
еко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће? 
еда Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она 
{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, го 
S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био  
дите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш  
све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с де 
еколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју кар 
-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А зн 
 везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се т 
код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — реч 
аман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао 
ију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па на 
 — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети 
ећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам вид 
 са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба 
добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је  
е очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци бо 
ивио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати ш 
да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учи 
змеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш 
а.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу  
, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи 
њој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у виз 
лан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше са 
је до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта 
 је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени т 
ј својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити к 
бу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па 
добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад свак 
— ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изг 
о и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по је 
2_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улиц 
 Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерн 
Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у  
то драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли ка 
о пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери 
шљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се о 
ад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ћ 
иси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p>  
 — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење. 
н у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од гово 
} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајно 
Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, бр 
кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пе 
а замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" / 
 на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко 
 <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> 
 да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам 
аборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то 
} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синк 
 који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините гос 
 траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли 
 јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка.  
 у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p>  
p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му  
 је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас 
S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Р 
доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p 
оје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обичн 
ође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, 
огледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попади 
па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи  
шај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да В 
жалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га,  
мам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станој 
а се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — на 
 каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако на 
очети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите п 
 — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</ 
сла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад од 
е Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младо 
ог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе  
шту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докто 
Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и 
негови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће  
и новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и пос 
 постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је д 
ом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се  
/p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} З 
 Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— 
орег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се  
 не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидал 
рља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срц 
 је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје  
 је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као ш 
погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се ка 
133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о 
ћа и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном 
леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор 
ушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се 
ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њо 
 са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете 
а.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклу 
о немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њег 
ко то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба т 
а.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема  
то заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати  
 начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с 
ца.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој  
b n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим  
и, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушк 
 се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцка 
кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом  
ележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на пис 
обледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је 
ет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не  
ерета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш 
 је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све каз 
 кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и за 
одине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и 
овори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи  
 врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест з 
ли нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка 
како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одоро 
анда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S}  
ишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{ 
ој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен  
епо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће 
ић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — 
и да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p> 
си љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети д 
> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајк 
р је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и заним 
свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква  
ана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код 
то прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика  
<p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p>  
 деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве  
његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то 
лине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом де 
 у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на ово 
а ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у ш 
рнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима до 
д свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мил 
доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда  
 дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога док 
рзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, з 
ан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смр 
 Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам ј 
ређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На јед 
да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санд 
их старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужил 
заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обег 
е доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да 
руштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једин 
и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ћ 
ти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца. 
 ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Св 
 јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је нек 
 једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{ 
стане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јунач 
речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бо 
/p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто п 
а ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што 
о, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан пог 
 Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</ 
ичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу љ 
ико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи 
 и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпоче 
будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао  
де су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јар 
да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прв 
 побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p 
а се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника 
собито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми 
} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој. 
кса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим ка 
атица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и п 
сту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила  
је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису р 
а и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, к 
 доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p> 
C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаки 
је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Ал 
не, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она ј 
о је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у друг 
це на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјај 
 опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи 
 је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на душ 
прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, распл 
ла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p> 
му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и  
 рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на 
ла туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им С 
песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним слов 
<p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али 
авра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна к 
ојим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p>  
{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошев 
вота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки туж 
ако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, 
 и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више  
ула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран 
ва као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па с 
и тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако на 
бра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Про 
ак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шт 
аше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакл 
им поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и мла 
тили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о 
аблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Б 
е врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината 
пије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога 
 своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} 
јури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</ 
пас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често 
<p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час о 
авао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</h 
 синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога ме 
творише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госп 
т у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију 
пет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две со 
 није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p>  
су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и дана 
 ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два т 
>главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуљ 
p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађеши 
ше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Д 
ор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Март 
 имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је би 
потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек 
га као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, 
ети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога  
дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столиц 
<p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо  
> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знај 
мице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше  
ло како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да 
ма.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а к 
с доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше упр 
крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, је 
небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тих 
е неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је прим 
рачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу 
е што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој гла 
Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу л 
 <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што  
p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="12 
, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љу 
</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадн 
 <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи 
не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а 
где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше 
љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године  
стао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живо 
адаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала б 
одица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у ст 
 што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а он 
ламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол. 
 певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се  
 био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} С 
на.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рај 
 цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управљ 
лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепот 
ор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у 
година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом  
умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и п 
аше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало 
таноје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да ј 
и лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да  
угом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваш 
 сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази  
ста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} 
 ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах пр 
у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога д 
е каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту 
аједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први ма 
е обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са  
ај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки  
и крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треб 
ори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измуч 
 кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој 
у.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски пове 
бе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам  
је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себ 
ш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чује 
ј је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што б 
ао да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поре 
е овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће  
лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при  
 посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки 
 <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња же 
нути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога мес 
 <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драг 
 запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p 
ој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нек 
 век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се по 
је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђуту 
ди има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па 
оту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то ле 
о хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онак 
лу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац 
је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љуба 
но, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју 
тво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је бил 
е.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад  
 се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан уст 
му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор С 
, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и остало 
ош неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са д 
неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. н 
града од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у ком 
ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним бол 
смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> < 
ну домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи  
ој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p> 
нас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Игр 
да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је 
родошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у груд 
 га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица  
рошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била  
у, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим. 
ине 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ.  
га створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице о 
огледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу,  
 Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска ј 
>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче 
 пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пи 
и неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је 
} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час 
 се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око 
ео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћ 
ка искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света све 
ну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи заустав 
оре ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака 
S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као  
светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис 
 не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стев 
о о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p 
ило па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је ра 
груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <p 
како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је н 
ли, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ај 
 срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што н 
речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посет 
ош већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год 
Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи 
нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна  
адрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мо 
{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{ 
е њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборни 
 Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није до 
.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи  
hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi 
 се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад  
 чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: 
људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> < 
се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада 
 Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и му 
 овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отиш 
ани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, 
икада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S 
 је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p> 
невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што и 
 млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} У 
репи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она се 
 с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застан 
олесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лаз 
 изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова  
 застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њез 
окторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим 
 у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, п 
у браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да п 
 јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> 
а меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага 
значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рек 
ајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је бољ 
и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од сво 
ирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али  
и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо,  
евој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у сво 
и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога з 
рос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај р 
нда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре  
е још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p 
кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S 
е уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини  
ти звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна  
 свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.< 
ва, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне 
ина маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па  
упила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да ни 
а је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сун 
оре!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића 
на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше дв 
 госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на 
њим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо 
зговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и  
о све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта п 
 њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чини 
аром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула 
звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у пр 
азића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић би 
ечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега треп 
 Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поч 
ође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке в 
S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S 
е данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је 
круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу н 
је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да ник 
а у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али  
 њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Бе 
м божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићев 
убица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке 
сетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, ка 
а оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за час 
је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Сав 
 му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким прилик 
у у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се 
реселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да с 
а вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S}  
д мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — а 
 Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>До 
а па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у диз 
а душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S}  
о лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, 
 ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ра 
 драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је т 
n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и м 
ока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S}  
бобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога 
у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже 
 своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако неш 
животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је с 
 била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у 
 иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мај 
> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, од 
="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има красно 
а се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала 
екамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девој 
p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића. 
то се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S}  
га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у  
Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их п 
а глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио  
 и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да н 
вар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар  
учио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p>  
ватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић дола 
а тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак и 
игде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у м 
а је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а от 
ура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Р 
говарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу  
ол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах 
.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица по 
а је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S 
су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слуша 
ца се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-М 
</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Стано 
годила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љ 
замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица  
о је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другог 
ви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда  
мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је по 
>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{ 
 да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни гл 
ица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен об 
е спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то ј 
> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу пи 
 нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носа 
спођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела 
није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слуша 
д на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је мате 
је, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да 
о чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} П 
 да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погле 
, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" />  
.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић  
 док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили  
ашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије дру 
 договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, 
тарије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто ра 
 не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у  
е то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше 
рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло 
 цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се но 
ути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем живот 
руге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у но 
 је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{ 
аш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути ба 
ва чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учи 
се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шт 
="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало ку 
 дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно 
о ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писм 
вету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и 
им <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али  
ио поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је мл 
ала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описуј 
т оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове пес 
пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана 
 Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринс 
ана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „м 
а; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди 
а је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p>  
е све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све  
м се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гл 
 срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка 
би извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло 
/p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу 
љи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млад 
врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестан 
S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом 
а доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако теш 
 захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита и 
ј — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из н 
е, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш  
умскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књиго 
тора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан бил 
р Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трго 
а.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на сто 
оносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране 
та која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запн 
.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске  
ло</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само  
ама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са  
 се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вешт 
а.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обра 
лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и слав 
ј помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај по 
оше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад 
вирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као  
— онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је жи 
ца седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се  
дрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као шт 
>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као да 
срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто 
осподине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега пок 
е одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три д 
сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде ј 
} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле ве 
обро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој 
ала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одв 
 бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и  
није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мал 
ознали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док пос 
тупило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до пре 
није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа 
 бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом  
ла на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мис 
езине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Ста 
а окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Там 
Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се ди 
ше саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надн 
чима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа вр 
 хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је  
љао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима —  
салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање с 
 Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, 
стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори 
све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у велик 
 је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најста 
орскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са 
отегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији пам 
долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на пот 
а је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да м 
у небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је к 
а је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — бе 
ла ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти ја 
питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса с 
век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{ 
м марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролећ 
/p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и пог 
срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза с 
ости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије чове 
ти први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, д 
Е И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div  
Е И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2"  
га духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да и 
 је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно  
е своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и  
то расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Л 
васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпо 
ј приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешко 
ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у с 
 Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старо 
у је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики 
је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану гос 
а је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су з 
и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S 
шкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удов 
лију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је ча 
 јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога  
ну.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу  
p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би о 
је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Р 
и но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгрева 
оја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете  
путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића п 
ожићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко л 
убица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у ба 
 <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота 
шао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које  
S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди сво 
</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа д 
да први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани г 
рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој пом 
удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Го 
сти“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попо 
варати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају 
ку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и  
н ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповес 
 Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" 
 о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S 
је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да ј 
 високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При т 
иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S 
 да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се  
зикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{ 
најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као с 
епо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" 
е једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, 
ао малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном кло 
 она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му ник 
 новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тр 
184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је  
је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам ка 
 онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорб 
ла у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па 
ао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> < 
а Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chap 
госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко см 
> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој д 
ну мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притиск 
огнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од 
 с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се  
подине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који д 
b n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно вел 
рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто 
} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство  
ије па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа 
својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе  
 створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич 
о гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већ 
ла на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни д 
ело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже уда 
 тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— 
 Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда по 
 <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали н 
звор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без  
 као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну св 
нуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а 
бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори  
елети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој  
х, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снаж 
 развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Ч 
 Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а ош 
оспођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама  
 шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледа 
</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко  
а од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p>  
 грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бе 
азићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што  
ајенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Жи 
> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но в 
исто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на  
анпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи 
евитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као к 
, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му с 
емарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше как 
 стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и н 
та само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале 
 им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату  
 оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најб 
нски ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости  
на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који рет 
воме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се крун 
} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако 
8882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста 
чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз 
не.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у  
начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан к 
S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућиц 
 се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о 
/title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило се 
 је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат 
ка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „ 
је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог 
, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам,  
ечи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Б 
то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устал 
 <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицо 
 /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама ж 
ом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окрену 
.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, ви 
оспођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> 
51" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p 
 века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа  
{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина м 
 певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гра 
— а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фру 
о се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</ 
једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео 
 уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је с 
>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у  
прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу 
бица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај  
и, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — р 
а.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавит 
ујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречка 
елем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на  
 ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећ 
и ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>осве 
вањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива  
адне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца,  
рича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту  
заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и  
он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости —  
 Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ К 
 борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живо 
. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седе 
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест 
на — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није б 
јко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу  
 буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог о 
никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гор 
о шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омиш 
сенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу 
</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи мана 
доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она 
а се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће 
пуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред  
<p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што  
т.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— П 
ни се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану го 
 далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабер 
ије могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину 
ајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p 
 је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што и 
 речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли 
ић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена  
она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разје 
<p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разгов 
олном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким це 
ањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В 
њем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језиц 
ису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прв 
 усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче н 
ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од коле 
а Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први ја 
метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</ 
идна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вешти 
све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на час 
часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S}  
 се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника 
ђе на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за че 
ка је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене н 
/p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што 
и — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задов 
упио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са ког 
 Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога т 
/p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а  
е да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина  
војима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио  
{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака п 
 како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је б 
бљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив  
 живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић ниј 
да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој по 
 коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их ка 
рсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки 
 Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела 
ајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чаш 
вога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него 
се ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој тре 
ицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вил 
ајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је 
ј кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је 
отово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш. 
пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац н 
да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја ма 
 <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са  
з Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би 
ке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љуб 
има.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно пр 
у берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која па 
у у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него пе 
дине у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско ч 
ца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у св 
ка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место к 
 за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар ова 
 ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком 
знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она  
јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је  
смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво  
ао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали проти 
име.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Аја 
ђу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој 
о <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p> 
анише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на је 
е у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па  
је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љуби 
> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је  
х за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га неп 
ико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали  
 шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, 
— па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вече 
по живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет  
ја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина. 
вори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза 
шице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шт 
 зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно  
ежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али  
ове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је су 
p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није ник 
а увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се уп 
милну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода,  
 обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глав 
 Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, је 
кра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она  
м сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте  
/p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" 
е самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љуби 
 занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да н 
изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим с 
вице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо ку 
 Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p>  
бриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је дове 
по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чис 
азиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, жи 
а Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну св 
ољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоци 
оје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавн 
ма фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме н 
у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како кој 
ре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, м 
авога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога ни 
речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} От 
ах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несре 
не докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица 
иш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим  
 то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ства 
српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари оп 
ло смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвокат 
овек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасви 
о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој с 
</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда 
> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас зв 
0"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува 
 пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишка 
ва стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најж 
зина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да л 
ји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом 
лике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби 
оспођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</ 
ва куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтал 
 Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврћ 
и само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај 
 опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада  
ала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" />  
и сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љ 
 ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадо 
ати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда п 
колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има ј 
ла од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било < 
ајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове  
/head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неко 
а Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напу 
сретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је  
су био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, и 
е на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ства 
 Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискре 
жића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у  
/p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања от 
е као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говори 
 <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како 
спођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.< 
едају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице о 
гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским у 
т поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд н 
ежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тра 
за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предав 
живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јури 
а сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно  
</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренут 
 била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула 
ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> с 
хватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенски 
дахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћа 
е.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> 
ј се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смр 
ањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође 
ла, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је 
 да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb 
последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Та 
литву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар млад 
а смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и п 
шну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S 
асна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свет 
захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о 
а светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада ж 
ћу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му ј 
> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p 
о која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Сино 
кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да  
жаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и  
алу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило она 
<p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина р 
а нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити  
лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта  
ну забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути 
м колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростил 
мила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изре 
тној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чароб 
подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у каван 
ала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу глав 
е шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде  
тра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете бе 
а Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где  
шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија 
 саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помоз 
{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху о 
 и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају ком 
а, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирс 
а се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!< 
ше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика 
 још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да 
</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Е 
н беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беш 
е очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер ј 
оси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада так 
{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун  
у звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па 
кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смир 
е гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, 
ју!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војни 
 управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у ј 
ђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја  
е умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао. 
р знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али  
ђа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне  
них капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да ј 
} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице ср 
 па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајава 
 заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за 
да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи  
 и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> 
 и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишк 
ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и 
 је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе 
 разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је  
p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе  
ји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме пр 
У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живо 
м о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поуч 
 докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{ 
на.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о њ 
дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичар 
зда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи к 
/p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад с 
 би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема т 
 он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рај 
о је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују  
ана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича  
у сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме  
 што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нек 
нила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она  
ише међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи 
дају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на м 
ељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја зн 
 Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога 
га часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто т 
у.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да до 
какве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће 
м маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе  
бру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно  
а.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да  
у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад 
игама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица 
је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига  
лед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизм 
га и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у 
 друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином ја 
е проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по  
мотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Зат 
мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме д 
 а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У  
 животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска ст 
е нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или  
т.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и  
них мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био у 
нагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учи 
згали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па б 
у да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак 
е у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври  
уктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type= 
нога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни 
 ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бор 
ли бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, пр 
.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чи 
Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из з 
сем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпо 
} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погле 
ме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не с 
ед велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли  
ну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то  
>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке кру 
ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба буд 
рбански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се  
им животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи с 
почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је за 
у не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233"  
ај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив 
 шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, 
живи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих  
у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх 
, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта в 
S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаништ 
тровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, 
и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане шко 
лан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S 
ајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другов 
<p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире т 
</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p 
је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни М 
ије ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.< 
прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и  
у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и п 
Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> 
аноје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим пар 
рши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио  
нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман с 
p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем уз 
ебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p> 
 људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S 
овца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из в 
 пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће  
ри из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па м 
то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је  
" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помо 
орео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистр 
 длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је б 
а му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко 
је осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастир 
 једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навек 
био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко ј 
ча докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да 
су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи 
ек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба до 
аст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушт 
ко враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <p 
с.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњим 
за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један сме 
о је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на ла 
ојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи 
зино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда  
рко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у  
, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише  
а вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други  
под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жа 
ји нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</tit 
ада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се разма 
унђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми н 
младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p> 
очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо 
а добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере  
крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторов 
ћом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију м 
ме човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три годин 
а је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће п 
 што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до б 
људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замисл 
остао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркв 
Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така с 
иној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори за 
у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку ваш 
а ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до  
ак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се  
а.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се к 
срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема  
е пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом не 
описани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одма 
у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу 
ле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у ко 
 онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекл 
о земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два 
ош пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као шт 
добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мот 
ила већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било шт 
 проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које  
зди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики 
слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отим 
 и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из д 
S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег ср 
осподине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, 
: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песма 
 Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="c 
 прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Ста 
 — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је  
и још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред гос 
 је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје 
оме — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p>  
ном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n 
 Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти 
ном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме 
 јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рај 
ога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је 
— рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да  
животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да к 
амену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S 
снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и рад 
ај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> 
а.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче 
сно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о 
ноје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер  
 И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини д 
Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар плата 
 лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у с 
октор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубиц 
Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љуб 
 зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се чов 
ћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече пр 
сока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја в 
рце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи кој 
тар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је из 
ајбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја каз 
 отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха  
анде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусу 
ђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> < 
чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва успл 
87* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Да 
јом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по  
јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издиш 
о узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Стано 
.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „п 
 фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не тр 
а прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше  
да је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S 
а се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не  
о су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану докто 
.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му ус 
 а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше  
оса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; г 
зишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну  
Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу,  
и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уп 
 да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p> 
, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изг 
лога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта  
 камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали с 
је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе  
ан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад  
а, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.< 
ди, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце 
иљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу 
 не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, 
ко је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се пре 
нило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рај 
ну ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запита 
ше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула 
е госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако д 
а будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и  
ј мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} 
е била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са 
у главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>—  
 кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p> 
е да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч.  
ило по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе  
, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да и 
 То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на ње 
као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне зв 
рчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се 
свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је 
ила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, 
светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али  
p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десета 
! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта  
а њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је 
о што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљ 
 дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Гос 
и.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је б 
его у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{ 
 — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор 
напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} 
се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штап 
која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинт 
е био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се 
ло да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван бил 
пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао  
науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу к 
ца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо жи 
 у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме над 
ана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу. 
ка крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту до 
ве; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слобо 
јима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви;  
ри ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре 
ица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и  
S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило в 
рови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — 
ни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је та 
ва венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из малено 
на стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Д 
х је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто пр 
и. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S}  
и попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одула 
доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво 
анас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава 
занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, т 
ица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица би 
има, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле  
е Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и тре 
 и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса 
осле неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су  
е сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк- 
 ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — 
 његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очи 
ио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати и 
 <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за стол 
а је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им с 
јили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Ми 
ају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди  
 Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове же 
столову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако 
месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетрени 
ајлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свог 
у отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лу 
 нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и при 
е на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђ 
едеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба м 
ик, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.< 
ом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема 
огледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке 
ај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врат 
, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око 
гов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се ра 
ава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи кр 
о што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер 
, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману н 
чком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за К 
е никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само 
е, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окр 
 <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њи 
теванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb 
 <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око ј 
на ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на ками 
ну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рај 
ђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора к 
p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у  
 срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођ 
аво у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села. 
а је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу о 
е спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Са 
ела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У  
.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју дво 
мерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој 
тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пи 
, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Ч 
ему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца к 
а њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе 
лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија 
н о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добр 
атило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла  
а.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и  
{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне  
м кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на та 
у тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би  
а, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адв 
 — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се 
{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену ка 
сао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да н 
подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим  
ћ дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову 
данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести с 
рвим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири  
шенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине  
ом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата 
 џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запље 
 тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души 
36" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љуб 
лим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и пор 
у да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло 
 је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, к 
 Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, д 
нда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу т 
 на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишл 
 потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су  
 доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине 
начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца кој 
тно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта 
 волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људс 
ан за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочек 
није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се  
ио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезни 
а Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ств 
лану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос  
жна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух сво 
је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, з 
Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран  
 јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова н 
разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога би 
 <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, 
гледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будн 
шљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да г 
ћутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S 
 ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на сва 
ад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у 
ути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олт 
ише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео  
ке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих в 
ао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле д 
И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица  
 зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по 
ближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би с 
видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Ле 
сто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посл 
утра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра  
 кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већ 
Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коро 
кић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господ 
е.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је  
 Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} 
p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n= 
и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толики 
ре, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту,  
во.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први ма 
ина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у тр 
кторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал 
компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа А 
и од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у 
 Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је  
им прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лев 
 удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часа 
он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку 
а села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опа 
те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на 
зо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по руч 
мајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, к 
му студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да ч 
итам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор  
ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љ 
Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у  
редњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под 
ђа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке,  
} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гав 
а би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута 
ајчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинам 
чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Ча 
 походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахн 
у се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док 
е се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њ 
 па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умиш 
жем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} 
о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је 
брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео 
о на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамни 
бицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на ј 
кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су зап 
 стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је јо 
ов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type= 
у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи с 
арошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек он 
те у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати 
ју у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока 
тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још ли 
роговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и  
а жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девој 
о да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p 
 један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече неш 
/p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што  
 кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога за 
 <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао ј 
о их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи  
сетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Ка 
воту.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети 
орба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо прир 
Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S}  
итога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му н 
 увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S}  
 целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самова 
месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Јо 
а правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и  
е упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се  
 свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислим 
ине дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог 
октора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима,  
д; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем 
л што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> < 
 видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још дан 
 мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су т 
е сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничаво 
милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово ужив 
ноје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазил 
војим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам пре 
 и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље н 
тена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А д 
 села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији 
</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својск 
оцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звез 
" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила гл 
 Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се обра 
вршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да јо 
за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га  
аде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми см 
/p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде 
 ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се  
таноје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да  
му.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да 
могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву 
пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинс 
Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био  
м дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју  
</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ј 
ла оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мо 
гових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу мл 
рало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се  
далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће  
— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, 
о како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са св 
другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини  
ица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се рад 
му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав  
 с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости,  
уку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пр 
две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> < 
да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботиц 
госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с к 
ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала  
и брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је би 
це, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку 
у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али чест 
а, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Је 
девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња 
руштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни 
ну, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осва 
о — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју ста 
лику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота д 
питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Ма 
аишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице  
 да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк- 
н све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов по 
у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк 
разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до цар 
он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосле 
 фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је њего 
 речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од 
осао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођ 
огледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти  
чине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{ 
ога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери 
 као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало  
осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} 
д.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и 
дио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p> 
 какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од 
="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Стан 
} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Д 
сноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столи 
 Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у на 
.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио  
дити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>П 
ји човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са мат 
и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и с 
се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол  
ђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ. 
