• juris 1
  • qui 1
  • quote 12
  • А 156
  • а 237
  • Австроугарског 1
  • автономије 1
  • агитатора 1
  • ада 1
  • Адам 1
  • Адамов 1
  • адвокат 1
  • адвоката 3
  • адвокација 1
  • Ајдукову 1
  • академиско 1
  • Ако 23
  • ако 56
  • акцију 2
  • Ал 12
  • ал 14
  • ала 2
  • Ала 4
  • Алати 1
  • алезајнц 1
  • Александар 2
  • Александра 4
  • Александре 2
  • али 55
  • Али 58
  • алт 2
  • АЛФАграф 1
  • ама 1
  • Ама 3
  • аманет 1
  • амо 8
  • Анастасија 1
  • Анастасијом 1
  • анђелак 1
  • анђео 1
  • аномалија 1
  • Анти 3
  • Ао 2
  • апетит 1
  • апостоли 1
  • арамију 1
  • аранжер 1
  • арију 1
  • Арсеније 2
  • Арсенију 1
  • архијерејској 1
  • архимандрит 2
  • архимандрита 1
  • атентат 1
  • аукторитетима 2
  • аутономија 1
  • ах 2
  • Аха 1
  • ашов 1
  • баба 1
  • бабица 1
  • бавили 1
  • багреме 1
  • багрему 1
  • Бадава 2
  • бадава 3
  • бадрим 1
  • базазлено 1
  • Базана 1
  • бајаги 3
  • бал 1
  • Баната 1
  • банемо 1
  • банкротирати 1
  • Банство 1
  • Бар 1
  • бар 29
  • барем 1
  • барута 1
  • Бас 1
  • Басана 1
  • басиста 1
  • басом 1
  • батак 1
  • батаци 1
  • баћушка 1
  • Баћушка 1
  • Бах 1
  • баци 1
  • бацим 1
  • бацио 1
  • Бачванина 1
  • Бачка 1
  • Бачке 1
  • Бачком 1
  • Баш 11
  • баш 56
  • башкарити 1
  • бегеш 1
  • бедевију 1
  • бедни 1
  • бедро 1
  • бежи 1
  • без 19
  • Без 3
  • безазлена 1
  • безазлене 1
  • безазлено 1
  • безбедности 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 1
  • безброј 1
  • безлобне 1
  • безобзирне 1
  • безусловну 1
  • бејах 1
  • бекрија 1
  • Бела 1
  • бела 4
  • белагоније 1
  • беле 4
  • Бележник 11
  • бележник 21
  • бележника 6
  • бележнике 1
  • бележниковица 21
  • Бележниковица 3
  • бележниковице 2
  • бележниковици 3
  • бележниковицом 2
  • бележниковицу 2
  • бележниковичина 1
  • Бележниковичину 1
  • бележниково 1
  • бележнику 4
  • бележниче 2
  • белетристичне 1
  • бели 2
  • Белило 1
  • белим 3
  • бело 1
  • белом 1
  • белу 2
  • бенета 1
  • бео 1
  • Београда 1
  • Београдска 1
  • Београдске 1
  • Београдскога 1
  • берачице 1
  • берба 2
  • берби 1
  • бербу 1
  • беркови 1
  • беру 2
  • бесамртне 1
  • беседа 5
  • беседама 1
  • беседе 2
  • беседи 2
  • беседу 1
  • беспослене 1
  • беспослица 1
  • бесцен 1
  • беху 8
  • Беч 1
  • Беча 4
  • Бечки 2
  • Бечког 1
  • Бечкога 1
  • Бечком 1
  • Бечлија 1
  • Бечу 4
  • Беше 2
  • беше 33
  • би 157
  • библиотека 2
  • бива 2
  • бивало 1
  • бије 3
  • бил 1
  • Била 2
  • била 28
  • биле 1
  • Биле 1
  • Били 1
  • били 7
  • Било 3
  • било 59
  • биљку 1
  • Био 1
  • био 59
  • бирају 1
  • бирати 3
  • бирташ 1
  • бирташа 1
  • бирташе 1
  • бисер 1
  • бисером 1
  • бисмо 2
  • бистар 1
  • бити 49
  • биће 11
  • Биће 4
  • бићу 1
  • бих 23
  • бичевима 1
  • блага 2
  • благајник 11
  • Благајник 9
  • благајника 1
  • благајником 1
  • благајнику 3
  • благдан 1
  • благо 4
  • благовање 1
  • благодаран 2
  • благодарности 2
  • благодјејаније 1
  • благослова 1
  • благословене 1
  • благослови 1
  • благостања 1
  • блажен 2
  • Блажени 1
  • блажених 1
  • блажено 1
  • блаженог 1
  • блаженопочившег 1
  • блато 1
  • блатом 1
  • бледа 1
  • блеђим 1
  • ближе 8
  • ближега 1
  • ближњима 1
  • близо 1
  • Близо 1
  • Близу 1
  • близу 3
  • бљутавост 1
  • бог 11
  • Бог 52
  • Бога 13
  • бога 5
  • богаташа 1
  • богатим 1
  • богиње 1
  • Богме 5
  • боговетно 1
  • богоданом 1
  • Богом 6
  • богословије 1
  • богословске 1
  • Богу 7
  • бодље 1
  • боже 2
  • Боже 28
  • божем 1
  • божије 1
  • божићна 1
  • божићну 1
  • Божићу 1
  • божје 3
  • божјој 2
  • бој 2
  • боја 2
  • Бојаги 1
  • бојаги 18
  • бојазан 1
  • бојао 1
  • бојати 1
  • боји 4
  • Бојим 1
  • бојим 2
  • бојиш 1
  • Бојиш 1
  • бока 1
  • боку 1
  • болест 1
  • Боли 1
  • боли 2
  • болном 1
  • болом 1
  • Болоњу 1
  • болти 1
  • боља 1
  • боље 18
  • Боље 3
  • бољег 1
  • бољем 1
  • бољи 3
  • бољој 1
  • бољу 1
  • боравити 1
  • борба 1
  • борби 1
  • борбу 2
  • бости 1
  • бофл 1
  • Бофл 1
  • боцама 1
  • боцка 1
  • боцу 2
  • бочи 1
  • Бошњака 1
  • бради 2
  • браду 2
  • бразди 1
  • бразду 1
  • брајко 2
  • Брајковац 26
  • Брајковачка 1
  • Брајковачке 4
  • Брајковачки 9
  • Брајковачко 3
  • Брајковачкога 8
  • Брајковачкој 2
  • Брајковачком 4
  • Брајковачку 1
  • Брајковца 19
  • Брајковцима 1
  • Брајковцу 30
  • Брајковчана 1
  • Брајковчане 1
  • Брајковчани 5
  • Брајковчанима 2
  • Брајковчанин 1
  • брак 1
  • брани 1
  • бранимо 1
  • бранити 1
  • браничи 1
  • Бранка 31
  • Бранко 112
  • Бранков 1
  • Бранкова 4
  • Бранкове 6
  • Бранкових 3
  • Бранково 4
  • Бранковој 4
  • Бранкову 8
  • Бранком 6
  • БРАНКУ 1
  • Бранку 11
  • брањаше 1
  • брат 5
  • брата 5
  • Брате 2
  • брате 4
  • братије 1
  • братовљеву 1
  • братом 4
  • братски 1
  • брату 2
  • браћа 1
  • браћи 1
  • браћу 1
  • Браца 1
  • браца 11
  • браце 1
  • брацу 1
  • брачних 1
  • брачну 1
  • брдашца 2
  • брдо 1
  • брег 1
  • брежуљак 1
  • брежуљцима 1
  • бреме 1
  • бремена 1
  • брескви 1
  • бресту 2
  • брже 2
  • брзо 4
  • брига 3
  • бриге 4
  • бригеша 1
  • бригу 2
  • брижних 1
  • бризну 1
  • бризнула 1
  • бринеш 1
  • брише 1
  • брк 1
  • бркаш 1
  • брке 1
  • бркове 1
  • брком 1
  • брод 1
  • бродио 1
  • бродове 1
  • бродови 1
  • Бродови 1
  • број 2
  • бројева 1
  • броји 1
  • брудершафт 1
  • брујало 1
  • брује 3
  • бруји 1
  • Бруји 1
  • брујне 1
  • брци 2
  • бршљана 2
  • Бубица 1
  • Бугара 1
  • буд 1
  • будак 1
  • буде 19
  • будем 2
  • будемо 1
  • Буди 1
  • буди 2
  • буду 3
  • будућега 1
  • будућност 5
  • будућности 1
  • бујица 1
  • бујице 3
  • бујици 1
  • бујицом 1
  • бујност 1
  • бука 1
  • буквицу 1
  • буке 1
  • буна 1
  • буну 2
  • буњишту 2
  • бура 1
  • бучи 2
  • вага 1
  • вагацији 1
  • вадила 1
  • важи 2
  • важна 1
  • вазда 2
  • ваздан 4
  • ваздух 4
  • ваздуха 1
  • ваздуху 3
  • ваздушном 1
  • вајка 1
  • вајкадашњи 1
  • вакацију 1
  • вале 1
  • валима 1
  • ваља 5
  • ваљало 1
  • Ваљан 1
  • ваљан 4
  • ваљана 2
  • ваљани 2
  • Ваљано 1
  • ваљанога 1
  • ваљану 1
  • ваљда 21
  • Ваљда 4
  • вам 18
  • вама 6
  • ван 1
  • Варадина 1
  • Вараш 1
  • Варнава 3
  • варница 2
  • варош 6
  • вароши 23
  • варошима 1
  • варошка 1
  • варошки 1
  • варошкиња 4
  • варошкиње 2
  • варошкињи 1
  • вас 20
  • васпитавају 1
  • васпитања 1
  • васпитање 4
  • ватре 2
  • ватрених 1
  • ватреног 1
  • ваш 1
  • Ваша 1
  • ваша 3
  • вашар 1
  • вашара 1
  • вашег 1
  • вашега 1
  • Ваши 1
  • ведра 1
  • ведрина 1
  • ведрог 1
  • ведром 1
  • веђа 1
  • везати 1
  • везе 2
  • век 1
  • века 2
  • вела 1
  • велелепне 1
  • Вели 5
  • вели 53
  • велика 4
  • великана 1
  • велике 2
  • велики 5
  • великим 1
  • великих 1
  • велико 2
  • великог 2
  • великога 1
  • великој 2
  • велику 1
  • велим 5
  • Величанствен 1
  • величанствених 1
  • величанствено 1
  • величање 1
  • величате 1
  • велиш 2
  • венцима 1
  • венцу 1
  • венчаће 1
  • вепра 1
  • вера 3
  • верати 1
  • верна 3
  • верне 1
  • веру 3
  • веруј 1
  • верује 2
  • верујем 2
  • верујеш 1
  • Верујеш 1
  • весала 1
  • весела 1
  • веселим 2
  • весело 1
  • весеља 1
  • весео 1
  • весника 1
  • ветар 3
  • ветрић 2
  • већ 121
  • Већ 5
  • већа 2
  • веће 1
  • већи 7
  • већина 1
  • већином 2
  • Већма 1
  • већма 10
  • већу 1
  • вече 12
  • вечера 3
  • вечерали 1
  • вечерамо 1
  • вечерас 12
  • вечерати 1
  • вечерашњи 1
  • вечере 2
  • вечерње 3
  • вечерњи 1
  • вечерњим 1
  • вечерњој 1
  • вечером 2
  • вечеру 1
  • вечита 3
  • вечитих 1
  • вечито 3
  • вечитога 1
  • вечни 1
  • веџба 1
  • веша 1
  • вешт 1
  • вештом 1
  • Ви 16
  • ви 34
  • вигове 1
  • Видаковић 1
  • Видаковића 1
  • виде 2
  • видевши 1
  • видела 3
  • виделе 1
  • видео 5
  • видећемо 1
  • види 17
  • Види 2
  • видила 2
  • видило 1
  • видим 11
  • видио 1
  • видити 3
  • Видићемо 1
  • Видићеш 1
  • видиш 20
  • Видиш 4
  • видовима 1
  • виђала 1
  • визиту 1
  • вија 2
  • вијају 1
  • Вијају 1
  • вијенца 1
  • викало 1
  • викати 1
  • викну 1
  • вила 2
  • вилинска 1
  • вина 4
  • вино 3
  • винову 1
  • виноград 2
  • винограда 2
  • виноградарску 1
  • винограде 2
  • виногради 1
  • виноградима 1
  • винограду 2
  • вином 2
  • винце 2
  • виолина 1
  • виолини 1
  • виолином 1
  • виолину 3
  • вире 1
  • вис 3
  • виса 2
  • висе 2
  • виси 5
  • висока 1
  • високо 1
  • високу 1
  • витешка 1
  • витице 1
  • витла 1
  • витлају 1
  • вихор 1
  • Виче 1
  • виче 2
  • вичемо 1
  • вичу 1
  • Више 4
  • више 68
  • вишег 1
  • вишем 1
  • виши 7
  • виших 1
  • вишњи 1
  • вишој 1
  • вишу 1
  • владати 1
  • владика 1
  • Владимир 4
  • Владимира 1
  • Владислав 1
  • владичанску 1
  • власт 1
  • власти 3
  • вода 3
  • воде 7
  • воденицу 1
  • води 13
  • водимо 1
  • водио 2
  • водите 1
  • Водите 1
  • водити 1
  • водицу 1
  • водојажи 1
  • воду 2
  • воз 2
  • возом 1
  • војвода 1
  • војводина 1
  • војводу 1
  • војна 1
  • воле 1
  • волела 1
  • Волео 1
  • воли 4
  • Волим 1
  • волим 4
  • волиш 1
  • Воља 1
  • воље 3
  • вољи 5
  • вољна 1
  • вољнија 1
  • вољом 1
  • вољу 1
  • вотњака 1
  • вотњаку 1
  • вотњаци 1
  • воћа 1
  • воћака 2
  • воћарству 1
  • воће 1
  • воћка 1
  • воћнака 1
  • воћњак 1
  • воћњака 1
  • воћњаке 1
  • Враг 1
  • враг 2
  • врага 1
  • врат 1
  • врата 15
  • вратаоца 1
  • вратат 1
  • врати 4
  • вратила 3
  • вратима 3
  • вратимо 1
  • вратио 3
  • вратити 5
  • вратом 1
  • враћају 3
  • враћати 1
  • вргне 1
  • вреба 1
  • вребам 1
  • вредан 3
  • вреди 3
  • вредило 1
  • вредна 2
  • вредне 1
  • вреднија 1
  • вредно 5
  • вреднога 1
  • вређа 1
  • вреле 1
  • врело 2
  • Време 2
  • време 30
  • ВРЕМЕНА 2
  • времена 21
  • временом 1
  • врео 1
  • врзао 1
  • врзе 1
  • врзу 2
  • ври 1
  • врило 1
  • врисне 1
  • врисну 1
  • вриснула 1
  • врло 10
  • Врло 2
  • врпољи 1
  • врсна 2
  • врсно 1
  • врсној 1
  • врсте 1
  • врт 4
  • врта 3
  • вртарскога 1
  • вртлог 1
  • врту 1
  • вру 1
  • врућина 1
  • врућине 2
  • врућини 1
  • врху 3
  • врцати 1
  • вршак 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • вршњацима 1
  • Вујков 1
  • Вук 2
  • Вука 2
  • вукло 1
  • Вукова 1
  • вуку 1
  • Вуку 1
  • вурштлпратеру 1
  • вуци 1
  • вуче 6
  • га 178
  • гадан 1
  • гадна 1
  • Гадни 1
  • гадно 1
  • Гадно 1
  • газда 1
  • газдарица 1
  • газдовања 1
  • гајдаша 2
  • гајде 1
  • гајтанима 1
  • гајтану 1
  • галан 1
  • галантно 1
  • гарава 1
  • гасе 1
  • гаћан 1
  • гвоздених 1
  • Где 2
  • где 53
  • гдегде 2
  • гдегод 7
  • генералној 1
  • гениј 1
  • гибаница 1
  • гимназијалац 1
  • гимназије 2
  • гимназији 1
  • гимназијске 1
  • гимназију 2
  • гимназиским 1
  • гине 1
  • глава 7
  • главе 8
  • глави 5
  • главица 1
  • главицу 1
  • главни 1
  • главобоље 1
  • главом 8
  • главу 15
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • глади 1
  • гладни 2
  • гладних 1
  • гладног 1
  • глас 23
  • гласа 5
  • гласао 1
  • гласно 2
  • гласова 2
  • Гласове 1
  • гласове 3
  • гласови 2
  • гласовир 1
  • гласовито 1
  • гласом 3
  • гласу 1
  • Гле 10
  • гле 3
  • Гледа 3
  • гледа 5
  • Гледај 1
  • гледају 3
  • гледам 1
  • гледаоцима 1
  • гледате 1
  • гледати 2
  • гледаш 1
  • гледе 1
  • гледи 7
  • Глете 2
  • глумачке 1
  • глумци 1
  • гнезда 1
  • гнездашце 1
  • гнездо 1
  • гнилости 1
  • гнушање 1
  • говор 2
  • говоре 2
  • говори 21
  • говорила 1
  • Говорило 1
  • говорило 2
  • говорим 2
  • говоримо 1
  • говорио 6
  • говорите 1
  • говорити 5
  • говориш 1
  • говорише 1
  • говору 1
  • год 5
  • годе 1
  • годи 1
  • годило 1
  • година 14
  • годинама 2
  • године 10
  • годиница 1
  • годинице 1
  • годиници 1
  • годину 2
  • гојазан 2
  • Гојковића 3
  • голе 3
  • голог 1
  • гологлав 1
  • голу 1
  • голубињака 1
  • голубице 1
  • голубова 1
  • голубови 1
  • гони 3
  • гонио 1
  • гоњење 1
  • гора 1
  • Горе 1
  • горе 6
  • горег 1
  • Гори 3
  • гори 4
  • горки 1
  • горњем 1
  • горњу 1
  • гором 1
  • Горског 1
  • Гору 1
  • гору 3
  • госпо 1
  • Госпо 1
  • господа 3
  • Господа 3
  • Господар 1
  • господар 8
  • господарству 1
  • господе 3
  • господи 1
  • господин 12
  • Господин 5
  • господина 4
  • Господине 2
  • господине 9
  • господином 1
  • господину 1
  • Господо 2
  • господо 6
  • господски 1
  • господском 2
  • господство 1
  • господу 2
  • Госпођа 22
  • госпођа 82
  • госпође 6
  • Госпођи 2
  • госпођи 8
  • Госпођица 1
  • госпођица 8
  • Госпођице 3
  • госпођице 9
  • госпођици 1
  • госпођицом 1
  • госпођицу 1
  • госпођом 5
  • госпођу 8
  • госпоство 1
  • госпоштина 3
  • госпоштину 1
  • гост 3
  • госта 1
  • госте 2
  • гости 11
  • Гости 2
  • гостију 5
  • гостила 1
  • гостима 5
  • гостински 1
  • гостинским 1
  • гостионици 1
  • гостољубиви 1
  • готов 1
  • готова 1
  • готови 1
  • Готово 3
  • готово 7
  • готову 1
  • гошћа 2
  • гошћама 1
  • гошће 3
  • грађа 1
  • грађанства 1
  • граја 1
  • гракну 1
  • грана 1
  • гранда 1
  • грани 1
  • граници 1
  • граничарској 1
  • грану 1
  • грање 1
  • грањем 1
  • грдио 1
  • Грдити 1
  • грех 2
  • грк 2
  • грке 1
  • грких 2
  • грла 5
  • грлице 1
  • грлицом 1
  • Грло 1
  • грло 6
  • грлу 2
  • грљењу 1
  • гроб 1
  • гроба 3
  • гробљу 1
  • гробницу 1
  • грожђе 1
  • грожђу 1
  • грозно 1
  • грозном 1
  • гром 1
  • Гром 1
  • громки 1
  • громова 1
  • громовито 1
  • груди 8
  • грудима 3
  • Гружанка 1
  • Грцо 1
  • грчета 2
  • губе 1
  • гудалом 1
  • гунгули 1
  • гунђа 1
  • гура 1
  • гурања 1
  • гурне 1
  • гурну 1
  • гурнула 1
  • гусака 1
  • гусала 2
  • гусеница 3
  • гуску 1
  • Гусле 1
  • густ 1
  • густе 1
  • густиша 1
  • густој 1
  • гутам 1
  • гутати 1
  • гуши 1
  • гушио 1
  • д 1
  • да 1070
  • Да 62
  • даа 1
  • Дабижић 11
  • Дабижића 2
  • Дабижићем 1
  • давати 1
  • даваху 1
  • даваше 1
  • Давина 5
  • Давину 1
  • давно 2
  • Давно 2
  • дада 1
  • даде 7
  • дадне 1
  • дај 3
  • даје 6
  • дају 1
  • Дакако 1
  • дакако 9
  • дакле 10
  • Дакле 5
  • даклем 1
  • Даклем 1
  • дал 1
  • дала 8
  • дале 1
  • далека 4
  • Далеко 1
  • далеко 5
  • дали 1
  • дало 1
  • даље 22
  • даљину 1
  • даме 1
  • дамо 1
  • дан 22
  • дана 20
  • Данас 11
  • данас 25
  • данашњег 1
  • данашњи 1
  • данашњим 1
  • дангуба 1
  • дане 1
  • Данила 1
  • Данило 2
  • данима 1
  • Даница 1
  • Даничића 2
  • даном 1
  • дању 1
  • дао 3
  • дар 2
  • Дарвин 2
  • Дарвиновој 1
  • Даре 1
  • даривао 1
  • Даринка 70
  • Даринке 6
  • Даринком 6
  • Даринку 10
  • Даринци 9
  • Даринчин 1
  • Даринчину 6
  • Даро 1
  • Дарова 1
  • даске 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 4
  • даће 2
  • даћу 1
  • дахне 2
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • даш 3
  • Два 1
  • два 18
  • двадесет 1
  • Дванаест 1
  • дванаест 2
  • две 14
  • Две 3
  • двоје 4
  • двојином 2
  • двојица 1
  • двора 1
  • дворишта 2
  • двориште 8
  • дворишту 4
  • де 3
  • дебела 2
  • дебелој 2
  • дебелом 1
  • девојака 2
  • девојачке 1
  • девојачком 1
  • девојачку 1
  • Девојка 1
  • девојка 9
  • девојкама 5
  • девојком 1
  • девојку 3
  • девојци 1
  • девојче 14
  • Девојче 3
  • девојчура 1
  • дедину 1
  • декламатора 1
  • декламацији 1
  • декламацијом 1
  • декламацију 2
  • декламовао 2
  • декламовати 1
  • декламује 3
  • дела 2
  • деле 1
  • делио 1
  • делу 1
  • денунцијанти 1
  • део 1
  • депутације 1
  • Деране 1
  • дерао 1
  • дериште 1
  • дерна 1
  • дерт 1
  • десетак 2
  • десило 1
  • десио 1
  • деснице 2
  • десну 1
  • дете 29
  • Дете 5
  • детета 1
  • дететом 1
  • детету 3
  • детиње 1
  • детињства 2
  • деца 15
  • Деца 3
  • деце 8
  • деци 3
  • Децо 1
  • децом 3
  • децу 9
  • дечија 1
  • дечица 1
  • дечја 1
  • дечко 1
  • дечку 2
  • диван 2
  • Диван 2
  • диве 1
  • диви 1
  • дивим 2
  • дивити 1
  • дивљег 1
  • дивљи 1
  • дивљих 1
  • дивна 1
  • Дивна 3
  • Дивно 1
  • дивно 5
  • дивној 1
  • дигао 4
  • дигла 1
  • дигне 3
  • диже 10
  • дижем 1
  • дизао 1
  • дизати 1
  • дим 3
  • Димитрија 1
  • димњак 1
  • димњацима 1
  • димове 1
  • дира 1
  • дирај 1
  • дирнуо 1
  • дисармоничан 1
  • дисциплине 2
  • дише 1
  • длаку 2
  • длета 1
  • дна 1
  • дневник 1
  • дневном 1
  • До 4
  • до 83
  • доба 23
  • добар 10
  • добија 1
  • добије 1
  • добила 6
  • добили 2
  • Добили 2
  • добио 4
  • добити 1
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 8
  • добрано 1
  • добре 2
  • Добри 1
  • добри 3
  • добрим 2
  • добричина 1
  • добро 39
  • Добро 8
  • доброга 1
  • доброј 4
  • Добројтро 1
  • добром 2
  • добростања 1
  • добру 4
  • добу 3
  • доведе 4
  • довела 1
  • Довео 1
  • довести 1
  • Довешће 1
  • довешћемо 1
  • довија 1
  • довијате 1
  • довикати 1
  • довикнути 1
  • довлачи 1
  • довољно 2
  • доврши 1
  • довршио 1
  • догађај 1
  • Догађај 1
  • догађаја 2
  • догађају 1
  • догледу 1
  • договорили 1
  • договору 1
  • Догод 1
  • догод 3
  • догодило 1
  • догорелу 1
  • дода 10
  • додаде 2
  • додаће 1
  • Додијало 1
  • додирнут 1
  • додржала 1
  • дође 23
  • Дође 4
  • дођем 3
  • Дођи 1
  • дођоше 3
  • дођу 5
  • дозвао 1
  • дозволити 1
  • дозиђивати 1
  • дозна 1
  • дознало 1
  • дознати 1
  • Док 4
  • док 42
  • доказала 1
  • доказати 1
  • доказује 2
  • доказују 1
  • доказујући 1
  • докотурали 1
  • докторат 1
  • Докторе 2
  • докторе 3
  • доктором 1
  • долазак 1
  • долазе 2
  • долази 2
  • долазиле 1
  • долазим 1
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доле 4
  • долети 1
  • долије 1
  • долина 1
  • долини 1
  • доловима 2
  • дом 1
  • домаће 1
  • домаћин 2
  • домаћица 5
  • домаћице 1
  • домаћицу 2
  • домољубиве 1
  • домостројитељку 1
  • дому 1
  • Дона 1
  • донде 3
  • донекле 2
  • донела 3
  • донео 3
  • донесе 1
  • донесем 1
  • донети 2
  • доносио 2
  • доњем 1
  • доњу 1
  • Допада 1
  • допада 4
  • допаде 1
  • допасти 1
  • допираше 1
  • дописе 1
  • дописом 1
  • допрате 1
  • допру 1
  • допуни 1
  • допусти 1
  • допустила 1
  • допустили 1
  • допустио 1
  • допустити 3
  • дорастао 1
  • досад 1
  • досадно 1
  • досетку 1
  • Доситеја 1
  • Доситије 1
  • доследна 1
  • доспе 1
  • доспевао 1
  • доспети 1
  • доста 17
  • Доста 2
  • достојанство 1
  • дотакну 1
  • дотерао 1
  • Дотле 2
  • дотле 3
  • дотлен 1
  • дотрча 2
  • дотрчала 1
  • дотрчао 1
  • Доћи 1
  • доћи 19
  • доучила 1
  • дохвати 2
  • дохватио 1
  • Дохватио 1
  • доцније 3
  • дочек 2
  • Дочека 1
  • дочека 5
  • дочекају 1
  • дочекала 3
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочеку 1
  • дочекује 1
  • дочекују 1
  • дочепала 1
  • дочепао 3
  • дочепати 1
  • дошавши 1
  • дошао 24
  • Дошао 3
  • дошла 11
  • Дошле 1
  • дошле 3
  • дошли 7
  • дошло 5
  • Драгиње 1
  • драго 3
  • драгоцено 1
  • дрва 1
  • дрвених 1
  • дрвета 3
  • дрветима 1
  • дрема 1
  • дремеж 2
  • дремуцка 1
  • дреци 1
  • државној 2
  • држала 1
  • држао 3
  • држати 2
  • држаху 2
  • држећа 1
  • држећи 1
  • држи 6
  • држим 2
  • држимо 2
  • Држите 1
  • дрзак 1
  • дрмаш 1
  • дрмну 1
  • дрско 1
  • друг 2
  • друга 8
  • другарица 1
  • другарици 1
  • другарицу 2
  • друге 3
  • Други 2
  • други 22
  • Другим 1
  • другим 2
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 9
  • друговања 1
  • друговима 1
  • другог 1
  • другога 10
  • другој 4
  • другом 9
  • другоме 1
  • другому 1
  • другу 6
  • другује 1
  • дружина 1
  • дружине 2
  • дружини 1
  • друкче 7
  • друкчије 2
  • друма 2
  • друмови 1
  • друмовима 1
  • друму 1
  • друштава 2
  • друштва 18
  • друштванце 1
  • друштвене 1
  • друштвеном 3
  • друштвености 1
  • Друштво 1
  • друштво 9
  • друштвом 2
  • друштву 10
  • Дрхће 1
  • дрхћеш 1
  • дубљена 1
  • дубљине 2
  • дубок 1
  • Дубок 1
  • дубоко 2
  • Дубровчанина 1
  • дувана 1
  • дуга 4
  • дугачко 1
  • дугим 2
  • Дуго 1
  • дуго 15
  • дуж 1
  • дужан 2
  • дуже 3
  • дужност 1
  • дужности 1
  • Дулчинеји 1
  • Дунав 3
  • Дунава 1
  • Дунавом 1
  • Дунавској 2
  • Дунавску 1
  • дупком 2
  • дури 1
  • дућан 4
  • дућана 2
  • дућанска 1
  • ДУХ 2
  • Дух 3
  • дух 4
  • духа 2
  • духну 1
  • Духовима 1
  • духом 2
  • Душа 1
  • душа 5
  • душе 24
  • душевно 1
  • душевну 1
  • душепопечитељ 1
  • души 3
  • душица 1
  • душицом 1
  • душицу 1
  • Душо 1
  • душо 3
  • душом 5
  • душу 5
  • ђавола 1
  • ђаволак 1
  • ђаволасто 1
  • ђак 3
  • ђака 4
  • ђаке 1
  • ђакеле 1
  • ђаковања 3
  • ђаковати 2
  • ђаци 5
  • ђачић 1
  • ђачића 2
  • ђачка 1
  • ђачки 1
  • ђачким 1
  • ђе 2
  • ђенија 2
  • Ђенијалан 1
  • ђенијална 1
  • ђенијалног 2
  • ђерзонака 1
  • Ђи 1
  • ђиватком 1
  • ђорду 1
  • ђорну 1
  • ђубре 1
  • Ђуку 1
  • Ђура 3
  • Ђуру 1
  • Е 23
  • е 7
  • Ева 1
  • Еве 1
  • Еви 2
  • ево 11
  • Ево 7
  • Еву 1
  • егоизмом 1
  • еј 2
  • економ 4
  • економа 1
  • економији 2
  • економију 3
  • економисаћу 1
  • економних 1
  • економно 2
  • ексекуторима 1
  • екселанс 1
  • експлоатише 1
  • елементом 1
  • Елисијуму 1
  • Елисиуму 1
  • енглески 1
  • енергију 1
  • ено 2
  • Ено 4
  • еро 1
  • еспап 2
  • естетичари 1
  • ето 22
  • Ето 9
  • Ех 1
  • жагор 4
  • жали 3
  • жалити 1
  • жалосни 1
  • Жалосно 1
  • Жалост 2
  • жалости 2
  • жалостиво 2
  • жандара 2
  • Жао 2
  • жао 5
  • жарким 1
  • жарко 1
  • жаром 1
  • ждрепчаника 1
  • жедна 1
  • жедне 2
  • жедни 2
  • жедну 1
  • жела 1
  • железни 1
  • жели 3
  • жеља 2
  • жељама 1
  • жељан 2
  • жеље 3
  • жељи 3
  • жељу 3
  • жена 4
  • Жене 1
  • жене 4
  • жени 1
  • женим 1
  • женине 1
  • Жено 2
  • женом 1
  • Женска 1
  • женска 2
  • женске 2
  • женски 2
  • женскима 2
  • женскињама 1
  • женскиње 4
  • женскињу 1
  • женско 1
  • Женско 1
  • женском 1
  • женску 2
  • жену 1
  • жеравицу 1
  • жесток 1
  • жестоко 1
  • жив 5
  • жива 4
  • живахна 1
  • живац 2
  • живе 6
  • живео 3
  • живети 2
  • Живи 1
  • живи 4
  • Живила 3
  • живило 1
  • живим 1
  • живина 1
  • живини 1
  • живином 1
  • Живио 2
  • живих 1
  • Живковићка 1
  • живља 2
  • живље 3
  • живнула 1
  • живо 2
  • Живот 1
  • живот 13
  • живота 5
  • животне 1
  • животом 1
  • животу 4
  • живу 1
  • жижак 2
  • жила 1
  • Жилава 1
  • жилама 1
  • жица 1
  • жице 1
  • жици 1
  • жмирка 1
  • жртвовали 1
  • жртву 1
  • жубори 1
  • жуљ 2
  • жуљу 1
  • жупан 1
  • жупаније 1
  • жупанијске 1
  • жури 3
  • журимо 1
  • журиш 1
  • журналу 1
  • жустра 1
  • за 286
  • За 31
  • забава 1
  • забавама 1
  • забаве 1
  • забавља 2
  • забављају 1
  • забављате 1
  • забадава 1
  • забаци 1
  • забашурио 1
  • забезекнуше 1
  • забленуо 1
  • заблудео 1
  • заблудио 1
  • забоде 1
  • заболело 1
  • заборави 1
  • Заборавила 1
  • заборавила 3
  • заборавиле 1
  • заборавио 3
  • заборавља 1
  • заборављенога 1
  • забрави 1
  • забране 1
  • забранила 1
  • забранити 1
  • забрану 1
  • забуна 1
  • забуним 1
  • забуну 1
  • завађај 1
  • завапио 1
  • заварава 1
  • завежљај 1
  • завеја 1
  • завејава 1
  • заверио 1
  • завести 1
  • заветрину 2
  • завиди 1
  • завидити 1
  • завидљиво 1
  • завија 2
  • завијати 2
  • завијена 1
  • завире 1
  • завири 2
  • завирим 1
  • завирио 1
  • завитлава 1
  • завлада 2
  • завода 1
  • заводиш 1
  • заволеше 1
  • заволи 1
  • Заволи 1
  • завршен 1
  • заврши 1
  • завукло 1
  • заглади 2
  • загладио 1
  • загледа 2
  • Загледала 1
  • загледао 1
  • Загреб 2
  • загрева 1
  • загризавши 1
  • загризу 1
  • загрли 4
  • загрлила 2
  • загрлио 2
  • загрљају 1
  • загрмело 1
  • загрми 1
  • загрози 1
  • загрчава 1
  • загушено 1
  • загушљивост 1
  • задата 1
  • задаћа 1
  • задаће 1
  • задахом 1
  • задеде 1
  • задели 1
  • заденути 1
  • задобити 1
  • задовољан 3
  • задовољи 1
  • задовољније 1
  • задовољству 1
  • задржава 1
  • задржавао 1
  • задржала 3
  • задржаше 1
  • задржи 3
  • задро 1
  • задруге 1
  • задрхта 4
  • задужбина 1
  • задухала 1
  • зажари 1
  • зажарили 1
  • зажеле 1
  • зажелео 1
  • зажели 1
  • зажелила 1
  • заживела 1
  • заживело 1
  • зазвечаше 1
  • зазвечи 1
  • зазвони 2
  • зазиданом 1
  • зазираше 1
  • зазире 1
  • зазор 2
  • заигра 1
  • заиграва 1
  • заиста 2
  • зајази 1
  • заједања 1
  • заједничку 2
  • заједно 8
  • заказани 2
  • заквачи 1
  • закинуо 1
  • заклињ 1
  • закључили 1
  • Закључили 1
  • Заковратио 1
  • закокота 1
  • закопала 1
  • закопчава 1
  • закрешта 1
  • закрши 2
  • закуп 1
  • залагао 1
  • залаже 1
  • залепећу 1
  • залепрша 1
  • залепршаше 1
  • залети 1
  • залеће 2
  • залива 2
  • заливен 1
  • залог 1
  • залогаја 1
  • заложити 1
  • залута 1
  • замаглио 1
  • замаже 1
  • Заман 1
  • заман 2
  • замахне 1
  • замахнуо 2
  • замахује 1
  • замедља 1
  • замесио 1
  • замилова 1
  • замириса 1
  • замисли 2
  • замислили 1
  • замислио 2
  • замислити 1
  • Замишља 1
  • замишља 2
  • замишљаху 1
  • замоли 1
  • замолио 1
  • замочи 1
  • замутити 1
  • замућена 1
  • замуца 1
  • занат 4
  • заната 1
  • занатлија 1
  • Занатлија 1
  • занатлијске 1
  • занату 1
  • занела 2
  • занемеше 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занесен 2
  • занесеш 1
  • занет 1
  • занима 1
  • занимаше 1
  • заносом 2
  • заорао 1
  • заори 2
  • заошинула 1
  • западу 1
  • запалити 1
  • запамтило 1
  • запао 2
  • запара 1
  • запару 1
  • запасти 1
  • Запева 1
  • запева 6
  • запевао 1
  • запете 1
  • запита 2
  • запитати 2
  • Запитаће 1
  • запити 1
  • запиткивала 1
  • заплака 2
  • заплакала 3
  • заплакати 1
  • заплаче 1
  • заплачеш 1
  • заплеће 1
  • заплови 1
  • Заповедајте 1
  • заповедила 1
  • заповести 1
  • заподео 1
  • запопио 1
  • започети 1
  • Запурила 1
  • запурила 2
  • запушити 1
  • зар 18
  • Зар 7
  • зарад 1
  • зарадиш 1
  • зарадова 1
  • заранака 1
  • зарасло 1
  • Зарастао 1
  • заређале 1
  • зарезивала 1
  • засађене 1
  • засветле 1
  • засветлио 1
  • засебној 1
  • засело 1
  • засецају 1
  • заситио 1
  • заслуга 1
  • заслуге 2
  • заслужити 1
  • заслужује 1
  • засмејало 1
  • засмејао 1
  • Заспала 1
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • заста 1
  • застава 1
  • заставама 1
  • заставе 1
  • заставник 1
  • заставом 1
  • заставу 1
  • застаде 3
  • Застане 1
  • застао 2
  • застидела 1
  • Застидео 1
  • застиди 2
  • застрта 1
  • заступник 1
  • Засукала 1
  • Засуци 1
  • заталаса 1
  • заталасало 1
  • заталасао 1
  • затвара 2
  • затварају 1
  • затворена 1
  • затвори 1
  • затворити 1
  • затећи 1
  • затрепта 2
  • затрча 2
  • затуцани 1
  • Заћарлијао 1
  • заћутали 1
  • заћутао 2
  • заћуташе 1
  • заудара 1
  • зауздао 1
  • заузеше 1
  • заузимаху 1
  • заустави 1
  • зафрчу 1
  • захвале 1
  • захвалити 1
  • захвалности 1
  • захтева 1
  • захтевањем 1
  • захука 2
  • зачкиљио 1
  • зачу 6
  • зачуђеним 1
  • зачује 2
  • заштити 1
  • заштитник 1
  • заштитница 1
  • заштитници 1
  • заштитницу 1
  • заштиту 1
  • зашто 3
  • збива 1
  • збија 1
  • збије 1
  • збиља 18
  • Збиља 6
  • збиљности 1
  • збира 1
  • зближи 1
  • зблизниле 1
  • због 4
  • Збогом 3
  • збор 4
  • збора 2
  • збору 1
  • збунили 1
  • збунио 1
  • збунити 1
  • звала 2
  • званим 2
  • званичним 1
  • звезда 2
  • звезде 1
  • Звезде 1
  • зверка 1
  • звони 2
  • звонки 1
  • звонким 1
  • звоно 1
  • зврком 1
  • звуке 2
  • звуци 1
  • згодан 2
  • згодицом 1
  • згодна 1
  • згоднију 1
  • згодног 1
  • згодну 1
  • зграде 2
  • зградом 1
  • згрнуо 1
  • здања 1
  • здању 2
  • здепаст 1
  • здрава 1
  • здраве 2
  • здравице 1
  • здравље 3
  • здраво 3
  • здруже 1
  • зева 1
  • зејтин 1
  • зека 1
  • зелена 1
  • зеленилом 1
  • зеленим 1
  • зеленог 1
  • зеленога 1
  • зелену 1
  • земље 3
  • земљи 1
  • земљицу 1
  • земљом 1
  • земљорадника 1
  • земљу 8
  • земне 2
  • земним 2
  • земних 2
  • Земуна 1
  • зеници 1
  • зета 1
  • зетове 1
  • зид 5
  • зида 1
  • зидао 1
  • зидовима 1
  • зиду 1
  • зима 1
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимски 1
  • зимус 3
  • зине 1
  • зинуо 1
  • златним 1
  • златних 1
  • златну 1
  • злато 1
  • зло 4
  • зловољнога 1
  • злочин 1
  • Змај 1
  • Змајеву 1
  • змија 1
  • Зна 2
  • зна 66
  • знаде 1
  • знадох 1
  • знаду 1
  • знађаше 1
  • знају 2
  • знајући 2
  • знак 3
  • знака 1
  • знала 6
  • зналац 1
  • знало 2
  • знам 36
  • Знам 9
  • знаменитих 1
  • Знамо 1
  • знамо 3
  • знања 1
  • знао 4
  • знате 9
  • знати 1
  • знатније 1
  • знаће 1
  • знаћеш 1
  • знаћу 1
  • Знаћу 1
  • значајним 1
  • значајном 1
  • значе 1
  • значи 2
  • знаш 17
  • Знаш 4
  • зној 3
  • зноја 2
  • зове 1
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зову 5
  • Зора 1
  • зоре 1
  • Зорка 25
  • Зорке 3
  • Зорком 3
  • зору 1
  • Зорци 2
  • Зорчине 2
  • Зорчица 2
  • Зорчице 1
  • зрак 2
  • зубача 1
  • зубачу 1
  • зубма 1
  • зује 2
  • зуји 1
  • зуцнуо 1
  • и 1151
  • И 98