ре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, дого 
ну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли 
како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p 
другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.< 
бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — 
ар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и 
а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бо 
е први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказа 
ових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уст 
 са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; о 
рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ак 
 n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p>  
S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама. 
едајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не 
Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да  
речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p 
 опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је свој 
докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из  
 своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним ц 
живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{ 
и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам 
често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине п 
 око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би 
појницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb 
а! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давн 
леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плети 
.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да н 
елики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту 
>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вери 
исам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу —  
пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се  
е које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво с 
} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бив 
их људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало 
 Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Ста 
у се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разг 
а није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица  
прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје 
удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама р 
 била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра 
 је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{ 
адога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p>  
>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разго 
је Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку  
азић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет  
 је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према 
немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салвет 
везда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која  
га и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</ 
чак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под в 
кви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови,  
 ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати 
у му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љуб 
е у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, го 
 и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишк 
вори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и 
 чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с 
резана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што им 
е то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински вазду 
н Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био нег 
<p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму 
тво га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало ш 
у црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „ 
стола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која  
њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов с 
правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога зн 
елике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, 
инуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као 
о ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом обориш 
сто у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега боле 
се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се  
гом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухвати 
м српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке ср 
оса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељ 
ече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и  
сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати п 
таноје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <h 
ј руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор ј 
фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати 
ђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш на 
ћи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни ј 
 плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притис 
а кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је 
ли кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу пло 
 и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вече 
в велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има  
61" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогл 
В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема но 
бопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно —  
ткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госп 
ване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „ј 
лило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер  
огледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и  
излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта т 
 две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше ј 
Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га  
ло је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> < 
вот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалос 
к година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је 
а, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лаз 
 оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те  
д једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену  
о би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме пра 
им гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретењ 
 /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњ 
љиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове сн 
 ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изи 
веће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре  
е јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</ 
лењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и к 
ђа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не  
а пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лис 
ата а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљ 
 волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{ 
Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блуди 
ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је 
 до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој дол 
уморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S 
плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Ст 
есет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готов 
збегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао м 
едељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као н 
 помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Бо 
има „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си 
ћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје ода 
м из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p 
га уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам 
ја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, т 
тор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо ост 
и душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтар 
жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку 
.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек с 
је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да ис 
е.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницал 
, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она 
о је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју го 
са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк 
мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо м 
их звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плаво 
ве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љуб 
ци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала сво 
е пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кура 
е сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а док 
о је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше 
осле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак  
ро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као 
ти им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вич 
3" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз  
а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>С 
ок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном 
у немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогај 
е се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе 
.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> 
а им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S 
огао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и п 
реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица  
дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, л 
 и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — је 
ећ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положа 
ази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навука 
Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинско 
 у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да 
је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онак 
трепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb 
м, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— 
 је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. д 
, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да ве 
 и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почиња 
один Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу гла 
Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али 
епрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће 
тих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде  
 пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци,  
ћ приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо прими 
ашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликн 
и, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њез 
брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете туж 
његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И  
 кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију сво 
ула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали —  
 листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива  
ктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у т 
е ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три п 
мо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину  
годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књи 
бором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља 
ословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном го 
 јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око  
лима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Г 
/p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спава 
} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се докто 
м дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко св 
</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десета 
> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница с 
ушу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познав 
им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотам 
су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако 
ичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не нав 
S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p 
оди су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није м 
евају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и 
ркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школа 
 права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је 
осиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслон 
 по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јареће 
рви почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{ 
ако ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор 
авао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он ј 
ло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p 
ачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ  
.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{ 
несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је 
а Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> < 
ио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и 
 и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћ 
им духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да ј 
аново и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила ка 
изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спа 
агрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост 
/> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки ли 
огаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им н 
 да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љу 
 је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честита 
ема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је  
 <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак с 
н, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико н 
еко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виног 
је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима,  
 им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попад 
ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила  
.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Поко 
био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винс 
 тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два  
уја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снаж 
 је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадав 
че, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опа 
 шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек  
ме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да ј 
нца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе 
берка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и н 
ачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће уз 
ић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Ду 
 драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{ 
Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погач 
осподине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у виногр 
, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је 
дских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит  
у сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађ 
вши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Ста 
 <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На 
штво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило 
несвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје  
о наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око  
е тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на пр 
d="SRP18882_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S}  
d="SRP18882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Ст 
:id="SRP18882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића чит 
d="SRP18882_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помо 
:id="SRP18882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најте 
:id="SRP18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад ј 
р и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју  
а опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <di 
ету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца д 
решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на 
те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад  
, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка 
да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где оч 
о тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви  
дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са пог 
! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљи 
Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким н 
Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је  
реплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да 
поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих  
рта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо 
 матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачи 
ше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} 
ос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка  
р тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић 
ком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта 
Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њез 
умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S}  
тер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом 
м госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стевано 
 је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела 
им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава с 
је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како  
седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то на 
отине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт н 
нео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, кој 
ад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је по 
едељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санд 
о се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту бил 
а а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и 
њак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи. 
олако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рај 
е доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настој 
сто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како 
Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако п 
оћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те кој 
ње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} И 
етарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стра 
.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која  
и свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> ка 
 уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш крас 
н и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сест 
е опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стев 
запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна  
оници развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби с 
, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако п 
оведи.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса 
 не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело  
и новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за ч 
<p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПО 
 добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код  
срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запре 
ан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S 
у госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— 
ад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је  
 онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Лел 
крете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станиц 
 нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију  
и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и проб 
, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више збл 
ова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђи 
о до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му  
ва шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало  
ји залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шума 
ну багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, 
ност, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се ниј 
им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, 
пођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" />  
песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у 
кон смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као  
-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бел 
још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше  
ом сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — ре 
ли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, 
ћемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исприч 
 Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— 
дње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима нес 
 очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га 
цу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живи 
 куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја 
душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па о 
то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је је 
ас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удови 
том туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи ко 
га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме  
и пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p>  
 руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња  
ури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек  
рже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падош 
 — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја 
ки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у ку 
а ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb  
ему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она ни 
пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја 
p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко п 
Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим о 
ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драг 
а болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало рав 
и други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босино 
пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг 
е Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не  
сао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, прем 
ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет до 
 био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштв 
и то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија —  
а увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем св 
а терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се 
, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су би 
 нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од  
 у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Преско 
ка од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично  
ји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{ 
 да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p> 
оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Исти 
а као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памт 
 кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О бого 
он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најси 
 како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и 
ербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — 
 њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло с 
ија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио чове 
ликим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубиц 
м то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и  
би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу;  
 у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још б 
 не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико 
лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> 
и батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згле 
вакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му  
аноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где  
 ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако  
о научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у ве 
т у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћерет 
а пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и 
еднога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану 
х засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p 
, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако 
.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави 
блачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облац 
 зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио  
да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме ка 
о у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега на 
у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећ 
ајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећа 
је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако св 
јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине ду 
инуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још 
ћ даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за  
н и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не  
м Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још година 
ји су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> < 
 није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живо 
ветло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази чест 
питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> < 
> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до гос 
оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели зав 
вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто о 
ници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је 
 вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне  
 томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p 
оре, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гле 
је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у  
е. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоћ 
Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> 
а сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је м 
 и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада 
ад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу с 
ту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан  
ирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе ст 
вота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи 
га више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића 
ула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад 
њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је до 
 не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њ 
пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага —  
и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удеси 
шње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога 
За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх пл 
икрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усн 
м срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је о 
 броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему  
права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на за 
могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога 
а штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађар 
 Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило 
уда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, к 
 па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се  
о средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путов 
ва и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, К 
рану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке субо 
/p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на сто 
 да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет —  
грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап 
е.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкин 
о.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у ти 
евој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом  
е требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта г 
ећ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој с 
мишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све до 
зла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постељ 
 грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је  
њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнае 
да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, п 
це — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за 
зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим  
р има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе;  
ајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милости 
 доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут 
тка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ев 
и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снов 
е — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али  
м разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да каже 
да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер  
ље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> о 
луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год в 
 куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} З 
груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, ка 
уде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’  
кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешког 
ају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни к 
 и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, а 
а.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво кол 
да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи з 
је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њези 
о Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка би 
есео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз нек 
тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко 
>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде  
ноја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се 
> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је п 
издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на но 
 да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп  
 другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а ш 
после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и 
а још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p>  
а: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин 
ој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе 
и део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на О 
ом у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, ког 
ли често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — ал 
а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирис 
енова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да св 
и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, 
ља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати 
S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била  
S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, 
 ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S 
о да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној 
пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим об 
но већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракет 
и кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине  
ом разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео уде 
д места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и 
е лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Гос 
кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек 
га ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да 
све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се ж 
радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S 
> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о 
јдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој 
у тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> < 
а милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити 
братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се 
гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади докто 
ла је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненад 
нога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одм 
у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда 
сто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбу 
а јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком  
умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је 
оспођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је  
д муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хуса 
 <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати С 
 њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта он 
>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад ра 
 су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од  
и, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај 
— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да 
p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отров 
ка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у  
="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на стан 
уто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прих 
/p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила  
ица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазић 
њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година к 
но, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине 
девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из  
умарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма кој 
јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали с 
сподар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Г 
својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Лан 
/p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потра 
чеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Кат 
ше од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек ниј 
те се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором,  
ам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не вод 
о што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затр 
но, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насме 
каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — р 
нзије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p> 
има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим н 
и смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у обра 
 тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S}  
 кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</ 
.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав зад 
ас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чул 
су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји ко 
ела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— 
з у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах,  
угима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да 
 одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може  
едате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухва 
ин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S}  
„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од с 
сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али н 
тина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сока 
“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће  
а Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени по 
 јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „ 
м речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{ 
ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} В 
ји.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је  
загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Миланово 
ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала са 
дмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплаши 
„први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим проп 
 куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где с 
да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је боле 
мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.< 
пу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати  
ем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А  
 сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са с 
ах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Роман 
а свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати л 
.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! —  
у масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у 
ђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону 
а.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>—  
 једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и  
 грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе к 
нају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када  
ла са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си 
де, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам. 