  • игде 1
  • Игњат 3
  • Игњата 5
  • Игњатовића 1
  • Игњатовој 1
  • Игњату 1
  • игра 4
  • играју 2
  • играло 1
  • игранци 1
  • игрању 1
  • играо 1
  • играча 1
  • Играчка 1
  • игуман 1
  • игумане 1
  • Иде 1
  • иде 22
  • идеал 1
  • идеална 1
  • идеалности 1
  • Идеја 1
  • идеја 9
  • идејале 1
  • идејама 3
  • идеје 7
  • идеји 2
  • идеју 2
  • Идем 3
  • идем 5
  • идеш 4
  • иди 3
  • Иди 3
  • идилизму 1
  • идилисање 1
  • идолопоклонство 1
  • иду 4
  • идући 2
  • ижљубила 1
  • из 120
  • Из 7
  • иза 12
  • Иза 2
  • изабрао 1
  • Изађе 1
  • изађе 8
  • изађоше 1
  • изазвао 1
  • изазвати 2
  • изазове 1
  • изалазили 1
  • изалазити 1
  • Изасланици 1
  • изасланицима 1
  • изаћи 1
  • Изашавши 1
  • изашао 1
  • Изашао 1
  • изашла 1
  • изашли 1
  • изашло 1
  • избаци 3
  • избацив 1
  • избацили 1
  • избациш 1
  • избегавала 1
  • избегавам 1
  • избегаваше 1
  • избечи 1
  • избор 1
  • извади 2
  • извадила 1
  • извали 1
  • изван 3
  • извеле 1
  • извесног 1
  • извесну 1
  • извести 3
  • извеџбаним 1
  • извијају 1
  • извијати 1
  • извије 1
  • извини 1
  • Извините 1
  • извињава 1
  • изводио 1
  • изводити 1
  • изволе 1
  • изволели 1
  • извору 2
  • изврнута 1
  • Изврсна 1
  • извршио 1
  • извукао 2
  • извуче 1
  • изгледа 5
  • изгледају 1
  • изгледала 1
  • изгледало 1
  • изгледаше 1
  • изговор 1
  • Изгори 1
  • изгуби 3
  • изгубивши 1
  • изгубише 1
  • издаваше 1
  • издаље 1
  • издат 1
  • издахни 1
  • издиже 1
  • издиремо 1
  • издири 1
  • издовоље 1
  • издржавати 2
  • издржати 1
  • издржи 1
  • издржимо 1
  • изиграва 1
  • изишла 1
  • изјада 1
  • излетела 1
  • излети 1
  • излива 1
  • излије 1
  • излишан 2
  • измакли 1
  • измаче 1
  • између 11
  • измешала 1
  • измири 1
  • измислио 1
  • измислити 1
  • изнад 6
  • изневери 1
  • изневерила 1
  • изненада 2
  • изненади 2
  • изненадила 1
  • Изненадни 1
  • изненаднога 1
  • изненађењу 1
  • изнесе 1
  • Изнесоше 1
  • износе 1
  • изнуђено 1
  • изнурену 1
  • изнутра 1
  • изобиљу 1
  • изостали 1
  • изостати 1
  • изоштрава 1
  • изради 1
  • израдити 1
  • израдише 1
  • израстао 1
  • изуме 1
  • изумева 1
  • изумевате 1
  • изумео 1
  • изуст 1
  • изучио 1
  • икад 1
  • икаква 1
  • икону 1
  • ил 6
  • или 106
  • Или 5
  • им 41
  • има 39
  • Има 9
  • имадемо 2
  • имају 8
  • Имала 1
  • имала 7
  • имале 1
  • Имали 1
  • имали 2
  • имам 3
  • имамо 1
  • Имамо 2
  • имао 9
  • имате 1
  • имати 5
  • имаће 1
  • имаш 2
  • име 10
  • имена 1
  • именом 2
  • имену 1
  • имењак 1
  • иметак 1
  • имја 1
  • Имну 1
  • иначе 14
  • Иначе 3
  • иних 1
  • ино 2
  • инстиктивно 1
  • интелигентан 4
  • интелигентна 1
  • интелигентних 1
  • интелигентнога 1
  • Интелигенција 1
  • интелигенција 4
  • интелигенције 2
  • Интереси 1
  • интересима 2
  • интересовање 1
  • интимнији 1
  • иње 1
  • иоле 2
  • ипак 26
  • ипотезе 1
  • ипотезу 1
  • Ириг 1
  • искали 1
  • искићен 1
  • ископате 1
  • ископати 1
  • искочи 1
  • искрен 5
  • искрена 2
  • искрене 2
  • искрено 3
  • искреност 1
  • искрену 1
  • искривљеним 1
  • искрснути 1
  • искупила 1
  • искупило 1
  • искупио 2
  • искупљају 1
  • искупљеним 1
  • искупљених 1
  • искупљенога 1
  • искуси 1
  • искуства 1
  • искуством 1
  • искушења 2
  • исмева 1
  • исмевати 1
  • исмејао 1
  • исмејати 1
  • испаде 2
  • испадне 1
  • испала 1
  • испасти 1
  • испева 1
  • испили 1
  • исписати 1
  • Испит 1
  • испите 1
  • исплакала 2
  • исплаћује 1
  • исплести 1
  • исповеда 1
  • исповедила 1
  • Испод 3
  • испод 9
  • исполиванога 1
  • испомажу 1
  • испоређује 1
  • исправи 1
  • исправим 1
  • испрати 1
  • испраћала 1
  • испраћаше 1
  • испрегни 1
  • Испред 2
  • испред 6
  • испрекрштана 1
  • испржи 1
  • исприча 1
  • испружи 1
  • испуне 1
  • испунио 1
  • испустила 1
  • испуцаним 1
  • истакле 1
  • истакоше 1
  • истера 2
  • истерају 1
  • истерала 2
  • истесати 1
  • исти 6
  • Истина 1
  • истина 3
  • истини 1
  • истинитост 1
  • истински 1
  • истину 2
  • Исто 1
  • исто 11
  • истом 2
  • историја 1
  • историји 1
  • историју 1
  • истрже 2
  • истрињена 1
  • истрљо 1
  • истрчала 1
  • истрчати 1
  • исхрани 1
  • Ићи 1
  • ићи 9
  • их 43
  • ичије 2
  • ишао 1
  • ишарана 1
  • ишла 1
  • ишле 1
  • ишло 1
  • ишта 1
  • ишчаурио 1
  • ишчитана 1
  • ј 2
  • Ја 63
  • ја 71
  • јабуку 1
  • јаван 2
  • јави 4
  • јавила 3
  • Јавља 2
  • јавна 1
  • јавне 1
  • јавни 3
  • јавно 2
  • јавном 1
  • јагодњака 1
  • јадите 1
  • Јадна 1
  • јадница 1
  • јаду 1
  • јазавац 1
  • Јазак 1
  • јаја 1
  • јак 1
  • јаке 1
  • јако 7
  • Јакова 1
  • Јаковљевић 7
  • Јаковљевића 6
  • Јаковљевићима 4
  • Јаковљевићка 2
  • Јаковљевићке 1
  • Јаковљевићкин 1
  • Јаковљевићкине 1
  • Јаковљевићкиња 1
  • Јаковљевићу 2
  • јаку 1
  • Јакшић 2
  • јамачно 1
  • јамчи 2
  • јасно 2
  • јатомице 1
  • јату 1
  • јаче 7
  • јачи 2
  • јачим 1
  • Је 12
  • ЈЕ 2
  • је 879
  • Јеврем 1
  • јевропскога 1
  • јед 2
  • једа 3
  • Један 1
  • један 40
  • једанаест 1
  • једаред 17
  • Једаред 3
  • Једва 11
  • једва 18
  • једе 1
  • једи 2
  • једина 2
  • једини 1
  • јединица 3
  • јединице 1
  • једино 1
  • Једино 1
  • јединства 2
  • једио 1
  • једна 10
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • једнако 1
  • једнаком 1
  • једне 7
  • једни 1
  • једно 10
  • једног 6
  • једнога 9
  • једногласно 1
  • једнодушни 1
  • једној 2
  • једном 12
  • једну 3
  • једре 1
  • једрила 1
  • јежити 1
  • језа 1
  • језде 1
  • језик 1
  • Језик 1
  • језике 1
  • језиком 1
  • језику 2
  • Јел 1
  • Јелена 86
  • Јелене 7
  • Јелени 8
  • Јеленин 1
  • Јеленина 1
  • Јеленине 1
  • Јелениних 1
  • Јеленино 1
  • Јеленину 1
  • Јеленом 6
  • Јелену 11
  • Јелисавета 10
  • Јелисавете 1
  • Јелисавети 1
  • Јелисавето 1
  • Јелисавету 3
  • Јелица 1
  • Јелице 1
  • Јелици 1
  • Јелицу 1
  • Јелка 1
  • Јелку 2
  • јело 1
  • Јену 1
  • јео 2
  • Јер 2
  • јер 26
  • јесам 1
  • јесен 2
  • јесенас 1
  • Јеси 5
  • Јесмо 1
  • Јест 4
  • јест 8
  • јесте 4
  • Јесте 6
  • Јеца 18
  • јецање 1
  • Јеце 1
  • Јеци 1
  • Јецу 3
  • Јечам 1
  • Јеша 17
  • Јован 74
  • Јована 14
  • Јоване 2
  • Јованов 2
  • Јованова 1
  • Јовановић 2
  • Јованово 1
  • Јованом 6
  • Јовану 13
  • Јове 1
  • Јовин 1
  • Јовину 1
  • Јогунаст 1
  • јогунасто 1
  • Јогуница 1
  • јој 154
  • Јоца 1
  • још 133
  • Још 15
  • јоште 1
  • ју 1
  • Јуда 2
  • Јуде 2
  • Јуди 1
  • јужној 1
  • јужњака 1
  • Јула 1
  • Јуле 1
  • јулија 1
  • јулијско 1
  • јулију 1
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јуначко 1
  • јуност 2
  • јуристерај 1
  • Јустинијанов 1
  • јутарњем 1
  • јутро 4
  • Јутрос 3
  • јутрос 4
  • јутру 1
  • јуф 1
  • Јуф 1
  • јух 5
  • Јух 8
  • Јуче 1
  • јуче 3
  • јучер 1
  • Јучер 1
  • к 25
  • кабаница 1
  • кабаницом 1
  • кабаницу 1
  • кабанус 1
  • каву 2
  • кад 174
  • Кад 22
  • Када 1
  • када 31
  • кадгод 14
  • Кадгод 3
  • каде 2
  • кадкод 1
  • Каже 1
  • каже 22
  • кажем 10
  • кажеш 2
  • кажи 1
  • Кажи 3
  • кажу 10
  • Казала 1
  • казала 2
  • казало 1
  • казане 1
  • Казанџијској 1
  • Казао 1
  • казао 5
  • казати 2
  • казненога 1
  • казује 1
  • кајем 2
  • кајмаком 1
  • какав 13
  • Какав 2
  • Каква 4
  • каква 9
  • какве 7
  • какви 1
  • каквим 4
  • каквих 1
  • Какво 1
  • какво 5
  • каквог 2
  • каквога 1
  • каквом 5
  • какву 4
  • како 165
  • Како 20
  • какову 1
  • какога 1
  • кактусе 1
  • калдрми 1
  • калпак 1
  • калуђера 1
  • калуђере 2
  • калуђерству 1
  • калфовања 1
  • калфом 1
  • каљала 1
  • камен 2
  • камо 7
  • камџијом 2
  • канабе 1
  • канабетом 1
  • канабету 2
  • Канда 1
  • канда 6
  • кандило 1
  • канте 6
  • канти 4
  • канту 1
  • Као 18
  • као 255
  • кап 1
  • капа 2
  • Капак 1
  • капак 2
  • капака 1
  • капати 1
  • капелан 1
  • капелана 1
  • капетан 1
  • капитала 1
  • капке 1
  • капља 1
  • капље 1
  • капут 1
  • караван 1
  • карактер 1
  • карактеру 1
  • Караџић 1
  • Карловаца 3
  • Карловачке 3
  • Карловачки 2
  • Карловачким 1
  • Карловачког 1
  • Карловачкога 2
  • Карловачкој 3
  • Карловачком 2
  • Карловачку 2
  • Карловце 23
  • Карловци 7
  • Карловцима 7
  • Карловчани 1
  • картама 1
  • картања 1
  • Карту 1
  • касају 1
  • касно 1
  • Касно 2
  • Ката 22
  • Кате 1
  • катедру 1
  • Кати 6
  • Катина 2
  • Катине 1
  • Катиних 1
  • Катино 1
  • Катиној 2
  • Катину 2
  • катихета 2
  • катихизацију 1
  • Катица 9
  • Катице 2
  • Катичина 1
  • каткад 4
  • Като 4
  • Катом 2
  • Кату 1
  • кашиком 1
  • квари 1
  • кво 1
  • кеца 1
  • кечи 1
  • кибицује 1
  • кив 2
  • кивотима 1
  • кикот 1
  • ким 5
  • киме 1
  • кирија 1
  • кирију 1
  • киселим 2
  • кисело 1
  • китњаста 1
  • китњастом 1
  • кицош 1
  • киша 1
  • клања 1
  • клањам 1
  • клео 1
  • клик 1
  • кликнуо 1
  • клима 3
  • климамо 1
  • Клин 1
  • клинаца 1
  • клином 1
  • клинцима 1
  • клицање 1
  • кличе 6
  • кличући 1
  • клоне 1
  • клонило 1
  • клону 1
  • клонути 1
  • клонуше 1
  • клупа 1
  • кљешта 1
  • кљуну 1
  • Кнежевић 25
  • Кнежевића 4
  • Кнежевићем 1
  • Кнежевићу 3
  • Књига 1
  • књига 5
  • књигама 1
  • књиге 6
  • књигом 3
  • књигу 8
  • књижевна 1
  • књижевни 1
  • књижевника 1
  • књижевних 1
  • књижевници 1
  • књижевност 3
  • књижевности 7
  • књижицу 1
  • књизи 2
  • Ко 14
  • ко 32
  • коба 1
  • кобасица 1
  • ковачким 1
  • Ковиљском 1
  • ког 1
  • Ког 1
  • Кога 1
  • кога 11
  • когод 4
  • Код 5
  • код 57
  • Кода 1
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожом 1
  • која 26
  • које 27
  • којега 2
  • којекаква 1
  • којекакве 1
  • којекуда 2
  • којему 1
  • којечему 2
  • којешта 3
  • који 65
  • којим 8
  • којима 10
  • којих 2
  • којој 7
  • којом 3
  • коју 12
  • кокетно 1
  • кокошака 1
  • кокошинца 1
  • кола 24
  • колајнице 1
  • Колар 1
  • колар 2
  • колара 1
  • коларевој 1
  • колача 1
  • колевком 1
  • колеге 1
  • колена 2
  • колико 25
  • Колико 8
  • колима 6
  • Коло 1
  • коло 9
  • колу 2
  • кољу 1
  • ком 4
  • команде 1
  • команди 1
  • Коме 2
  • коме 5
  • комотан 1
  • комотни 1
  • кому 3
  • комшилук 1
  • комшилуку 1
  • конвикту 1
  • кондаке 1
  • конзаквенцијама 1
  • конзисторијални 1
  • конзисторијалним 1
  • конзисторијалног 1
  • конзисторији 1
  • конкурент 1
  • конкурента 1
  • конкуренцију 3
  • конопце 1
  • консервативац 1
  • консхолари 1
  • концепта 1
  • концерта 1
  • коњ 1
  • коња 2
  • коње 1
  • коњи 1
  • Коњи 2
  • коњима 2
  • Коњовић 1
  • коњским 1
  • коњских 1
  • копати 1
  • копита 1
  • копља 1
  • копље 1
  • копрене 1
  • кораблекрушеније 1
  • кораке 1
  • кораком 1
  • корача 1
  • кори 1
  • корист 4
  • користи 3
  • користиш 1
  • коров 1
  • коровођа 2
  • коровођи 1
  • коса 1
  • косач 1
  • косе 1
  • Косова 1
  • косом 1
  • кости 3
  • костију 3
  • костима 1
  • Костић 1
  • котарица 1
  • котву 1
  • коци 1
  • коцку 1
  • кочијаш 3
  • кочијаша 1
  • кочијашу 1
  • кошар 2
  • кошка 1
  • кошница 3
  • кошницу 1
  • кошта 1
  • кравар 1
  • краве 3
  • краду 1
  • крај 9
  • краја 3
  • крајева 1
  • крајеве 2
  • крајевима 3
  • крајем 1
  • крајичак 1
  • крајњој 1
  • крају 3
  • Красан 1
  • красна 1
  • красне 1
  • красно 2
  • красној 1
  • краставцем 1
  • кратка 1
  • кратко 3
  • краткога 1
  • Крв 1
  • крв 3
  • крви 3
  • кренула 1
  • кренули 1
  • кренуо 1
  • Кренуо 1
  • кренуше 1
  • креснеш 1
  • крестом 1
  • кретање 1
  • кретању 1
  • креће 1
  • креч 1
  • крештајемих 1
  • крив 2
  • крива 1
  • кривац 1
  • кривицом 1
  • Криво 1
  • криво 9
  • крик 1
  • крикне 1
  • крила 3
  • крилаца 1
  • крилима 3
  • крило 2
  • крин 1
  • Криста 5
  • кристалишу 1
  • Кристо 3
  • Кристом 1
  • Кристу 1
  • крити 1
  • критичари 1
  • кров 1
  • крововима 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • кроз 17
  • кроза 1
  • кроје 2
  • крочио 1
  • крпарија 1
  • крпе 1
  • крста 3
  • крсти 1
  • кругове 1
  • круговима 1
  • кругу 1
  • крунаше 1
  • крунисане 1
  • крупна 1
  • крупније 1
  • крупно 2
  • крупној 1
  • крхаш 1
  • крчме 1
  • крчми 3
  • крчму 2
  • крштенога 1
  • крштење 3
  • кћер 9
  • кћери 5
  • кћерка 2
  • кћерке 1
  • кћерко 1
  • кћерком 4
  • кћи 4
  • кува 1
  • куд 12
  • Куд 8
  • Куда 1
  • кудгод 2
  • кује 3
  • кујну 1
  • кују 1
  • кука 1
  • Кукавни 1
  • кукурекне 1
  • куле 1
  • културнога 1
  • куља 3
  • кума 2
  • кундаке 1
  • купа 1
  • купи 2
  • купио 2
  • купке 1
  • купујемо 1
  • купују 1
  • курисање 1
  • курјак 1
  • курмахере 1
  • кут 1
  • кутак 1
  • Кућа 1
  • кућа 6
  • куће 16
  • кућевна 1
  • кућевно 1
  • кућерцима 2
  • Кући 1
  • кући 43
  • кућицу 1
  • кућни 1
  • кућом 3
  • кућу 26
  • кухиње 2
  • кухињи 1
  • кухињу 1
  • куца 3
  • куцало 1
  • куцне 1
  • куцну 1
  • л 13
  • лавеж 1
  • лаган 1
  • лагано 2
  • лађа 4
  • лађе 2
  • лађи 1
  • Лађица 1
  • лађом 2
  • лађу 2
  • Лаза 1
  • лазурном 1
  • лак 1
  • лака 2
  • лаким 2
  • лако 8
  • лаком 1
  • лактове 1
  • лаку 1
  • Лаку 1
  • Лакше 1
  • лакше 4
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • лапитима 1
  • ласкате 1
  • латинску 1
  • латио 1
  • лебди 4
  • леве 1
  • левентовању 1
  • левицу 1
  • леву 1
  • Легао 1
  • легао 2
  • легне 2
  • ледине 3
  • леђа 4
  • леђима 2
  • лежаше 1
  • леже 1
  • лежи 1
  • Лек 1
  • лек 2
  • Леп 1
  • леп 2
  • лепа 1
  • лепе 1
  • лепи 2
  • лепим 2
  • Лепо 2
  • лепо 21
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепршају 1
  • Лептир 1
  • лептир 7
  • лептира 1
  • лептирове 1
  • лептирово 1
  • лептирски 1
  • лепу 2
  • лепша 2
  • лепше 3
  • лер 2
  • лера 1
  • леру 1
  • лес 3
  • лета 1
  • лете 2
  • лети 1
  • летња 1
  • летње 6
  • лето 1
  • летурђија 1
  • ли 64
  • либерализма 1
  • ливадама 2
  • ливадом 1
  • лизнеш 1
  • лик 5
  • ликовало 1
  • ликовођа 2
  • лику 1
  • лис 1
  • лиска 1
  • лиске 1
  • лист 5
  • листа 1
  • листова 1
  • листове 2
  • листовима 1
  • листом 1
  • листу 2
  • лице 8
  • лицем 1
  • лицемерства 1
  • лицу 5
  • лично 2
  • личности 1
  • лишћа 1
  • лишћем 1
  • лов 2
  • лова 1
  • ловећи 1
  • ловци 1
  • лозе 1
  • лозинка 2
  • лозу 2
  • лола 1
  • лоле 1
  • ломио 1
  • ломити 1
  • лонац 1
  • лонцима 2
  • лопове 1
  • Лоренцо 1
  • лотру 2
  • лоша 1
  • луба 1
  • лудом 1
  • лук 2
  • Лукијан 1
  • луком 3
  • лулицу 1
  • лупа 4
  • лупати 1
  • лута 1
  • лутке 1
  • луфтира 1
  • луци 1
  • љагу 1
  • љубав 10
  • љубави 8
  • љубављу 3
  • љубавника 1
  • љубавних 1
  • љубазни 2
  • љубазности 1
  • љубве 1
  • љуби 2
  • љубимци 1
  • љубити 1
  • љубиш 1
  • љубљењу 1
  • Љубомира 1
  • Љубомиру 1
  • љубоморно 1
  • Људи 1
  • људи 13
  • људима 1
  • љупко 1
  • љуске 1
  • љута 1
  • љути 1
  • Љуто 1
  • љуто 3
  • Ма 1
  • ма 17
  • магазинима 1
  • магистратскога 1
  • маглу 1
  • мада 1
  • мај 1
  • мајке 1
  • мајкином 1
  • мајко 1
  • мајмуна 3
  • мајстора 1
  • Мајсторица 2
  • мајсторица 3
  • мајсторице 2
  • мајсторици 2
  • мајсторицу 1
  • Мајчина 1
  • мајчину 1
  • макар 6
  • Мал 1
  • Мала 3
  • мала 6
  • Мали 1
  • мали 3
  • малим 1
  • малих 1
  • Мало 3
  • мало 60
  • малога 1
  • малу 2
  • маљ 1
  • Мама 1
  • мама 8
  • маме 1
  • мами 2
  • мамом 1
  • мамона 1
  • маму 2
  • мамурлук 4
  • мамурлука 2
  • мамурлуку 2
  • манастира 2
  • манастирима 1
  • манастирске 1
  • манастирски 2
  • манастирског 1
  • манастирскога 2
  • манастирску 1
  • манастиру 3
  • мантије 2
  • мање 3
  • мањи 2
  • мар 1
  • мари 1
  • марила 1
  • Марка 3
  • Марко 10
  • Маркова 1
  • Маркове 1
  • Марковић 1
  • Марковој 2
  • Маркову 2
  • Марку 1
  • маси 1
  • масла 1
  • масло 2
  • масти 1
  • мастионица 1
  • масу 1
  • Матер 1
  • матер 8
  • матере 4
  • Матери 1
  • матери 8
  • материјалиста 1
  • материјална 1
  • материн 1
  • материне 4
  • материним 1
  • материно 1
  • материној 1
  • материнска 1
  • матером 1
  • Мати 10
  • мати 45
  • Матице 1
  • матицу 1
  • матори 1
  • Маћи 1
  • маћи 2
  • мах 24
  • маха 1
  • Махни 1
  • махраму 1
  • Маца 2
  • мацан 1
  • мацана 1
  • Мацу 3
  • мачак 1
  • Мачак 1
  • маче 1
  • мачје 1
  • маџун 1
  • маше 1
  • ме 59
  • мед 3
  • медвед 2
  • медведа 1
  • медвеђи 1
  • медицину 1
  • медом 1
  • Медом 1
  • међу 11
  • Међу 2
  • мезимац 1
  • мезимица 1
  • Мезимца 1
  • меканим 1
  • меке 2
  • мекој 1
  • мекши 1
  • мелодије 1
  • мене 13
  • мени 13
  • Мени 5
  • меницу 1
  • мења 1
  • месец 2
  • месеца 1
  • месецу 2
  • месечине 1
  • месечином 1
  • месни 3
  • места 9
  • местимице 1
  • место 15
  • месту 4
  • метака 1
  • метежу 1
  • мети 1
  • метне 2
  • метну 1
  • Метну 1
  • метнула 1
  • метнуо 1
  • мећава 1
  • меће 3
  • мећу 1
  • мечи 1
  • Ми 11
  • ми 78
  • мигне 1
  • мигољи 1
  • мијазме 1
  • мила 2
  • Милан 5
  • Милане 1
  • Миланов 1
  • Миланом 1
  • Милану 1
  • миле 1
  • Миле 1
  • мили 1
  • милим 1
  • милине 2
  • милион 1
  • Мило 1
  • мило 4
  • Милован 1
  • Милована 1
  • Милованова 1
  • милој 2
  • милокрвно 2
  • милокрвнога 1
  • милости 1
  • милостива 4
  • милостиви 1
  • милостивија 1
  • милостивој 1
  • милостиву 1
  • милота 1
  • Милош 1
  • милошти 1
  • милује 2
  • мимогред 1
  • мио 4
  • Мир 1
  • мир 3
  • мира 2
  • мираз 1
  • мире 1
  • мири 1
  • мирис 2
  • мирисао 1
  • мирисни 2
  • мирише 5
  • мирнији 1
  • мирно 5
  • мирном 1
  • мирођија 1
  • мирољубив 1
  • миром 1
  • миру 3
  • мисао 8
  • Мисирских 1
  • мисле 2
  • Мисли 3
  • мисли 42
  • мислила 4
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 14
  • мислима 3
  • мислимо 1
  • мислио 4
  • Мислите 1
  • мислите 3
  • мислити 4
  • мислиш 16
  • Мислиш 3
  • Мите 1
  • Митровачкој 1
  • Митровици 2
  • Митровицу 1
  • митроносни 1
  • митру 1
  • миче 3
  • миша 1
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 2
  • млад 1
  • Млад 1
  • млада 5
  • младачким 1
  • младе 2
  • младеж 3
  • Млади 5
  • млади 8
  • младим 1
  • младић 6
  • младића 2
  • младићка 1
  • младица 1
  • младо 1
  • младога 2
  • младост 2
  • младости 3
  • Младу 1
  • млађаних 1
  • млађанога 2
  • млађешина 1
  • млађи 3
  • млека 1
  • мно 1
  • Мно 2
  • Многаја 1
  • многе 1
  • Многи 1
  • многи 5
  • много 9
  • многоме 1
  • мном 5
  • мноме 1
  • мњење 1
  • мо 1
  • мобарска 1
  • мог 2
  • мога 7
  • Могао 1
  • могао 18
  • могаше 1
  • Могла 1
  • могла 8
  • могле 1
  • могли 4
  • могоше 1
  • Могу 1
  • могу 23
  • могуће 3
  • могућег 1
  • мода 1
  • модријим 1
  • моду 1
  • можда 26
  • Можда 3
  • Може 1
  • може 41
  • можемо 4
  • Можеш 1
  • можеш 4
  • мој 20
  • Мој 6
  • моја 15
  • Моја 2
  • моје 11
  • моји 1
  • мојих 1
  • Мојих 1
  • мојој 2
  • моју 2
  • моли 1
  • молим 11
  • Молим 3
  • молитве 2
  • молити 1
  • момак 6
  • момака 2
  • моме 3
  • момка 1
  • момку 2
  • момци 1
  • монотонију 1
  • Мора 2
  • мора 27
  • морају 4
  • морала 2
  • морални 1
  • моралним 1
  • морало 1
  • моралу 1
  • морам 1
  • Морам 1
  • Морамо 1
  • морамо 3
  • морао 3
  • морате 3
  • морати 3
  • мораш 2
  • Море 1
  • море 3
  • мору 3
  • мост 1
  • мосту 1
  • мота 2
  • мотика 1
  • мотри 1
  • мотрио 1
  • моћи 4
  • моћна 1
  • моћнијему 1
  • мрази 1
  • мрак 2
  • мрачна 1
  • мрети 1
  • мржња 2
  • мрзак 1
  • мрзи 3
  • мрзовољан 2
  • мрко 1
  • мртва 1
  • мртвачки 1
  • мртве 1
  • мртви 1
  • мртвих 1
  • му 200
  • Мудра 1
  • мудраца 1
  • мудри 1
  • мудрост 1
  • муж 3
  • мужа 4
  • мука 2
  • муке 3
  • муку 1
  • муња 1
  • муњом 1
  • Муф 1
  • муф 2
  • мухне 1
  • мученик 2
  • Мучна 1
  • мучно 1
  • мушица 1
  • Мушицки 3
  • Мушицког 2
  • Мушицкога 1
  • мушицу 1
  • мушка 1
  • мушкарца 1
  • Мушкарце 1
  • Мушкарци 1
  • мушкацона 1
  • мушки 5
  • мушкима 1
  • мушку 1
  • муштерија 1
  • На 24
  • на 505
  • набавимо 1
  • набавио 1
  • набављамо 1
  • набој 1
  • набрао 1
  • набрати 1
  • наброји 1
  • навалила 2
  • навалио 1
  • Навалио 1
  • наваљивања 1
  • наваљивање 1
  • наваљује 1
  • наведе 3
  • навезли 1
  • навија 1
  • навике 1
  • навио 2
  • навици 1
  • наврило 1
  • навртање 2
  • наврши 1
  • навукла 1
  • навуче 1
  • нагађа 1
  • нагао 1
  • Нагао 1
  • нагваждања 1
  • нагла 1
  • наглади 1
  • нагласку 1
  • нагле 1
  • нагледавши 1
  • нагли 1
  • нагло 3
  • наглому 1
  • нагнала 1
  • наговештава 1
  • наговорила 1
  • наговорио 2
  • награђује 1
  • нагрну 1
  • Над 1
  • над 15
  • нада 4
  • Надала 1
  • надао 1
  • надати 1
  • Надвирила 1
  • надзиратељ 1
  • надзор 1
  • надлеће 1
  • надлећу 1
  • надмудри 1
  • надничара 1
  • надовеза 1
  • надом 1
  • наду 2
  • надурила 1
  • нађе 9
  • нађоше 2
  • наже 1
  • наздрави 2
  • наздравља 1
  • наздрављању 1
  • наздрављати 1
  • називате 1
  • називати 1
  • назида 1
  • назиремо 1
  • назирући 1
  • назови 1
  • назора 1
  • назоре 1
  • назори 2
  • наиђе 2
  • наиђоше 1
  • наићи 1
  • наишла 3
  • најбезазленији 1
  • најближа 1
  • најближим 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 1
  • најбоље 3
  • најбољем 1
  • најбољи 1
  • најбољој 1
  • најбољу 1
  • најватренију 1
  • највећа 2
  • највећем 1
  • Највећи 1
  • највећим 1
  • највећма 2
  • највећој 1
  • Највише 1
  • највише 14
  • највишег 1
  • највишим 1
  • најволи 1
  • најврелије 1
  • најглавније 1
  • најжалоснија 1
  • најзанимљивија 1
  • најзгоднији 1
  • најзгоднијим 1
  • најлепше 2
  • најлепшем 1
  • најлепшу 2
  • најмањи 1
  • најмилија 1
  • најмилије 3
  • најмилију 1
  • најмлађе 1
  • најмлађег 1
  • најмногобројнијем 1
  • најмудрију 1
  • најновијем 1
  • најобичније 2
  • најодушевљеније 1
  • најозбиљнија 1
  • најозбиљније 1
  • најпаметније 2
  • најпосле 2
  • Најпосле 7
  • најпотребније 1
  • најпре 14
  • најпречој 1
  • најпријатнијим 1
  • најредовније 1
  • најружнијег 1
  • најсавршеније 1
  • најсавршенијег 1
  • најсветлијим 1
  • најситнијег 1
  • најславнија 1
  • најславније 1
  • најслађи 1
  • најслободнији 1
  • најстарија 1
  • Најстарији 1
  • најтрајнија 1
  • најубедљивији 1
  • најчешће 1
  • најчистије 1
  • накашља 1
  • наквашенога 1
  • наклоности 1
  • након 3
  • накоштале 1
  • налазите 1
  • налети 1
  • налик 2
  • налога 1
  • налоге 2
  • нам 16
  • нама 8
  • намену 1
  • намера 2
  • намерава 1
  • намери 1
  • Намерила 1
  • намерном 1
  • намесити 1
  • намесник 1
  • намести 1
  • наместила 1
  • наметање 1
  • наметљиво 1
  • наметне 1
  • намешта 2
  • Намештај 1
  • намештала 1
  • намигну 3
  • намигује 1
  • намишљена 1
  • намргодила 1
  • нанесе 1
  • наоколо 1
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • напајало 1
  • напаприо 1
  • напатила 1
  • наперено 1
  • написати 1
  • напит 1
  • наплатити 1
  • наплаћају 1
  • напомиње 1
  • напоредо 3
  • направила 1
  • напред 2
  • напредак 1
  • напреде 1
  • напредно 1
  • напреднога 1
  • напретка 2
  • напуни 1
  • напунивши 1
  • напунила 1
  • напуштен 1
  • напуштено 1
  • нарав 3
  • наравно 10
  • Наравно 3
  • нарадила 1
  • нарастао 1
  • наредбом 1
  • нареди 1
  • наређују 1
  • нареченога 1
  • народ 45
  • народа 14
  • народима 1
  • народна 1
  • народне 5
  • народни 6
  • народним 2
  • народнима 1
  • народних 3
  • народно 1
  • народног 2
  • народнога 1
  • народној 2
  • народном 3
  • народност 1
  • народну 2
  • народњачке 2
  • народњачког 1
  • народом 3
  • народу 7
  • наручена 1
  • наручили 1
  • наручио 1
  • нас 25
  • насвој 1
  • насела 1
  • населили 1
  • насилима 1
  • наследио 1
  • наследник 1
  • наследства 1
  • наслеђују 1
  • наслони 1
  • Наслонила 1
  • наслонио 2
  • наслоњен 1
  • наслоњена 1
  • насмеја 1
  • насмејала 1
  • насмехну 3
  • насмеши 5
  • насмешише 1
  • Насред 1
  • насрне 1
  • насртљиву 1
  • наставак 1
  • наставити 1
  • наставља 1
  • настанио 1
  • насу 1
  • насути 1
  • Ната 48
  • натарошевица 1
  • натарошу 1
  • Натарошу 1
  • Нате 2
  • натерала 1
  • Нати 10
  • Натин 1
  • Натина 2
  • Натине 1
  • наткосутра 1
  • Натом 2
  • натраг 4
  • натресла 1
  • натрчале 1
  • Нату 3
  • натукао 1
  • Натукла 1
  • натуцао 1
  • натуштило 1
  • Наћи 1
  • наћи 6
  • наук 1
  • Наука 1
  • науми 1
  • наумили 1
  • науци 1
  • наученика 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научили 1
  • научио 3
  • научити 1
  • Научићемо 1
  • научише 1
  • научнике 1
  • научно 1
  • научног 1
  • нахвале 1
  • нахвали 1
  • Нахвалиле 1
  • нахранити 1
  • нацепа 1
  • начела 2
  • начелима 1
  • начелник 1
  • Начелник 1
  • начелника 1
  • начелницима 1
  • начеоник 7
  • начеоника 2
  • начеоникова 1
  • начин 3
  • начинити 2
  • начином 2
  • начину 1
  • начичкана 1
  • наш 15
  • Наш 2
  • наша 6
  • Наша 6
  • нашали 2
  • Нашао 1
  • нашао 8
  • наше 11
  • нашег 3
  • нашега 3
  • Нашем 1
  • нашем 6
  • наши 5
  • нашим 1
  • нашима 1
  • наших 4
  • Нашла 1
  • нашла 3
  • Нашли 1
  • нашли 2
  • нашој 4
  • нашу 2
  • не 435
  • Не 55
  • неба 2
  • небесје 1
  • небесним 1
  • небесном 1
  • Неблагодаран 1
  • небрану 1
  • небрат 1
  • небраћу 1
  • небу 4
  • Невера 1
  • невешта 1
  • невешти 1
  • невина 2
  • невоља 1
  • невоље 4
  • невољи 2
  • невољом 1
  • негда 2
  • Негде 1
  • негде 5
  • НЕГДИНСКА 1
  • Него 28
  • него 67
  • негодовањем 1
  • негује 1
  • негују 1
  • недахнимице 1
  • недеља 4
  • недеље 2
  • недељи 1
  • недељно 1
  • недељом 3
  • недељу 8
  • недра 1
  • нежан 1
  • нежењени 1
  • нежна 1
  • нежни 1
  • нежнија 1
  • нежних 1
  • нежно 1
  • нежношћу 1
  • независан 3
  • незадовољан 1
  • незван 1
  • незграпном 1
  • незнабожачким 1
  • незнање 1
  • неизвесному 1
  • неизмешани 1
  • неисписан 1
  • нејачким 1
  • нејачко 1
  • Неје 14
  • неје 83
  • Нек 4
  • нек 5
  • нека 11
  • Нека 5
  • некад 3
  • некада 2
  • некакав 4
  • некакве 1
  • некаквим 1
  • некаквог 1
  • некакву 2
  • некаки 1
  • некако 1
  • неке 9
  • Некер 1
  • Неки 1
  • неки 17
  • неким 4
  • неких 1
  • некмо 1
  • неко 14
  • Неко 2
  • неког 1
  • некога 3
  • некој 2
  • неколико 28
  • Неколико 3
  • неком 2
  • Некоме 2
  • неку 3
  • некуд 1
  • некуда 2
  • Нема 14
  • нема 30
  • немаде 1
  • немају 1
  • немам 2
  • немамо 1
  • немани 1
  • Немање 1
  • немара 1
  • Немац 2
  • немачке 1
  • немачки 1
  • Немачко 1
  • немаш 1
  • немило 1
  • немир 2
  • немирна 1
  • немо 1
  • немогуће 1
  • немој 6
  • Немој 6
  • немојте 2
  • Немојте 3
  • Немца 1
  • Немци 1
  • Немцима 1
  • ненада 5
  • ненамерном 1
  • необичан 2
  • необичне 1
  • Необични 1
  • необично 6
  • неограничена 1
  • неожењена 1
  • неокаљанога 1
  • неолепљена 1
  • неоснована 1
  • неписмених 1
  • неповерење 1
  • непоетично 1
  • непозван 1
  • непомућено 1
  • непомућенога 1
  • непосредним 1
  • непосредно 1
  • непотпуних 1
  • неправилним 1
  • неправично 1
  • непрестано 4
  • неприлика 1
  • неприлику 2
  • неприлици 1
  • непристран 1
  • непрозриве 1
  • нерасечен 1
  • неред 2
  • нереду 1
  • неруке 1
  • несам 2
  • несебична 1
  • несигуран 1
  • неситог 1
  • неситости 1
  • Несмо 1
  • несноснијег 1
  • несносну 1
  • несретан 1
  • несретна 1
  • несретне 1
  • несретника 1
  • несретно 1
  • Несрећа 1
  • несрећан 1
  • несрећу 2
  • неста 3
  • нестаде 1
  • нестално 1
  • нестало 2
  • нестане 2
  • нестаће 1
  • несташицама 1
  • несташни 1
  • несте 1
  • нестрпељиве 1
  • нестрпељивија 2
  • нестрпљива 1
  • нестрпљиво 2
  • несу 13
  • несуђеној 1
  • нећаком 2
  • неће 1
  • Неће 1
  • Нећеш 1
  • нећу 2
  • неувелог 1
  • Неугодно 1
  • неугодно 2
  • неудаћама 1
  • Неуко 1
  • неумење 1
  • неумољиво 1
  • неуморни 1
  • неумрли 1
  • неумрлога 1
  • неусиљено 2
  • неучене 1
  • неучтивији 1
  • нехотице 5
  • нечему 1
  • Нечему 1
  • Нешто 3
  • нешто 56
  • ни 152
  • Ни 5
  • Нигде 2
  • нигде 3
  • низ 1
  • није 51
  • Није 8
  • ниједна 1
  • никад 20
  • Никад 3
  • Никада 2
  • никада 4
  • никаква 1
  • Никакве 1
  • никакве 3
  • никаквога 1
  • никако 2
  • нико 13
  • Нико 3
  • никога 3
  • Николе 1
  • ником 1
  • никоме 1
  • никуд 1
  • Нимрода 1
  • нисам 10
  • Нисам 6
  • Ниси 2
  • ниси 7
  • ниским 2
  • ниско 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 3
  • нисте 1
  • Нису 1
  • нису 6
  • Нит 1
  • нит 3
  • нити 14
  • нитковством 1
  • нихилисте 1
  • ничега 2
  • Ништа 2
  • ништа 29
  • ништи 1
  • Но 28
  • но 4
  • Нов 1
  • нов 2
  • нова 1
  • Нова 5
  • новаца 1
  • нове 5
  • Нови 6
  • новије 1
  • новијих 1
  • новију 1
  • новим 1
  • новина 1
  • новинама 1
  • новине 4
  • новином 1
  • ново 6
  • Новог 1
  • Новога 1
  • Новом 2
  • Новосадске 1
  • Новосадској 1
  • новотарија 1
  • нову 1
  • Нову 1
  • новцате 1
  • новце 1
  • новцу 1
  • новчић 1
  • новчића 1
  • ногама 2
  • ноге 6
  • ного 1
  • ногу 6
  • нож 2
  • ножеве 1
  • ножице 1
  • ножно 1
  • нози 1
  • ноне 1
  • нос 4
  • носа 2
  • носаше 1
  • носе 2
  • носи 3
  • носила 1
  • носио 1
  • нотарошу 1
  • ноти 1
  • ноћ 9
  • ноћас 3