ме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић  
то немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше 
 се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p 
Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љуби 
о са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чел 
као — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао насл 
на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снах 
 замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{ 
 најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био до 
, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.< 
загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу по 
и који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани С 
кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао  
закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси  
ли за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и жи 
жила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска в 
н и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице 
ашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-соси 
је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућ 
и у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа 
ши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетреним 
бица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весел 
рце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звез 
 то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико кри 
удо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S 
ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком  
оји се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угаси 
ућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га р 
у.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право че 
на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жал 
 писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> < 
спођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p> 
ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Мл 
као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како 
попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из  
о се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То биј 
да је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже 
оја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед и 
илука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће 
ма у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањенико 
оуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није вид 
вездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону  
е књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стран 
зове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је нару 
и.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећ 
ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећа 
а кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и на 
ки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежин 
{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак 
рострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла з 
так минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са св 
ше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине 
 сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад ј 
од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји  
 своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој р 
идио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави 
.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко те 
њаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој 
 је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови с 
а и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кок 
обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових обр 
ална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његов 
 тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има к 
да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини  
а је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се ус 
 је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога д 
а реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су иш 
екне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је поч 
главе Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај п 
р се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпо 
ватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с  
ароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом и 
ова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој 
 уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупоља 
и хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од 
о што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разгово 
свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња 
ца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе 
ку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Дана 
мо онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Л 
 од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју 
к, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду в 
 устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S 
 — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и р 
е могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — 
ања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено кра 
и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{ 
кама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час п 
бурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа ј 
о пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини 
d> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загл 
ћ је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често  
це, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је  
ра.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не 
рионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана  
ао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљено 
 љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, 
шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинств 
ње.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је м 
 њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу 
 душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо 
је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно 
знао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шес 
човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S 
 месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило п 
 тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода  
исли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нем 
 снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза 
аје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека 
 чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно 
у.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли  
 саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио 
ротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баб 
њу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор  
душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ заја 
рословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу м 
је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Ста 
е у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њ 
анастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у т 
доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} 
екала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но  
 за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у  
душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч  
на рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијал 
— промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, 
га говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је б 
ута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта 
Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара  
е дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и неп 
 мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули св 
 оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбур 
/p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катиц 
ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туг 
вој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, ро 
ктом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно  
ула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића  
а.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као к 
е гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права  
их дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору  
 <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђен 
 n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас 
 писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Е 
 што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подско 
поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце  
за у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S 
народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад,  
ва у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже је 
 манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са 
ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских 
сти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно 
 n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се 
ахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по с 
> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n= 
нији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две 
е узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше за 
 и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код 
 А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој  
боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен св 
/p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, к 
вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p> 
не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену  
е мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче ти 
е љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с ж 
дине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као ш 
 па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се 
унуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе зла 
анда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S 
илану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрљ 
 оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас мо 
се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто г 
а изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се увери 
е.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стој 
је била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, 
егова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и  
есмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред пре 
и се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани  
омањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момц 
оји је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јо 
илом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разли 
олевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да и 
о женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; к 
оја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире љ 
који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице,  
а говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад  
<pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био 
у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на  
к.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а 
рио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак 
ко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван  
ду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „век 
, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, док 
изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу  
дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну 
ницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо 
> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше 
плашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица 
орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњ 
уго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало 
о ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанп 
у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, 
 се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић с 
окторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се п 
октору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над плам 
нуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} 
дају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је 
 другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада. 
 руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше 
што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш 
ј мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао 
 клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је  
тарија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да рад 
руго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару 
околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се 
чмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне сла 
{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венча 
о својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос 
своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на с 
ас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки отку 
 заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — зав 
 и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина 
, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем 
“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прих 
овек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше леп 
о — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb  
је а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од м 
боље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада,  
де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је решт 
је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се јо 
 тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор 
ити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — в 
S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри  
бе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му п 
ј општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био са 
сподар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе  
е дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и чети 
{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, до 
ше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер 
ану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури свој 
а мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах с 
.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то 
хињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, пр 
ван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику 
о помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на 
седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо 
о не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше св 
ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда 
о гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољ 
е заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још ре 
вет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се  
ија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али чи 
и наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> < 
 како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— 
јка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођи 
 два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној  
ди му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb 
к!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је 
ворио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати сво 
на, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p> 
шењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду  
 двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој  
ше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак об 
а им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер зн 
ћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби ка 
 ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће 
Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да ј 
ије ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасви 
данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину,  
и живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лаз 
то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему шт 
лапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачуна 
вним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах уму 
што и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала 
 уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој  
а потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> < 
 што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће 
ли; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли с 
живи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу  
 па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако 
и из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у ј 
p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p 
са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће ра 
 глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> 
ростота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги 
ј се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећи 
јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутр 
руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман у 
на је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Обр 
{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећањ 
на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које  
није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</ 
 шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на њ 
у Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу з 
о тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — при 
а слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по б 
.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намешта 
овек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо прис 
шњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, к 
то него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то ј 
тове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српск 
мо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најле 
pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па о 
оју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да  
ислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега 
а у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је  
тора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је 
лија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до пој 
 по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада н 
оњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко 
пусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у  
свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије  
о у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чист 
десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} 
ноје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом А 
 из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чис 
ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад к 
 за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска мла 
ко кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и 
Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену: 
поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар 
а кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пре 
 од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако  
поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господ 
рну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> 
 девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писм 
ноје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаш 
— а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то 
руштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви нов 
 не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти  
а погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућ 
праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли  
се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има јо 
ло је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</ 
у.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мисли 
д друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сум 
блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере 
 па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о гла 
рк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк 
.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је докт 
иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој по 
оли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Га 
х места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S 
ро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренул 
 n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а  
 то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради,  
 чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ н 
{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Н 
p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље ст 
 ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч —  
помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила 
глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су 
Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања 
 те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не з 
де мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чи 
иле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта  
itle>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговим 
кторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема 
“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упути 
елена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред с 
 сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које  
од хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у п 
 кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак 
је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живо 
 њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Н 
 у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нем 
се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису ник 
е женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, д 
м! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих г 
е, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у 
тне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама  
три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године  
 често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њо 
т гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујн 
онео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова  
е био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се 
 доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — мож 
ти кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} До 
 се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права,  
октор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао 
есто тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили п 
, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ 
 па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је ст 
је грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи јо 
а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргну 
и је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин  
 се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је  
доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упут 
це јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек стар 
 била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Ш 
83" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немој 
>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа 
и.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут 
вљем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мири 
пу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p>  
чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си 
сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p> 
 и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога зво 
хнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала 
а, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то ниј 
да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вешто 
ле.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад прогово 
рости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Л 
 диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим 
ити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у  
о врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се  
вом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и  
 као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, 
} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме  
а сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули 
 кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p 
ну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу  
ана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о какв 
госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> 
> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но 
д старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу  
која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки о 
 то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не п 
 змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и  
/p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обри 
ути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога к 
ао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико ниј 
е.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечит 
ри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и суви 
часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што  
госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он л 
кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да м 
тон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно 
дине дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није о 
тари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може 
<p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу наз 
глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{ 
ена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешћ 
 да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо 
 око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="c 
старе из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је ж 
„Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из ј 
 — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му  
а јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била ј 
е то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — 
 да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштал 
а Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима на 
у неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаћ 
да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n=" 
 за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом  
о, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гуд 
 наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — 
опасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све дого 
ложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи  
хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
нога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бо 
 да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан  
} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — 
Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> 
по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стан 
 у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе и 
има ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко,  
атој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто н 
 по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на д 
оме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да иза 
ега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива  
мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони  
глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она  
а је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену с 
ачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано  
чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али  
пне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибер 
еби — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>А 
анимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме 
преплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, ка 
ујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb 
ла — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њ 
 жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан 
е само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци пова 
 Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су с 
ољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово  
ајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p>  
ј болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p> 
ама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <h 
<p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нис 
тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p 
.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи н 
</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан ош 
вно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— С 
 он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет 
— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да ј 
је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођ 
> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има  
оре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад зн 
p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се 
> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у ср 
.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна ж 
у реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — 
 само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем б 
и је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како,  
е у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог!  
се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Ш 
 се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде 
це, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу друг 
 је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љуб 
оја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече  
о често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сам 
олубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другариц 
орку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.< 
икну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу и 
/p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p 
{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се 
 јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’ 
нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другар 
 никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она ње 
ко се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло,  
а гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се  
њем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у 
одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она о 
им новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочек 
 собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два л 
ј, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску 
х три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је чита 
гли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на 
х кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође н 
 колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ 
књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија со 
тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за ти 
што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, ка 
ели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту  
чник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није 
ише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуш 
огу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао  
 свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе 
о ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Бо 
тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} М 
>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе 
угара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за плани 
> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у ви 
вљају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре сти 
ало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро 
осној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са ру 
} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала  
и довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог ве 
али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро 
пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било н 
" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа  
читаш његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} А 
о <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упут 
е се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије 
за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била са 
у па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који во 
а ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине ке 
свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лаган 
и иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је  
лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, мла 
p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумла 
кић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан по 
 то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанци 
што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама 
ропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело ја 
еда питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече докто 
 памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поће 
из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је,  
душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезино 
а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удес 
<p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос  
а.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи 
.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из то 
е.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу  
а се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје врем 
 да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докто 
ане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то 
за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов 
 та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, 
и од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p 
меваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић сме 
 Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихват 
оће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манасти 
 читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту 
 Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја  
а ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и 
шених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p> 
 <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p> 
аће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу 
адужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал 
ну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Жив 
> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десе 
ам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са жен 
се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта ј 
дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је 
ића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши  
/p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме ср 
з све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, ал 
да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи о 
ше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једр 
 неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је т 
е већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Кати 
ђице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у 
сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце 
е хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз  
 помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива,  
— то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво  
ше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али о 
илине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто 
ак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то 
Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одал 
 нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуж 
ови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> < 
али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бија 
из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Л 
све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса 
его да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су с 
ви јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине сто 
тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, —  
за Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да ви 
пођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помисл 
паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кора 
ао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом ју 
аде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољу 
“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца. 
о као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни 
ови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства. 
ма и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме 
рудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле 
ну према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној сла 
у се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кип 
ила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу 
</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на гл 
за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се буди 
бала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div  
рак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фиш 
е заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трго 
 јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало 
са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвока 
ојега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обес 
ољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{ 
ечи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка ј 
.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p 
о.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та 
> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше  
ава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не пи 
днео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак заруде 
У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Ла 
амислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отвори 
утарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као 
блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> < 
оме животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје  
 одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га 
пић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави 
оло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два 
 висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуц 
на да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног жи 
 Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} 
етом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош оп 
ју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Докто 
ила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубок 
ши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов на 
 буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину леп 
је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу с 
ма.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему ос 
вио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љуби 
шао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвока 
је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој  
Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да  
е кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости мо 
ра беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала 
ћи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p 
е Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа  
кви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је уш 
р, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић  
као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе  
милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и ти 
зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла 
ала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи к 
ед богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најч 
да није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из  
м Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са сви 
58" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне  
иша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{ 
е, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срц 
фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Мла 
 њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћа 
мо његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по  
о очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стиша 
 у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био  
ли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да  
то сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, д 
 шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по  
 сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава  
ох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, 
ло тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко 
о последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у једа 
а.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза 
ечу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али са 
обудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао 
а опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по  
 и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве реч 
акши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није  
на нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p>  
како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким пр 
је изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здра 
они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело 
о кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше 
 је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ 
p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши,  
ље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје љу 
а народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дуги 
њи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над плани 
 је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p 
 десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се  
 има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прв 
гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У в 
ази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се 
ђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати и 
 он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Пон 
ркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љуп 
орим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајем 
кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. 