  • ноћашњи 1
  • ноћашњој 2
  • ноћи 6
  • ноћне 1
  • ноћни 1
  • ну 1
  • нудише 1
  • нуз 1
  • Нуз 1
  • нујне 1
  • нуле 1
  • њ 4
  • Ње 1
  • ње 27
  • Њега 1
  • њега 57
  • његов 10
  • његова 17
  • његове 10
  • његови 2
  • његовим 2
  • његовима 1
  • његових 2
  • његово 3
  • његовој 3
  • његовом 2
  • његову 14
  • Његуш 1
  • њезин 1
  • Њему 1
  • њему 36
  • њен 13
  • њена 17
  • њене 2
  • њеним 1
  • њених 1
  • њено 7
  • њеној 5
  • њеном 1
  • њену 13
  • њим 20
  • њима 13
  • њиме 2
  • Њих 2
  • њих 34
  • њихне 1
  • Њихов 1
  • њихов 3
  • њихова 2
  • њихове 1
  • њихови 1
  • њиховој 1
  • њихову 3
  • њози 1
  • Њој 2
  • њој 27
  • њом 16
  • њу 27
  • о 117
  • О 6
  • оба 1
  • обавеза 1
  • Обадве 2
  • обадве 3
  • обадвема 1
  • обазире 1
  • обазре 1
  • обали 4
  • обалу 1
  • обарен 1
  • обасипа 1
  • обасипати 1
  • обасут 1
  • обгрли 1
  • обе 1
  • Обе 1
  • оберучке 1
  • обесвећење 1
  • обесила 1
  • обиђи 1
  • обиму 1
  • обићи 1
  • обичај 2
  • обичаје 1
  • обичају 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обични 1
  • обичних 1
  • Обично 1
  • обично 15
  • објашњивање 1
  • облаке 1
  • облаци 1
  • облачак 1
  • облачи 1
  • обле 1
  • обоје 1
  • обојица 1
  • оболела 1
  • обори 4
  • обрадова 1
  • обрадовала 1
  • обрадовао 2
  • обрадовати 1
  • Обрадовића 1
  • обрадује 2
  • обрађивача 1
  • образ 4
  • образи 1
  • образима 1
  • образу 1
  • обране 1
  • обраницу 1
  • обрати 3
  • обрашчићима 1
  • обрвама 1
  • обрве 1
  • обрекао 1
  • обрецну 3
  • обрлатила 1
  • обрлатити 1
  • обузимаше 1
  • обукао 1
  • Ова 1
  • ова 7
  • овај 24
  • Овај 3
  • овака 1
  • овакво 1
  • оваке 1
  • овакима 1
  • Овако 2
  • овако 6
  • овакој 2
  • овамо 6
  • овда 2
  • овде 17
  • ове 8
  • овековечио 1
  • ови 4
  • Овим 1
  • овим 2
  • овима 2
  • овлаш 1
  • ово 11
  • Ово 2
  • овог 2
  • овога 2
  • овој 2
  • овом 2
  • овому 1
  • овостраних 3
  • ову 4
  • овчија 1
  • овчијим 1
  • оглашујући 1
  • огледа 2
  • огњиште 1
  • огњишту 2
  • оговара 1
  • Огрезли 1
  • огризине 1
  • огрљаку 1
  • огртач 1
  • од 172
  • Од 19
  • ода 1
  • одабраних 1
  • одавде 6
  • одавно 3
  • одазва 2
  • одакле 2
  • оданде 1
  • одао 1
  • одапиње 1
  • одар 3
  • Одатле 1
  • одахнуо 1
  • Одахнуће 1
  • одбегла 1
  • Одбегла 1
  • одби 2
  • одбије 1
  • одбијемо 1
  • одбила 1
  • одбио 1
  • одбиће 1
  • одбор 2
  • одбора 2
  • одборник 1
  • одборника 1
  • одборнику 1
  • Одборници 1
  • одборници 2
  • одважио 1
  • одваја 1
  • одведи 1
  • одвезоше 1
  • одвикује 1
  • одвојише 2
  • одвратан 1
  • одговара 3
  • одговор 2
  • одговори 35
  • одговорио 2
  • одговориће 1
  • одгоди 1
  • одгрне 1
  • оде 24
  • одевено 1
  • одело 1
  • оделу 1
  • одемо 3
  • одене 1
  • одзвони 1
  • одзива 1
  • оди 1
  • одјекнуо 1
  • одлагати 1
  • одлазак 2
  • одлази 1
  • одлазио 2
  • одлазите 2
  • одлане 1
  • одлану 2
  • одлануло 1
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлетео 1
  • одликован 1
  • одлучнија 1
  • одлучно 2
  • одмах 20
  • Одмах 3
  • одмахне 1
  • одмахну 1
  • одмет 1
  • одмиче 1
  • одмор 2
  • одмори 3
  • однеговаше 1
  • однесе 1
  • одобрава 1
  • одобравају 1
  • одобрила 1
  • одобрио 1
  • одобрити 1
  • одојила 1
  • одоле 1
  • одолети 2
  • одонуд 1
  • одоше 1
  • Одоше 2
  • одра 2
  • одрасла 1
  • одређена 2
  • одређене 1
  • одређивати 1
  • одрешене 1
  • одржа 1
  • одржава 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одржи 3
  • одричем 1
  • одру 1
  • одседнемо 1
  • одсели 1
  • одселили 1
  • одселило 1
  • одсести 1
  • одсјајује 1
  • одскаче 1
  • одсмејала 1
  • одсмеје 2
  • одспав 1
  • оду 2
  • одудари 1
  • одужи 1
  • одупире 1
  • одустаде 1
  • одушеви 1
  • одушевила 1
  • одушевити 1
  • одушевљеније 1
  • Одушевљеније 1
  • одушевљено 4
  • одушевљења 1
  • одушевљење 2
  • одушевљењем 1
  • одушке 1
  • оженимо 1
  • оженио 2
  • Оженићете 1
  • оживи 2
  • оживљаваше 1
  • озбиља 1
  • озбиљан 4
  • озбиљна 2
  • озбиљно 7
  • озбиљност 1
  • озгоре 1
  • оздо 1
  • озебао 1
  • Ој 1
  • ока 2
  • окај 1
  • окаљано 1
  • окићена 2
  • окљува 1
  • окљувам 1
  • Око 3
  • око 31
  • околина 1
  • околине 1
  • оком 1
  • окрене 2
  • Окрену 1
  • окрену 8
  • окренула 2
  • окренули 1
  • окренута 1
  • окренути 2
  • Окренуше 1
  • окриље 1
  • окриљем 1
  • окриљу 1
  • Окром 1
  • Округао 1
  • округле 1
  • округли 1
  • окружен 1
  • октобру 1
  • оку 1
  • окупе 1
  • окупу 1
  • оличена 1
  • олтар 1
  • олујине 1
  • омаловажавати 1
  • омањи 1
  • омари 1
  • омилело 2
  • омирисала 1
  • омирисао 1
  • омирисати 1
  • омиришу 1
  • Омладина 1
  • омладина 17
  • омладинац 4
  • омладине 5
  • омладини 2
  • омладином 2
  • омладинска 2
  • омладинске 1
  • омладинским 1
  • омладинских 1
  • омладинско 1
  • омладинску 1
  • омладину 4
  • омладинца 2
  • Омлатина 1
  • омлатином 1
  • омутком 1
  • Он 15
  • он 92
  • Она 13
  • она 83
  • Онај 1
  • онај 20
  • онакав 1
  • онакве 1
  • онаки 2
  • Онако 1
  • онако 22
  • онаком 1
  • онамо 1
  • онда 16
  • Онда 5
  • онде 4
  • Оне 1
  • оне 18
  • оневидила 1
  • они 15
  • оним 3
  • онима 1
  • оних 3
  • Оно 3
  • оно 33
  • оног 2
  • онога 5
  • оној 7
  • оном 4
  • Ономад 1
  • ономад 4
  • ономе 4
  • оному 3
  • ону 7
  • онуд 1
  • онуда 1
  • опажало 1
  • опаклију 1
  • опаљеном 1
  • опањкава 1
  • опасан 1
  • Опасан 1
  • опасног 1
  • опасност 2
  • опасности 1
  • опевајући 1
  • опепелити 1
  • опет 109
  • Опет 5
  • опио 1
  • опису 1
  • описује 1
  • опљувати 1
  • ополчила 1
  • опомене 4
  • опомену 1
  • опоре 1
  • оправдао 1
  • опре 1
  • опрезу 1
  • опрему 1
  • Опрости 1
  • опрости 4
  • опростио 2
  • Опростите 1
  • опће 1
  • Општа 1
  • опште 2
  • општега 1
  • општина 2
  • општинари 1
  • општине 4
  • општини 1
  • општином 2
  • општинске 1
  • Општински 1
  • општински 2
  • општинским 1
  • општинскога 1
  • општинском 1
  • општинску 1
  • општину 1
  • општу 1
  • орао 2
  • орати 1
  • орах 1
  • Орах 1
  • ораха 1
  • орахова 1
  • орахом 2
  • ораху 1
  • орације 1
  • организована 2
  • организовану 1
  • организује 1
  • ори 1
  • орла 2
  • Орлић 1
  • орлом 1
  • орману 2
  • оруђа 1
  • оруђе 1
  • оруђем 1
  • Орфелин 1
  • осам 1
  • осамнаесту 1
  • освану 1
  • Освану 2
  • освануло 1
  • осведочи 1
  • осветљена 2
  • освитку 1
  • осврну 1
  • осврнули 1
  • осврнуо 1
  • осврнуше 1
  • осврће 3
  • Осврћући 1
  • осете 1
  • Осети 3
  • осети 8
  • осетила 3
  • осетио 4
  • осећа 11
  • Осећа 2
  • осећај 1
  • осећаја 1
  • осећаје 1
  • осећају 1
  • осећам 3
  • осећање 3
  • осећао 4
  • осећаше 1
  • осече 1
  • Осим 1
  • осим 6
  • Ослободи 1
  • ослонила 1
  • ослонити 1
  • осмејак 1
  • осмејком 1
  • осмејкује 1
  • Осмелио 1
  • осмех 1
  • осмехом 1
  • осмој 1
  • основних 1
  • особе 2
  • особина 1
  • особине 2
  • Особито 2
  • особито 7
  • особитој 1
  • Оста 1
  • Остави 1
  • остави 3
  • оставити 4
  • остављено 1
  • остаде 1
  • остала 1
  • остале 2
  • остали 6
  • осталим 1
  • осталих 2
  • остало 2
  • осталога 1
  • осталу 1
  • остане 4
  • останем 2
  • Останите 1
  • остану 1
  • останути 1
  • Остао 2
  • остао 4
  • остатак 1
  • остатака 2
  • остати 5
  • остатке 3
  • остаће 2
  • остацима 2
  • острагу 1
  • осуђене 1
  • осуђивати 1
  • осуђују 1
  • Отареш 1
  • отац 8
  • Отворена 1
  • отворено 3
  • отворену 1
  • отвори 4
  • отворила 1
  • Отворила 1
  • отворио 2
  • отворити 2
  • оте 4
  • отегло 1
  • отела 1
  • отео 1
  • отирући 1
  • отискоше 1
  • отисне 1
  • отићи 4
  • отишао 13
  • Отишао 2
  • отишла 3
  • отишле 1
  • отишли 2
  • откиде 2
  • отлен 1
  • отме 1
  • отмени 1
  • отоич 1
  • отоичашњу 1
  • отпоздрави 1
  • отпоздравља 1
  • Отпоја 1
  • отпоручио 1
  • отпочети 1
  • отпрати 1
  • отпративши 1
  • отпратиће 1
  • Отпратићу 1
  • отпратише 1
  • отпустила 1
  • отрљо 1
  • отровне 1
  • отрца 1
  • отрцанога 1
  • отрчала 1
  • Отрчала 1
  • отрчао 1
  • отрчи 1
  • отуд 2
  • отуђила 1
  • отуђити 1
  • отшкрину 1
  • оћута 1
  • официр 1
  • официрским 1
  • ох 2
  • Ох 7
  • охол 1
  • охолом 1
  • оца 10
  • оцем 1
  • оцу 2
  • очеву 2
  • очемерила 1
  • очемерио 1
  • очепи 1
  • очеше 1
  • Очи 2
  • очи 24
  • очиглед 1
  • очију 4
  • очима 10
  • очински 1
  • очита 1
  • очитам 1
  • очитао 1
  • очицама 1
  • очице 1
  • очишћено 1
  • ошине 1
  • оштар 1
  • оштро 6
  • Па 102
  • па 438
  • Павле 1
  • пада 4
  • Падају 1
  • паде 5
  • падне 1
  • падоше 2
  • пажљиво 2
  • пажљивости 1
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пажњу 2
  • пазар 1
  • пазаре 1
  • пазе 1
  • Пази 1
  • пази 3
  • пазити 2
  • пазухо 1
  • пазухом 1
  • пак 1
  • Пак 2
  • пакао 1
  • паки 2
  • паклу 1
  • пала 2
  • паламара 1
  • пали 1
  • палидрвца 1
  • палила 1
  • пало 4
  • памет 8
  • паметан 1
  • памети 4
  • Паметна 1
  • паметна 2
  • паметни 1
  • паметније 3
  • паметнији 1
  • памте 1
  • Памтиш 1
  • памћење 1
  • памука 1
  • пандура 2
  • панталоне 1
  • Панчева 1
  • пањкала 1
  • пао 3
  • паприку 1
  • папуча 1
  • папуче 1
  • пар 9
  • пара 1
  • параграфлија 1
  • параду 1
  • Пардон 1
  • паре 3
  • парницу 1
  • паропловске 1
  • паропловског 1
  • паропловску 1
  • парох 4
  • пароха 1
  • парохији 1
  • парохију 1
  • партаје 1
  • пару 1
  • паса 1
  • пасош 1
  • пастир 1
  • пати 2
  • патила 1
  • патница 1
  • патосу 1
  • патријарха 1
  • патријаршија 1
  • патријаршкога 1
  • патрићка 1
  • пева 11
  • певају 1
  • певања 3
  • певање 5
  • певао 1
  • певате 1
  • певати 4
  • певаху 1
  • певач 1
  • певача 1
  • певачи 1
  • певачима 1
  • певачица 1
  • певачице 1
  • певачици 1
  • Певачка 2
  • певачка 4
  • певачке 1
  • певачки 2
  • певачких 1
  • певачко 4
  • певачкога 7
  • певачкој 1
  • певачу 1
  • певницу 1
  • певушила 1
  • пеленом 1
  • пензионирац 3
  • Пење 1
  • пера 1
  • Пера 3
  • пере 2
  • Пере 2
  • Перина 1
  • перјем 1
  • перући 1
  • песама 1
  • песма 3
  • песмама 3
  • песмарица 1
  • песме 4
  • песмом 3
  • песму 9
  • песник 4
  • песника 5
  • песнике 1
  • песников 2
  • песникова 1
  • песниковим 1
  • песникову 3
  • песником 1
  • песнику 1
  • песницама 1
  • пет 2
  • петиних 1
  • Петнаест 1
  • петнаест 2
  • петој 2
  • Петроварадин 1
  • петролеума 1
  • пећи 2
  • пећци 1
  • пецкања 1
  • пецне 1
  • печат 1
  • печата 1
  • печењем 1
  • пешачећи 1
  • пешачим 1
  • пешачио 1
  • пешке 1
  • Пешке 1
  • Пештанској 1
  • Пеште 1
  • Пешти 1
  • пива 5
  • Пиво 1
  • пиво 5
  • пивушином 1
  • пијаницу 1
  • пијанка 1
  • пијанству 1
  • пијанци 1
  • пијатетом 1
  • пијацу 1
  • пије 4
  • пијетет 2
  • пију 2
  • пиле 1
  • пилића 1
  • пилићи 1
  • пило 1
  • пилула 1
  • пиљио 2
  • писане 1
  • писао 2
  • Писар 10
  • писар 26
  • писара 5
  • писарев 2
  • писарем 1
  • писарну 1
  • писару 4
  • писати 3
  • писка 1
  • писмо 1
  • писну 1
  • Пита 1
  • пита 24
  • Питајте 1
  • питала 1
  • Питала 1
  • питања 2
  • питање 1
  • питати 1
  • питаш 1
  • питомији 1
  • питомцем 1
  • пише 3
  • пиштољима 1
  • пишу 1
  • плав 1
  • плава 1
  • плавичаст 1
  • плавичасто 1
  • плавом 1
  • плакала 1
  • плам 1
  • пламен 1
  • пламичак 1
  • Плани 1
  • планина 2
  • планинац 1
  • планини 3
  • планином 3
  • планинске 1
  • планинско 1
  • планинском 1
  • планину 1
  • планове 1
  • плану 1
  • платио 1
  • платиша 1
  • платном 1
  • плаћати 1
  • плаховито 1
  • плач 3
  • плаче 1
  • плачем 1
  • плачу 2
  • плашите 1
  • плашити 1
  • племенитих 1
  • племениту 1
  • плен 1
  • плете 1
  • плетена 1
  • плетеним 1
  • плећа 1
  • плећат 1
  • плива 1
  • плови 1
  • пловидбу 1
  • плодове 1
  • пљескати 1
  • пљује 1
  • пљусне 1
  • по 151
  • По 9
  • Побегли 1
  • побожним 1
  • побожности 1
  • поборнике 4
  • поборници 1
  • побра 1
  • побрати 1
  • побратимству 1
  • побрдица 1
  • побрине 2
  • Побринула 1
  • побринуо 1
  • побркати 1
  • побром 1
  • побунили 1
  • повезачу 1
  • повела 1
  • повељенија 1
  • повереног 1
  • поверенства 1
  • поверити 1
  • поверљивије 1
  • поверљиво 1
  • поверовати 1
  • поветарцем 1
  • повика 7
  • повикаше 1
  • повила 1
  • повиновати 1
  • повисити 1
  • повлачи 1
  • повод 1
  • повода 1
  • поводећи 1
  • повоје 1
  • повратак 1
  • поврве 1
  • поврви 1
  • површан 2
  • Повукао 1
  • повукао 3
  • повући 1
  • погача 1
  • погибе 1
  • погинути 1
  • поглади 2
  • Поглед 1
  • поглед 8
  • Погледа 1
  • погледа 9
  • погледао 1
  • погледаше 3
  • погледи 1
  • погледом 5
  • погледу 1
  • погодили 1
  • погодио 1
  • погодити 1
  • погрешка 1
  • Под 3
  • под 35
  • пода 1
  • подала 1
  • подао 1
  • подбунила 1
  • подвикну 1
  • подеси 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подигнут 1
  • подиже 7
  • подједнако 2
  • подла 1
  • подланчио 1
  • подлегне 1
  • подлости 1
  • подлошћу 1
  • подмукла 1
  • подне 6
  • поднесе 2
  • поднети 1
  • подноси 1
  • подрезивање 1
  • подсети 1
  • подсећа 1
  • подсечене 1
  • подскакивања 1
  • подсмех 1
  • подсмехну 1
  • подсмехнути 1
  • подугачком 1
  • подударају 1
  • подухвати 1
  • подухватио 1
  • Пође 2
  • пође 4
  • пођеш 1
  • пођоше 2
  • поезије 1
  • пожелео 1
  • пожелити 1
  • поживи 1
  • пожури 1
  • пожурили 1
  • пожурио 1
  • позабавиле 1
  • позабавимо 1
  • позајмљивала 1
  • позва 2
  • позван 1
  • позвана 1
  • позвани 2
  • поздрави 9
  • поздравила 1
  • поздравиле 2
  • поздравиће 1
  • поздравићеш 1
  • поздравиш 1
  • Поздравише 1
  • позив 11
  • позива 2
  • позивом 1
  • позиву 2
  • позлаћену 1
  • позна 2
  • познав 1
  • познавали 1
  • познаде 1
  • познаје 5
  • познајеш 1
  • познају 1
  • познала 1
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познанику 2
  • познаницом 1
  • познанства 1
  • познао 2
  • Познао 2
  • познат 1
  • познате 1
  • познати 1
  • познатим 1
  • познату 1
  • Познаћеш 1
  • позове 1
  • позоришну 1
  • позоришта 1
  • позориште 1
  • позорница 1
  • позорнице 1
  • позорницом 2
  • позорницу 1
  • појави 1
  • појавиће 1
  • појасом 1
  • појачава 1
  • поје 2
  • поједе 1
  • појединца 1
  • појести 1
  • поји 1
  • појма 3
  • појмови 1
  • појурио 1
  • покаже 3
  • покажу 1
  • показа 2
  • показао 3
  • показати 1
  • показивала 1
  • показује 2
  • покајао 1
  • покајаћете 1
  • покајнички 1
  • покварена 1
  • поквареније 1
  • покварила 1
  • Покварили 1
  • поквариће 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поклопио 1
  • покој 1
  • покојна 2
  • покојни 5
  • покојних 2
  • покојнога 3
  • покојном 2
  • покренуло 1
  • покреће 1
  • покри 1
  • покупио 1
  • покусале 1
  • покуша 1
  • покушају 1
  • пола 1
  • Полаженика 1
  • полажући 1
  • полазе 1
  • полак 1
  • полегати 1
  • полеђини 1
  • полетела 3
  • полетео 1
  • полетеће 1
  • полетеше 2
  • полети 5
  • поли 3
  • поливеним 1
  • поливено 1
  • политизира 2
  • политика 1
  • политику 3
  • политички 1
  • политичких 2
  • политичкога 1
  • политичкој 2
  • политичку 1
  • политичне 1
  • политичним 1
  • полицајцима 1
  • половина 2
  • половини 1
  • половину 1
  • Половину 1
  • положају 1
  • положи 1
  • Положи 1
  • Положићу 1
  • поломити 1
  • полупала 1
  • полушку 1
  • поља 4
  • поље 3
  • пољем 1
  • пољског 1
  • пољу 1
  • пољубац 1
  • пољуби 2
  • пољубиле 1
  • пољубим 1
  • пољупцима 1
  • пољупчића 1
  • помаже 2
  • Помакните 1
  • помеша 1
  • помешај 1
  • помешају 1
  • помешали 1
  • помешани 1
  • помешао 1
  • помисао 1
  • помисли 3
  • помислила 1
  • помислио 2
  • помислити 1
  • помислише 1
  • помишља 4
  • помишљају 1
  • помишљајући 1
  • помишљала 1
  • помишљао 2
  • помишљати 2
  • помишљу 1
  • помогао 1
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помогоше 1
  • поможе 1
  • Помоз 1
  • помози 2
  • помоли 2
  • помоћ 1
  • помоћи 6
  • помоћник 1
  • помпом 1
  • помрча 1
  • помрче 1
  • помусти 1
  • понашање 2
  • понашањем 1
  • понашаше 1
  • Понда 19
  • понда 7
  • понела 2
  • понео 1
  • понесе 2
  • понесите 1
  • понесоше 1
  • Понећемо 1
  • понижен 3
  • понижену 1
  • понизио 1
  • поникоше 1
  • понови 1
  • понор 1
  • понора 1
  • поносе 1
  • поносно 1
  • поноћи 1
  • понудише 1
  • Поп 16
  • поп 94
  • попа 18
  • Попа 6
  • попадија 1
  • попару 1
  • попи 1
  • попили 1
  • попин 2
  • попина 2
  • Попина 3
  • попине 4
  • попиним 1
  • поплашила 1
  • попне 1
  • попова 1
  • поповао 1
  • Поповића 1
  • попом 1
  • попрети 1
  • попу 5
  • популарнијим 1
  • попут 1
  • поради 1
  • порадила 1
  • порадити 1
  • поразбацано 1
  • поразговарали 1
  • поранио 2
  • поред 24
  • Поред 3
  • поредак 1
  • пореклом 1
  • поретка 1
  • поретку 2
  • поричући 1
  • породица 2
  • породицу 5
  • породичној 1
  • породичну 1
  • порта 1
  • портир 1
  • поручио 1
  • поруџбини 1
  • посао 8
  • посведочити 1
  • посветио 1
  • посвршава 1
  • поседали 1
  • посете 1
  • посети 3
  • посетити 1
  • посинка 1
  • поскакута 1
  • поскидај 1
  • поскочи 1
  • посла 8
  • послала 3
  • посланика 2
  • послао 2
  • посластица 1
  • после 29
  • После 3
  • последња 3
  • последње 6
  • последњем 1
  • последњи 6
  • последњим 3
  • последњих 2
  • последњу 1
  • послова 1
  • послове 1
  • пословима 1
  • послом 4
  • послу 1
  • послугу 1
  • Послужавка 1
  • послужи 2
  • послушао 1
  • послушати 1
  • послушна 1
  • послушност 1
  • посматра 1
  • поспремати 1
  • посредним 1
  • Посркале 1
  • посрћући 1
  • поста 1
  • постављен 1
  • постадоше 1
  • постаје 1
  • постала 2
  • постане 1
  • постао 4
  • постати 1
  • постеља 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељу 1
  • постидети 1
  • постићи 1
  • постојано 1
  • постојати 1
  • постоји 1
  • постоњака 1
  • поступка 1
  • посути 1
  • потајно 1
  • потамњује 1
  • потапкала 1
  • потегу 1
  • потера 1
  • потиљак 1
  • потиљка 1
  • поткрасти 1
  • Поток 1
  • поток 3
  • потока 4
  • потомству 1
  • потомци 1
  • потомцима 1
  • поточића 1
  • потписали 1
  • потпише 1
  • потплеће 1
  • потпомажемо 1
  • потпуно 3
  • потражи 2
  • потраја 1
  • потрајало 1
  • потраје 1
  • потребан 1
  • потребе 2
  • потреби 1
  • потребни 1
  • потребнији 1
  • потребно 2
  • потребу 1
  • потрча 1
  • потрчала 1
  • потрчи 3
  • потужи 2
  • потуца 1
  • потчињенога 1
  • поударано 1
  • поуздана 1
  • поука 1
  • поутеши 1
  • поутешити 1
  • Поутиша 1
  • Поучавајмо 1
  • поучавати 2
  • поучаваћу 1
  • поучи 1
  • поучити 1
  • похвали 2
  • походе 1
  • походио 1
  • похођанска 1
  • поцрвене 2
  • поцрвенела 1
  • поцрвенеле 1
  • Поцрвени 1
  • поцрвени 2
  • поцрне 1
  • поцрпала 1
  • поцрпу 1
  • поцури 2
  • почастимо 1
  • поче 5
  • Почела 1
  • почела 3
  • почели 3
  • Почео 1
  • почео 3
  • почети 2
  • почетка 1
  • почешће 1
  • почивути 1
  • почиње 4
  • почињу 1
  • почне 3
  • почнете 1
  • почнимо 1
  • пошалицама 1
  • пошаље 1
  • пошаљем 1
  • пошао 4
  • пошиница 1
  • пошла 4
  • пошли 2
  • пошље 1
  • поштен 2
  • Поштен 3
  • поштени 1
  • поштено 2
  • поштења 1
  • поштење 1
  • пошто 1
  • поштованога 1
  • поштовати 1
  • прабаба 1
  • Права 1
  • права 2
  • правац 1
  • правда 1
  • праве 1
  • Прави 2
  • прави 8
  • правила 1
  • правиле 1
  • правим 2
  • правимо 1
  • правите 1
  • правично 1
  • правника 1
  • право 18
  • Право 3
  • правом 1
  • православље 1
  • православне 3
  • православни 1
  • православној 1
  • праву 1
  • правца 2
  • прага 2
  • прагом 1
  • прагу 1
  • празан 2
  • празна 1
  • празнину 1
  • празних 1
  • празноћа 1
  • практичан 1
  • практични 1
  • практично 1
  • практичност 3
  • прам 1
  • Праотац 1
  • Прас 1
  • прасе 1
  • прате 1
  • пратила 1
  • пратилаца 1
  • пратио 1
  • прах 3
  • Прашина 1
  • прашина 2
  • прашини 1
  • прашину 2
  • прашта 1
  • прва 7
  • прве 2
  • први 13
  • Први 2
  • првим 1
  • првих 1
  • Прво 1
  • прво 3
  • првога 2
  • првом 4
  • првосвећеника 1
  • Пре 4
  • пре 42
  • пребаци 4
  • пребацивања 1
  • пребацила 1
  • пребацио 2
  • пребацује 1
  • пребацујем 1
  • пребија 1
  • пребита 1
  • преблаги 2
  • преварена 1
  • превари 1
  • преварила 2
  • преварити 1
  • превешће 1
  • превлачи 1
  • преврне 1
  • преврћу 1
  • Пред 4
  • пред 42
  • преда 5
  • предавања 1
  • предаде 1
  • предака 2
  • предвиђаше 1
  • преде 1
  • предиковало 1
  • предлог 1
  • предложи 1
  • Предложи 1
  • предложио 1
  • предмет 1
  • предмета 2
  • предметом 1
  • предомислио 1
  • Предомислиће 1
  • предомишљао 1
  • представи 1
  • предусретао 1
  • пређе 3
  • пређемо 1
  • прежваћу 1
  • прежива 1
  • преживајући 1
  • презире 1
  • презрели 1
  • преиначити 1
  • прекаљени 1
  • прекиде 2
  • прекинуће 1
  • прекинућу 1
  • преклиње 1
  • Преко 1
  • преко 21
  • прекора 1
  • прекором 3
  • прекосутра 1
  • прекраћивали 1
  • прекрилио 1
  • прекрсти 1
  • Прекрсти 1
  • Прекрстила 1
  • прексиноћ 1
  • Прелетео 1
  • Прелеће 1
  • прелешкали 1
  • прели 1
  • прелива 2
  • прелила 2
  • преломиле 1
  • према 28
  • премио 1
  • премиса 1
  • премишља 1
  • премудра 1
  • премудре 1
  • Пренес 1
  • пренесе 2
  • пренесете 1
  • пренесу 1
  • пренећемо 2
  • пренос 1
  • преноса 3
  • преносу 3
  • преноћи 2
  • пренули 1
  • препале 1
  • препали 2
  • препанула 1
  • препелица 2
  • препире 1
  • преплашено 1
  • препорођај 1
  • препоручи 3
  • препоручује 1
  • препоручују 1
  • препреден 1
  • препуно 1
  • прерана 1
  • пресавила 1
  • пресветли 1
  • пресећи 1
  • пресече 1
  • прескочивши 1
  • преславни 1
  • пресмаче 1
  • преставник 1
  • преставнике 1
  • престаје 1
  • Престанимо 1
  • пресуди 1
  • пресуђује 1
  • претеже 1
  • претерана 1
  • прети 1
  • претплату 1
  • претпоставља 1
  • претпостављене 1
  • претпостављених 1
  • претресу 1
  • претрну 2
  • претрпила 1
  • претрчала 1
  • претрчи 1
  • претуриле 1
  • прећи 1
  • Преудавати 1
  • преудају 1
  • преудати 1
  • преухитри 2
  • префриган 1
  • прецепи 1
  • пречагу 1
  • Пречасни 1
  • пречасни 2
  • пречасног 1
  • пречаснога 1
  • пречекали 1
  • пречешњејши 1
  • прешао 2
  • прешла 2
  • прженици 1
  • при 3
  • прибра 1
  • прибрали 1
  • привезала 1
  • привила 1
  • привлачи 1
  • приволео 1
  • Привреде 1
  • привређује 1
  • привуче 3
  • приговара 1
  • придевене 1
  • приденуо 1
  • придесило 1
  • придиковао 1
  • придику 1
  • придржи 1
  • придружи 1
  • прижегло 2
  • Прижегло 2
  • прижези 1
  • прижиже 1
  • призвао 1
  • Призвао 1
  • признања 1
  • признао 1
  • Признати 1
  • признати 3
  • призор 1
  • прија 2
  • пријави 1
  • пријавити 1
  • пријања 2
  • пријатељ 1
  • пријатеља 2
  • пријатељи 2
  • пријатељству 1
  • пријатна 1
  • Пријатније 1
  • пријатно 3
  • приказ 1
  • приказа 1
  • прикљученија 1
  • прикључи 1
  • приковао 1
  • прилегне 1
  • прилика 10
  • приликама 1
  • Прилике 1
  • прилике 8
  • приликом 8
  • прилику 15
  • прилици 2
  • приличи 1
  • прилично 2
  • приљубила 1
  • прима 1
  • примакла 1
  • примени 1
  • пример 3
  • примера 1
  • примерака 1
  • примерио 1
  • примети 30
  • приметила 4
  • приметио 2
  • приметити 1
  • Приметиће 1
  • приметиће 4
  • примећава 1
  • примећује 2
  • прими 1
  • примио 4
  • примити 1
  • примиш 1
  • примљивости 1
  • Принесенија 1
  • прионило 1
  • припадне 1
  • припали 2
  • припасао 1
  • припитомило 1
  • приповеда 2
  • Приповедај 1
  • приповедају 1
  • приповедала 1
  • приповедам 1
  • приповедао 1
  • приповедати 1
  • приповедаше 1
  • приповеткама 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • припомоћи 1
  • припустио 1
  • прирасле 1
  • приредивши 1
  • Приредила 1
  • приредило 1
  • приредимо 1
  • природан 1
  • присваја 1
  • приседнем 1
  • присела 1
  • присједатељ 1
  • присједатеља 1
  • присједатељем 1
  • прислонила 1
  • прислушкују 1
  • приспети 1
  • пристадоше 1
  • пристала 1
  • пристане 1
  • пристао 2
  • приступио 1
  • приступнице 2
  • притајану 1
  • притвори 1
  • притегао 1
  • притисак 2
  • притискао 1
  • притиском 1
  • притискује 2
  • притиште 1
  • Притиште 1
  • притрчи 1
  • прихвати 6
  • прихвативши 1
  • прихватим 2
  • прихватио 1
  • прихваћа 3
  • прича 1
  • причати 1
  • пришану 2
  • пришапута 1
  • пришио 1
  • пркос 2
  • пркоси 1
  • прне 1
  • пробанчене 1
  • пробао 1
  • проби 1
  • пробије 1
  • прободе 1
  • пробу 2
  • пробудила 1
  • провалијом 1
  • проведе 4
  • проведем 1
  • проведу 1
  • провео 1
  • провесели 2
  • провири 2
  • провирила 1
  • Провирује 1
  • провлачи 1
  • проводаџија 2
  • проводаџисао 1
  • проводиш 1
  • проглади 1
  • проглас 1
  • проговори 14
  • проговориће 1
  • програм 1
  • прогурала 1
  • прогута 1
  • прогутао 1
  • продао 1
  • продати 1
  • продера 1
  • продеранога 1
  • продире 1
  • продобрила 2
  • продобрио 1
  • продрма 1
  • продрмуса 1
  • Прође 1
  • прође 8
  • Прођоше 1
  • прождере 1
  • проза 1
  • прозврјаше 1
  • прозор 13
  • прозора 8
  • прозоре 1
  • прозорима 3
  • прозором 2
  • прозору 9
  • прозру 1
  • пројури 1
  • прокопсати 1
  • прокрчи 1
  • прокрчити 1
  • пролазе 3
  • пролази 1
  • пролете 1
  • пролетером 1
  • пролећа 1
  • пролећно 1
  • пролећу 1
  • проливати 1
  • пролити 1
  • променадама 1
  • промени 1
  • промену 1
  • промуца 1
  • промуцава 1
  • пронашао 1
  • пропада 1
  • пропадне 1
  • пропали 1
  • пропалим 1
  • пропао 1
  • пропева 1
  • пропевати 1
  • пропусти 3
  • пропустила 1
  • пропустиле 1
  • пропустио 1
  • пропустите 1
  • пропустити 1
  • прорешетала 1
  • прорешетале 1
  • Просвета 1
  • просвета 2
  • просвете 1
  • просветитеља 1
  • просветна 1
  • просветни 1
  • просвету 1
  • проседим 1
  • просила 1
  • прослави 3
  • прославити 2
  • прославиће 1
  • проснивао 1
  • прост 3
  • прости 1
  • простим 1
  • простирући 1
  • Просто 1
  • просто 3
  • простом 2
  • пространим 1
  • протегли 1
  • протежира 1
  • протекцијом 1
  • протест 1
  • протестују 1
  • протећи 1
  • против 9
  • противних 1
  • противу 1
  • проћи 2
  • проучити 1
  • професуру 1
  • проходати 1
  • прохом 1
  • прохтело 1
  • Прохтело 1
  • прочачка 1
  • Прочачка 1
  • прочељу 3
  • прочита 1
  • прочитала 1
  • Прочитали 1
  • прочитам 1
  • Прошао 1
  • прошао 5
  • прошапута 2
  • прошврљамо 1
  • прошетају 1
  • проширити 1
  • прошла 3
  • прошло 1
  • прошлости 5
  • прсат 1
  • прскајући 1
  • прсну 2
  • прстима 3
  • прстићем 1
  • пртљаг 1
  • пртљагу 1
  • пружа 1
  • пружену 1
  • пружи 2
  • пружио 2
  • пси 2
  • птица 2
  • пудара 1
  • пука 1
  • Пукла 1
  • пукне 5
  • пун 2
  • пуна 3
  • пунане 1
  • пунахна 1
  • пуне 2
  • пуни 1
  • пуним 2
  • пуних 1
  • пуници 1
  • пуно 1
  • пуном 2
  • пуну 1
  • пусте 2
  • пусти 1
  • Пусти 2
  • пустила 2
  • пустити 3
  • пустоловина 1
  • Пут 1
  • пут 47
  • пута 21
  • путањи 1
  • путем 1
  • путна 1
  • путници 1
  • путничке 1
  • путовала 1
  • путовали 1
  • путови 2
  • путом 6
  • путу 3
  • Путуј 1
  • путује 1
  • путујући 1
  • пући 2
  • пућпуриче 2
  • пуца 1
  • пуче 3
  • Пуче 3
  • пучини 1
  • пуши 3
  • пушио 1
  • пушионица 1
  • пушити 1
  • пушка 1
  • пушку 2
  • пушта 5
  • пуштају 1
  • пуштали 1
  • пчелара 1
  • пчелари 1
  • пчеларска 1
  • пчеларски 2
  • пчеларскога 1
  • пчеларству 1
  • Пчеле 1
  • равна 1
  • равнима 1
  • равница 1
  • равнодушан 1
  • равној 1
  • Рад 2
  • рад 8
  • Рада 1
  • рада 6
  • Раде 1
  • раде 6
  • раденици 1
  • радећи 1
  • Ради 1
  • ради 30
  • радила 2
  • радилица 1
  • радим 1
  • радимо 1
  • радионица 1
  • Радити 1
  • радити 7
  • Радићу 1
  • Радичевић 5
  • Радичевића 7
  • Радичевићу 1
  • РАДИЧЕВИЋУ 1
  • радни 1
  • раднике 1
  • раднику 1
  • радним 1
  • радници 1
  • радњу 3
  • Радо 1
  • радо 4
  • радовала 2
  • Радовала 2
  • Радована 1
  • Радованац 1
  • Радованца 1
  • радованца 2
  • радовању 1
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • радознао 1
  • Радојчић 2
  • Радојчића 1
  • радом 1
  • радосним 1
  • радосних 1
  • радост 6
  • радости 4
  • раду 3
  • радује 4
  • разаберу 1
  • разабира 3
  • разабирају 1
  • разабирам 1
  • разабирао 2
  • разбацано 1
  • разбијене 6
  • разбијеној 4
  • разборита 1
  • развашарио 1
  • разведри 1
  • развезе 1
  • развезене 1
  • развеле 1
  • развенчаш 1
  • развикао 1
  • развлак 1
  • развратно 1
  • развукли 2
  • разгали 2
  • разгалила 1
  • разглашеном 1
  • разгледа 1
  • разговара 1
  • Разговарајте 1
  • разговарају 5
  • разговарајући 1
  • разговарало 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 2
  • разговарате 1
  • разговарати 2
  • Разговараћемо 1
  • Разговор 2
  • разговор 21
  • разговора 6
  • разговорна 1
  • разговором 1
  • разговору 1
  • разграната 1
  • разда 1
  • раздробио 1
  • разиђоше 2
  • разилазе 1
  • разилази 1
  • разишло 1
  • разлагање 1
  • разлегао 1
  • разлива 1
  • разлиже 1
  • разлике 1
  • разлога 3
  • разлози 1
  • разлозима 1
  • Размахнуо 1
  • разметање 1
  • разна 1
  • разне 1
  • разнежени 1
  • разнежи 1
  • разнео 1
  • разним 3
  • разних 6
  • разноврсније 1
  • разнога 1
  • разреда 1
  • разреде 1
  • разуверити 1
  • Разузурио 1
  • разуме 2
  • разумева 1
  • разумеде 1
  • разумем 1
  • Разумем 3
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 1
  • разумеш 1
  • Разуми 1
  • разумљиво 1
  • Раја 2
  • Рајић 3
  • Рајића 2
  • рају 1
  • Рају 1
  • ракију 3
  • ракољи 2
  • раме 2
  • раменима 1
  • рамених 1
  • раменом 1
  • раније 1
  • рано 5
  • раптајући 1
  • раскалаши 1
  • раскопчава 1
  • раскрави 1
  • раскравио 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • распевао 1
  • Расписаћемо 1
  • распита 1
  • расплашени 1
  • расплини 1
  • расположен 2
  • расположењем 1
  • расположењу 1
  • распоредили 1
  • расправљало 1
  • распри 1
  • распрштали 1
  • распусти 1
  • распустити 1
  • распуштеница 1
  • расрдио 1
  • растадоше 1
  • растаје 1
  • растанак 2
  • растире 1
  • растопи 1
  • расту 1
  • растурујемо 1
  • ратару 1
  • ратоборнији 1
  • рационалног 1
  • рационалној 1
  • рачун 4
  • рачуна 3
  • рачунамо 1
  • рачуни 1
  • рачуну 5
  • рашири 2
  • Раширила 1
  • раширило 1
  • Рашићка 44
  • Рашићке 1
  • Рашићки 2
  • Рашићкина 1
  • Рашићкино 1
  • Рашићком 2
  • Рашићку 6
  • рашћеретала 1
  • рашћеретали 1
  • рђав 1
  • рђави 1
  • рђаво 1
  • ребра 1
  • ребрима 1
  • ребро 1
  • реверенда 1
  • ревност 1
  • ревностан 3
  • револуционарним 1
  • ред 3
  • редовно 5
  • реду 3
  • ређајући 1
  • ређала 1
  • ређати 1
  • резом 1
  • резултат 2
  • рек 1
  • рекао 17
  • Рекла 1
  • рекла 14
  • рекне 5
  • рекнем 1
  • рекнеш 1
  • рекрутују 1
  • реп 1
  • ресторацији 1
  • Рећи 1
  • рећи 32
  • реци 2
  • реч 19
  • рече 28
  • речено 1
  • речи 26
  • речима 5
  • речита 1
  • речитости 1
  • речју 1
  • решена 1
  • Решено 1
  • решето 2
  • реши 1
  • решио 1
  • Рим 1
  • Римљанима 1
  • ринта 1
  • ринтам 1
  • ринтати 1
  • Рифлијо 1
  • рогља 2
  • род 7
  • родила 3
  • родило 1
  • родио 3
  • родитеља 1
  • Родитељи 1
  • родитељи 2
  • родитељу 1
  • родољубља 3
  • родољубље 1
  • родољубљем 1
  • рођен 4
  • рођене 1
  • рођени 2
  • рођено 1
  • рођенога 1
  • рођеној 1
  • рођеном 1
  • рођену 2
  • рожданику 1
  • ројеве 1
  • рока 2
  • ролу 1
  • роморећи 1
  • Ромуловим 1
  • рони 1
  • ропта 1
  • роптати 1
  • рубина 1
  • рубине 1
  • рубље 1
  • ружа 5
  • ружно 2
  • рујева 1
  • рука 2
  • рукаве 3
  • рукавице 1
  • рукама 2
  • Руке 1
  • руке 18
  • рукова 2
  • руком 5
  • руку 21
  • Румен 1
  • румен 2
  • румена 1
  • румених 1
  • Руми 1
  • Румској 1
  • Руму 1
  • рупицу 1
  • рупом 1
  • рупцем 2
  • Рус 3
  • Русије 2
  • Русију 2
  • руске 1
  • руски 1
  • рухо 1
  • рухом 1
  • руху 1
  • руци 6
  • ручак 1
  • ручао 1
  • ручица 1
  • ручице 1
  • ручицу 2
  • ручка 1
  • ручни 1
  • ручник 1
  • с 187
  • С 3
  • Са 5
  • са 84
  • сабира 1
  • сабор 1
  • саборе 1
  • сабори 1
  • саборисаху 1
  • саборне 2
  • саборницу 3
  • саборној 2
  • сав 3
  • Саве 1
  • савесно 3
  • савет 2
  • Савета 1
  • Саветине 1
  • савршеније 1
  • савуљагом 1
  • сагне 1
  • сад 106
  • САД 2
  • Сад 22
  • сада 18
  • Сада 2
  • садашњост 1
  • Саде 1
  • саду 1
  • Саду 2
  • саже 1
  • сазидао 1
  • сакривена 1
  • сакрио 1
  • сала 1
  • Салетели 1
  • Сам 4
  • сам 99
  • Сама 1
  • сама 17
  • саме 1
  • сами 3
  • самим 1
  • Само 18
  • само 83
  • самог 1
  • самога 3
  • самом 2
  • самоме 1
  • самопоуздањем 1
  • самопрегоревања 1
  • самоћи 1
  • самоћу 1
  • самохран 1
  • самохрана 1
  • самртницу 1
  • самурини 1
  • самурину 1
  • сан 5
  • санак 3
  • сандук 1
  • санка 1
  • санку 1
  • састави 1
  • састајао 1
  • Састале 1
  • састало 2
  • састане 5
  • састанем 1
  • састанете 1
  • састао 2
  • састати 1
  • сахат 1
  • сахата 5
  • Сахера 1
  • сахрани 1
  • сахрањен 1
  • сахрањује 1
  • Сачма 1
  • сачува 1
  • Сачувај 1
  • сачувај 9
  • сачувам 1
  • сачувати 1
  • сачуваћеш 1
  • сачуваш 1
  • сва 4
  • свагда 2
  • свагдан 1
  • свађао 1
  • Свака 1
  • свака 3
  • свакад 1
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваки 14
  • свакидашњи 1
  • сваким 2
  • Свако 2
  • свако 6
  • свакога 4
  • сваком 2
  • свакоме 1
  • сваку 4
  • сване 1
  • сватова 1
  • сватови 1
  • свачему 1
  • свачијим 1
  • свашта 3
  • Све 8
  • све 98
  • свег 2
  • свега 4
  • сведоком 1
  • сведоци 1
  • сведочи 1
  • свежа 1
  • свезана 1
  • свезе 1
  • свезу 1
  • свему 4
  • свенародног 1
  • свеснији 1
  • свесних 1
  • свесно 1
  • свесрдно 1
  • свест 1
  • свестан 1
  • свести 1
  • Свет 1
  • свет 34
  • света 7
  • свете 1
  • свети 1
  • светине 1
  • светињу 1
  • светковине 1
  • светковини 1
  • светковину 5
  • светлила 1
  • светлост 2
  • светлости 1
  • свето 1
  • светога 1
  • Светозара 1
  • светом 2
  • свету 12
  • светују 1
  • Свећа 1
  • свеће 2
  • свећеника 2
  • свећи 1
  • свећњака 1
  • свећу 2
  • свеца 1
  • свецем 1
  • Свечана 1
  • свечани 2
  • свечаније 1
  • свечаним 2
  • свечано 1
  • свечаног 1
  • свечанога 3
  • свечаном 2
  • свечаност 2
  • свечаности 5
  • свештеник 3
  • свештеника 1
  • свештеници 1
  • Свештеници 1
  • свештеничка 1
  • свештеничких 1
  • Сви 10
  • сви 33
  • свидео 1
  • свиди 3
  • свију 6
  • свиленим 1
  • свим 18
  • Свима 1
  • свима 3
  • свињи 1
  • свирајку 1
  • свирца 1
  • свиснути 1
  • свиснуће 1
  • свиште 1
  • свјатост 1
  • свог 12
  • свога 23
  • свој 34
  • своја 6
  • својака 1
  • своје 54
  • својега 4
  • својем 3
  • својему 1
  • својим 32
  • својих 12
  • својој 20
  • својом 18
  • својски 3
  • својства 2
  • своју 71
  • свом 24
  • своме 1
  • сврне 1
  • сврну 2
  • сврће 1
  • сврху 1
  • свршава 1
  • сврше 1
  • свршен 1
  • свршена 1
  • свршетка 1
  • сврши 1
  • свршила 3
  • свршили 1
  • свршио 2
  • свршићу 1
  • сву 5
  • свуда 1
  • Свуда 1
  • се 975
  • себе 22
  • себи 29
  • себице 1
  • себичних 1
  • себичному 1
  • себичност 1
  • себичности 1
  • Севиље 1
  • седамнаест 1
  • Седамнаест 1
  • Седе 1
  • седе 3
  • седели 1
  • седео 1
  • седеф 1
  • Седи 3
  • седи 9
  • седиште 1
  • седмој 1
  • седморо 2
  • седне 3
  • седни 1
  • сеја 2
  • сејо 1
  • сејом 2
  • сеју 2
  • сека 15
  • секе 2
  • секиром 1
  • секо 1
  • Села 1
  • села 11
  • сели 1
  • селима 3
  • Село 2
  • село 23
  • селу 24
  • сељак 2
  • сељака 1
  • сељани 3
  • сен 2
  • сена 1
  • сене 1
  • сензацију 1
  • сенице 3
  • сеници 2
  • сеницом 2
  • сеницу 3
  • сенка 1
  • сентиметалност 1
  • Сео 1
  • сеобе 1
  • сеоске 2
  • сеоских 1
  • сеоскога 1
  • сеоском 2
  • сеоцем 1
  • серенада 1
  • серенаде 1
  • серенади 1
  • серијом 1
  • серију 1
  • сермију 1
  • сестра 4
  • сестрама 1
  • сестре 4
  • сестри 6
  • сестриној 1
  • сестрић 5
  • сестрића 6
  • сестрићем 1
  • сестрићу 3
  • сестрица 1
  • сестром 2
  • сестру 7
  • сети 3
  • сетила 2
  • сетио 3
  • сетисте 1
  • сећа 2
  • сећају 1
  • Сећам 2
  • сећаш 2
  • сефтеишемо 1
  • си 32
  • сива 1
  • сиву 1
  • сиграчке 2
  • Сигуран 1
  • сигуран 2
  • сигурности 1
  • сија 1
  • сијала 1
  • силније 1
  • силних 1
  • силно 2
  • силом 3
  • силу 1
  • симпатије 1
  • син 10
  • сина 8
  • Синко 1
  • синко 4
  • синова 1
  • Синови 1
  • синовче 1
  • Синовче 1
  • Синоћ 4
  • синоћ 6
  • синоћно 1
  • синоћњег 1
  • сину 4
  • синчића 1
  • сињи 1
  • Сион 1
  • сир 2
  • сира 2
  • сиром 2
  • сиромах 1
  • Сиромах 2
  • сиромашан 2
  • Сирота 1
  • сирота 4
  • сироте 1
  • сиротиње 2
  • сиротица 1
  • Сироче 1
  • сироче 2
  • ситних 2
  • ситно 2
  • ситној 1
  • ситном 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сјајан 1
  • сјајно 1
  • сјаће 1
  • скакавицом 1
  • скакуће 1
  • скамијама 3
  • скаче 1
  • скидање 1
  • Скила 1
  • Скинуо 1
  • скинућу 1
  • скиптром 1
  • склања 1
  • склапа 1
  • склизну 1
  • склизнути 1
  • склони 1
  • склопи 1
  • скоком 1
  • скопчани 1
  • скоро 9
  • скоруп 1
  • скоткати 1
  • скочи 6
  • скрасио 1
  • скрене 1
  • скрива 1
  • скрије 2
  • скрила 2
  • скрио 1
  • скрњивање 1
  • скровитом 2
  • скроз 4
  • Скромна 1
  • скромном 1
  • скромну 1
  • скрсти 2
  • Скрстила 1
  • скруни 1
  • скупи 2
  • скупља 1
  • скупљати 1
  • скупљача 1
  • скупљаш 1
  • Скупо 1
  • скупо 2
  • скупштинама 1
  • слабији 1
  • слабо 3
  • слабом 1
  • слава 2
  • Слава 2
  • славан 1
  • славе 2
  • слављеном 1
  • славна 1
  • славни 1
  • Славнић 2
  • Славнића 1
  • Славнићки 1
  • славнога 1
  • славолук 1
  • Славонији 1
  • славу 2
  • слагао 1
  • сладак 1
  • слади 1
  • слађе 2
  • сламњи 1
  • слатка 7
  • слатке 1
  • Слатки 2
  • слатко 3
  • слатког 1
  • слегло 2
  • слегне 1
  • слеме 1
  • слепога 1
  • слива 2
  • слика 1
  • слике 1
  • СЛИКЕ 1
  • слобода 1
  • Слобода 1
  • слободан 3
  • слободе 1
  • слободи 1
  • слободна 3
  • слободније 3
  • слободнији 1
  • слободно 3
  • слободу 2
  • слобоштина 1
  • сломио 1
  • слуга 2
  • служба 1
  • служби 2
  • служи 1
  • слуте 1
  • слути 1
  • слутити 1
  • слутња 2
  • случајно 2
  • слуша 8
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • слушала 1
  • слушао 1
  • слушаоце 1
  • слушати 2
  • слушкињу 1
  • смаже 1
  • сматра 2
  • сматрао 1
  • сме 7
  • смејала 1
  • смеје 5
  • смела 2
  • смело 2
  • смем 2
  • смео 2
  • смер 1
  • смера 1
  • смерају 1
  • смерова 1
  • смести 1
  • смет 1
  • смета 1
  • сметало 1
  • сметен 1
  • смети 2
  • смех 5
  • смеха 2
  • смешењем 1
  • смеши 1
  • смешљиво 1
  • смешно 3
  • смиловао 1
  • смилује 1
  • смисао 1
  • смислу 1
  • смо 17
  • смота 1
  • смотава 1
  • смотку 2
  • смрт 4
  • смрче 1
  • сна 1
  • снаге 1
  • снагом 2
  • снагу 3
  • снажне 1
  • снажније 1
  • снази 1
  • снебива 1
  • сневеселио 1
  • снег 1
  • снива 2
  • снивању 1
  • снило 1
  • сношљивости 1
  • сну 1
  • собе 5
  • соби 10
  • собице 1
  • собици 1
  • собом 10
  • собу 9
  • Соларић 1
  • социјалисте 1
  • Социјалне 1
  • спава 1
  • спавају 1
  • спавала 1
  • спаваш 1
  • спада 1
  • спадоше 1
  • спази 1
  • спао 1
  • спас 1
  • спасава 1
  • спахија 1
  • спахинском 1
  • списат 1
  • сплетене 1
  • споји 1
  • спокојних 1
  • спомен 6
  • спомена 3
  • спомене 3
  • спомени 1
  • споменика 1
  • Споменика 1
  • споменила 1
  • спомену 5
  • споменула 2
  • спомињао 1
  • спомињати 1
  • спомиње 1
  • спомињете 1
  • спомињеш 1
  • спопале 1
  • споро 1
  • способан 2
  • способна 1
  • спрам 3
  • спрема 2
  • Спремај 1
  • спремају 3
  • спремала 1
  • спремали 1
  • спремао 1
  • спремате 1
  • спреми 1
  • спремила 2
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спржи 1
  • спровод 4
  • спровода 1
  • Спусти 1
  • спусти 2
  • спушта 2
  • срађају 1
  • срамоте 3
  • срамоту 1
  • Срба 7
  • Србадијо 1
  • Србадију 1
  • Србаља 1
  • Срби 5
  • Србијанца 1
  • Србије 1
  • Србију 2
  • Србин 8
  • Србина 2
  • Србине 4
  • србовати 1
  • срдашце 1
  • срдашцу 1
  • срди 4
  • срдила 1
  • Срдим 1
  • срдим 3
  • срдит 2
  • срдито 3
  • срдиш 1
  • сребрним 1
  • сребрњаче 1
  • сред 11
  • средини 2
  • средиште 1
  • средње 1
  • среза 1
  • Срем 1
  • сремачко 1
  • сремска 1
  • Сремца 1
  • сретан 3
  • сретна 1
  • сретне 1
  • сретнији 1
  • сретном 1
  • срећа 2
  • срећан 1
  • среће 4
  • срећи 2
  • срећна 1
  • срећним 1
  • Срећом 1
  • срећу 3
  • сродника 1
  • сродничке 1
  • Српкиња 1
  • Српкињи 1
  • српска 3
  • Српске 1
  • српске 9
  • српски 11
  • српским 3
  • српских 1
  • српско 3
  • српског 3
  • српскога 8
  • српској 2
  • српском 3
  • српску 2
  • српства 2
  • Српство 1
  • српству 2
  • Српству 2
  • срца 7
  • Срце 1
  • срце 22
  • срцем 1
  • срцу 12
  • срџбу 1
  • Ставимо 1
  • стављати 1
  • стада 1
  • стаде 7
  • Стаза 2
  • стазе 1
  • Стазом 1
  • стаје 1
  • Стајић 16
  • Стајића 2
  • Стајићев 1
  • Стајићеву 1
  • Стајићем 2
  • Стајићка 1
  • Стајићку 1
  • Стајићу 1
  • стакленом 1
  • Стала 1
  • стала 6
  • сталан 1
  • Стале 1
  • сталежа 1
  • Стали 1
  • сталнога 1
  • сталност 1
  • сталности 1
  • Стало 2
  • стало 4
  • стан 2
  • стана 1
  • стане 2
  • стани 1
  • Станица 1
  • станице 4
  • станици 2
  • станицу 5
  • станка 1
  • стану 7
  • Стао 1
  • стао 6
  • стара 6
  • старачким 1
  • старешина 1
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 9
  • старије 1
  • Старије 1
  • Старији 1
  • старији 3
  • старијих 1
  • старим 1
  • старима 1
  • старина 2
  • старину 1
  • старих 1
  • старо 1
  • старог 1
  • старога 1
  • стародавне 1
  • стародревну 1
  • старој 1
  • старом 2
  • староседелице 1
  • старост 4
  • стару 4
  • стати 1
  • статус 1
  • Ствар 1
  • ствар 7
  • ствара 1
  • стварају 1
  • ствари 7
  • створе 1
  • створен 1
  • створење 2
  • створи 1
  • створио 1
  • сте 19
  • Стева 40
  • Стеван 19
  • Стевана 2
  • Стеване 1
  • Стевановој 1
  • Стеваном 1
  • Стевану 2
  • Стеве 9
  • Стеви 7
  • Стевин 1
  • Стевина 8
  • Стевине 2
  • Стевиним 1
  • Стевиној 3
  • Стевином 1
  • Стевину 3
  • Стево 1
  • Стевом 2
  • Стеву 4
  • стегло 1
  • Стекао 1
  • стекла 1
  • стекли 2
  • стену 1
  • Стењак 1
  • степен 1
  • степеницама 1
  • степенице 1
  • Стефана 1
  • Стефане 10
  • стиди 1
  • стиже 1
  • стискао 1
  • стискивајућ 1
  • стискује 1
  • стисла 3
  • стисне 1
  • стићи 2
  • стихове 1
  • стихови 1
  • стихом 1
  • стиша 1
  • стиште 3
  • Сто 1
  • сто 7
  • стога 1
  • Стој 2
  • стоје 4
  • стоји 9
  • Стојим 1
  • стојимо 1
  • стола 9
  • столица 2
  • столице 4
  • столици 2
  • столицу 2
  • столом 2
  • столу 3
  • стомаку 1
  • стопе 1
  • стотина 1
  • Стотинама 1
  • сточићу 1
  • стражари 1
  • Стражилова 3
  • Стражиловачки 1
  • Стражиловачкога 2
  • Стражилово 3
  • Стражилову 2
  • страна 2
  • стране 15
  • странке 3
  • страно 1
  • странога 1
  • странпутицу 1
  • страну 7
  • страсна 1
  • страст 1
  • страсти 1
  • Стратимировић 1
  • Стратимировића 1
  • Страх 1
  • страха 1
  • страху 1
  • страшна 1
  • страшно 5
  • страшну 2
  • стрела 1
  • стрепи 1
  • стрепим 1
  • стресао 1
  • стресе 1
  • стриже 1
  • стрмоглавце 1
  • стрништем 1
  • строги 1
  • строгост 1
  • стропошта 1
  • стропоштао 1
  • струја 1
  • струју 1
  • струне 1
  • стручака 1
  • стужи 2
  • ступи 3
  • ступио 2
  • су 80
  • субординација 1
  • суботу 3
  • сувише 4
  • сувишним 1
  • сувремена 1
  • суда 3
  • судбина 2
  • судбини 2
  • судбину 1
  • суделује 1
  • Судећи 1
  • суди 1
  • судилачка 1
  • судим 1
  • судове 1
  • суђаше 1
  • Сузе 1
  • сузе 5
  • сузу 3
  • сукну 1
  • сукоб 1
  • сукобили 1
  • сума 1
  • сумарум 1
  • сумња 1
  • сумње 3
  • сумњу 1
  • сумора 1
  • суморно 1
  • суне 1
  • сунца 4
  • Сунце 1
  • сунце 11
  • супротивне 1
  • супруг 4
  • супруга 4
  • супруге 1
  • супругом 1
  • супрузи 1
  • супрушко 1
  • суседству 1
  • сусрет 1
  • сусрете 1
  • сутон 1
  • сутону 1
  • Сутра 4
  • сутра 7
  • сухим 1
  • сухну 1
  • сухо 2
  • сухопаран 1
  • сухопарне 1
  • суху 1
  • сушта 1
  • схвате 1
  • схвати 1
  • схватила 1
  • схватио 1
  • схваћа 1
  • схваћао 1
  • т 2
  • Та 15
  • та 25
  • табаку 1
  • таблицама 1
  • тад 2
  • Тада 1
  • тада 2
  • тај 28
  • Тај 6
  • таје 1
  • таји 1
  • тајному 1
  • тајну 1
  • Така 2
  • такав 4
  • такат 1
  • таква 1
  • такви 2
  • таквих 1
  • таквога 1
  • Таке 1
  • таке 4
  • таки 13
  • Таки 2
  • ТАКИ 2
  • таким 1
  • таких 2
  • такмац 1
  • тако 138
  • Тако 16
  • такођер 1
  • таку 2
  • талас 1
  • таласа 2
  • Талијана 1
  • Талијани 1
  • талијанског 1
  • Талије 2
  • Талијини 1
  • тама 1
  • Тама 2
  • Таман 6
  • таман 7
  • тамбуре 1
  • тами 2
  • тамјан 1
  • тамне 1
  • тамо 33
  • Тамо 5
  • тане 1
  • танких 1
  • танко 2
  • танку 1
  • тата 1
  • ташт 1
  • ташци 1
  • твога 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 1
  • твојего 1
  • Твоји 1
  • твоју 1
  • творите 1
  • тврдо 1
  • тврду 1
  • те 115
  • Те 4
  • тебе 9
  • теби 6
  • тезге 1
  • Тејка 1
  • тејком 1
  • Тек 12
  • тек 72
  • телејише 1
  • телесно 1
  • тело 1
  • телом 2
  • тема 2
  • теме 1
  • темељ 3
  • темеља 1
  • темељу 1
  • Темеринском 1
  • Темишвару 1
  • тенане 1
  • тенор 3
  • тенористу 1
  • теоретски 1
  • теорије 1
  • теорији 1
  • теорију 1
  • теочинца 1
  • теочинцу 1
  • тепа 1
  • тепао 1
  • тера 2
  • терај 1
  • терају 1
  • терате 2
  • тераш 1
  • терет 2
  • тесна 1
  • тесно 1
  • тестера 1
  • Тетка 1
  • тетка 9
  • тетком 2
  • тетку 1
  • теци 1
  • течајеве 1
  • теше 1
  • теши 2
  • тешио 1
  • тешке 1
  • Тешко 2
  • тешко 7
  • тешког 1
  • тешкој 2
  • тешком 2
  • тешкоћа 1
  • ти 117
  • Ти 15
  • тик 1
  • тим 17
  • Тим 2
  • тима 1
  • тиме 1
  • Тинка 13
  • Тинке 3
  • Тинкин 4
  • Тинкина 1
  • Тинку 3
  • Тинци 1
  • тисуће 1
  • тих 2
  • Тиха 1
  • тиха 3
  • тихе 1
  • тихо 4
  • тихој 1
  • тиче 5
  • тише 2
  • тишина 1
  • тишини 1
  • то 271
  • То 46
  • тобож 1
  • тобом 5
  • тог 6
  • Тога 1
  • тога 34
  • тој 9
  • ток 1
  • толика 1
  • толике 3
  • толики 10
  • толиких 1
  • Толико 2
  • толико 44
  • толиком 2
  • Том 1
  • том 30
  • томе 24
  • тому 3
  • тоне 1
  • топ 2
  • топи 1
  • топле 2
  • топлој 1
  • топотом 1
  • торбе 1
  • трави 1
  • травке 1
  • траву 3
  • травци 1
  • траг 2
  • трага 1
  • трагична 1
  • трагичних 1
  • трагове 1
  • траже 1
  • Тражи 2
  • тражи 7
  • тражимо 1
  • Тражимо 1
  • тражио 2
  • трајало 1
  • трајати 1
  • траје 1
  • трајне 1
  • траћкају 1
  • трг 1
  • тргла 1
  • тргне 1
  • трговац 3
  • трговаца 1
  • трговачки 1
  • трговачкога 1
  • трговачком 1
  • трговца 1
  • трговце 1
  • трговци 1
  • трговцу 1
  • трговчић 1
  • тргоше 1
  • тргу 3
  • Треба 13
  • треба 61
  • требало 5
  • требао 1
  • требаше 2
  • тренутак 5
  • тренутака 1
  • тренутку 1
  • тресе 4
  • треснуо 1
  • трећа 1
  • трећи 2
  • тржа 2
  • трже 11
  • трзали 1
  • Три 1
  • три 9
  • Трива 9
  • Триве 1
  • Триви 1
  • Триво 3
  • Триву 1
  • трижди 1
  • тринаест 1
  • трипут 1
  • Триста 1
  • тркуница 1
  • трла 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • тројице 1
  • тројици 1
  • тролетница 1
  • троми 1
  • тромост 1
  • троструком 1
  • троши 1
  • трошка 2
  • трошне 1
  • трпети 1
  • трпи 2
  • трпила 1
  • трпљаше 1
  • трске 1
  • трти 1
  • труд 1
  • труди 1
  • трудољубиви 1
  • трудом 1
  • трују 1
  • трчи 1
  • трчка 3
  • Трчкарала 1
  • тршчаним 1
  • Ту 15
  • ту 74
  • Туга 1
  • туга 2
  • туге 1
  • тугу 1
  • туда 2
  • туђ 5
  • туђа 3
  • туђе 2
  • туђег 1
  • туђем 3
  • туђим 4
  • туђина 1
  • туђинац 1
  • туђински 1
  • туђих 1
  • туђој 1
  • туђу 1
  • тужбу 1
  • Тужи 2
  • тужи 3
  • тужим 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • тумарне 1
  • тумач 1
  • тумачи 1
  • Турској 1
  • турску 1
  • Турци 6
  • ће 187
  • ћелепуш 1
  • ћемо 11
  • ћер 1
  • ћеретала 1
  • ћете 11
  • ћефа 1
  • ћеш 16
  • ћу 26
  • ћуд 2
  • ћупи 1
  • ћурдију 1
  • ћуриће 1
  • ћурчија 1
  • ћуталица 1
  • ћуте 2
  • ћути 5
  • ћутим 1
  • ћутимо 1
  • ћутите 1
  • ћуши 1
  • ћушила 1
  • У 51
  • у 735
  • убавим 1
  • убаво 2
  • убавога 1
  • убавој 1
  • убедљивих 1
  • убезекну 1
  • Убезекну 1
  • убојицу 1
  • уважавају 1
  • уважавали 1
  • ували 1
  • уведе 1
  • Увек 1
  • увек 37
  • увела 1
  • увеличају 2
  • увеличала 1
  • уверава 2
  • уверен 4
  • уверена 2
  • уверени 1
  • уверења 2
  • уверењем 1
  • уверењу 1
  • увери 3
  • уверивши 1
  • уверио 1
  • уверите 1
  • увести 1
  • увећао 1
  • увија 1
  • увлачи 2
  • увода 1
  • уводне 1
  • увреди 2
  • увређена 2
  • увређене 1
  • увређено 1
  • увређену 1
  • увукао 1
  • увукла 1
  • увући 1
  • увуче 1
  • угао 1
  • Угарској 1
  • угаси 1
  • Угаси 1
  • углачао 1
  • углед 1
  • угледа 2
  • угледају 1
  • угледала 1
  • угледати 2
  • углу 2
  • угнезди 1
  • угњави 1
  • угњавио 1
  • угове 1
  • уговорио 1
  • уграбила 1
  • угрејаној 1
  • угуши 1
  • уда 2
  • удавио 1
  • удалили 1
  • удаљи 1
  • удам 1
  • ударени 1
  • удари 8
  • ударивши 1
  • ударио 1
  • удариће 1
  • Ударише 1
  • удесе 1
  • удеси 2
  • удесила 1
  • удесили 1
  • удесим 1
  • удесио 2
  • удесити 1
  • удешавати 1
  • удешено 1
  • удобност 1
  • удове 1
  • Удовица 1
  • удовица 5
  • удовице 2
  • удовој 1
  • удоми 1
  • удостојивати 1
  • удостојио 1
  • уђе 4
  • ужасна 1
  • Ужасна 1
  • ужасне 1
  • ужасном 1
  • ужасну 1
  • ужива 2
  • уживају 1
  • уживање 1
  • Ужурбала 1
  • Уз 1
  • уз 20
  • Уза 1
  • уза 10
  • узабере 1
  • узавре 1
  • узајмне 1
  • узахао 1
  • узбрала 1
  • узбунила 1
  • узбурканим 1
  • узврпољи 2
  • узврпољио 2
  • узда 2
  • уздање 2
  • уздарје 1
  • уздах 1
  • уздахну 4
  • узде 2
  • уздисај 3
  • уздисајан 1
  • уздисају 1
  • уздисао 1
  • уздише 1
  • уздржати 1
  • уздрмало 1
  • уздрхтала 1
  • уздрхтале 1
  • Узе 3
  • узе 8
  • узеде 3
  • узела 4
  • узеле 1
  • узео 4
  • Узећеш 1
  • узима 1
  • узимао 1
  • узјахао 1
  • узме 2
  • Узми 1
  • узмогну 1
  • узмора 1
  • узнемири 1
  • узором 1
  • узрок 3
  • узрујана 1
  • узурпатором 1
  • узучи 1
  • уистини 1
  • уја 2
  • ујак 6
  • ујака 6
  • ујаков 1
  • ујакова 1
  • ујаком 3
  • ујаку 6
  • уједе 1
  • уји 1
  • Ујков 1
  • ујковој 1
  • ујна 3
  • ујну 1
  • ујо 4
  • указа 2
  • укопавао 1
  • укопана 1
  • укори 2
  • украо 1
  • украсио 1
  • укрљешти 1
  • укротиш 1
  • укрсте 1
  • укрстили 1
  • укрстише 1
  • укућанка 1
  • улевате 1
  • улеваше 1
  • улицама 2
  • улице 2
  • улици 3
  • улицом 1
  • улицу 4
  • уловио 1
  • улога 1
  • улоге 1
  • уложио 1
  • улози 1
  • уљишта 1
  • ум 8
  • ума 3
  • уме 11
  • умели 1
  • умем 1
  • умемо 1
  • умео 2
  • умете 1
  • умети 3
  • уметника 1
  • уметничком 1
  • уметност 3
  • умеће 1
  • умећу 1
  • умеш 1
  • умеша 1
  • умешношћу 1
  • умију 1
  • умиљатим 1
  • умир 1
  • умни 1
  • умова 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • уморили 1
  • уморио 1
  • умотворина 1
  • умре 3
  • умрети 1
  • уму 1
  • умукну 1
  • умуче 1
  • унегована 1
  • унели 1
  • унесе 1
  • универзитетлија 1
  • универзитетлије 1
  • уништава 1
  • унутра 6
  • унутри 1
  • унучади 1
  • уоквирио 1
  • упада 2
  • упадне 1
  • упало 1
  • упамти 2
  • упамтила 1
  • упамтио 1
  • Упамтите 1
  • упео 2
  • упила 1
  • упита 1
  • упитљивим 1
  • уплашена 1
  • уплашила 1
  • Уплете 2
  • уплете 5
  • уплеће 1
  • упљувке 1
  • упознамо 1
  • упозорен 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • управи 1
  • управитељ 2
  • управо 1
  • упре 1
  • упрла 2
  • упрљао 1
  • упро 2
  • упртила 1
  • упустио 1
  • упутили 1
  • упутству 1
  • урадила 2
  • урадити 1
  • уредно 1
  • уреду 1
  • урило 1
  • урлати 1
  • Усадио 1
  • Усамљеном 1
  • усана 2
  • усевима 1
  • уселила 1
  • уселише 1
  • усијао 1
  • усиљеном 1
  • ускипило 1
  • ускисло 1
  • усклик 2
  • ускликом 1
  • уско 1
  • уској 2
  • ускомеша 1
  • ускрсао 1
  • Ускубури 1
  • услугама 1
  • услугу 1
  • уснама 1
  • усне 1
  • Усне 1
  • уснице 1
  • усну 1
  • успалиле 1
  • Успалили 1
  • успе 1
  • успео 1
  • успијуша 1
  • успомена 2
  • успомене 1
  • УСПОМЕНЕ 1
  • успомени 1
  • успомену 1
  • усрећи 3
  • усрећила 1
  • усрећити 2
  • уста 5
  • устаде 3
  • Устај 4
  • устане 2
  • устану 1
  • устао 4
  • устукне 1
  • устумара 1
  • устумарала 2
  • утврђава 1
  • утећи 1
  • утешено 1
  • утицај 1
  • утицала 1
  • утишава 1
  • утопи 1
  • уторник 1
  • утргли 1
  • Утре 1
  • утрну 2
  • ући 1
  • ућута 2
  • ух 4
  • Ух 5
  • ухвати 5
  • ухвативши 1
  • ухватила 2
  • ухватиле 2
  • ухватило 1
  • ухватио 1
  • уча 1
  • уче 1
  • учене 1
  • учени 3
  • учених 3
  • ученица 1
  • ученога 1
  • ученост 1
  • учењаци 1
  • учење 1
  • учесницима 1
  • учи 4
  • учила 1
  • Учим 1
  • учим 3
  • Учимо 1
  • учимо 6
  • учини 3
  • учинило 1
  • учинио 2
  • учинити 1
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учите 2
  • Учитељ 13
  • учитељ 40
  • Учитеља 1
  • учитеља 11
  • учитељев 4
  • учитељева 1
  • учитељевим 1
  • учитељево 1
  • учитељевој 2
  • учитељевом 1
  • учитељеву 1
  • учитељем 4
  • учитељи 2
  • учитељима 1
  • учитељица 2
  • учитељицу 2
  • учитељству 1
  • учитељу 7
  • учити 3
  • учлови 1
  • учловио 1
  • учо 1
  • учтиво 1
  • учтивости 1
  • учу 1
  • ушао 1
  • уши 2
  • ушију 6
  • ушима 1
  • ушла 4
  • ушле 1
  • ушуњао 1
  • фали 1
  • фење 1
  • физите 3
  • физиту 2
  • филоксера 1
  • филоксеру 1
  • Фини 1
  • фини 3
  • формалност 1
  • формалности 1
  • Фраза 1
  • Фрушке 1
  • фрушкогорски 1
  • Фрушкој 3
  • Фрушку 1
  • Ха 1
  • Хајд 2
  • хајд 4
  • хајде 2
  • Хајде 4
  • Хајдемо 2
  • хајдете 1
  • Хајдете 1
  • Хајдмо 1
  • хаје 1
  • хаљина 3
  • хаљини 1
  • хаљину 2
  • Хамбуршкој 1
  • Харивду 1
  • хартија 1
  • хартије 2
  • хвала 4
  • Хвала 6
  • хвале 4
  • хвали 1
  • хваљеног 1
  • хвата 2
  • хватао 1
  • хватаху 1
  • Херцеговца 1
  • хец 2
  • Хи 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • хитало 1
  • хлада 1
  • хладан 2
  • хладним 1
  • хладно 1
  • хладног 1
  • хладнокрвно 2
  • хладовина 2
  • хладовине 1
  • хладовину 1
  • хладу 2
  • хлеба 1
  • Хлеба 2
  • хлебац 1
  • хлебом 2
  • хм 2
  • Хм 5
  • ход 1
  • ходају 3
  • ходали 1
  • ходамо 1
  • ходати 1
  • ходнику 1
  • ходницима 1
  • Хорација 1
  • хоће 31
  • Хоће 8
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 3
  • хоћеш 5
  • хоћу 10
  • Хоћу 3
  • храбри 1
  • храбрилац 1
  • храбрите 1
  • храм 2
  • храмове 1
  • хранити 1
  • храну 1
  • храпавим 1
  • храпаво 1
  • Хрвата 1
  • Хрватској 1
  • Христос 1
  • хришћанских 1
  • Хришћанског 1
  • ХРОНИКА 1
  • хтеде 3
  • Хтеде 3
  • хтела 4
  • Хтео 2
  • хтео 6
  • хтети 2
  • хука 1
  • хучи 1
  • царево 1
  • царства 1
  • царство 1
  • цару 1
  • цвет 4
  • цвета 2
  • цветном 1
  • цвету 2
  • цвећа 1
  • цвеће 3
  • цвећем 2
  • цвећу 1
  • цврче 1
  • Цезара 1
  • цел 2
  • цела 1
  • целе 1
  • цели 1
  • целим 2
  • Цело 1
  • цело 18
  • целој 1
  • Целом 1
  • целом 2
  • целу 4
  • цени 2
  • цео 16
  • Цео 4
  • цепаници 1
  • цигара 1
  • цигаре 1
  • цигару 1
  • цигља 1
  • цикну 1
  • цикнула 1
  • Цикот 1
  • ципела 1
  • цицу 1
  • Цмок 2
  • цмокну 1
  • цмокнули 1
  • црв 1
  • црвеним 1
  • црква 1
  • цркве 5
  • црквена 1
  • црквене 3
  • црквено 1
  • црквењак 2
  • црквењаков 1
  • цркви 5
  • црквица 1
  • цркву 1
  • црне 2
  • црним 3
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 1
  • црта 1
  • цури 2
  • Чак 4
  • чак 8
  • чакширама 1
  • чакшире 2
  • чамио 1
  • чарапе 1
  • Час 1
  • час 29
  • часима 1
  • часни 1
  • часовима 1
  • части 1
  • чаша 1
  • чаше 3
  • чаши 3
  • чашом 3
  • Чашу 1
  • чашу 5
  • чвор 1
  • чворци 1
  • чега 1
  • чегртаљкама 1
  • чедо 1
  • чезнуо 1
  • чека 8
  • Чекај 1
  • чекају 2
  • чекала 2
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекао 1
  • чекати 1
  • чекића 2
  • чела 3
  • челике 1
  • чело 2
  • челу 3
  • чему 13
  • чесних 1
  • чесница 1
  • чесницу 1
  • чести 1
  • честит 1
  • Честит 1
  • честита 1
  • честито 2
  • Често 1
  • често 9
  • четири 4
  • чеше 1
  • чешће 5
  • чибук 1
  • чибуку 1
  • чивија 1
  • чигра 1
  • чијега 1
  • чијом 1
  • чију 1
  • Чика 1
  • чика 11
  • чике 1
  • чики 1
  • чиком 2
  • чику 1
  • Чим 1
  • чим 10
  • чине 1
  • чини 12
  • Чини 3
  • чинила 1
  • чинило 1
  • чините 1
  • чинити 1
  • чино 1
  • чиновник 1
  • чином 1
  • чину 2
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисте 2
  • чистећи 1
  • чисти 1
  • чистим 1
  • чисто 13
  • Чисто 4
  • чистом 4
  • чита 10
  • читав 2
  • читавог 1
  • читала 2
  • читали 2
  • читао 2
  • читаоница 1
  • читаоницу 1
  • читате 1
  • читати 2
  • Чича 1
  • чича 5
  • чиче 1
  • чичу 1
  • члан 2
  • члана 3
  • чланке 1
  • чланова 1
  • чланови 1
  • Човек 3
  • човек 32
  • човека 8
  • човеку 3
  • човече 1
  • човечје 1
  • човечјег 1
  • чорби 1
  • чу 3
  • чува 3
  • Чувај 2
  • чуварима 1
  • чуварна 1
  • чуварнија 1
  • чуваће 1
  • чуда 1
  • чуди 1
  • чудна 1
  • чудно 2
  • Чудновато 2
  • чудо 2
  • чуду 1
  • чуј 1
  • чује 8
  • Чујем 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чујмо 2
  • чују 1
  • чула 4
  • чули 2
  • чуло 1
  • чуо 3
  • чупа 1
  • чуства 1
  • чути 3
  • џаба 1
  • џаковима 1
  • џбуна 2
  • џепа 1
  • шаку 1
  • Шала 1
  • шала 2
  • шале 5
  • шали 5
  • шалом 1
  • шалу 3
  • шаљу 1
  • шану 1
  • шапће 2
  • шапутаху 1
  • Шапчанин 1
  • шарена 1
  • шарлатани 1
  • Шат 1
  • Шваба 2
  • швигарица 1
  • Швићо 1
  • Шева 1
  • шевом 1
  • Шеснаест 1
  • шеснаест 3
  • шест 1
  • шета 1
  • шетњом 1
  • шећера 1
  • шефа 1
  • шешир 7
  • шеширом 1
  • шиба 1
  • шије 1
  • шијући 1
  • шилеру 1
  • шира 1
  • шири 2
  • широка 1
  • широким 1
  • широко 2
  • широком 1
  • широм 2
  • шишке 2
  • школа 5
  • школама 4
  • школе 6
  • школи 4
  • школовали 1
  • школом 1
  • школске 3
  • школски 5
  • школско 1
  • школском 3
  • школу 8
  • шкрипну 1
  • шлајери 1
  • шљива 1
  • шмркне 1
  • шпањолског 1
  • шпиц 1
  • Шта 32
  • шта 78
  • Штајн 1
  • шталу 1
  • штампа 2
  • штампане 1
  • штампаном 1
  • штедионици 1
  • Штета 2
  • штета 4
  • штипендистима 1
  • штит 3
  • Штити 1
  • штитовима 1
  • штићенику 1
  • Што 10
  • што 358
  • Штогод 1
  • штогод 16
  • штогот 1
  • штошта 1
  • штује 1
  • шуме 1
  • шуми 1
  • шуму 1
  • шупље 1
  • шушањ 1
  • шушњарку 1
  • шчепао 1
34956 matches
едаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Р 
ешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископа 
ас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех но 
ад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и 
Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота уд 
 у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником 
<p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје 
 када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао  
дним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као нај 
Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>–  
ете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале,  
је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу н 
ој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар 
 будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је 
...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послуг 
</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин  
то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дођ 
 </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате на 
, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни м 
ти има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пр 
м на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и  
ио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Б 
 даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и з 
је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж  
етио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погл 
 што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одуше 
кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је 
прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Пис 
 више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље уде 
 добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или 
ланина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти  
вског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук и 
 огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је 
мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још кој 
 – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> < 
од. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са св 
>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је 
и ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био 
ирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако 
> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајкова 
 кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила 
, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по 
ик и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па 
<p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ су 
м, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p>  
 је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрља 
 ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је л 
штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру,  
ило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Ј 
моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> 
а издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоа 
 – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка 
> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће 
 се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју к 
ти, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове д 
ав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а 
погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би 
ће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. 
кроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише р 
а, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.< 
ку за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужа 
/p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благод 
скиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село  
уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих з 
ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај ма 
а, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имал 
вако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога 
 је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небр 
 Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића  
раш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав 
.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јел 
, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана ср 
охран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велик 
веле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа К 
и се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И  
 је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, 
ада је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному  
каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама  
годила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп 
..{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови велич 
не сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога г 
ђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо пор 
и поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка 
рну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби 
а, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да п 
узе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осме 
а Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и  
лине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући 
S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једв 
амтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после  
из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се  
ек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно пок 
е и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" 
ђи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још ко 
дају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ни 
ета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се н 
лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>В 
 то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски  
откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачу 
мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свог 
ече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле 
ашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за  
д неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје 
едно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде? 
ован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја 
о лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и  
ело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друш 
чно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После в 
мукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се 
да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даљ 
госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она  
} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хл 
а, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умор 
о дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га  
е“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога  
седнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на 
о је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) де 
рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, как 
мо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господ 
>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу 
о је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p 
ству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то 
а сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се пом 
вачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлиј 
јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге 
пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у пл 
 не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S}  
обрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и  
оследња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћ 
е зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца нео 
 с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јеле 
окопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинс 
S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин  
п је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било  
а не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како  
ати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и с 
е мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив н 
пате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија пес 
p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване 
кује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила С 
 на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мат 
 /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми р 
као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!< 
p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... 
годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да  
 се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том  
е се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њ 
ко опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија. 
у, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му же 
шла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила 
 и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вр 
се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринк 
 за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што п 
ичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган па 
прам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла,  
оришта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у пл 
, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јаб 
ду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбуркани 
но.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па г 
го времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или  
њи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти с 
никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> 
 две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашће 
љу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душев 
омен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на изв 
ислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале 
.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме  
а вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p 
па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по < 
ошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала го 
<p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p> 
нио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати до 
/title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а р 
вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљив 
твих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа 
ез тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јеж 
ако се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи,  
обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајков 
ој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутњ 
о се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – ве 
 Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице  
постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за  
јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „по 
 не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и 
к му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даљ 
ово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љу 
ижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Б 
/p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашић 
рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је прип 
, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} 
{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једа 
це, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Т 
 комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа. 
 у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што о 
овати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдук 
b n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на тр 
ерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника 
рад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може д 
ти узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити сво 
елепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је  
 Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> < 
а ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ 
вин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ 
 Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се  
.{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши п 
ћи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком бл 
p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли 
лиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.< 
не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође 
сле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на та 
 нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Ра 
>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Б 
и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима п 
ажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, ос 
.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „ба 
 га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} 
се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам  
бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на 
га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљ 
 поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, мора 
ам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте м 
ако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... нар 
аест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе  
мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом паз 
ан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти ник 
ажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под з 
.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру 
мо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што са 
а ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновије 
ан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због  
пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди ко 
а му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај 
о од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту тр 
ву, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стра 
 се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у ч 
 и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бо 
о хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си гос 
ом Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb 
 цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је  
а на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната 
с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла би 
ва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <mil 
одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут и 
и, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори 
ли, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше 
ио домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал  
 метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечем 
ворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на ч 
 свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковц 
а је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што 
есном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, как 
 Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђ 
на нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и  
иже то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђав 
 и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што р 
би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао 
лој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу н 
, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, 
ту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се не 
 енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво,  
имандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало  
г да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти ј 
итровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад с 
еје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> 
, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, 
ртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је 
свитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске 
о летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком  
а и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим за 
ојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јес 
 не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне  
шићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само  
а видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одс 
 руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као 
, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осет 
еда у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што 
а је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у ку 
 поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би м 
а да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са 
рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Ви 
пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не р 
 код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за ње 
сли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала 
} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена  
ту песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, о 
кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поч 
у појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски  
а са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, нарав 
ско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамт 
препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на  
рена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га 
 пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашар 
ајслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали тр 
е, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, д 
{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахн 
/p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба. 
 тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечанос 
а је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с  
 А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић 
спође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, д 
Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље 
ју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штог 
сец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама,  
скупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе с 
е, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било,  
 и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Ти 
је тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи! 
премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах 
ан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пре 
ас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву  
ва је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи о 
а ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Так 
ша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине своји 
ем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде 
му књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, к 
ам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео  
<p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је 
p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Уч 
се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отиша 
ега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде 
гу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите 
е дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?< 
 <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуниц 
 средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишље 
 <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и  
пет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> 
пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележн 
ви пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико  
бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети сло 
једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p> 
 ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа бриг 
 бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>–  
p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</ 
а га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p 
виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Ј 
– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином д 
можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погле 
ичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, м 
она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула,  
олика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврћ 
вици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па с 
вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају прост 
аље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница  
оњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, че 
една другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p 
ених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Д 
а да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, ка 
ма.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипа 
ђице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама  
а поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на с 
 знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{ 
по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили де 
ве, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој бе 
ових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек 
ј канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декла 
си на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јов 
жниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> < 
> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје  
ати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је! 
стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најле 
лежниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> 
су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду 
 /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неј 
<p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S}  
на: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србади 
Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p> 
екао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љуб 
куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па о 
по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Дарин 
.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као  
вио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у  
его, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке,  
ан упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, ш 
леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– 
 госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена  
то га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се  
оге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљин 
иљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала 
вана. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да ј 
а и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа 
 Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви  
о скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и то 
p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign x 
е, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад  
да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{ 
јдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> < 
а мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вече 
 ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препор 
ди колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господс 
: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благај 
ти: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благ 
е извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим,  
ијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта ј 
Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало  
 за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{ 
иви и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Дале 
} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне го 
е замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време,  
div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА 
ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не од 
арод, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дака 
окација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служ 
 се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо  
 ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и о 
д мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчиц 
ог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песни 
ала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја ду 
им друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} О 
 попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесет 
но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им  
р види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро 
оп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се  
до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се,  
не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети  
 најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог  
а тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазини 
 Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро  
м супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас г 
рајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и  
ршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчеш 
сар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у 
 на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у 
кве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати 
кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на вр 
ривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати 
 је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога 
 после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си 
а се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и др 
ад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p> 
 чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Не 
се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати глав 
кино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари гр 
н између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати,  
отребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, 
о, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> 
о потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати же 
т кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му с 
тине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девој 
 Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекриј 
Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена,  
ивен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n= 
а је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па до 
авнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надов 
} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокациј 
 стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чув 
каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бр 
м ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја  
ти. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја је 
ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но 
ој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да мо 
да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који  
 неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p>  
chiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} 
че „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара  
ор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздр 
ра, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранк 
 одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није ра 
г патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову с 
диш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби поме 
боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, 
>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту 
} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично бр 
} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми свој 
и, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игр 
аред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да г 
ви милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим з 
/p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем по 
д, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина. 
 учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} 
ну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се б 
 разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио.. 
оздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која  
у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој 
а.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> 
>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит з 
 – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчела 
ан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже  
и имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S 
арод.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена  
ним валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу  
јега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвен 
<p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади 
а на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не  
, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се с 
 се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима 
 је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више и 
амо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не м 
обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се  
ха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Д 
дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Бо 
иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p>  
, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSe 
е ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то д 
к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Влади 
ицир у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заво 
а... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Ожениће 
ника, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога 
имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је го 
 Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дош 
S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загр 
превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све 
но, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу бли 
слушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како  
 Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владим 
к мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико гов 
ела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пан 
ама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озби 
ати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непр 
н постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и  
су.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога увере 
ру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и 
ке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је  
нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..< 
<p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не  
ари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – узд 
е истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сач 
 отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xm 
па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone uni 
г те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђ 
 од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу 
јарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост 
онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се 
слала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима 
да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... д 
азала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омл 
алуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стев 
д сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него с 
ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо,  
е?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема н 
аквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан им 
ветковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ  
памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p>  
а задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван 
а не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> 
ена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да  
у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочек 
својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у  
ите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада ср 
колико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S}  
рате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што 
e qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буд 
руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљ 
рка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла 
а, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до  
ед вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} 
о, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је г 
{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља поч 
{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокр 
хове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се т 
пет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде 
 и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не м 
е познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневе 
а.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одуше 
о, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу,  
се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога,  
ад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава 
 оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изаз 
 кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало д 
итати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине 
уче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Си 
а дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} 
ших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо  
асла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора веза 
ина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши по 
мназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између остало 
едно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по 
би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо 
а, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разг 
можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{ 
{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онака 
цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштен 
по је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевн 
ћ... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је т 
ини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље б 
ђе Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Б 
едаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло би 
о је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да м 
век забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ 
вор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девоја 
 сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта с 
 ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, 
.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем нај 
оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што  
а и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и  
 полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са сто 
и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с н 
иди Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чаш 
/p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до  
“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко С 
кар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пу 
лана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја суди 
о што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се с 
већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што са 
лико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова р 
ве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена в 
ствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у груди 
књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно,  
је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља 
а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарн 
{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевен 
ивини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни д 
нам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се и 
 Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са н 
 – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћ 
о доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора с 
а за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> < 
онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има  
аред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек по 
ао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скину 
 међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњ 
уши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корис 
 поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено н 
“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаш 
p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убе 
актер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у 
у Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p>  
абавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је по 
 добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Т 
аде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од ду 
рајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало  
под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојиц 
јатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушк 
да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> 
до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних 
 ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још врем 
 убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само д 
да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне  
е очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој  
ебало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да 
ривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник добро 
> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p 
пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто зб 
о је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ов 
ак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Баз 
вати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, д 
 курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола 
 би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну п 
пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут  
 <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележ 
а Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Sc 
 и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као  
:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посл 
 да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је л 
У</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p 
 Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Раш 
 начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве ди 
и омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И т 
/p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се и 
и позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свеча 
ранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер  
 на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви беле 
ди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта 
 једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на гла 
су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало би 
"61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет 
p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче 
>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о  
.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад н 
мена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у  
у Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде н 
и. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – од 
народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нем 
зива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле 
ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало 
е знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково,  
пред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– 
Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио 
 кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој 
у у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у то 
 је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад са 
 вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је 
у, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l> 
свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћу 
рећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп зана 
Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу за 
еч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни  
не свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нуди 
p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац 
било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко 
 обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не по 
ест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине?  
у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="d 
 вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимир 
foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се 
е воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње  
ло на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, поп 
ица, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји насл 
тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и го 
опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, 
ему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а 
а времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп 
би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да  
} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је н 
е већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу  
...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мат 
га, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те 
/> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо 
у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу 
а очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан  
 замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па зави 
ано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види 
а се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о 
жниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p 
у Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зо 
у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру иску 
 у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова и 
вему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срб 
.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, ка 
сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шт 
ребао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново. 
 па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и с 
и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за 
омену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и 
уго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледа 
а и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ниш 
та, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне  
 главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не мо 
рао из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Про 
мтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чик 
ити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљд 
гњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с п 
4" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</ 
оји су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који  
ш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко в 
</p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа 
 на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима 
али Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. 
и протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова пева 
какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{ 
Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозрив 
Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по 
че госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На  
евану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што  
p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај  
исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладов 
{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја  
</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml: 
лиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе 
ко да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не у 
 некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговар 
ијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус  
„<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p 
ка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, пл 
а, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао л 
и, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{ 
 се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мир 
ње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S 
 – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, 
.. сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешин 
.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из сво 
кше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не 
абижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се 
ака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, 
 своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> ка 
ећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у окто 
<p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а 
 па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} 
мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски  
аната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више с 
знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бр 
аринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у др 
 што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, 
ла на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врца 
Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да д 
ко мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брај 
о што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно 
војкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала раз 
ако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мр 
</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозор 
 се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад 
 да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу сво 
ра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући 
анастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него ис 
ач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зо 
 на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег  
увај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу д 
 А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друшт 
!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој доне 
ода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изне 
тво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пуст 
– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о 
вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p>  
љак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} О 
им и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави на 
 пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намешта 
Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарв 
мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се 
 напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} П 
<p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из ку 
 поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка о 
 као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а 
нако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика бесе 
 у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па 
– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му 
екле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора  
тола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља  
 па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, 
д још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаш 
ковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцам 
b n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} 
а он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележник 
мчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу ср 
а спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о по 
 овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ с 
за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као  
све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражи 
љем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је п 
т, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бр 
нутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му ј 
огледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толик 
 се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају 
а проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу 
 чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху. 
ати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толи 
војим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност пре 
, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум  
вом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се 
ако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бр 
е то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{ 
 /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио н 
ву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у  
 штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух врем 
богом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и  
и за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поу 
сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у  
етка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па  
p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула 
тукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао 
с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковс 
 се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, 
жи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовн 
е, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S 
тлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему 
дин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни је 
има старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то 
дину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се 
јом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јо 
еба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у 
де онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице 
руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, 
ађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S}  
</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, ниј 
. (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не в 
ни, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах ј 
уше, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предм 
е, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су  
е иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко мет 
вани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити јед 
, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" />  
 тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и кр 
Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнеже 
крена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се много 
еко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљн 
 ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за м 
ада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи ми 
дамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни о 
/p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века  
та, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа  
љанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже наро 
 безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слат 
ваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Шт 
је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и гово 
ћаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ниса 
им димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над се 
диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са  
/l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb  
тене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете  
</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у бо 
у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а кам 
 између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се на 
ечи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој  
ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза  
S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу  
брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се дог 
} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешт 
ковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник  
јковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, бил 
нцепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манасти 
е занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у свој 
ла кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад  
у у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек с 
енићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S}  
p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose oh 
ом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек опр 
ер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– С 
Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају пи 
нскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи,  
окторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил заб 
 ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и  
p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Пи 
> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену  
ајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави  
нзионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Ма 
аспита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико 
есноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код  
нио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу г 
 пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали  
, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овч 
им осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак 
е сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрав 
у, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign x 
ећ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И  
ом душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован г 
павим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, 
се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p>  
/p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице мо 
вога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам  
на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповеда 
е примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општи 
на, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши си 
 – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писа 
S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало по 
ишта не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели: 
 упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шиш 
еба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" 
 уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но  
а српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Мла 
и сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек 
ога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– 
узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p 
овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што 
да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, св 
се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су п 
што говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до са 
и се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примет 
н другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Там 
 прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај госп 
буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру п 
обро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети н 
тнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола сти 
им као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти ве 
е нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – при 
 шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговор 
ван. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign xml:lang 
 њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде к 
, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прав 
стира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прох 
супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се ов 
н! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар з 
p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бе 
говарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори 
ад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стра 
еко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нем 
 у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па 
 већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло 
је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запит 
мети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учи 
ти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и у 
– примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате 
задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Б 
е требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! 
кову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној кант 
 или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после  
</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнеже 
ом још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По они 
ароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака нос 
и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу повер 
Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{ 
ом се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним кровови 
p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто р 
елена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом 
о неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума 
перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом  
се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје ус 
 Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле не 
се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мис 
шир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Ал 
 Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, п 
ше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са 
а Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћа 
чкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом,  
ицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање 
 рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{ 
лаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла,  
да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тесте 
естре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога 
оловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа р 
 Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> < 
и водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњ 
ижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, 
така, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће д 
p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранк 
/p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико  
дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја  
ачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље 
их две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесе 
немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види  
рође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а т 
ога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се го 
истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз и 
ше!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девој 
p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p 
у тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом,  
ру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па ч 
 беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше мон 
 у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога 
пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз ж 
вачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на в 
стић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам  
станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле мно 
 /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сач 
 и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталаса 
памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице 
е Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко пр 
аковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз план 
оп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p 
о не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло прија 
{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу  
у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим 
p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранк 
ргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле 
че.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилов 
Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml 
ли које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а 
вима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе 
дило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њи 
о био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајко 
у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осе 
> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихват 
 нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж па 
.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га  
ек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами с 
аницу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставам 
јим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по с 
„За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима.  
е могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> < 
 кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад јо 
вари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни ј 
 јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана на 
а и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> < 
а, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Ју 
вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е 
алу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмун 
ше, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према сво 
> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних ос 
Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се  
 сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив 
ху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бр 
му, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер пред 
унавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се К 
 прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је 
 му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у ид 
га двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се  
а свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни  
несе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Да 
аницу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска ла 
че Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, ма 
но о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и  
</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, 
ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан 
дајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p 
, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се 
 И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније  
вета слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајко 
 у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио 
воју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба д 
 страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан  
од оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предав 
арод лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о 
 ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, ос 
 </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако  
 да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дака 
већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали то 
еван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> < 
кивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујн 
тишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што 
е у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у 
 па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је  
 јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Дарин 
лижега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако ни 
зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако и 
у срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу,  
и к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Сте 
 Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напре 
у девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала 
опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идеј 
нка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих  
ачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још  
своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га бр 
има.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била та 
} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече  
исају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује 
опе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> 
сам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој каже 
 – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи си 
од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Ко 
е и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка 
лена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомен 
ра и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Док 
дио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певуши 
а проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакши 
атер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога  
 звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, ш 
ла децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешт 
одсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар  
 прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се 
, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па вр 
се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се 
 као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је б 
неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А го 
д у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у  
 колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би  
 немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а  
и, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Бра 
азом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио с 
те умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу. 
сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти 
, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор...  
о кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, др 
ак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Нат 
д се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... 
а то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њо 
матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit 
 <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плив 
 увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи 
се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранк 
есецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита 
онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадв 
још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S}  
пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, 
а у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најп 
м куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и ње 
кама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трг 
ко да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показа 
дан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао ко 
загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге свој 
ао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на  
ошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог  
 и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А  
, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се 
а, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сре 
, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тргов 
} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо  
ао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац 
!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам до 
а места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p> 
ора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа да 
и, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је д 
о да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та стал 
нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Кат 
реба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да прогов 
на се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим 
</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, ча 
се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би 
 исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику 
 загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јеле 
.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код 
обито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико си 
о ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец д 
отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био к 
брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгле 
 као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко ви 
е ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што  
т, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ће 
а неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја 
воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n 
ла, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта вели 
екне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јец 
је тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено с 
е ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планин 
само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од 
јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушев 
авно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се с 
е.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мам 
н, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред ње 
му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју пор 
, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па м 
им толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тре 
, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се 
, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва  
к научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове позн 
део, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још после 
радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта 
ио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матер 
.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац нај 
 А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајкова 
руштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадв 
ајвише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треб 
 као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" 
илостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захте 
 спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба из 
а!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и 
ве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у  
ори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију 
и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер –  
А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па т 
иш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознал 
отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа 
 пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотиц 
збегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за 
 Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим 
.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p 
а пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.< 
а траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос н 
>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, 
а орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплаше 
ј нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља  
сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и ку 
, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера  
ао змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да с 
као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не  
учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Вид 
ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јако 
его добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је 
а тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплак 
!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде 
изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S}  
ушу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него 
ца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова 
а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p>  
вцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на  
ст преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролет 
арског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у жива 
ном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се о 
, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу заста 
ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом зал 
 пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</ 
У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, т 
ст година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на 
домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна дом 
 Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју к 
, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предад 
ва у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели т 
 Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била.. 
латити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како  
Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то  
ни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Д 
а, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је го 
што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– На 
аведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од 
а девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче 
сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила 
етој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>–  
је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разл 
а ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити.. 
ашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те с 
уних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је 
ао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никак 
шљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци ру 
пству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богослови 
.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Дар 
 сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p> 
о најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече дол 
о нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друш 
какав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књиже 
еколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да  
еде реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у в 
 неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и пева 
је Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па 
 <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певат 
– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе б 
“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дал 
е што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p> 
ишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, ка 
ина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} 
ли Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најп 
е школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и друг 
рпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад 
 обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи,  
уде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам незави 
у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако  
да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из  
се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, би 
аква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, 
како да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и о 
о, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу  
 слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као  
ле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је 
кљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши поз 
е свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то на 
ајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле о 
а, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пе 
ар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао 
сар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да  
га тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његов 
евић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46 
енас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} 
о гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете 
а заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Зн 
, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само 
певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ 
се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, н 
 као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га неста 
p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако нич 
цу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, п 
те у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, ту 
уће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његов 
еста је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Р 
а познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом  
 Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</ 
 да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало з 
а полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевић 
гословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми с 
да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је,  
му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом 
 и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да с 
 ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– 
сач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свр 
шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал го 
сти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако м 
о Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпо 
 дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шију 
а добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, ко 
ајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се 
Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истер 
дића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита вр 
/p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом 
ли, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да не 
мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p>  
своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вер 
у је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прил 
ласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: 
p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио,  
да у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школско 
састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n= 
ати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву 
ш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половин 
ла, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким 
с киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћ 
лоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда  
адинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми с 
т година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој л 
 жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу стра 
 се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва 
 своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ћ 
нија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толи 
{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и  
 човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши 
ор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет изв 
госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно 
елениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би при 
 потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје 
е пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није ник 
ема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет от 
ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из 
не отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима 
/p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах,  
p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p 
не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– 
рост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта з 
цу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре 
кламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје десни 
 <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој  
рихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни бл 
е онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој  
 чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишл 
ишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само  
учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је 
о са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца 
а ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа  
ге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, 
 сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајко 
} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли 
ј посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је у 
 ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разр 
о искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да п 
 био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охоло 
арем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уме 
ро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, 
 и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, 
о галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крај 
м одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред д 
84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима 
па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт,  
тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем 
/p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Ст 
 показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:< 
p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана 
 се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада 
ало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући 
 је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је б 
а војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић офиц 
чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде 
да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљив 
да, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш св 
а.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко 
и и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интели 
 се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала цел 
оги и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док  
ш таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „м 
ако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и  
е време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао 
о независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,...  
ресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута  
овек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету 
ит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим  
, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прес 
јега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Сл 
 над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богода 
 По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви ли 
еља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода 
и искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђа 
оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближ 
, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друг 
 сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вра 
ћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје не 
 <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Н 
</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми  
иста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш сво 
хвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p>  
 као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као 
адгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је пр 
ћена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каж 
ке преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време го 
е се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка сел 
кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речим 
о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кад 
 погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док ов 
т кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав  
} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, х 
исто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне ру 
</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>–  
мњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју де 
ог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао 
а!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општ 
ти, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска н 
ти могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи 
а судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S}  
 на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мис 
} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection"  
се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележн 
х, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграби 
} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пусти 
, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао  
тите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је  
ан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Ил 
к.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не м 
с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен. 
ву лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад ве 
ла сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Ка 
свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем ов 
шафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће 
тања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија 
, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо,  
хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па  
ој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карлова 
rofessor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... к 
/p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поуте 
ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачун 
о јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да не 
поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одма 
 треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка у 
а у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побри 
ога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече  
одина?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– 
} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, 
Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! < 
ад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како са 
кше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" 
дини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју  
 еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од 
екати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са св 
.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути  
ад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само  
вари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</ 
 томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чек 
чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им 
ди ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као ин 
алеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих м 
ио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи 
реба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелиген 
оспо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грч 
х био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; ј 
ћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> 
народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је п 
етета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да под 
е та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам 
оп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ос 
и вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, 
рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, 
} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како 
ва патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном прили 
нији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим  
 Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозб 
е поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Раш 
а пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit= 
пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе.. 
} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала 
 један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да  
сто.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јел 
м планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни 
 продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где 
чића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим с 
.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, к 
p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се 
 на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио ше 
ник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још  
 песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одм 
данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учи 
една ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> < 
велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора свој 
о талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и о 
мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с  
p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здрав 
рко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу 
 су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели з 
, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе н 
га најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбије 
и мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли 
ам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши  
А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.< 
дованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд  
разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала З 
 се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила 
у неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</ 
о, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у цр 
се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када 
еорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се 
кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити,  
 Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати,  
да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} М 
а, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у весел 
е, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тог 
еличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да пров 
одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини бил 
добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде шк 
>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје  
 нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изоб 
. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Ст 
рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за 
да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до нево 
милова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умр 
 трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, ч 
о се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је н 
, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Гос 
инце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p> 
у, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга  
 су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп 
неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство 
може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} А 
што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} 
а с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи 
 узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга д 
 лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом 
 је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван 
одна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, к 
ој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Ка 
{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерц 
је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и он 
часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дођ 
 полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес 
Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у  
е зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред  
слиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је јед 
гнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гост 
ј даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокр 
 Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седа 
ли резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} А 
 рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} 
 њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне 
азлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о 
дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања 
сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би с 
што, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда рас 
о их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико 
ући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако 
 па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S}  
е дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јави 
а врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погле 
ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} 
дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, как 
 прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухоп 
 прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па  
о ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа 
ш од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Как 
мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим све 
чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразба 
} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаре 
нергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па 
етиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевин 
, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се ку 
да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb  
 сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених м 
 и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе,  
 тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па ст 
својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по 
а, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!-  
пских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турс 
 на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, 
ма, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска и 
.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је те 
о прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, 
: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка 
{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио  
 <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност;  
ти, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Раши 
>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Б 
д је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту. 
али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, 
е заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</fo 
сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето 
мо да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне ш 
екаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па 
о уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабир 
, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума  
 бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће см 
да, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Сте 
ла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може с 
 остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су  
> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претурил 
 „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, 
ност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом  
 је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Как 
ј призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали  
 живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке,  
ело!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се дру 
ок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по  
м раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за 
и и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за к 
жа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада,  
теља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кућ 
ти зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S 
 га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта 
 прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележн 
неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранк 
ерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборниц 
– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се  
већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Ј 
ле Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се 
 и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац 
/p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У на 
> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми  
е и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S 
 пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и  
оста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет 
емних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И  
враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа  
ала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се о 
 ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам т 
 страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је,  
кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезим 
мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се зам 
да закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих ус 
равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање 
да је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио,  
екла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образ 
но!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S 
бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашт 
.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје  
ама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за ом 
а да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким к 
лагодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим живот 
узу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p>  
S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја по 
 је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисториј 
па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, 
обро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Дари 
 тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва  
итомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српст 
ем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,...  
е.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> < 
лежниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се 
.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Н 
!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до бож 
<p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобод 
ва; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ са 
о за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он ро 
аставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang 
 страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>–  
зе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи,  
кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом нево 
ну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш,  
ешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чи 
ље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чи 
у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, дост 
p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а 
мео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако 
суђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла  
оже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух 
 ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем.. 
видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора 
{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p 
волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рог 
естру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем 
тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката  
 ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није пр 
 узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да споми 
 одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се ус 
а...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, 
 путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговор 
и, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p> 
д шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толи 
је што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редо 
а, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јеле 
своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ ни 
 наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотре 
 Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнок 
е, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова изв 
не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она 
о, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда,  
ао мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачк 
сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали  
их ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светко 
едамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама св 
о ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу! 
 Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– П 
звати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за 
е ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и 
нам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте. 
 у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка  
кови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и 
а, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива 
ко жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, д 
вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово 
имер свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те 
дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: 
е „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одгово 
аринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Б 
 био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да 
!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема ви 
>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте 
{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто  
 Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њ 
S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар 
 кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се д 
о с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шва 
астане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кол 
="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт мо 
гова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – 
ндистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“  
тева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по догово 
у још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама 
 највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни 
леном.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне 
сећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и  
сећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може по 
 да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да с 
 даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешћ 
 учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с т 
ојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душ 
} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти 
н љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена јед 
е у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар  
кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S}  
агризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе,  
ане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетим 
ме?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшн 
терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде  
мо писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен неб 
те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се 
ђена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште  
ка.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају сво 
а шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, 
спитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши 
ију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архиман 
м гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p 
ом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су  
мо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се ова 
 чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће  
да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, 
.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за гос 
кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати 
е може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда  
теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, ка 
 је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранк 
и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да изве 
њигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори 
ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" />  
 ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица,  
и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код го 
чића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душ 
 а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>–  
, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, 
ас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве у 
у је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли гос 
вчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се ос 
 више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој  
као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у ку 
, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели  
идим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима 
а и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је 
, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на проф 
беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се ск 
су се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних с 
м снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба 
 се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире р 
 глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb  
било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете 
 шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам н 
је за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску на 
чна ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у  
има.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за га 
– Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да с 
аш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није руж 
чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари п 
ата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и 
о оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуш 
Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насме 
ечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ ињ 
а се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стол 
кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, д 
да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S}  
 за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен ба 
рсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи  
долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на јед 
лом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштин 
<p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим госпо 
мте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господ 
еоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се на 
селише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како 
еља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi 
ном.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, 
у, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа 
, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежеви 
. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улица 
исмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш 
 Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, 
 за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народ 
тан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, ка 
ом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Са 
ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој  
вршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет 
а, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> 
 разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту  
погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!< 
а времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што не 
и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декл 
ти на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш  
рају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о пр 
бито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба на 
од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на  
 о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S 
е доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по једа 
о обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила  
>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обич 
један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, н 
ајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покус 
, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске вин 
p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу 
е био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како  
на чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али 
бав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник ве 
каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и иг 
bSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у сво 
ену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се бил 
 пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа. 
ти и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, 
аменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Т 
ови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до 
 још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођиц 
рнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неко 
> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection"  
ајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сенз 
ћ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да 
 „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељ 
ци...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да п 
p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скр 
 ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце нео 
како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што 
 да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да м 
а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензион 
о одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Ко 
Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољ 
ма попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне  
дњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да м 
{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као са 
инка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођ 
е и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу го 
азе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с по 
on" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога 
едаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брај 
о је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече 
срдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер  
изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је 
га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том п 
о га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зо 
 оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако ре 
да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она  
јем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јов 
нко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само  
ко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Кат 
– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен  
 чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако ди 
ана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевић 
д неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева ск 
Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по 
к се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина 
а гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на 
му одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и  
жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S}  
 звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и  
, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу 
 остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка 
речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да с 
тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад 
је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар з 
 православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена пон 
 десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p>  
 па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p 
едака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да  
 заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека 
жби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бра 
ичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа пр 
шег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек инач 
ли у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сув 
 око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S}  
то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о 
а пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је 
е свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин изми 
t="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, по 
дине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпо 
тародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а д 
о и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба д 
S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе  
 оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом жи 
светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi>  
ко година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупно 
мних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну  
 којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е  
из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће 
 мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен р 
а и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег све 
још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p>  
та не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у 
уши и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и н 
ежника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не з 
а, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико п 
ка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавет 
 <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као тр 
му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах д 
.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака: 
ам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак 
 схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту р 
х збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сув 
само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече  
ма не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре оп 
орист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" / 
епале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – ве 
ски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, ка 
ри парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја  
стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те д 
олео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би  
p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги,  
ост, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто сп 
<p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, бла 
ована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју д 
</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саве 
 било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала н 
ју, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карлов 
у декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> 
 оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и 
 Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> < 
, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако 
.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали 
нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљо 
оши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</ 
ора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пре 
 Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности 
увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже рук 
у испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено с 
амо толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају  
о да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне прем 
Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, к 
и овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јел 
тије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звез 
/> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учите 
 за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао исте 
Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња ма 
ежник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стал 
други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, у 
звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи дев 
о.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви тера 
га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упам 
{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели  
гледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знат 
ћку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – П 
оба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се пр 
едељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не ре 
е напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је  
ећ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p> 
За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе 
аринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди,  
а странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје  
 она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га в 
оп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашић 
ћи и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Прен 
а! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устан 
а се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам  
оду и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама 
у, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, 
младинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе но 
</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља та 
one unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{ 
> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шеш 
уну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како  
ажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу св 
 Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. 
ицом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје с 
добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три 
– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипа 
ао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Осв 
 Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Ра 
сталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени,  
има изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на о 
, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као  
 пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p 
а доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“ 
сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S}  
> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се см 
>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, т 
амоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онак 
ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажа 
их тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхол 
да још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за фил 
ај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па 
у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прс 
о, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“ 
одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било пор 
а где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа  
а себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, 
м, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да 
и. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песница 
За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико 
milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до с 
p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас остан 
 вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко 
на, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођиц 
ита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнућ 
бити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје 
 мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је 
 народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи 
ушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио 
као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, 
ва од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се нас 
ранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.).. 
 добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учите 
 своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књиг 
лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Б 
нда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима.  
<p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} В 
ао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да  
 Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасла 
, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la 
, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> 
ловину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, 
елелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђ 
ила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и о 
етрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њо 
 треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, шт 
ло поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни 
небива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <p 
</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, как 
 довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон 
а га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало  
oreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефа 
ка.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јован 
то смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са 
лена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да ми 
остима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио  
пио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у свој 
две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим 
 што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован преша 
ване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли 
аш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је с 
ас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} 
куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела о 
 као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И св 
="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госп 
, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад б 
нка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> < 
је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да под 
оје Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисав 
своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље с 
о тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док с 
ло одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само  
.</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, 
е песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} 
 Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаш 
 да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо с 
ренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што 
 књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам по 
е Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји 
о онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше  
упљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренута 
азва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу 
чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Д 
 из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају м 
о може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо 
 је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене стра 
орчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да у 
душевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ П 
 снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} При 
и.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S}  
ом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште н 
; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагл 
познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Де 
ори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, 
а кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> 
на за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену и 
ст, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа  
нак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре време 
чно слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му 
; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми 
ра, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мо 
ватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом ј 
кљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док  
је опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али с 
обркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у р 
умен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p 
иташ, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p 
ђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код к 
нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је  
реме овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра да 
Е И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p 
 мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>–  
</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p 
н човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више п 
д како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим уја 
 руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милос 
т родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Ко 
 се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири годи 
</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, пока 
Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванц 
 онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко и 
А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао  
та ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јаз 
 да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с бр 
 беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с  
к с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на је 
јим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске н 
овори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не од 
 – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу зату 
Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S 
 то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb 
орицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушк 
ћи.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Ст 
ао да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила с 
Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена 
учио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не  
ао пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име њ 
ица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, т 
ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће ви 
ик и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n=" 
ше она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније. 
Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене крад 
е везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па 
 и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин,  
лаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и п 
ала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабет 
p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} 
, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.< 
танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је 
а, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, о 
амо још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још  
мовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим с 
, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изн 
ћ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележни 
чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њ 
адована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а 
 То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва З 
аље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S 
тра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> 
анило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капет 
ога духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крст 
.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да и 
е му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвет 
a cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p 
 и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао 
паду. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, б 
и штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} 
ад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p>  
е, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" 
око тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, за 
, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да 
де-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па т 
 било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајкова 
 Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћај 
мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кр 
анесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише  
ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, блага 
а да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... о 
 друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију 
</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде свој 
 што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– 
као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, ус 
ћ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави,  
, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – р 
да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан. 
ко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата з 
/p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек 
дашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им  
њу с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба 
па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јач 
и госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за 
у се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитеље 
 чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у  
 сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толи 
пет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на  
м, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, б 
ти, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа 
мају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кр 
Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила к 
живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови ук 
ти удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено м 
војем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луц 
>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је по 
цама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове  
поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је п 
много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</ti 
и се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити једа 
ог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела би 
торијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његов 
ма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не 
по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног ко 
м на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зуј 
му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> 
 те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, как 
га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, д 
ојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit= 
тиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око д 
 рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка уз 
нице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па  
сати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана стари 
а храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их  
е гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу сто 
о је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако 
подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од  
дан интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободн 
а, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни 
аже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у р 
бе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: 
 баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних ос 
несе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда покло 
ки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Тур 
ена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранк 
ам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловц 
и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, 
је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринк 
е сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.< 
стане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и  
ку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и за 
ек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брат 
вет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза бил 
мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за год 
одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до 
ти не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја 
">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници 
мишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ 
кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми  
ш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод свет 
е из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не 
двезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да желез 
овљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о  
д да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродов 
и ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, 
човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сиро 
а би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрен 
 радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога  
> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрат 
вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непо 
о поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирн 
то су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици 
е није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете при 
нде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омл 
ће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пу 
е буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ов 
све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже,  
вине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рај 
а?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p> 
на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па 
z</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и то 
о рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују,  
т.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се З 
 ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p>  
том, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра м 
S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећ 
видити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети  
 од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко! 
} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчин 
та мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од је 
ко разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је по 
 таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и  
ојих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележ 
ето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> 
 која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру. 
тера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, к 
S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Исти 
рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим 
а врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је го 
ош тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} 
 на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n=" 
е мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде т 
а руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора  
 па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На б 
рам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријат 
и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли 
о било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало  
чити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире 
не крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатоми 
оле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па  
збедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар 
Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда 
де борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Инте 
ико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о  
 очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почни 
ре, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} 
 до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам год 
p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p 
а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Р 
="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема,  
ист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу 
 мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Је 
зу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ зна 
Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p 
е: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч р 
ароду користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, 
Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толик 
нко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији 
ем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не ми 
ила Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча 
је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођ 
ј је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој 
човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развез 
овачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлази 
их.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција п 
, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. < 
и да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни цел 
си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе,  
 оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што 
о који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грож 
; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. –  
ко, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем 
смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтан 
на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све г 
ште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била 
вој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се о 
лиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради 
ати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну гл 
м разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени ј 
Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у  
тељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод,  
пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештенич 
к се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревн 
ћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Б 
највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком лива 
</p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате,  
ти.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда  
е ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге 
оварати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде 
н с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огре 
, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево н 
 „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично 
да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет сл 
вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је  
сече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Си 
ахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да  
жниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледат 
овори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чин 
хитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – по 
олим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста  
бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} 
аринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренул 
т ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за свој 
 Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која  
, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! 
утономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S}  
ранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, 
S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о 
уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог  
а:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљ 
е без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, ко 
к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће 
 дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми 
аш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то о 
а бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо т 
.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обаре 
 отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се 
 па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам кос 
вет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као  
ацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говор 
рица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} 
, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Бож 
гао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у ру 
ту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не  
 ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те ра 
n" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, 
а.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жар 
 о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из тр 
да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ћ 
subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, 
а ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Н 
, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала с 
 јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај 
радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S 
вине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него  
арода.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем шти 
нију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с ма 
одине по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких  
је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија 
рка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радич 
 Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S}  
 Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени 
 њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Д 
о тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко в 
 први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати 
 оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Ниј 
п-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам к 
 Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а 
 живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, во 
{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:как 
е они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој 
сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су 
пођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пе 
илостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали 
, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!< 
еви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој др 
 госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад 
е свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога ко 
 код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележнико 
 пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили дево 
о био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се ди 
а... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити м 
ули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати 
 није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себ 
 преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па 
елена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се 
рата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Даб 
ро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. < 
 /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на  
 од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>–  
иће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина 
е тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну ш 
 ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госп 
се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одма 
је, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– 
изнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p 
ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> 
ча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро 
/p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог с 
, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, так 
 нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много  
м последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па 
понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога  
 више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курм 
у. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће  
је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у н 
њи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бр 
астирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било,  
и о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} А 
да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – ре 
а плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако  
омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ств 
ку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвинов 
ачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се уп 
{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће  
<p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја  
} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех. 
сар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благај 
 загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свог 
лим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а  
ује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених ус 
еђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{ 
вина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Дари 
еје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, до 
бично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Кати 
у, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> 
започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком своји 
ења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и пров 
Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24 
а, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– 
животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичев 
ив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p>  
естра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наоп 
није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наруч 
је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Дар 
S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник 
жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана 
о ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће н 
и певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој др 
ио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама  
 се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад в 
валила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју  
за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах п 
– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, госпо 
ица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; 
 А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрас 
дога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини 
.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– 
p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па  
добрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, 
е моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми му 
 просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји екон 
амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи  
, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место 
и је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам 
 Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гу 
дао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бра 
ну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележник 
пођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још мл 
кује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната 
.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизне 
ао пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слаб 
> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p> 
инке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да г 
овек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац 
/p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позо 
 Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа 
ај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, де 
овљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа нај 
 науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, 
, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да  
> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговар 
} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчк 
он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам 
 што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука  
а, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за о 
 на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>–  
озору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p 
е, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} 
 лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте,  
м, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – 
овца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Б 
инеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као беге 
посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих  
 ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p 
ник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити к 
 бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити о 
гове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се  
За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао  
их остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, ш 
сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатак 
 то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити инте 
пођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „ 
угара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки  
S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од 
агодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под не 
у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима 
 ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и сав 
 час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А 
агор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и 
а то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" />  
его речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, ка 
не цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловск 
 ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао 
ај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то,  
прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско 
адемиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јако 
 у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него ш 
 А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него ш 
и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојан 
У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у  
не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да је 
, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на  
а то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... 
а.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са с 
ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, зем 
носу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки санду 
 Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као  
злети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубов 
а он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највиш 
да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да 
, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. –  
 бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да п 
а паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут с 
ам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благ 
 воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу 
лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао 
на слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога род 
S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам 
кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости  
ака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као шв 
а, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начин 
Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да  
Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка  
у чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друш 
а Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, п 
је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Сте 
глед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао  
S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, п 
д до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са с 
 Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп С 
Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца з 
њем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не зна 
p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.< 
 ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Нем 
њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекај 
ојих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје примет 
к, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз  
ећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осм 
/p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</ 
Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађ 
вој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види и 
еле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерас 
уцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети 
препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз  
ро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква  
 челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко прогово 
p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну з 
а не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не  
питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одгова 
ови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здра 
а само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста 
е само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су за 
ележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спреми 
та било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш 
штва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Беле 
/p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засел 
овара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако х 
разди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећ 
угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јеле 
ићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S}  
ју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи. 
алне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће  
ати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „ка 
 није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практично 
ачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога 
 <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</ 
е препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у  
да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и та 
ризвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до 
а испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је ју 
којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и  
, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћер 
једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само  
ала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с б 
је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S 
а честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила г 
ин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по уп 
ебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у г 
 да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не 
ата и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчани 
 да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног 
оби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је  
ди, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада с 
ма глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену 
ах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36 
,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар  
а.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је  
 се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> < 
ти, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован 
дно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи позна 
</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали,  
из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада д 
толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и дев 
дина, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на бесе 
арав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пр 
чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Уга 
 <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S 
reign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује  
првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пит 
гуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао ник 
ших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, п 
нка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може л 
оном, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на с 
 доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с 
"86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже 
–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и п 
љиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезај 
шићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет  
овицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличу 
ш, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне 
е оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко  
оге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чи 
>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у им 
 радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села 
не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· доп 
ла.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; преба 
а „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, гд 
искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} С 
и, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу! 
м Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се у 
 да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ћ 
брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Кри 
вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Бра 
foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично г 
да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:< 
пријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село  
ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га ув 
да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало 
{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скуп 
иге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, ка 
та ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провир 
уђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаш 
астао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На 
и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“  
још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са стара 
абранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво доп 
олике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели п 
>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – 
 са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста 
а душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, д 
тво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <p 
лежник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код 
Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зо 
опине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „див 
оз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види П 
оп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелиса 
исам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка  
 добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се у 
Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележнико 
неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју к 
је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзани 
а само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је  
ља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам 
дина.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли го 
ребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје има 
 диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што река 
па се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цига 
} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Сте 
Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Д 
 којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око с 
ас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли п 
еседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>Т 
Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бел 
пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ 
 попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко дру 
љи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане роди 
ете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим. 
разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} На 
оведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре 
али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од ње 
“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пе 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем ш 
е своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карлов 
} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињ 
шите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољ 
ђене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свем 
од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треб 
{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем 
и презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрл 
ним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав 
еће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изаш 
ви мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити 
ју страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаониц 
ном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је 
 ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристи 
, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свес 
, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене н 
м она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије 
некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само 
нат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да 
вце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем  
кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S}  
 официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пе 
право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код кућ 
ред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа т 
већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} З 
 бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадн 
тра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковц 
едру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита 
рнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранк 
ој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немо 
 тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S 
 први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону позна 
брим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чи 
тужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким ка 
 је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајк 
it="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се пог 
 забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девој 
p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или  
мо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, та 
амо по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с 
 то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост 
к са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, ни 
мо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учит 
ја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – 
 је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него  
заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Ника 
отока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јо 
ог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког 
pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да с 
српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било те 
/p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила 
Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако с 
рочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој пр 
.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а  
ко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој кри 
 Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не дад 
ем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало д 
l:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“  
мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек к 
еда и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Ос 
кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, е 
 Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће 
а, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да  
нила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљен 
рговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућ 
> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учи 
видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је  
> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да прогов 
то стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благај 
рудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вер 
ако му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на о 
њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема при 
и копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само го 
имени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион 
воју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– 
 реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на сво 
а се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши послед 
 омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати го 
</p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи свој 
да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да 
ковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га 
ободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господин 
и нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не би 
ети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето в 
о, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па  
рсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова 
one unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми,  
 ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији 
<p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у с 
ена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње с 
људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је  
говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи  
им погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти о 
о.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвен 
а, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p 
 је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. 
мо учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребац 
па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је  
Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душ 
{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуднов 
его то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја 
рији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути;  
м шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се од 
 не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја ост 
Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети  
деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радиче 
ладимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није  
нам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <fo 
д не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да 
а воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју  
по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се,  
ко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– 
.{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам ва 
</p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети у 
 <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а 
ге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једи 
ећ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци 
 не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро к 
 одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да 
 део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госп 
а то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си с 
– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а најви 
иповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели. 
ицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p> 
на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: н 
, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ј 
верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележникови 
е своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Как 
аш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само 
амо да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример 
 кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немо 
огуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према ње 
ћ, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се  
бомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова  
и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде  
истије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. < 
проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p>  
> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје 
а кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се з 
 моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, н 
иле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опаснос 
овце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, ко 
 кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушев 
 болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падош 
ајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне ре 
ају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и 
>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек 
; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод р 
 за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију с 
- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина  
 Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Она 
ут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, прем 
 народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p> 
сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају 
ечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње 
от и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Ј 
{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је 
е теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, ш 
лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро 
раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена 
ечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача...  
ично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу 
 И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да  
ђи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p>  
 послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, ш 
на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га 
би и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џе 
 је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окре 
држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало 
„бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, напла 
/p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? 
када могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> < 
о, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народ 
ам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је 
на ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа,  
, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па 
амо кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има  
нији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његов 
S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Ј 
, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после 
 обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> < 
, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се зна 
и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{ 
 су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборниц 
уће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се  
ина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену 
} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу 
Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и од 
ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да 
род у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло ср 
копавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; 
у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и разву 
се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али 
ди.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Срп 
; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не вер 
бро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на ра 
једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште 
{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наум 
, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа  
 мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седам 
аца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би 
сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „ 
а времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке:  
а!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, с 
и те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам 
 да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S 
S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p 
 дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој кап 
и и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у  
 Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године до 
м плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>По 
ионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још в 
евићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, как 
овала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цве 
пржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, 
Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</ 
гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих прол 
 неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тог 
, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не  
запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно раз 
це из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта ј 
l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58 
<l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу з 
 пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозор 
уго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник 
скога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин арх 
о млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да  
а могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – 
а за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Г 
, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине с 
стио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он с 
о зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан  
квењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сен 
 су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријате 
ју...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћ 
 последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S}  
агрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода 
учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се 
ао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, 
војим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала 
ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на 
и висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај  
него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то  
снивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао пролив 
Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, б 
некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи  
 остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака. 
ој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књи 
и, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, кој 
азне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да 
 поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гл 
о господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" />  
 <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.< 
одла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, –  
да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карл 
шено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Мил 
ја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких к 
 </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступ 
bSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња п 
 У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски кап 
изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још пос 
аш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p 
н. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ 
д приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху  
="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележникови 
 то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прв 
 овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело ск 
че...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гд 
 дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене  
ући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље о 
 топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна  
 Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица што 
пећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем и 
а отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенити 
е да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учи 
а на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован 
да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове 
 та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што  
Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... и 
ако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Он 
ва. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и лик 
сле бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се 
евану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на не 
дити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана ин 
стао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп 
 побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као  
 корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником с 
>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>По 
век кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви  
и се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или,  
ерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи сво 
а више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро прола 
 у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који в 
на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је 
ти пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може д 
</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини м 
својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више 
и.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, н 
им, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је  
. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се  
у!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пу 
у наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивос 
ао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, – 
 аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, та 
глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други  
S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p 
за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хор 
ру,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из 
S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући 
л’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише 
и“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на пр 
село у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– 
 другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „т 
вињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, 
само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинк 
 му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење ње 
је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да  
ре о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>–  
 то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то та 
а обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, ш 
војего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – у 
тати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S}  
 ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што виш 
ћена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из дале 
е, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да о 
рајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајков 
Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и  
лесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</ 
ао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште 
Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете 
догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село. 
г мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издрж 
жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па х 
 Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је 
треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад м 
је у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух! 
могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру. 
ј је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој  
, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка  
рће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ћ 
.{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Р 
жда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овом 
 а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива ка 
а, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија 
 безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p 
p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпо 
аринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p>  
 што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора 
 Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим  
из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он 
љено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ 
да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, шт 
евиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчи 
} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори л 
 је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар,  
ему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет. 
 да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глу 
дан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Бе 
гову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као чл 
} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно  
ли – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, 
свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети 
 Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бра 
д тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања о 
ви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја би 
еувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та  
м, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало  
е, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> 
} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела те 
поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедр 
 у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разгова 
и песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик наро 
Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може м 
све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“  
 сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бран 
 до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, ч 
и главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма 
ас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумњ 
>gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</ 
</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна 
љина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Н 
и Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Тр 
о; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p>  
Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива што 
p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S 
ориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборн 
има, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} 
ашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти 
.. омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток на 
жи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене ск 
ш и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчел 
а сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало ра 
јој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ д 
 који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван ж 
нала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је треба 
 <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно 
ојим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевро 
 далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S}  
>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружин 
 А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће  
ићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цв 
ивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо с 
ати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како  
о ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једн 
 састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} 
 с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</ 
писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а  
па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} 
а дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиш 
еш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао 
иће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брај 
езала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Неком 
ранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад с 
еше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро ра 
У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну  
ахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће 
 у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова  
„бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на  
о упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима 
оћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад 
S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу п 
} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што с 
/p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпо 
, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна  
у, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... он 
овори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси ос 
овори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепр 
одсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће он 
дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранк 
да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за шт 
ећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Ј 
 можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам к 
/p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> < 
Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је  
им економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мисл 
е дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поно 
подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p 
на, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, –  
:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло 
им, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије  
ојој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али 
ивља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборави 
ба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обра 
уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој 
 свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа 
еван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије с 
љцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена бој 
 Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене з 
је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларско 
учио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{ 
и мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би от 
вљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за со 
еди већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к  
лим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p 
p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане  
тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што 
игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Гос 
та је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди  
воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче 
 је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане,  
(Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} 
> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан ј 
p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предо 
Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се К 
твори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p 
већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ п 
вој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка 
ан ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко 
ради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине 
Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред  
анима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се  
хопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована 
 као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно  
ако хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> из 
ева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Б 
} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дал 
еши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј руби 
ерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћи 
н басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко 
 за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога им 
ати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, ш 
ковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се г 
а земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и 
e unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, д 
S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотез 
ада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSectio 
ској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест ве 
ширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На ње 
ародној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скипт 
станем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој  
а на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „ 
 гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у с 
ласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа 
да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па ор 
ата, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема др 
у, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до  
ко.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир 
у бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти 
 кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га  
већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те м 
е време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Ј 
{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранк 
е страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неу 
ти“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце 
ела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњск 
{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, 
 лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад 
рата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и бр 
Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише ви 
спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или 
аже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спом 
мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је 
 се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организо 
она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље 
нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" / 
а!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је  
 n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољ 
смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздан 
донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег  
 што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <p 
синоћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачко 
у.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писа 
годили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине,  
те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад  
же над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па ра 
аље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, е 
се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стран 
н а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се  
та, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Оста 
је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо зај 
 до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да 
ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у 
ња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone uni 
 врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, 
е потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима рад 
зависан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце бил 
о дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из п 
>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође  
 ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време о 
ст за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загр 
о је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Е 
шао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се д 
ни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе 
} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Нат 
ну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше  
она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то вра 
 омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина.. 
 још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер  
</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што 
јо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прек 
 Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитав 
е докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља н 
ковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</ 
Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из  
ућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породи 
} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичев 
 па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину 
нка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разго 
ену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледал 
 пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад те 
овина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду 
 несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном 
неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од 
ува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи  
народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љуба 
драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку  
људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас н 
p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по поли 
S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћ 
p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– 
капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на 
ш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у ју 
 узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ  
/p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повел 
Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге сво 
ади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара! 
као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p 
к само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l 
 n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" />  
e"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛ 
е одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак п 
погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S 
а си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече по 
<p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, н 
 лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то  
остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар с 
је мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него по 
мена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пље 
 дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти. 
е у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах  
убав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра  
е и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и  
> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узе 
едом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече  
Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо  
.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци  
до, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човек 
!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно,  
то ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па 
</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећ 
едно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити 
> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко гал 
>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега д 
 исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како 
 не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен гл 
 своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у 
колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она н 
гоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и уј 
памтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом род 
вићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна 
ного на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ виш 
авирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена,  
ом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор  
 маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за 
 госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша л 
мо Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стај 
 ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p 
е течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као до 
крњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање 
знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <mi 
 Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али го 
е и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле 
</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, к 
и госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хај 
што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по 
. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулиј 
 ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, гд 
стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>О 
 више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне...  
.{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њ 
као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио сво 
и позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је и 
џијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве с 
АНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</ 
аква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века 
 ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицког 
е за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне 
одну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и уч 
Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до ду 
ача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бе 
не од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејав 
раду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша  
мамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} 
 Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила,  
вечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца  
 Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најп 
ву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препору 
да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела 
верен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта пра 
ава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, раз 
 и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман на 
иш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си т 
> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па д 
.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беш 
риметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Сте 
ођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда с 
г цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака ј 
ачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас  
знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Ду 
ње, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крешта 
то, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> 
ко имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, 
 поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се пр 
луку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет  
љ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакв 
!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као шт 
 би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и  
 сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе 
ти.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном д 
{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S}  
ман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсениј 
тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамур 
 Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође  
ви, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на ули 
е, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби 
ера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрм 
ешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је  
 друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу. 
народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: т 
 чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје ж 
вима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборав 
 ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бра 
ако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Б 
манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S 
 Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{ 
ери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муш 
 телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школам 
ка. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а 
не у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Ана 
> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да п 
мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаре 
вчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу,  
ује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој,  
да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, госп 
ници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој ноз 
љ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit= 
с му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда б 
амо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу  
бу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извес 
овици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дош 
p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит 
ља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да  
помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и К 
 у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а с 
удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> 
да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила 
ви ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га 
, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидет 
S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>–  
е девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Н 
лена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогур 
а он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисај 
>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није 
.. (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока. 
ом!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлати 
 </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део ко 
каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику др 
жачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога 
 је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу  
милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћет 
ранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зач 
пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Не 
осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам в 
римерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи  
 или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врат 
ас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се у 
теван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићк 
.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни бр 
ако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, так 
преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> 
је тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српс 
ече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележни 
сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то 
у Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим зај 
лушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на пам 
у његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и 
тељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица 
и?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај  
 се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да п 
ости на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Кар 
м остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани  
та и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говор 
да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајко 
ешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед 
 треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом 
нути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се раз 
наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му би 
, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него 
други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће 
да“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која ј 
ко пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша 
о сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још 
ован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме 
<p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад  
о о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа  
} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно пон 
о срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митров 
вно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Б 
т наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и д 
отку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту 
/p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било 
већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам 
р?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, го 
} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу. 
и клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао 
ацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно 
 – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати јед 
ј соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то  
а?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на  
{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада 
е је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље  
па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Але 
д очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се п 
гом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, 
пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, шт 
то смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест и 
 јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} 
еје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Fre 
 пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S 
трића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде  
аја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је сам 
на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па 
 глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту  
то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ 
е ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>М 
нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара свој 
uote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, 
воју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! –  
ан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> 
 претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да г 
а да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно, 
и певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општ 
све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш наро 
пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те по 
им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S}  
 ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву зашти 
пусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар мил 
лагајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</ 
аз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи пре 
ихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихвати 
тави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>И 
говцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно  
дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде уч 
ра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу 
ићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S 
ад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек 
ј стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – п 
стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена ко 
се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ оби 
ву улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац п 
Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и  
 </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранк 
о га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако ј 
 имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, ма 
 xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене кант 
то.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуд 
ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не 
одинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пе 
т, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па  
ладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Б 
ему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то з 
оцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твој 
Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је му 
као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му 
 тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не да 
ручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А ј 
ијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли б 
 узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ види 
 Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову)  
.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Ха 
човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за 
и, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви 
езазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина  
азаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, 
> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и срет 
су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелиген 
загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко заг 
оју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар 
едне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа 
и ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затва 
 да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за ауктори 
ајвећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се  
S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године 
вица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S 
 као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, 
етима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се пр 
има на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа 
опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да пр 
!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје при 
>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић 
сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и 
 јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна  
ија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако  
ка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем,  
к овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бу 
ићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone  
подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања 
 пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде  
> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p 
инка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласо 
аглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад сви 
ли једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонст 
 је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом  
ао члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и 
а несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичн 
</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p> 
њига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту,  
 него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица 
 клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа нео 
 рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опе 
а поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручни 
х скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута п 
сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пођ 
е је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где 
 Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцим 
ита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради 
ећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина 
 Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукн 
е га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га тр 
се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди  
х свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, п 
ога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је 
е га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и јед 
има.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српско 
чера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад не 
р је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало,  
дничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада,  
ослом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужн 
ега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу,  
аше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на 
ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд ис 
говорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном 
т ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} 
 политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овострани 
 их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље. 
</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да  
вене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу,  
ни овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводи 
ред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим р 
тина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе 
, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час с 
 не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, д 
личе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крил 
им улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али,  
е...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву свој 
таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на је 
рислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собо 
 у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на о 
 лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Ид 
 око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жрт 
ник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним ме 
стаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – ок 
ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показа 
охођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чу 
гледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје п 
ја неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна  
Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S 
 Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилу 
ао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске з 
.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у доб 
, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, виде 
ш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја. 
еце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из к 
{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици 
 да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи,  
а мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хла 
.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да за 
росветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} У 
у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истако 
то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p> 
 и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p 
мажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и 
е прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребр 
 <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није ба 
извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а 
ог и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране 
ена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорц 
ретуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p>  
, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преи 
добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађ 
атеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некакв 
а мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид  
 и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право 
 ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.< 
ре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух 
с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. < 
певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Коли 
:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од се 
 пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње 
> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, 
се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или с 
 Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И 
с омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} С 
шу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да ис 
 вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек сам 
не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седмо 
е дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора голог 
/> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и се 
 цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <p 
 слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунц 
ше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бра 
А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу. 
слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту  
>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што 
другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како 
Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јел 
што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с  
гред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари и 
љубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже  
онела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети  
па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам он 
Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, н 
шта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, у 
, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чу 
о божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> 
носа костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпо 
, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се  
<p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће.  
ане особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило 
седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне,  
 прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада  
 Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p 
ођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици.. 
ушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>У 
ту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи з 
<p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Бли 
оре и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрен 
боду с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:< 
рла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се  
 мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје 
ао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене влас 
ке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у  
риге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још о 
ао наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинс 
, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ћ 
итељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се ст 
о је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих? 
рће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види,  
 За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пив 
 те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити и 
ом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићк 
цу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесн 
евника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни нај 
е.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Го 
очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
 поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономиј 
то оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се  
ишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет. 
 ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добр 
 у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што и 
итељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње! 
ође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може 
смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад 
екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S}  
Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек ш 
 који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачко 
зухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне 
ва у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одо 
метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S}  
е изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га 
бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да с 
лавнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Н 
се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја  
p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па за 
остинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добр 
потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свак 
S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теориј 
и, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – 
 да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био  
 вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад с 
не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за  
/p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S}  
 Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што н 
 Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка,  
торице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица...  
им.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу ил 
 Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карл 
па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао 
аша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања 
<p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз 
, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовн 
е, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуј 
еликој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје  
д сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог м 
 вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection"  
им својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="sub 
их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са 
 као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни  
борници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуч 
 најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, 
{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанс 
 Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек 
ени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори о 
о за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца! 
Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела. 
 Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет вес 
оговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се з 
раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га  
итање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</ 
ј ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајт 
на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела 
о упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на шт 
 преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену п 
н је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака,  
 просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стој 
ман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи  
 <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних род 
одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који см 
да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S}  
 најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S 
н од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси з 
 Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Ст 
е смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто но 
на...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилик 
 параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни 
зив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и пока 
а идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до вр 
ле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да  
а обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, 
> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако м 
и, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{ 
а већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја 
ћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођ 
>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што н 
ођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та он 
вечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачк 
че бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S}  
где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколик 
урци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича уч 
p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресе 
пођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у 
рисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог! 
риво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње 
 правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој 
 истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у  
се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, 
} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да ј 
ухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико  
} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну  
, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и уч 
десет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису и 
и да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!. 
овчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>З 
сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како ј 
пруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па 
не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послу 
е да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и  
уће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мој 
 није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, 
те?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма 
Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p>  
 јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-С 
ом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, н 
Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме па 
спођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и 
Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату сво 
 ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" 
олико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити 
 осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском  
лава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори п 
атинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на с 
но, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева  
="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души...  
!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на се 
> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлаг 
ро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, мол 
 то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја 
ко је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких  
а Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје к 
ства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје  
 прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том деч 
 да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајков 
унио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њ 
кој путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Ка 
. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тог 
ти, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се д 
спођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимн 
а Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не пон 
ко старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од д 
е, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зет 
аче мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са с 
вања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па  
S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} 
 овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је годин 
ца више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, д 
не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан  
Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју 
 кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је  
 колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непр 
е све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на сел 
то неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као поз 
 сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Р 
ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једн 
азије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није  
{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник  
у, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе 
па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не да 
ошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, 
е мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, 
ла“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега в 
вића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док  
евао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод сто 
о може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не по 
отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спава 
којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац 
о ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби  
бе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто. 
 забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у свој 
жника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој 
ачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још  
твено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом с 
ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као 
 „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и 
ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењ 
Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{ 
Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у 
се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Не 
 кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосни 
једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али 
алих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се зал 
 Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са 
ца, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" />  
ш, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за  
одаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век пој 
вољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би  
 безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се сме 
му им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, п 
да Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком 
ому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Пер 
 благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бит 
хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица но 
ј врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S}  
о има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, к 
скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као с 
 што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет  
и, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом 
и, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по 
ли само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсениј 
 /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким 
и поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Ск 
ородица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, 
 је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се рад 
оспођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је с 
овори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири 
а Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Мит 
нада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У  
окојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветл 
 Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро. 
.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" />  
ану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општ 
 је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника 
 њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од 
љене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, п 
век, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто м 
а..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, 
бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, п 
 што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи м 
 расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{ 
S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио  
его што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане ред 
 до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који  
 – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да 
 био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, зн 
 Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје би 
 пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p> 
 стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави 
} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитн 
хата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </ 
је пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преста 
а“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А м 
estone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи по 
, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су п 
ца збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га са 
.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован уч 
оница, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; 
дура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, 
е бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интели 
 тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким  
 Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се 
Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранк 
ори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Дарин 
.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варош 
ика“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба 
јег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да 
ољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако ј 
то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу пој 
 знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу 
анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји 
али пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о  
 па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранков 
ића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који... 
ској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта рад 
 паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, он 
тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </ 
 јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> < 
т!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер 
аори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас су 
S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клон 
а, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у  
ећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се оп 
 пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро 
ne unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тро 
foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вред 
 главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски  
в цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} П 
их таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле  
његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превл 
скочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, ил 
кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за ка 
 Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајков 
штинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво 
па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и кл 
 два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купи 
е подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – з 
, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе р 
танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да г 
 преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> < 
њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу 
а!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах м 
да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек.. 
вора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер  
закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове 
зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ н 
{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју водени 
а рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи  
 а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја с 
 да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p 
ле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p 
е знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бра 
 селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, го 
здрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предо 
а је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није чо 
а треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у 
 дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем и 
у, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, јо 
ној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче сам 
талих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и  
<p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухват 
члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!< 
 неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико ма 
а ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима  
оре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Бра 
поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, 
чински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак 
 <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у рук 
у кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А от 
сирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То 
ласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала п 
а имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је 
 ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је  
ета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је  
да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по с 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, д 
 село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, д 
 ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошл 
 у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што  
шти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Дарин 
о, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци ч 
сам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пр 
/p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи с 
 вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је 
а чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она 
иница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамени 
<p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, моли 
па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за ш 
е снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одем 
 у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, 
ци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске т 
 како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар д 
 у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и преж 
је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој пр 
евном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“  
адеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не 
са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– И 
лицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о  
ирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану 
p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће 
и и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас 
зекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: 
, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања  
у...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје 
е ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће  
 <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толи 
лико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад го 
ги ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S 
во ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p 
оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, 
нка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако 
 Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помо 
и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене 
сли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И  
зостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да  
е паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S 
. мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога  
p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићк 
Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Ја 
е избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног 
е изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајков 
ски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошл 
врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с х 
сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако  
јом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је б 
>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да  
амбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена ба 
ло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехо 
и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{ 
 осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога В 
поштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор,  
атица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се изв 
} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, ка 
камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те  
иком о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра 
за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} На 
а сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта  
ти и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева н 
него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, б 
ога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути сит 
е вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није ник 
 ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек 
} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разила 
рици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! 
а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пут 
годи, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за т 
године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је,  
ати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и 
а....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Т 
шићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да с 
енуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, 
х разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јелено 
онила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица 
 то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика бесед 
ш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> < 
скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи 
ачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован 
вачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ реч 
женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши 
 како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што с 
 дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га 
шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама 
тљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ 
<p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p 
на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> 
 <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срд 
ин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Б 
ро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви 
идео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својс 
} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљив 
по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица во 
нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је пр 
 би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбр 
е довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, п 
у, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери н 
 би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш 
га „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу 
 кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога  
аћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} К 
а остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је  
било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једа 
им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт 
о. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p 
</p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девој 
на, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би 
ана с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госп 
, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" />  
у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад  
> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p> 
, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госп 
 и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S}  
игентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек доп 
аковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа беле 
аша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па.. 
вац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима  
је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Бра 
шао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Ти 
еставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио ј 
овчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у 
ух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи  
свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме 
>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу 
ми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну  
о, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко  
ељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај 
">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају п 
> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, 
 било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је у 
ом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравиш 
ила код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и заду 
це стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе за 
анога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на стани 
њим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места. 
> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован 
обито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаник 
олице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав  
више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и п 
а.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод  
> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, ш 
S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено,  
едан или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема ми 
дала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух 
се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Д 
S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоз 
<p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па г 
е тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шт 
ад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Д 
у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо 
 амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто 
срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну  
уми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још  
!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада р 
осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се  
боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринк 
рдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове  
 добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n=" 
ен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Удари 
ижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само пис 
 у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да  
о, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као о 
то у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, ј 
иси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друш 
а!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{ 
је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовано 
рајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу 
tone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпо 
цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се 
-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели,  
е чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући вра 
: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислил 
свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а 
а прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="su 
 као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра 
ца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића 
она Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „ 
рајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... 
су био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско ср 
стајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвет 
а у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута. 
совито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплов 
S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, п 
 нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јест 
вић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То ј 
трао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ пр 
али се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „б 
 колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога  
а љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележни 
е наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несре 
ни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пе 
о је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав  
неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па н 
у, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S}  
да на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стоти 
 њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој  
ст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што  
здушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, п 
сврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да  
ш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да  
цу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора не 
толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би н 
сарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно  
> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележ 
тај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас,  
ек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју 
стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори. 
еде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p> 
 од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут 
диже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм,  
>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана 
 гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гле 
 два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у  
шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а ни 
 заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да  
је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, н 
бури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавц 
 да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењац 
у чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима  
 загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка 
дојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпратив 
а буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је пос 
е пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да т 
планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они о 
елена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се запл 
реба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори,  
 њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га уме 
је срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примет 
тишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце  
>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела ј 
о усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се тр 
 Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да  
мењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост 
р, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, доша 
 није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена 
 звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>–  
, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна  
ене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Н 
адо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљу 
убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са 
/p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао  
приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> < 
теван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што м 
без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из 
Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нам 
ања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринк 
ма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпав 
рлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено  
> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p> 
цен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико 
е јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је са 
рбин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, 
челарскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, моти 
ава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад г 
осподине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше 
</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стад 
ред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина ка 
 поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим п 
 да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</ 
дри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата,  
. не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> 
ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко к 
а, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он нарав 
 мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се 
 у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека  
совање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрат 
и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> 
 више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим занос 
реба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше 
 дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p 
“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учини 
и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p>  
ода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо  
бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Ста 
ошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} 
егне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене кр 
да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек прот 
лосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен 
е лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нем 
 – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем 
ално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљ 
овалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Р 
виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта кој 
ује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} 
} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа не 
ежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је  
– Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> 
и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} К 
} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори пар 
Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже 
 као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – гово 
е попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад с 
ама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном п 
пит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докт 
, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p>  
его што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што п 
у се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – е 
 не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О 
одицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</ 
 а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, 
како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и т 
де у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест,  
или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што  
свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас  
 Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас ч 
жниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, 
мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му ос 
="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или 
љан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би 
ој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код м 
 отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на у 
ићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре 
да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали св 
> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не па 
.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила  
ила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се 
 школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан  
оспођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде пред 
а и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико 
и Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p 
 к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опа 
чеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни  
рно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писа 
 излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, ко 
и, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се 
речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо  
до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да  
де на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опш 
 пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко  
ме прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дош 
/p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној реч 
ад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају 
на џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> < 
ског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручак 
ешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има  
а младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смот 
 <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно неш 
шла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога 
чам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник св 
виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими ч 
а већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се,  
пит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим т 
 са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p 
ек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S 
Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја т 
слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је 
ости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати,  
отиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S 
дахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и  
ко, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако 
то ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рек 
 новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту к 
је. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ства 
Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" / 
ечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину 
це, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српств 
риће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на ду 
о укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка 
у да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пр 
же, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Мила 
ела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се 
то би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете! 
толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, 
вини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка о 
гњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба паз 
је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{ 
 да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастир 
е она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико 
о. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у 
иште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашил 
ковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни пес 
чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежев 
јем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла 
 веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам  
у: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, п 
ки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпо 
ијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црни 
о, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, < 
“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде ра 
у пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојн 
-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{ 
об сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Ба 
из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим ј 
ово.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на дру 
ао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би  
штву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је т 
а, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јел 
ећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или 
једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друш 
е Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју мат 
расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили 
 Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрек 
Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред ра 
о не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да  
ародњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душ 
ковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се 
амо сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствени 
е у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро гала 
его се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући,  
ом нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као  
нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Дан 
 махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Је 
и ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је 
вност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеник 
 крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p 
то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја с 
/p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната ко 
се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело с 
разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – з 
мтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала 
тка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торб 
ечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ  
, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по  
 се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па 
 дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} 
е, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ 
се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао 
 Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили 
ељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћ 
одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у уб 
 код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку 
огу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата 
ити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је 
ли зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру бер 
ловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим пр 
но, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечер 
ост, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он п 
шта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Је 
сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек т 
анастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манасти 
еправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партај 
ца нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју с 
8" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо 
с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави 
лена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за 
 од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање  
тати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне  
е, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учим 
, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, 
а је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку др 
аје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те дока 
ко радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садаш 
удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину кра 
леда, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином 
а сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло  
ко жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толи 
, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје 
 у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зн 
рљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не о 
а шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па 
 знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас 
уге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Ради 
има разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друго 
тном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дер 
а Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком м 
 се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки нач 
та ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да  
немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича под 
атом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?.. 
, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. 
она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n 
{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S}  
ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Не 
аљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био 
не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, 
.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омил 
ве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разгов 
ринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпо 
е.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле 
рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не  
 ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у  
, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје 
штење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу кре 
и, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, 
ла вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде 
 да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се зах 
ају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је  
 мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с гос 
е једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p 
алеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућп 
.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда  
лисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће 
ишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру до 
, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу,  
или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта  
ићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по 
ивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева  
е!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовин 
чному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Ну 
ко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане  
 за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је 
жевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајн 
атише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа поч 
адина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар. 
анску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру пи 
ђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита 
ћка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Ко 
3" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговори 
 <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за т 
и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног  
 особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треб 
же, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито  
 попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омлади 
 да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не пом 
ребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можд 
азане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранк 
о срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати 
и много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Дар 
ој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њ 
а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој луп 
нас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се  
те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих р 
у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Кат 
лазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, 
Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, –  
куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доно 
ко искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвног 
 српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Т 
и хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка у 
онови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви 
 други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога чла 
а се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој  
госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако 
дну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, 
е родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно  
ошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се 
а своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треб 
белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“,  
пођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, се 
ева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави. 
је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико  
аљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити с 
 на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практич 
је па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећа 
 друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос у 
 за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је  
укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> 
 сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати  
и одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке об 
 после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од 
ује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александ 
виној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за с 
добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и 
народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна пре 
ег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена за 
ре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па  
н пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, п 
<pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако ст 
 <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</ 
а се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срц 
па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јо 
 одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да  
енила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје наш 
како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за 
гло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се  
м...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете н 
азвезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</ 
о народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретск 
д мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, има 
и.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учи 
ати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме н 
уства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“ 
е, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра 
лози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не з 
рлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.< 
 за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још  
е ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност т 
 беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У 
ши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да 
 у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према сво 
.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онак 
е нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Пис 
p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред 
два око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одр 
ајлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту сво 
у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не 
 око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – нас 
ити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p>  
не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који св 
на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се 
ше на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му  
жник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера  
номад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на 
 њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, 
ед друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођи 
ом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А  
о очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и раз 
 писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А б 
 у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тро 
авио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јелени 
тица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се д 
ити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти  
тити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p 
руштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га  
} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинск 
а испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> 
мети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи ви 
 али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по виногра 
 годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као 
сла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Шт 
.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се врати 
о народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од 
– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> < 
 се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.< 
} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.< 
а вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над к 
у страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи стар 
ву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вр 
красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком  
у акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенц 
инке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у К 
еда; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не  
ају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Ја 
чијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па кл 
прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали ина 
ек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учите 
итегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната пов 
овица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</ 
ахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони 
азних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборав 
.)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи 
<p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шу 
 ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </ 
о код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему  
интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде 
вор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју ста 
 право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци,  
 је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је 
 ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> < 
ике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће д 
и момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пен 
S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у осо 
к иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој  
ћи, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, 
не сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се зао 
ити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том пр 
ођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи тол 
<p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} 
е стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за 
акопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, 
а је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладин 
} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мучени 
има.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају в 
 за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били так 
} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да с 
ада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост д 
 се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{ 
ди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, а 
} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да би 
цније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Ал 
ин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио ре 
пису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S}  
милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала  
аво.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је 
ко нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О,  
ољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мисл 
онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се ср 
чуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета 
у готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – прого 
тора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, д 
знаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело 
 је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се 
јаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него доб 
вану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрав 
 један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслоб 
 не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко 
 пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист как 
Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем 
ају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му 
 у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „д 
“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би река 
и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ  
> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Најв 
је сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепрш 
 тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када б 
но латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ ср 
 слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спре 
мурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео св 
оговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ  
а била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе са 
атино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село б 
у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихват 
госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дан 
ш у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, к 
е плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је  
и својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у л 
 овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме з 
 Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p> 
е уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој н 
би фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и 
а не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је п 
нца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњ 
>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом 
да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, к 
то треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, 
p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде 
pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, д 
>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупк 
атељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија нек 
такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – 
ци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све јо 
врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господ 
о на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо 
 учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на д 
та бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, пр 
 главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то 
 добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке п 
 зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она  
дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> < 
ва.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места св 
е и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" 
 ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи  
сподин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет н 
еме у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Н 
вот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који  
 али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{ 
.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је  
p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки,  
 у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крште 
 изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати  
 господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обич 
 <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S}  
су песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је изб 
није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – од 
</p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осв 
акле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Ча 
 <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на ик 
двокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... к 
 узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је  
ла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карлов 
е то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила време 
, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу п 
рена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилац 
и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну про 
овску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигу 
ажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, д 
апретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о приј 
.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим  
 српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у теш 
има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крште 
у.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, д 
с захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко прого 
узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бо 
 и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на уј 
зисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Рас 
м!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све 
 заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стр 
а лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у 
сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита 
 – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у сво 
акала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још 
е његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више  
У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњ 
шли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летњ 
ој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} П 
а вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци  
атере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је по 
дак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као 
рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како 
олико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир  
вши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи о 
ли сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево 
 срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, 
 је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена в 
коле, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се,  
којних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)< 
ак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га 
> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јова 
када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег  
оте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кне 
 времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао п 
 а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да  
 сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection 
– њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Уд 
 тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чис 
ала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила,  
свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и све 
 појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој  
овела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева прово 
свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор с 
а се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута  
а вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вече 
 Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} П 
ово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли 
печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што 
утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када  
е лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} 
ом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мот 
 </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек т 
 добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на 
х те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кн 
десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се 
на...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, к 
као, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред веч 
вце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа 
ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и 
p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на 
лу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида  
и брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само  
> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам 
 да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, д 
{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек к 
ло автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па пак 
 не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће п 
ода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Дево 
ићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говор 
ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђер 
је могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило 
општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја х 
е трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и дана 
урчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и си 
="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; 
вно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – 
!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – дана 
ве.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је прим 
о се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јаз 
 каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шт 
ицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а не 
во, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S 
 па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га ун 
а.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, п 
/p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалнос 
 намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је т 
тао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– 
Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или 
ући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако п 
ас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и син 
аду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити 
дост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – 
ржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођено 
а радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће 
и са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности 
има смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало  
ели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, 
певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире м 
брити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Р 
м селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за 
 – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је прити 
а, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим,  
дра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам.. 
 <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите  
оју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних е 
а и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде  
 Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу  
мо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ  
ар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас. 
 у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у н 
о вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за 
ола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{ 
и, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прили 
за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крст 
“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори 
{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и  
јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! –  
жи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, к 
из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p>  
и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред о 
> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде деч 
<hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи 
а му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар,  
љда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје  
тица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удов 
е она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, ка 
 помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на  
на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и по 
 у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог 
онда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је д 
те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по с 
.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах  
поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка р 
га бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога  
неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје у 
спођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она от 
, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ 
> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми рад 
 опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S 
 ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена 
оред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао  
.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико  
 Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим 
дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p 
ете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига? 
Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> 
на другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p>  
 слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Сте 
 водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо,  
ису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> 
ређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, кам 
ика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Је 
 <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукн 
ли на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа беле 
ш већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ћ 
 мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па  
 још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скр 
си други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него шт 
 па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узе 
у, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „С 
не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, д 
ећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист б 
, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом  
дговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зн 
ме у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба нај 
ој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S 
p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче 
 себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у реб 
о је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе 
почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се и 
о беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и полит 
рлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан си 
слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, 
народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на 
оји још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и 
та сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S}  
е ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из 
то не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да вид 
ојим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учит 
Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{ 
лог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то 
 заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред о 
лију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l>  
му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи  
 овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу т 
ост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да  
{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече из 
} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, 
ед тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омлади 
превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да 
> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухит 
уго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља 
да.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{ 
т,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток 
неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродни 
ински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док пот 
, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати 
 таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсе 
ли...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштл 
 што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се  
неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А  
 паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „ 
на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухва 
ком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} К 
му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на ма 
и се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor< 
ажи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p> 
 <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима 
p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Је 
д, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, про 
, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погл 
оведао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној  
ад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако вр 
ар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица врат 
с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати мл 
 најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, 
 да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо 
сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронаша 
ји иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не з 
јада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не н 
матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли 
о се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву с 
{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа 
у, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба,  
 да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Н 
ада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог 
т, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, к 
е не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p 
а Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковин 
 – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над  
. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као  
нам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p> 
 где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао ц 
 би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, про 
ред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очи 
 никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, г 
ре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка прев 
 Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како п 
</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јо 
вака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу,  
па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто н 
чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бит 
оцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери.  
е и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринк 
 таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се. 
"39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се  
 пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележн 
 је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки  
а.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– 
е попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој не 
 Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када с 
кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, 
рема свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна  
 – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправ 
 зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како он 
ве, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни к 
, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S 
ета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јо 
S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само 
младинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до 
пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{ 
исати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује. 
га, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник се 
стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме св 
е Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранк 
 поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да 
ири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет ти 
доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп- 
.. </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на 
 истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само 
А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошл 
вде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што ње 
ушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поб 
рца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да 
ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене сам 
, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом 
де економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита к 
</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p> 
ign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се на 
оре.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру  
 се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац  
же своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково ко 
та за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изигра 
м, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S}  
седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До 
често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа  
ишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Дец 
 треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, 
</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свак 
приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песни 
игуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао 
ђе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно 
– Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито у 
тељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> < 
ођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се просла 
увише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p>  
 људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем над 
 не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба 
ако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да  
је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Та 
иснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао,  
 попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Б 
дстави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча 
ази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свишт 
што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пре 
тер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео 
ине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се 
та.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођ 
Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је  
идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвен 
према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њ 
вати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме 
зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати  
рста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после 
ицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> < 
рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И то 
стави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на  
 дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је,  
едње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узи 
 Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n 
не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш,  
 и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} 
нане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? 
 Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплет 
ила мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о п 
мови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и дру 
 на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у с 
патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, екон 
/p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а 
што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.< 
 Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних 
 понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда по 
и, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да бе 
ћну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господин 
д ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изг 
а да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртил 
 се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, 
ћка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тр 
р знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно м 
а Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу  
же са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он поги 
више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, го 
родера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно про 
говим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше ув 
 </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мир 
ре не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком 
проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пре 
е на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разно 
</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа. 
 нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком сел 
 „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, д 
помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит  
вима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани н 
да.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити 
теван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p>  
о наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти н 
очепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне траго 
црвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко г 
 наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало о 
лоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред к 
рце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој ст 
 што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је,  
ди, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога 
ра.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како 
“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измисл 
на, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p> 
само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио  
ње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, д 
кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка 
ковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште св 
</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затр 
в, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да 
глашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с 
иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p> 
 или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту  
учи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најл 
да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се  
ма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толик 
н на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– 
о ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред,  
ога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на  
о девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{ 
, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње 
есуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице с 
м.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот ш 
те народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити 
у и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпу 
 се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и 
и у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p>  
пет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мат 
тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце у 
 лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, 
делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, рад 
оштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља див 
намо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутк 
је ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крај 
од рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пу 
глав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала  
на, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не по 
о и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човек 
инка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када б 
азите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео,  
ојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гл 
 ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на 
оквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још т 
у ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поск 
ти, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па а 
а неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то ди 
а на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи 
p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка 
зе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове,  
еје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неј 
вац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p 
олико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и мил 
са гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих п 
ота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новч 
м поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто  
иће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци 
ад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Наме 
>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар н 
 се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео б 
иш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај  
 сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшн 
а прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p>  
словима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не забо 
> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.< 
ели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе  
називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - 
 и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philoso 
хета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на кати 
а га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам. 
о ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не  
 ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њ 
а мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је. 
нко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не з 
ељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. 
Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиск 
н умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати п 
/p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, 
ки одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве 
ако ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и  
 <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p 
исај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S 
а груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас ј 
ите... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележников 
га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ исп 
у у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па к 
нашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Ј 
не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</ 
 А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало по 
 свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</ 
...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ поми 
 је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегл 
<p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p>  
</p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не  
, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја с 
е усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ 
аљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па 
а је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је б 
ледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p 
Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p 
 поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, д 
чари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли  
 поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован в 
ке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су пр 
д Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S}  
ка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали 
Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Нег 
наше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши дари 
обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спрем 
м и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка 
<p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p> 
е, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће  
 Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p 
 Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као споме 
цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло;  
пару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препе 
> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онак 
то, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шт 
е одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тих 
, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким 
тискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад н 
="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, жи 
ала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту не 
 Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица н 
вима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} 
и.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда 
и, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам  
и с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради 
а му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако о 
лед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> < 
азговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште тер 
 дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је мо 
тивац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом чита 
ограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослобо 
ад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па м 
 да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој 
аше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па и 
ветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљ 
раво, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће  
 а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако н 
но, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</ 
/p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво 
је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бр 
уго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није 
 да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и заб 
инка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она 
сла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је н 
невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S 
ло мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајков 
д је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говори 
 се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Јо 
а, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као о 
шао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог м 
ог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, п 
</quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи 
шану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руц 
/p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</ 
 нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе. 
 на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да м 
ник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадго 
 се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад 
ођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог 
ов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву  
Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам  
е младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој 
 пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и  
 збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио 
па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице 
, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брај 
, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајстори 
А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, пр 
ушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.< 
вог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти  
ољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно 
 се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме к 
рала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња 
p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још 
S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео с 
елена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, 
овод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи с 
не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда 
а пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Т 
не к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равн 
стрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен 
рнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају  
рајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада 
аћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> 
утовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је пос 
е на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам  
учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерко 
собине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не м 
p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па  
силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са м 
да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била 
тала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша. 
у кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе,  
тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му 
почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зн 
олико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је т 
атовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што,  
већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да с 
да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они уд 
о они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу  
е сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узр 
мо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе  
исао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се ш 
н ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири 
у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, ч 
к тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где ј 
један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>М 
лонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p>  
не опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препо 
пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена,  
да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори 
 Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да  
дан према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски с 
ју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији о 
јмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</ 
ељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p>  
р није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је д 
 свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употреб 
аза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старо 
њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то ни 
ој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; 
о, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он а 
о идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми ј 
лато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док 
ко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној црк 
 сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га  
, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за  
е би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шт 
>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држа 
римо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, 
о мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> 
чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала н 
евићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по мат 
за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити 
оглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S 
ак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло 
н завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како к 
 и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S 
да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогу 
г сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она 
.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно би 
ао да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере о 
... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам т 
где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први ма 
има.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије  
о, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>За 
 се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у 
пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом 
ки и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка 
еш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује  
у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи 
кономији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури п 
е, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. 
наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати вр 
ен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку  
 у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковц 
раних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српског 
ј светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити н 
ћи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему,  
сле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје за 
је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} П 
"87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не  
 је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната с 
крену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу посл 
акати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се 
о вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода,  
ј свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, 
д иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа  
е радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год  
вео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, кој 
ло у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А 
штина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, 
 било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је див 
...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће 
и било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде т 
S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије 
својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, д 
 јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђе 
 и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба 
штински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбин 
е, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! 
би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно реш 
{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака. 
 Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекн 
ша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слоб 
Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Н 
е задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био 
ело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и 
новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му би 
} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу  
е тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека 
 наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све 
вог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она је 
анило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда б 
з школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На пр 
ака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари св 
е било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Ка 
његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и ј 
>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се 
Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он 
есно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих  
да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мор 
е овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна и 
а.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне зе 
не бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p 
еријом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у срп 
p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окри 
е „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктор 
е тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супру 
ене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине  
да, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Рад 
м ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треб 
у поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности н 
а.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласов 
и, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако 
шла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Је 
 што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпошт 
рић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа– 
о оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу 
ала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и мла 
 идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила. 
 му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Б 
а постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми,  
а мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, пок 
едама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у 
док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона 
а Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, 
ет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да с 
дише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч 
 необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, н 
мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе 
никова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p>  
ек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> 
му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Им 
иди своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да ве 
ика, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најп 
мити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правц 
 руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – 
а главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа  
иљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" 
агом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господи 
кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело  
 газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, ил 
, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал 
, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца 
њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка  
ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с на 
ће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа 
ли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку 
спода универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудр 
ћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p> 
и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном по 
ју неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништ 
{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је по 
, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, се 
ој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ет 
 га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменим 
 и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога се 
вим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...< 
чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да м 
анжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, 
остала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то ј 
.. </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морат 
му о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухва 
аћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту 
у, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па коли 
pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, 
ју под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим ч 
 Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце 
ма није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што 
>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па  
 године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! < 
о не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сут 
дичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Син 
е клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаш 
тао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра  
 узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била та 
игде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот 
у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и 
не и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; 
ах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи  
ођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обр 
а себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S}  
то које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета ка 
адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио,  
> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља,  
живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књ 
а још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковц 
<p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио,  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широк 
што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да сп 
влада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зач 
је ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану гр 
вачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p> 
опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир 
 оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му,  
се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се 
е мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакрив 
на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да н 
 нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, 
, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити  
ћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, 
ере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, сврш 
 да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју,  
у, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign 
чунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, кој 
ђај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје,  
остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочија 
ање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изв 
ера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о  
убори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњ 
наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром п 
се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друм 
ење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и 
е мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове ч 
, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p> 
он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за  
анас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донд 
вићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило ср 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар 
га ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом  
пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих 
 одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар г 
авитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па  
можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила,  
иш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мија 
тиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао ст 
 на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и 
јешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се  
ојим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном ру 
де овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те 
прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Је 
јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на 
не.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А 
шло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње. 
 собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S}  
ваним вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети  
ilestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, д 
ion" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре  
ј то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p 
о у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, н 
.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} М 
 <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати 
да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са с 
е невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у 
заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом крив 
а за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испо 
 да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да 
иш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохиј 
<p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, 
 школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и д 
ароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој 
ерјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко ј 
песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало  
.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину  
 <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајко 
дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Моли 
брадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из 
могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већи 
аковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори  
 без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не  
ш?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-С 
истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} А 
ибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, чов 
 говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, з 
Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте  
тишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не з 
воју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу ра 
 моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога 
мо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уч 
је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И  
стом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке њего 
а виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{ 
– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добил 
>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на  
 ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или  
кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, м 
том јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисто 
 с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као д 
S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и ст 
лики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега 
, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкал 
ћу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У 
лисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је др 
} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти 
читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брз 
а зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> 
неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па ј 
 другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај и 
арише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите  
орије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче  
p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb 
А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила 
тола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с 
зао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што бољ 
аву и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама 
ш, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.< 
ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зелено 
инко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата  
оснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенарод 
грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу б 
ра благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њем 
се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њ 
етковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане глав 
<p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петрова 
чита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А  
творина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удар 
 приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек з 
ебацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач 
доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево,  
е, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би  
 носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију 
лађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушиц 
њи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Бр 
ковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може  
{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајков 
} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих пре 
нским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и 
час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p 
 и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p 
говца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из  
а полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p> 
живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као де 
ч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, 
вире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он 
<p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта д 
рата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што  
на, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде јед 
ве ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћере 
говара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исп 
 књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод 
 ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, 
p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да 
к не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Го 
 га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се ок 
е.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, 
Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгод 
 се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви  
инку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и сме 
p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћет 
штва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљеви 
а, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настани 
 из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зо 
лавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, т 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго 
а орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо се 
ном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачу 
ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја са 
ква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планин 
м кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да с 
е онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Б 
..{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је  
те се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто 
единства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него  
испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скоч 
 накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на сво 
л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ов 
ад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната од 
врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеј 
p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па о 
сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па 
 знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их ме 
довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише с 
е одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи ва 
а.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене:  
а ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Д 
говој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње рад 
 дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и не 
епо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена  
p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате 
ух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде н 
во ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> 
де у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, 
к јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило 
> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто 
..</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p 
о.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бра 
ости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као доб 
пав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „П 
јковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену ј 
ејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко врем 
 за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој 
 за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испр 
декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вр 
е коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А К 
нце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Ј 
с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре 
пет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса ко 
 муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу 
ачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади 
 па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо п 
унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. 
Section" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обраду 
ојих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог  
ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет 
на? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко 
ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и стра 
а у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{ 
о би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви  
 састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој  
жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упус 
би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенад 
ицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, тво 
на хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign  
авом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи 
p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод 
 се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} К 
и на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по дево 
ри.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда до 
се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као д 
а трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да 
ојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али  
 и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као ж 
ић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и  
ли жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакл 
та мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p 
љана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требал 
ио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питал 
Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,...  
а Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јов 
прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о 
е.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква 
дилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту стран 
ода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце 
еж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прили 
 све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{ 
{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима  
{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако 
а њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних  
пођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у др 
 да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У 
а кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, ка 
о, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па  
да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, же 
ију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која поро 
овечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго 
што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер  
народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима гл 
, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Заг 
ња, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборн 
еки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно 
се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке 
: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се по 
ш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав 
 у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп  
слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш план 
 с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у 
в син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он  
а јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше 
свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред  
инуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и г 
дух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} Т 
ељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим д 
одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p>  
арловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с о 
орију Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу нек 
ично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеон 
а гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>–  
укама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одма 
ше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице 
и пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, п 
 главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под се 
 хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> 
ера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару 
желео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S}  
се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S}  
... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га,  
данаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у о 
 неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад не 
!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер...  
је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедиони 
, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S}  
ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; 
н разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земун 
ца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди 
 </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њ 
за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић п 
 њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p 
разду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако 
 видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у пар 
оспођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да пр 
тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио сво 
прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Сам 
ед њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о промен 
 разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{ 
а њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко д 
 мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи. 
стром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој  
lestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у раз 
обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сест 
 двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је п 
ико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварни 
ом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што 
а саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрил 
 и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи оч 
 свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га з 
<p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, св 
>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за  
вши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде он 
а и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте  
а „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом 
опру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што  
p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с 
ошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село зна 
се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, к 
ћи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радн 
уче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца ври 
рче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.... 
сти, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћи 
тали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Марк 
... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, н 
 крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој во 
 добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо  
 крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и 
ви разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та с 
се.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а д 
те, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удари 
гља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћај 
 А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p 
крен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и 
ка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње! 
јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она 
} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шес 
извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир 
 Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> 
не гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узе 
тера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никак 
ди.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, 
лисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Т 
 озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Дар 
па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништ 
 недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина и 
p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кора 
– одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, т 
жба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госп 
н њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госп 
о дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да дево 
атови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је там 
 И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина 
својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ев 
ико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада 
 она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p 
<p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад 
па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – 
ођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни д 
сам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену 
же.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, ве 
а о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавр 
"41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје 
инци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима 
мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена ч 
еви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{ 
 мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што бли 
а видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име бо 
мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штого 
ешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако,  
ом, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, ка 
у: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и пре 
ри сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полу 
, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен от 
 благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јо 
а.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже 
ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протеж 
ка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли  
– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето сел 
прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти 
 што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велик 
апитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног  
 на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Да 
езе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p>  
 мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беш 
 узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој  
азумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање 
ер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега,  
е, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био у 
с, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плави 
етером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи 
а, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница 
е треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловач 
е!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на сто 
бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред с 
мо, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни п 
ину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар не 
дноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет  
зуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чик 
ћемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све јо 
 тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба доне 
<p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало  
лом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књиг 
 Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и д 
b n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зн 
за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други в 
ој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, нем 
инци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од се 
аш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и дев 
те врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручиц 
уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, 
.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелил 
то њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти роди 
же главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопоч 
махере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам при 
Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света 
е дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да с 
 је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Хар 
оја једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, кој 
се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на 
>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје  
Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пу 
 на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра  
шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико 
бро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у ла 
 увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском 
кво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књи 
епим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, про 
 ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Раз 
име речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или кака 
 жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш 
ован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јо 
и Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стев 
к око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег ра 
ли никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ис 
<p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак 
/p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; 
к јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на 
да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути. 
„леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта 
 Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га д 
ав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је  
а васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то 
крене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ  
у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога  
или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом 
рчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, з 
 онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су м 
 рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође  
е ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и к 
сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у сел 
у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још 
г ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути.. 
а тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S}  
а се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро и 
, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се де 
есеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, д 
Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп 
 мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићк 
 суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о друго 
 <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пућ 
S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред он 
 Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се з 
цу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећ 
м две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа 
 Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... 
триној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Бо 
е име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а  
ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак  
, док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попи 
ве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{ 
груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</ 
 изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац 
ођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из  
то себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитал 
ећ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и С 
ад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Нат 
ло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па  
ли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без  
ете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим,  
 да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да у 
ад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних  
 окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да 
 него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Је 
ом зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они хода 
је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу,  
свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухват 
ића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тог 
бито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{ 
о и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихо 
драва сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S}  
!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њ 
> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ћ 
ога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио  
д не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</ 
римети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највиш 
е лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p>  
то добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно 
е мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињам 
.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О- 
S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} На 
о би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати ч 
у натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема 
могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без р 
м овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стр 
личанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за ка 
ало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Ра 
е Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на с 
, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечера 
аудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо  
дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је пр 
пелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није пре 
 и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са  
ко мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одго 
е осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: 
, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крил 
е чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у  
ом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за  
екао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само  
аљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег па 
вање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледо 
ству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донд 
 „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића,  
е весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде ма 
шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу  
 силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, 
га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да  
па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је  
квога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарам 
астаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па 
а му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с  
е та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> 
раћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} 
рено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смер 
ремена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Ср 
о и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину б 
тари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне с 
..</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали 
чавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, ни 
Section" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонц 
илично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан  
еници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по 
о је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: 
" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а  
ма и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди 
тева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима 
!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пи 
уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава 
а је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та шт 
е по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичај 
 зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи јо 
торитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта н 
где живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар д 
чета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У то 
 му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неј 
и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазидан 
лавнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење ст 
нати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у к 
идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашић 
 да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам накл 
бу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} 
анко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно 
и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да  
бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хле 
небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Б 
не!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</ 
.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни б 
 бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зн 
цу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жед 
роје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но тре 
о свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то  
орио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овако 
уд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући,  
 <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену ку 
 такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређен 
ариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући.. 
чини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, 
је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза 
ица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се.. 
боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{ 
, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у ње 
 па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се 
лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чи 
 славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташиц 
мах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од  
се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође б 
памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се 
ејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи ма 
 да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S}  
 чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књиже 
оји је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек и 
ам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се 
у страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола,  
м једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знат 
ло и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити за 
нули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја  
е, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p 
>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива  
це, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега нај 
ли, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к 
 вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грл 
 па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сва 
е славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење 
нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра 
дно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајков 
би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелен 
није извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред сти 
з села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Бра 
 Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Д 
а ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим 
 ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете он 
а, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто св 
же мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој т 
ој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} К 
раву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешт 
. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Је 
дине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега ст 
Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако  
к прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара,  
усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – при 
 спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јули 
Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Бо 
анко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој си 
да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу  
 – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пу 
<p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</ 
 доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јо 
 насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се  
им скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако  
...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба  
и само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Та 
а вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде  
азире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да  
вене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све ви 
ећ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{ 
пођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А о 
Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја руча 
Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога 
е дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре,  
/p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском нар 
 под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака 
ост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити сп 
јим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па  
тевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо јо 
млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једн 
, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко 
, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, 
 својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски 
изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижиће 
, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка 
еде код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства  
 противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајкова 
ишћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се 
{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека К 
као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p 
.. </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и п 
 на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишљ 
љ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се  
.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробуд 
и.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Муш 
о срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим шт 
а-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им дек 
колске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, 
е нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и 
дује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да с 
ље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад не 
е око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом  
вину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори,  
ilestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из 
рукче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за 
овици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали. 
ба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о  
вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, нег 
е...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола и 
и кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој н 
 у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар 
он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p 
Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, нарав 
узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Им 
 неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да  
 и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко  
reign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, к 
о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве 
<p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{ 
готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, 
Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката 
ву крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој,  
е? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p 
исар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољ 
здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S 
арија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, 
, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га д 
ади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчан 
да је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет  
 му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Б 
а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патр 
. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Да 
усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је  
о радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко посл 
} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две  
рати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фруш 
/p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи,  
неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У 
Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, 
што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S 
– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно 
јој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p 
армоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, д 
ећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да  
 како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет см 
е за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, зн 
а, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мис 
а је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уз 
воју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити пи 
} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Бо 
подар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији. 
 не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим. 
њи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p> 
 да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. 
био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната 
 у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле н 
има.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим го 
...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунц 
изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на оба 
p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у К 
ну срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени 
!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Слав 
 Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише  
знутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,. 
или у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква  
де он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, оп 
ад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израд 
и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А н 
р и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који д 
рах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том о 
емаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних 
<p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и р 
> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у нев 
 <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на св 
највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А  
оже да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка 
реме му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то ј 
 пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се  
пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујак 
ужно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да 
 само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – ш 
н мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и по 
нта, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одго 
 тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти 
</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мн 
а донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p 
 толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је т 
који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста 
а просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите 
 па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, нег 
е, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз 
а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле 
на Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се сми 
ико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотез 
 не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, шт 
 и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском вазду 
 Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, 
не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учит 
нег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик 
кад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најб 
броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полажен 
ако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна 
!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда св 
 вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с ц 
уј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу 
ан, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гост 
агостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А 
све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, 
ли са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а  
га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и у 
та ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаков 
је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе на 
/p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле је 
у и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узб 
 и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, 
 јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као  
помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као  
но трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, доша 
о је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне  
>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што  
ој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“ 
аку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда,  
во коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић пр 
 За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Ср 
примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да ми 
с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је се 
тској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карло 
то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета з 
ти живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чуд 
тив, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да про 
а одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскаку 
– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгуб 
, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се сл 
} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе 
есто, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога 
 <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео  
о се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише с 
аста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана 
агајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене 
 помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, 
 ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш 
:lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не ка 
, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имај 
идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати з 
 поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу  
ире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну ше 
ељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки 
 рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо 
из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у ма 
еда.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.< 
</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице уве 
а. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и 
<p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку 
брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да  
шићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па  
ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир д 
de">Keine Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем о 
д опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, 
 познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо  
ица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се  
ему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско те 
и.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, ис 
ветине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</ 
на усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ће 
а хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена су 
еве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S}  
 руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је уде 
 он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> 
. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па  
о, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, 
ш већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, 
.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни н 
ло, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госп 
p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Т 
ст или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То т 
 подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећер 
 дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад ј 
 и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, к 
а душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се  
 општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, д 
ам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето  
ори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка,  
ма госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не тре 
у, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема 
а к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посе 
ко, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде. 
а, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с лев 
о несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попад 
уке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговара 
руј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у с 
<p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка ве 
 <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>–  
p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или 
ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сус 
 <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи  
{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер  
на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у и 
кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, н 
 (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, ка 
:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мор 
 кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина 
овољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћ 
нити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада  
зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти 
 изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема 
а пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Б 
 и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из лис 
 с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика го 
лигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{ 
аринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се в 
 је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Ј 
у је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу пр 
време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мис 
а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигљ 
ма попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та  
ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>–  
 у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш н 
, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70 
не“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени 
арловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српског 
 тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S 
еба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке с 
{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, ч 
егде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде  
још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, шт 
о.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име 
ђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио к 
 да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати 
 да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живе 
жених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашено 
љамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљи 
колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му 
 да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Исп 
тумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!< 
штитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" />  
неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и гос 
"70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p 
најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{ 
 је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се 
p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се по 
аје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – приме 
S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце  
зненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, ка 
 као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде 
а или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до пос 
рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта ми 
, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p 
 у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, боја 
 огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им ј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње ве 
 како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други 
д земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> 
бог чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног  
ђа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра з 
аво Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, с 
еба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи засл 
а не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бр 
и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога  
штву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да  
ог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се смат 
 тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брај 
да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође  
ја према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога г 
да, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентова 
м чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>По 
славној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша бра 
на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад гов 
>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} П 
еко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, д 
ног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да  
 њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састан 
 Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се 
.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао че 
љупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко зап 
е пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковч 
 млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су о 
о осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, у 
дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његов 
агор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускли 
– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпо 
ђу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини 
це, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљен 
 канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у  
 „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из 
 што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одр 
>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме. 
сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се ра 
шен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или к 
ако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан ате 
јна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у 
 двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици. 
дну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија 
собна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Ба 
 верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестр 
 а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше жен 
брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и ве 
а дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у  
 и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало  
 не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, 
нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успом 
 довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у т 
 трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се оп 
<p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред  
ила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелис 
 неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири  
рио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу 
ке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карлов 
S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два 
ан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>К 
а главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевиј 
ир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог 
и благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао,  
својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била 
да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам  
ао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Ха 
отови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговор 
дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље  
бро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!-  
, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по ч 
ачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке госпо 
е у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као 
ором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго 
<p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без  
ди тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испи 
 по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде 
.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збо 
и, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој шко 
S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бо 
{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као  
</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви  
ремена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланк 
аци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>А 
 гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да в 
ачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога 
а учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму 
сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево ми 
пати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми  
од матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу. 
да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост  
а. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Пр 
а Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је п 
за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми  
ош у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, 
 хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се 
 ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је 
, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева праб 
ија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>К 
убиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други 
, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и позд 
ош већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње на 
ре.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри 
 и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S}  
} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у са 
по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Поср 
ране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се та 
е и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сени 
аш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p>  
.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се 
и, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу,  
лости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и жи 
, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га п 
ек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да нек 
чко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински  
стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се  
– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш т 
ле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за ш 
 не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као 
нков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Ч 
да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на 
ошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мо 
рвом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{ 
дан пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свеште 
 правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Наше 
год и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат! 
 и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, ка 
ећ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила. 
одаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зл 
д, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник  
 преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши,  
а се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S 
војче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Тре 
читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелен 
ба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранк 
асло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна ид 
ила ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госп 
пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати,  
уштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла  
је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и и 
 мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За 
ата из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Кат 
о, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да 
а и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта посп 
 знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер го 
дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, д 