о село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, ву 
и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p> 
у — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> < 
Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С 
себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утиша 
о се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш  
рагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити 
 по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из гор 
као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Н 
баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Гос 
живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</ 
ђу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на трој 
ш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром 
не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у  
о! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми д 
во.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам в 
 било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — а 
беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, кој 
то <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади,  
ше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећ 
е тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — зна 
то увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изне 
.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него дру 
падаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископал 
номе Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се вра 
 да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста 
је догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Ис 
 очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајко 
 једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак узда 
 се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само в 
јаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше ба 
, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе матер 
4" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би  
крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p>  
језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S}  
њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у жи 
походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет н 
 коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није  
 би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате  
нда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, 
 срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и  
друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p>  
{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S 
 пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно. 
 а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту н 
че се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.< 
а гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да  
 Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку 
почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све 
 ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити с 
лео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђ 
а само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, а 
искоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов пото 
 кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па 
 жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јасни 
 у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та 
 момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су 
само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај,  
 шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љу 
а да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од каме 
о добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Р 
и ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било ви 
 да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да с 
а дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ћ 
и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p 
ама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>С 
огли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после своји 
Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као д 
ело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па 
бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} 
 из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се ниј 
ејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад  
е зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сја 
гне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође не 
пут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да с 
их болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учин 
о да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале,  
а, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у м 
о му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах  
поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је свој 
" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ ви 
који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, 
ху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели. 
 госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвал 
 ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове 
валила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори док 
оса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</ 
 <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у 
 Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином. 
ко је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да п 
ве и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио,  
 деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна 
е већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја ље 
, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако  
 животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Л 
батаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би в 
 у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Љу 
 шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром па 
се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу  
Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него  
на како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1 
 је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла 
докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју по 
нанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у пр 
рађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе 
да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему,  
не докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан 
уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госп 
стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала п 
да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложи 
, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно ве 
а Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — м 
н; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као све 
оје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади  
аноја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така сре 
иште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор  
шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпра 
 — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упит 
тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љу 
рк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изиш 
ошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако сла 
уће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марк 
гледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдит 
 дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео 
ао испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече док 
их -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан бат 
олама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав  
чио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које о 
а наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека до 
ле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само 
“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прох 
ле зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p 
нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше г 
 то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Док 
рошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових  
релети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је в 
S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S 
да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне 
се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— 
о и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лифе 
ачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га  
ело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му дол 
<pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу кра 
 С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади ви 
руче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко ка 
олесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да  
свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад при 
е већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки к 
 и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је о 
се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки н 
забрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је 
их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи мо 
о грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се из 
ет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит с 
е господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би в 
 се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбољ 
 реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да нали 
 сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p> 
а а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ п 
„малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих 
и се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђер 
 заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти па 
.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслон 
га.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попусти 
штати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{ 
говој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ло 
у обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хер 
 човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако 
само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прв 
p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p> 
дица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као шт 
> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ 
.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. б 
е су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда н 
</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бав 
е правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови 
 Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах 
буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво  
 <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе 
 превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камат 
омоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператниј 
пштини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} О 
слу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{ 
но што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима б 
аже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> тр 
ечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти ј 
 шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју  
ајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је 
астанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Ума 
.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и к 
ло да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то пам 
 је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај с 
p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу 
 баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да  
одника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а з 
 кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — 
 n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — р 
јук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одма 
шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће  
ћу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим муже 
ко сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p>  
; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у с 
/p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Пр 
а.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби. 
свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</ 
ка, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то с 
тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је 
ло одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи  
у забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него  
и.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у 
да су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису мо 
 како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, 
 <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко д 
ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема  
шапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врат 
 В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин поквар 
другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p 
p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>—  
вом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" 
анац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отиш 
{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по  
лан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи. 
ци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут уда 
д присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S 
тску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аре 
 Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје  
о би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост,  
 мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још  
била, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда,  
а јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као  
њу.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не з 
ипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се оп 
се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка ог 
ће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и  
и по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „п 
, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили к 
 и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се ов 
лико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</ 
а дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ 
 што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — 
ваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је 
S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љу 
леног али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девов 
јала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор  
рављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p 
о га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што 
d="SRP18882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читав 
само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуц 
а се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са плани 
зла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила свој 
ку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је намест 
арошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p> 
у.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри 
коше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало  
— рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да м 
е јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лаз 
иднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чува 
три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља 
/p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а м 
ови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам 
иљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунц 
 — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ни једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало приче 
 бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело 
штио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с 
 на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало  
рзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они крето 
„шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор 
ре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чуј 
дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице 
 <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који  
ватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Б 
нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збиј 
рду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће 
весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако  
ема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим ш 
у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која  
три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по 
 времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па и 
што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прап 
в фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да 
</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан  
му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но т 
у Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица с 
 искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза 
о обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме 
е прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га  
у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаш 
ј кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и ниј 
тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и  
а.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак 
олеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљд 
ве си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топл 
марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Ла 
 се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и 
Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како ј 
ођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећ 
не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у в 
ор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште С 
.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се 
век, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе. 
а ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
з стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у к 
аран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу со 
а се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо 
че поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријат 
вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љуб 
обнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упир 
 ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, 
к после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на  
и донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест сед 
ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна —  
ло руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесил 
} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година 
S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни  
је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту д 
 прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпи 
ојим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Прир 
p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и тргов 
риањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне 
“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S}  
чу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице 
обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — 
 уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору 
одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саст 
адужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајст 
 ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у гл 
етири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више 
 отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је разда 
бичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућн 
p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну ма 
У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други  
добити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји нег 
едва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за ст 
 зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако на 
 се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал мога 
е.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се  
на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше ко 
гово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудил 
 неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две 
у густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да опле 
све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а  
оклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с М 
ом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће 
убица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпо 
узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> 
лим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја. 
 мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" />  
ашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} 
>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао в 
убици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, пада 
ју да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — 
ао што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, вес 
те.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од са 
ута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не 
рно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе 
атера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на 
езјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p 
лиже познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свак 
ски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, след 
разу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је т 
ог старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезиног 
гло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се  
е па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се  
е ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо  
мах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, как 
е.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбон 
је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говор 
е овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем же 
 да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ г 
у касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман 
ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави р 
 баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довику 
да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађ 
век — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан  
ели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећ 
 тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тут 
бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p> 
Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега 
разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са 
себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако 
месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео ди 
а моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Л 
 Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам к 
ву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла,  
риве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што 
а.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше с 
 на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја са 
 његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и најви 
ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а и 
S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb  
дом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с  
 своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и о 
еби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> 
нем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад  
ре, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, д 
ок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручк 
право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином 
лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко 
викне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p 
од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то ура 
ришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је слом 
ад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; са 
али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају и 
е ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку м 
а није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће би 
сане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb  
ривукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су поја 
то шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истин 
о и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још б 
јбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче п 
ја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n=" 
ање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећ 
Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста!  
.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се  
е попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су 
шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> 
к пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Ста 
 погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</ 
има друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако 
икује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо 
ко — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драг 
им вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад с 
 пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још 
> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће  
а теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ов 
е бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стростр 
ли и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Б 
моз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ  
 весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — 
p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти пр 
Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на 
 јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та 
; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога виш 
ицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила,  
ига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па 
у и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клон 
ребати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако до 
му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да с 
ом стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве 
губљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн о 
 се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме 
великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свем 
о је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој 
олико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела ј 
у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој ку 
акога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Ј 
зимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; з 
и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> < 
а имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да с 
ела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу,  
не и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре с 
убици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> 
ечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз л 
нину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих  
ину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају,  
у, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У  
ек, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука н 
радове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постој 
 тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало р 
росијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади леч 
у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му у 
ешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи с 
ито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети не 
ела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратиш 
<p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{ 
 ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била 
а, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био ра 
воју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе понов 
 много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе 
ица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дош 
ла руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине доктор 
 њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја с 
зању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље д 
да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но  
 ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но 
а то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада уз 
} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</ 
се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p> 
Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је ста 
 пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од с 
лужбу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да дан 
то са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупа 
вратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да  
 су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надо 
ма бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се  
ди.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук 
Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је  
лама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери  
нкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да 
 ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је б 
ица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богат 
{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајк 
је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће об 
јко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк- 
ј је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су је 
де.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради 
Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведр 
 кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му ј 
и докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у ос 
коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио лис 
 цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом  
ује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако ст 
е дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне 
ам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — к 
вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће 
ругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узм 
ор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на дого 
о Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје жив 
тао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али в 
негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућиц 
, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уре 
S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb  
.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први 
 и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ уз 
душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и неср 
ано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село нос 
му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му би 
 танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у  
анастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Поп 
 кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак. 
јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а 
напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади ле 
е куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је  
баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баш 
S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другар 
природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој 
је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарен 
е.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њези 
 патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак  
воцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће би 
помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Сан 
мирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици 
 је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати г 
ио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш 
 плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке л 
е друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не 
 да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити а 
 онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће с 
чад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је 
Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али 
 веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктор 
> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а т 
м и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста л 
ном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Пос 
уриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је л 
ретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А  
а на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и по 
ама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра оп 
рски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу поједи 
азује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа  
једине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога  
асић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</ 
се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може  
е кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време с 
/p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и 
 сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор по 
а ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се  
аше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} 
о три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свог 
 — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, ра 
таре општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мис 
нда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Кат 
 да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало 
тира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по за 
шке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S}  
бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, 
Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у  
левке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Д 
 господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почи 
њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос 
јаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор 
да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око се 
листају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Бож 
чуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, 
е можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела з 
тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако наме 
ђе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна же 
сподар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да 
>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацам 
се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испр 
 струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора нем 
 за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већ 
атко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири  
у је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад 
ли ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи 
аће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико  
шће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту па 
а бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи к 
звијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла 
> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" />  
 мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш с 
и.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, ка 
ано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади л 
ликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да  
о замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила  
да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врат 
 ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји см 
ави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада  
p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlep 
ербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје  
 црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И 
 бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер 
аче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње  
ричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, ма 
 у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже заба 
и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма  
а чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде исп 
лику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опи 
о она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мук 
је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а  
Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блис 
у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то оп 
апојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану свој 
а сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала  
а три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу 
е куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили 
иће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону 
о свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да м 
уха, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је  
} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} Н 
ругови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p 
е Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шар 
а плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Заглед 
ле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љуби 
шку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два  
начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а г 
подин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, д 
знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је  
</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другар 
за куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми  
о им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни 
овао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве  
љаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} К 
Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је кл 
ак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио. 
е уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак  
ах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па о 
ор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити  
је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи з 
 се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ра 
 Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни  
 ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних  
што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паор 
еликој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први цркве 
 Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — јед 
овога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разл 
роз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све би 
ству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једн 
тром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у црк 
го и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би под 
дао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Лев 
тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па 
вим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила 
је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цр 
Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова цркв 
н који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим свој 
.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ шт 
о му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући 
ични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторо 
 оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође цркв 
па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју го 
зао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему 
 сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p 
ца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{ 
ћи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ст 
мити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око нек 
њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници 
="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата к 
а је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да п 
вати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће н 
рцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је 
ка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад ј 
амо да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане. 
крсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела 
37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога 
ка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови  
/p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прв 
p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је  
, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване 
њу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад 
а доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавог 
и“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове 
је Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер та 
и на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и  
у недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је б 
.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу  
 видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као н 
— дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли 
Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици пону 
д другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима  
своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ак 
љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Ра 
ки, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далма 
е тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођен 
е лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљ 
ткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке 
ј.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамр 
присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипај 
презан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — и 
ине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Стано 
ше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело сл 
другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја 
Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p> 
 господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је 
м испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.< 
ила је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне раме 
к — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Ниј 
уги црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски н 
спе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотиц 
ођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ д 
а да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија. 
 обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу,  
} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Л 
но издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.< 
 је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другариц 
се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бе 
закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Госпо 
ије нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то 
еда: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским на 
дела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпо 
сто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p>  
е нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жен 
на.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и дон 
граду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, ка 
планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезино 
ом Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанц 
два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до 
ма.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на С 
н ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врат 
ођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки ч 
чке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака  
шици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била ус 
а лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гл 
чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па  
доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку 
таноје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, у 
лазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на поток 
82_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста ј 
ека.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и  
у људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве  
кова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је о 
не у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чед 
и је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком,  
за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непог 
леги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још 
аме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозит 
оје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром 
је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи 
но.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из 
о, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече пров 
ос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима 
 и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку,  
ам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Ст 
је сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило  
а то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Ма 
 Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку ле 
ић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет иш 
из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p>  
 уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам в 
рка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не  
су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљал 
бу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува ри 
па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ 
је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако паж 
лази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} 
прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио  
 то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име је 
ако светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац —  
долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна и 
а, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану ни 
p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ де 
су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да  
иште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>—  
свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У п 
ко слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запи 
ек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени л 
 пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивал 
а чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука св 
и на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>К 
и, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни  
.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као ја 
ишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све 
у како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним  
</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше 
астанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{ 
ело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бу 
е у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме с 
епо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло ли 
ушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људс 
рдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодил 
у сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући  
ије било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је  
је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речи 
момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и ам 
а својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака 
 ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога  
ушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од  
илих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљив 
. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{ 
аву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се 
котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије сви 
аке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на зап 
е као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да с 
 немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, прев 
 звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запоја 
грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше ја 
трио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; ј 
а на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе оч 
тељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске к 
 и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине сл 
деле кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако т 
ма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типи 
долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао  
ца, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други  
за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног докто 
уга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким с 
ој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застан 
 чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне  
 слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којек 
ала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво 
спођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љ 
ове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никад 
еди уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха  
— фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпођ 
е исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S}  
тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за р 
у се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p>  
кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до  
проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, т 
ље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила 
тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У с 
Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се  
е јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Докт 
 оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој 
е често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек исп 
 га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пип 
ете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека 
асте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист с 
је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и  
пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и  
е меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готов 
оћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет п 
опадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица с 
преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас  
лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Кат 
 овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не кли 
ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе 
ли кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је п 
>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, 
 одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се  
њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „ја 
с дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p 
грејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како боле 
 али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ре 
де, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из ње 
по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека н 
 хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемел 
 - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед  
ехане на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна но 
рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову 
ао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{ 
 и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је нен 
а као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их 
тао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао 
} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.< 
 кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Б 
на; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се  
ше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту 
 мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда над 
тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету 
ко је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет кло 
 јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од  
је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет  
ао да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о  
} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше п 
јно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне  
ло, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта 
лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p> 
<p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају ка 
ивота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се по 
ада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зра 
да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и утки 
а на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи 
стила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Лов 
свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићу 
рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе ча 
ном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше —  
а претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само  
ајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није са 
" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, ка 
ојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно п 
н груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цик 
ичарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се го 
ици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они ча 
тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубиц 
} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је 
да у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива  
.. и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако 
ка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се  
 домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне об 
 Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубиц 
p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподби 
оњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У ло 
три прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне 
 на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајни 
<p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звал 
пођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> 
лавом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених кости 
лезничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Ти 
у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Стано 
м и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из док 
ога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здрави 
го пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па 
 подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред  
нег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n=" 
Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао 
нас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S}  
пе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било. 
поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, т 
године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора сви 
е.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни 
ганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се с 
тор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други д 
/p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто  
тору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збив 
еизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка  
астала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басама 
 Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање 
ши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демон 
 је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли уста 
а и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савки 
 стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети 
обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са зд 
 која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне  
исао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборав 
 орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето  
 с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p>  
>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство 
Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још 
..</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викн 
ану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме 
и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је прими 
 му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} О 
уста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чи 
 дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p 
 смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S}  
анда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси ником 
{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне 
pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем са 
д се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио ал 
 је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, 
 попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љуби 
 му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зеле 
ркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрску 
а се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји 
, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се  
ао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је о 
воту овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слаби 
вари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић ј 
 — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет  
пштини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{ 
</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p>  
лацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У та 
оче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напосле 
ен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбу 
идику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки 
ца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имал 
, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти ј 
јинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да 
латку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој стра 
је никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима 
ајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди 
шну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети 
ла.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица 
ежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно пад 
звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један уми 
е буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око с 
да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје 
е чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САста 
 без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у как 
да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије б 
ила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим ум 
ио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — 
 родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне  
све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита 
је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, 
сти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} 
екох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> 
а која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је ув 
о са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу ис 
цевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Ро 
 овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћ 
икерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да н 
ла.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох 
 се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор 
енке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за сам 
мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> 
не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврш 
рећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је он 
 у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли,  
ка-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали  
у другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад  
јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на л 
м бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен чове 
 вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи  
нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</ 
S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у  
о госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за  
ких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји,  
о.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чаш 
!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те пр 
букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У 
амен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{ 
.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече 
и прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату 
 живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу  
нограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112"  
ом.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на ме 
кидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми 
кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа чов 
 видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и с 
.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад п 
љиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала  
е резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p 
ј је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми свак 
рачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p 
адви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже 
 стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то изв 
ла мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умир 
а сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није  
у руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадр 
о матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, ја 
ште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину м 
аноје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чи 
ктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, но 
се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему 
дајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском  
 поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — реч 
у нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у  
своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи сан 
ад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога зано 
људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често  
е Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам бри 
ло више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да ору 
ван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну гром 
деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што д 
а ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више д 
оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обич 
 с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале 
 га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окр 
могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S 
Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање кућ 
 заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зо 
азила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су те 
А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог,  
ли људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинс 
са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Ка 
т, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то п 
 враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се  
ао што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љу 
 бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе ка 
хи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бо 
ати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ 
кчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се  
ти.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места 
окторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} 
а га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па мер 
чера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опро 
ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он п 
 брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и са 
 те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо ник 
икога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне де 
мо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју г 
у завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се  
 прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог д 
ити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погле 
а их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица 
ећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одра 
 је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти 
пић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цв 
езин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма 
ла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива при 
најтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо  
ар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза 
 ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два тр 
ечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе 
својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, 
лесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чека 
се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са докторо 
 чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо  
пођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме  
о су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и ср 
руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око  
о, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p>  
леном сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима  
т!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себ 
појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило 
 а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју  
; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати ка 
{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има  
} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{ 
тва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне 
их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини  
 је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се 
/p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме 
 јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој п 
риликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек т 
а дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прили 
е противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, и 
, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год поглед 
а је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадн 
ј ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни с 
 ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није ник 
 Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у 
 дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи ч 
 доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало о 
чије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога 
ноје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би 
 грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је вели 
родужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном 
ица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа 
трнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би с 
у висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало о 
д тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се 
сак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За 
и људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — р 
ико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> < 
уну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мисл 
е грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах  
опадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и ка 
а је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном д 
а за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо,  
и на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на догово 
 пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приста 
 мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, 
шало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна  
толу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремај 
 а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му н 
сто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја  
пођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле с 
ако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито 
је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је та 
о о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне н 
<p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — а 
У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га 
иља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се з 
ознаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} 
.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску 
зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану ис 
 учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> 
људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору 
> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љ 
 бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Ма 
већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да т 
ака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето св 
ти и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{ 
о је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали ле 
 а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама 
 ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} М 
труку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што  
и само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне т 
није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове аре 
ишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на 
рошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се ве 
сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форина 
топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то з 
зе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде 
смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш 
к-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p 
се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је  
 Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада т 
/p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се п 
л’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека уг 
о већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, приш 
ричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом п 
лан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи поглед 
.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи угов 
ршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет к 
ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас  
га.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко  
очињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак д 
о ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам 
ђе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се  
е, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почи 
вра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан 
.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па п 
— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме 
у.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласт 
смејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мал 
старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио 
грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас па 
} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрути 
жду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, 
оље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и до 
чно сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="cha 
{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле бил 
и се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </ 
дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је 
омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће 
госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та 
уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и прија 
у; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ  
то редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{ 
часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бро 
оциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом чи 
 и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле,  
сећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поре 
е што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па  
лики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да 
аједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу с 
свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа 
епа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа ви 
ође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том сти 
гачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су р 
о.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој ч 
подар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио К 
све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{ 
лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S 
нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се м 
ного — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настој 
му, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то  
 је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах и 
 дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми  
} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважно 
да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>П 
ебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb  
 Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> 
спођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болес 
 га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма во 
 сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли 
иш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов  
накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотер 
ора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао  
 што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што тре 
о се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Нео 
сто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марк 
у ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов 
им људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго 
ма прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за п 
ош пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{ 
атеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију виш 
 отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима  
 како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век 
осле по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама. 
ачко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег 
ио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио св 
а и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да 
оме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но как 
и Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра,  
их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах по 
} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у малени 
у у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разу 
 благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве д 
 Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гла 
ођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погле 
полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура 
о у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком  
ше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се  
ах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као  
ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</ 
!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио  
није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са мног 
браза а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока  
ле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једн 
 до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо 
о не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече ис 
а увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за  
торова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на 
таноје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста по 
а прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још 
другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачу 
е свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према мла 
младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто  
 то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело у 
рачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улиц 
 стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне  
ајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она б 
волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је  
 Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> < 
 n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пу 
му.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му ј 
два је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се  
 но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?< 
и испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, по 
ко добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у жив 
а груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је  
еђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубим 
испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у  
тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p>  
ине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а 
ако да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степе 
пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој 
вала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор 
се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела,  
 у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекор 
но ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</ 
узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе  
ој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му т 
ила, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту. 
и град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> < 
ед очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао 
па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</ 
де око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледа 
 одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу јед 
ице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли д 
се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви  
ра.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно 
је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био  
 То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</ 
а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је 
о, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писм 
ри се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S 
дошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сах 
држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет х 
ани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам  
.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново з 
цу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће т 
га.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од 
иди Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана ту 
овек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и пока 
о је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и ни 
ако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и  
, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога н 
руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета п 
није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p 
м да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упит 
да на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни гл 
у Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих дв 
ојури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна 
 стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p>  
>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече  
 пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне  
ије ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо с 
<p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је мла 
ју, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јо 
 пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p>  
 равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зелено 
о уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поу 
 зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Ш 
амо даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у ве 
, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — 
н отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо  
а сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са  
 да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за ча 
и у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из  
да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече док 
ка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пре 
у стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочек 
 нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горс 
 се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу,  
у.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљив 
а је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И бо 
а, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и ве 
Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му ј 
гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој 
S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручиц 
 се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{ 
 и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазле 
а — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на  
ђе наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до  
ди госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се не 
{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S}  
ај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је  
и венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надме 
аха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташ 
стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека  
укне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се. 
о ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од њ 
уме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стри 
друге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели 
час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао 
да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докто 
ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице свој 
ју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју  
лади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га 
ни мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и п 
у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном 
материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb 
 и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи 
 мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Из 
 бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесе 
 <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка виде 
 ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али  
 — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам  
 му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде  
на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јо 
х попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија је 
 n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем  
} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим жив 
S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пре 
иви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне  
српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових  
давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забре 
сма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но в 
бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на п 
ана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с дец 
p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за 
 не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу 
ако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу про 
е и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћ 
 чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како 
шкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Ла 
чара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и  
ју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n 
рце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропас 
а на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену америк 
а — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао 
авно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Ста 
таноје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој 
p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја ниса 
и са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних  
 против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезин 
ате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентам 
оје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи матер 
 да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уст 
д доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрил 
о јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком 
 се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на 
ји и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нов 
ра Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Стано 
тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која  
није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе док 
 се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине 
 на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава с 
ојом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разго 
ад њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о  
што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љуби 
о чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута д 
ажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњ 
е најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter 
очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој 
 погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше п 
ним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута 
ијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, 
га.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге,  
.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадав 
те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пус 
е боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће 
гару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека  
 те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред с 
Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у св 
изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, 
ад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један 
о измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Сам 
<p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком  
 су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих  
ри бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у ш 
ред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек 
плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле  
рагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, 
е предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи с 
да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпо 
Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, 
разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Стано 
 зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његов 
ед Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку 
апредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припад 
ипада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави  
 на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и  
 најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љуби 
 имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окоми 
тов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од 
и, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој  
i> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ обр 
 је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни до 
спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са  
 кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за за 
оје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру ма 
етницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој 
 беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне 
аметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме. 
азић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за  
p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све 
ао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поа 
оћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов  
ашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а  
 и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће ви 
.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је  
и је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо 
лачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и 
чи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек  
ам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. 
 и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега,  
 буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља 
бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у 
Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под тер 
 па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази,  
и га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може 
оплу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти м 
ћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> < 
аш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати 
а кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</ 
сподин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи п 
 доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде и 
оје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је л 
о господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манас 
е се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје ч 
 да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико 
чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да ј 
ка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се зна 
ушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је с 
 руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту бор 
русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нар 
ик. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога у 
и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да по 
Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје 
и.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим гром 
еван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се  
ође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани  
м вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо 
— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао 
 хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најм 
 празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А 
 све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је  
о.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у  
а срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла  
— свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на 
— а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку сво 
е вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.< 
ође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћ 
из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србиј 
разном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p>  
 се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега  
ба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</ 
 читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само ср 
ђе кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуг 
ићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес о 
дин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо  
авије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и 
кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Ш 
на године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплив 
 лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сва 
девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив ка 
ли шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога  
и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не остављ 
ули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем све 
 али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са г 
о добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега. 
и као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и 
човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше м 
ше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће  
оши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет  
о чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости ок 
 милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано  
 <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спрем 
да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p> 
 живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је  
је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то 
у — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поно 
ост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у 
ти једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p>  
 општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обе 
ада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним закони 
ут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину 
ћаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљ 
на увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања,  
 госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао ник 
л се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туг 
вари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је до 
з шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у 
 живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жен 
доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ћ 
је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио 
партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете в 
а ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину ст 
би тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету 
, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то  
еди, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му ре 
, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове траг 
стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој р 
 а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој 
p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако з 
дским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго докт 
ође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и  
 Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив,  
{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана 
да је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љу 
имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у  
бав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то ниј 
бро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Ни 
е поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена н 
е тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да  
во могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио 
дскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме 
амо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окр 
 политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја прикл 
 сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају так 
те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је по 
 досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, д 
 клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога ја 
нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити ут 
а у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи кра 
о кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а 
е војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, д 
алама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Мар 
ица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто пол 
а са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљ 
.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то 
га лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом,  
, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега  
> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра  
уго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је  
лана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> < 
.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, пе 
у.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Су 
и парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин н 
весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је 
 за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Д 
е шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника ж 
његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека 
а Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне. 
 се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не  
ако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храно 
ђа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од  
итиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?< 
еднога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пешта 
рад! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љут 
/> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати к 
{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака  
браз и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очеш 
т не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом и 
 шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса 
ије то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи С 
ћој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је ш 
ој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затвара 
манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, оси 
ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ов 
га дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није бо 
p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут оп 
одину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је  
лабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p 
Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу  
рела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p 
ада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима 
нско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу,  
Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бог 
="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како с 
а га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често  
ађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њ 
 није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та до 
ди.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бад 
о века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Бос 
 Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течем 
снуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случај 
ље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка би 
о усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отр 
аде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја  
је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} В 
рестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загоне 
.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће н 
извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.< 
 цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то св 
његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере 
ћ нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми 
захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докто 
над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не  
p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити 
? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и та 
ла.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочил 
и лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два д 
 се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да  
и, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да з 
истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на 
ада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ до 
ијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је  
а главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је п 
 Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Ве 
е и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу —  
 као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли т 
.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом ј 
евојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше 
е ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> < 
</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре 
ене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври неш 
е, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је  
оја га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љуб 
је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће 
дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} 
Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и М 
S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвик 
им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изгово 
а да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који те 
њег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица ј 
ођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му  
љу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, ка 
"35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра  
крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погд 
је гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога  
речуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке шт 
не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То 
S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвек 
ини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада доктор 
осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје н 
 <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса 
овчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љуб 
а.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка и 
сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, п 
>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли 
иноћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још б 
— рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па де 
ођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би  
 Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’  
чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се г 
де и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на об 
е:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буд 
 је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! 
љда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се  
 у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од прво 
дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi> 
макли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају. 
<p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала  
живи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи,  
ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку  
к па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе  
 Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте 
.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ 
као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S 
 на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рај 
та у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то  
, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb  
авра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је  
" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.< 
це.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошини 
имо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накаш 
 Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што ј 
као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ 
 другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње зб 
тају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост  
S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских  
ти.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе 
к би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село,  
аш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! 
, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам нику 
епа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да 
 увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами  
пођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака  
и од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љу 
?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недељ 
 и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечер 
н Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, п 
у потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сва 
е? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу  
 девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко д 
 Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти т 
тор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Докт 
нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, не 
и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што  
певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце ј 
о њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ј 
Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице,  
 — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда ч 
 изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није мо 
то су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце 
Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштар 
а у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта  
е он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већ 
ним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb 
, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p> 
амо кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станој 
воката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p>  
Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун ду 
та ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шали 
ви бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Мило 
агано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и г 
јно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p 
ако силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечни 
ше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — 
 никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p> 
S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па гра 
 Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залив 
ла само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 
ечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше  
е:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p> 
пна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи  
е с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око ст 
есењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и крас 
иријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се теж 
 мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онд 
Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће  
{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога 
аре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Н 
шла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне 
или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па мет 
Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онд 
"234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој 
 сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако. 
а таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће ре 
о вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег  
че? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Иса 
у, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Соб 
се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали с 
к не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је 
ају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ва 
у казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не де 
овоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто пов 
{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако о 
pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> < 
е саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и  
вану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне. 
арко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали  
 предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љ 
а Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p 
утра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и г 
рошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао ш 
ји посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кум 
ах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Т 
несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада с 
.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли удар 
тпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљади 
 дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити д 
Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педес 
рко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да 
 као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до он 
ра се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину к 
није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, ш 
погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко леп 
на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— 
је смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и  
муца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у 
а не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре тр 
 — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко оп 
у сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да н 
<p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајк 
д Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Р 
ице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби планул 
 је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на 
крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој пома 
 чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе 
 мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом  
ане а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{ 
а се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу п 
Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро 
ај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше ко 
ижио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p 
оде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише  
 Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељ 
 је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та ш 
еновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје 
 опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар 
о ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, 
еће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађ 
.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, 
 у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снаг 
зе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице мла 
љу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчи 
 понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је два 
пођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> < 
т година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута тре 
у земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку 
по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је вољ 
Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} 
 право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сањ 
{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за  
а сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као  
ни до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — з 
Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па 
покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су 
велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају 
је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није би 
од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па  
леној дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару 
ушу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива 
у камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и  
ога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лав 
ић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан оби 
д је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код се 
C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубиц 
C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са д 
"21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски  
 су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову из 
или далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да се 
карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опоми 
мило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није см 
 шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ 
анете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мал 
 врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни 
<p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи  
шка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, 
 на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с  
 стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поц 
трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по ул 
 Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.< 
з девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена р 
еђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком др 
ођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“! 
кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју  
ека, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто  
дисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отро 
</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> < 
м приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно поглед 
 изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та ба 
овици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{ 
крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова д 
да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се  
 њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који  
лачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слук 
ђују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских  
ога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није 
 од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орло 
је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је с 
нда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p> 
о су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије вод 
с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p> 
ти хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и н 
не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну 
лије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p 
е шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га до 
угога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ћ 
ло јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек  
ко устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошк 
стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућан 
е њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна 
једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздиз 
тела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Ја 
ине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, 
 послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је  
 нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Ми 
с кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад поч 
 бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— И 
на и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе 
нда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.< 
ужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи н 
 да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Не 
теванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву је 
ина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општин 
ту.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у 
 како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> < 
та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк- 
> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају 
S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код ку 
ава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала  
једно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обеген 
па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру 
чи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад 
смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и пом 
рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да ку 
 је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њ 
а покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она 
ш годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манас 
да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра  
 до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра 
 данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову  
то нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека  
а му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни з 
о се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па 
ако се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p 
 рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће госпо 
дном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Из 
ада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>—  
/p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад зане 
едовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био гр 
мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ј 
радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа св 
оспођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе 
предену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај поса 
 крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала  
а џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда  
p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет 
 му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружил 
 Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао. 
да у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула 
ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нис 
ад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснам 
толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући з 
светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у сво 
адио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и о 
 је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали  
ашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Март 
трчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам ј 
 карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још  
че опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} 
најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога 
и требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај  
.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвока 
часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. 
сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече д 
 n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво мог 
 ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи 
љења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада. 
} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећ 
ш пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављал 
нтерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, д 
ад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лаз 
м никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то 
 до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како г 
 гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је  
ајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац н 
расла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. огова 
да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и тр 
но раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге 
исак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се 
} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли т 
е био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак 
о Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету. 
а пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину  
бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да 
ећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај јед 
ди.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину св 
да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све  
ворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{ 
, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака љу 
м штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хва 
 добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите,  
и га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам ј 
 Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите 
твари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на бољ 
<p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је  
вора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и дру 
етку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица ве 
p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то в 
своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу глед 
. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који  
ше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p>  
, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагл 
обу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фи 
граше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да  
отле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p> 
 упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши ја 
а? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та  
 Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им 
ету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на  
оспођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо!  
љено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од 
кад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам 
у, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја 
ао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из  
м хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Ва 
ин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на же 
нда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јадн 
 тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да  
 нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и  
 да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах 
о Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фиш 
како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Сав 
к смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— 
и кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље 
ема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки 
м тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш,  
да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас го 
ел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удо 
ођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено пос 
иста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док  
 једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су ве 
ла је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио д 
 кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце  
ед, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, 
!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћу 
 то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за 
 њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p 
у буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.< 
му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S 
љан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће  
 Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему с 
ремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне 
 лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Рец 
ветао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе 
мо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу д 
света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у 
 <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је  
но не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да  
 срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Ра 
ослу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте м 
лудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко ра 
живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није  
 Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама и 
готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> 
ш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој  
ише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је 
 би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} Т 
занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах т 
му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њ 
о око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је исп 
екораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па 
ила из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за  
 још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула 
знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, 
половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није  
акана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидају 
у ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S}  
 је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, је 
 од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у 
о гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом нам 
одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у буд 
 јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га 
 Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да 
ао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено. 
га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била сп 
е био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да  
рва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па с 
говога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло н 
у ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој ш 
S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда с 
ајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика зап 
ти се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p 
е у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ћ 
дмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна с 
ушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса о 
каменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и 
а „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико  
к и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Бо 
он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у 
л, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли 
е вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар ј 
то живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она ма 
е па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било 
писали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се 
Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.< 
ље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само  
да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала дана 
кој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан 
итику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пи 
већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно док 
} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му 
 наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на св 
смех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жали 
кога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође 
p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-М 
.</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка 
подина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку 
ох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па  
иже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом. 
-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучни 
 посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити до 
ене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље 
о редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслу 
рат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој  
е зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p>  
и и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p> 
 саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болеснич 
брекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама 
пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доис 
повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема  
муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде п 
 друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао 
Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило 
бодно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугар 
а отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, 
орт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога 
да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем 
овца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-< 
ђе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војск 
S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или 
 никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица ве 
ј усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „вели 
ођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође  
е познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата  
је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све 
</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> 
т излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручк 
ад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима 
угога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало  
мишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у жи 
ка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако 
ти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био  
бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{ 
н — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ри 
е она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћ 
стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти  
се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter"  
 тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи  
 не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на 
ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт б 
хиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа 
А ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p 
ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p 
уру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помол 
 Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат т 
{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p>  
 Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не 
 се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и 
кса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони с 
 двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник пос 
и.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно. 
 је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се н 
па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста фор 
е госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Во 
ар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госп 
ије вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Б 
господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд. 
уна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за докторо 
ж’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој је 
 и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки  
чупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — 
онети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк 
 могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још  
са је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њез 
главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга св 
 и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли ш 
рестала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке 
 доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало  
ица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла с 
и јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадн 
оже да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој  
ећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што  
оју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ни 
рбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога 
ео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка 
 Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је 
сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру  
лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што  
бирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, 
еба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њ 
ка женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје мно 
године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати 
 спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p>  
 право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је  
заћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме  
ке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свог 
гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву 
му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>С 
шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако вол 
оје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали 
 син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити с 
делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим в 
.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p 
, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добр 
ружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу  
ни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p>  
ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—с 
е Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — сл 
ноје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа у 
је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплак 
иту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по  
вести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из наш 
је на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојз 
ва ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: 
очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па с 
е сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поро 
ло, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта ј 
е каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да 
да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год ј 
 докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="9 
 — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{ 
а, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара  
главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху  
и бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то иш 
/p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Бо 
пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и 
 Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала  
а су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи —  
 без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теж 
то се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи. 
 по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике пр 
пио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту  
 покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој  
 али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро 
другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општи 
.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његов 
оје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико по 
Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља  
га заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изго 
ом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово и 
штинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb 
S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачк 
амо онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, к 
се, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p 
еликих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна 
 доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упус 
 ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе д 
удио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања п 
на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју ж 
ку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете 
осподар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S 
и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па н 
е Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепо 
то им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За св 
е грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћу 
 мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по пр 
колико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише,  
октора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на див 
 али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p> 
! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је  
веку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дан 
Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прод 
ије била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светов 
чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк 
 у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> < 
LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући сво 
пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада  
: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављив 
.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбо 
ко му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друг 
типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то в 
ремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза 
ић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар накази 
 младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јо 
 на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет го 
елу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а ш 
и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Ма 
крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мо 
, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи 
ринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше  
и поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p>  
прости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засвет 
ућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то спомен 
 замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештанс 
знова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпо 
ећ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеос 
 стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор  
Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добр 
ао туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чу 
е.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Ра 
је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога буди 
ад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти гово 
ај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко суда 
 није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин  
0" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог ва 
че а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате  
вра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чист 
лан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешк 
 сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје ди 
во или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Д 
 то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је дави 
 се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заов 
Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплаш 
тарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све 
зина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, 
 ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић  
бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попад 
ођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Ст 
ове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене 
и, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало 
имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још  
лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за о 
 али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отиш 
скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хл 
е зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад  
’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очаја 
е се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с  
ће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах 
главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.< 
у нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као шт 
 животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душ 
и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, 
итање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, 
гнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата 
а и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе јо 
, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Наша 
 би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи ње 
ло то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљад 
ада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да,  
а матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, ку 
ановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он  
и.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мир 
ти, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети 
ду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку д 
 текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушн 
адости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када до 
 која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвој 
шка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом с 
е соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг —  
њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се  
сма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога 
оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше н 
окторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом  
игнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и м 
ој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по 
н њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија,  
но ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су  
 се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део  
купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накупов 
ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити он 
а се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор ба 
ом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно 
на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео пе 
S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му  
и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дођ 
 — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа  
 пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк- 
ћу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола че 
 руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је цркв 
три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од 
 туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Мл 
није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако ре 
ове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо  
орових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами жи 
а поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Са 
>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> на 
ирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док  
њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n= 
се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132"  
Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо ба 
 удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти с 
 дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S 
а буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута мора 
{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је  
тратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено  
 Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па  
четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуд 
елети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше наме 
ој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незната 
и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ћ 
 је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ ј 
а је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом 
 причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном  
а му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жен 
отеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда 
ни у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са а 
ошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му јо 
и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за  
ричао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да м 
/title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и  
е мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао  
удима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко с 
дио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опе 
им стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, 
о да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили  
затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под  
а његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у по 
и шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа 
о остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с ра 
и.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, 
и.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са же 
обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад  
та живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју рас 
 било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због п 
 се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Он 
не суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>—  
а очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала 
мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замири 
лази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац  
 род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најле 
 Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до 
е са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p>  
на он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће  
се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је та 
ли да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућ 
е, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немо 
у се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако о 
е готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео  
 је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати 
се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што 
— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред 
ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне 
 каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S}  
ути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар 
е за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе —  
 дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да  
е парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најгла 
о срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који б 
имљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели поле 
ио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом њего 
пире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане 
ви с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих бер 
 млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је гран 
 што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако  
икове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирс 
већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика га 
нкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме  
<pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био 
рах јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пр 
е Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљк 
т онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ет 
а се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро једа 
ом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше ред 
то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.< 
p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а по 
 гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стар 
м па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се суср 
{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу  
очепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упи 
з првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p 
 тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваља 
не преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужб 
воја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да 
и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио  
м, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа 
маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је  
стављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили  
ношћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећа 
д знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гл 
ам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си 
не по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да пр 
p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно,  
Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p 
са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> 
роћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако н 
ље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начу 
 мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} П 
о посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш са 
ве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови оп 
 ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати д 
 она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом д 
ом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, ум 
емо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, н 
љу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села 
уџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и дом 
иставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из хо 
слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечни 
ђа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни  
<pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила  
е.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да  
 на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, ј 
 остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Ла 
лади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао 
 на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме ј 
pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господи 
 погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> < 
ед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе С 
>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој  
лаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима 
ви да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p>  
е се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано н 
е свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још  
ја у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи З 
ао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — 
 удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а  
 вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" 
 најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка 
ајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика. 
ећ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је на 
чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премиш 
намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал 
а се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb  
руштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор  
ином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на 
чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и гр 
 пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из с 
е пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче 
ретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „ 
е о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру,  
> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквас 
се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарње 
него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала 
 рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се 
ово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је ст 
 такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, има 
 је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце 
издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита 
 се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да  
крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{ 
на доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он 
ти из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то к 
код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и с 
 ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и при 
мак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, ко 
и има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви ве 
само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајт 
 знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад  
шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Ра 
>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастир 
.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде  
збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и о 
није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио  
ћа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео  
у госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешт 
кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Од 
да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су син 
ешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкч 
, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино сте 
.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, 
ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране н 
бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потпи 
ри па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме  
а да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много 
луђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина 
о мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вин 
у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна з 
 изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — п 
зговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, ид 
да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и пи 
хладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{ 
о и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад  
и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замиш 
тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души  
ће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од рад 
ије ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим 
Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућа 
мо ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да н 
о реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да 
епо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху 
 Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље ку 
ада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више д 
оје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поп 
светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе п 
вај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му ма 
 Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох —  
је било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као 
 млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас  
си се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци м 
 сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да к 
дој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и  
пођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред 
ила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, 
аља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68 
аш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан. 
летице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ве 
} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати  
уго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ ње 
је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја  
матично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово  
 се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско ш 
тно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му заме 
Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе  
емају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни 
начајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вин 
ван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграп 
ислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто  
и је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом пос 
љубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тра 
јкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њег 
ња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не 
 настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати 
е могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Бић 
ћи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{ 
и.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место 
ије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до м 
ј се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињ 
зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у св 
вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите г 
посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} К 
мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно 
Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био  
 бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалил 
ла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топ 
 на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном  
и домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спушт 
—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве к 
ту видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> 
Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чу 
е на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђ 
, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није на 
али су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док до 
ђу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу так 
он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У  
6" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква пос 
ињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В 
ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек 
удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је 
ако ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да прове 
рибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а ру 
равља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи 
о није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} З 
уде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно  
е породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих п 
је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Рат 
се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је до 
то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он доб 
питао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само  
 срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан п 
ло је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> < 
ра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко ј 
а Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра  
аместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се сл 
 Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у ве 
 мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грозн 
те овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у  
 Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе м 
p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује 
а он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна  
ена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па 
ерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала 
 грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који с 
ако јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче 
ама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра 
и лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та 
ви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице 
 Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Зд 
ешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал 
ени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ва 
е на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>З 
, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио свој 
а подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледа 
ђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми нар 
леко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ус 
 се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћ 
треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лази 
 они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара 
олако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирн 
о, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је знач 
, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако как 
ио тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича С 
то.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Ми 
а берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погле 
еш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то м 
 Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда он 
ако ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то док 
еђу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S}  
теља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако  
а душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње ј 
а, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заб 
ва су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал  
м по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - си 
, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да ј 
оло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не уме 
на а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>К 
убав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p> 
као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухла 
 добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што см 
а форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој 
 јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра  
е касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи  
оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма уж 
рав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што с 
е ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али  
 — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он  
акацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати  
ада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево 
 по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили  
то се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван д 
 памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем,  
 зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не од 
љивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио она 
егли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али 
ед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни ш 
е цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и не 
еко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има  
коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћи 
среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, о 
осподин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је б 
.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустош 
ло а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну  
телинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — ос 
кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гр 
<p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до  
сио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам ј 
.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су он 
ше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куд 
ледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју  
ва врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позван 
омшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром п 
а неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо  
.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за та 
на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше 
 да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била ј 
 <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВ 
 В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИ 
 В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> 
 до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка из 
је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац 
м лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит  
p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и п 
ој нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одма 
тила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и  
 једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугар 
о је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати д 
ми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у ком 
виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила  
Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској 
та на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у  
ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у 
и све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше д 
лиже и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисн 
ом и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од  
а онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манас 
а оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сп 
ва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван  
прекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} М 
 га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу  
 дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на ового 
 таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас  
 јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две  
а.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу. 
а цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој  
 као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су  
једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дво 
уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни  
ођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није б 
јзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомир 
еговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога 
рижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху г 
гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари 
 планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планин 
S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоц 
е друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лиј 
рема млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто ј 
 врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и 
о их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је т 
ју, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усу 
та, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, в 
е међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи г 
ник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.< 
 већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини дру 
села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опази 
е, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто и 
 у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће 
стичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена  
ан уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да 
 животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник  
 Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{ 
рду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска ц 
но за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Л 
једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој п 
дрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као  
="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Ма 
 често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
на</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте а 
брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —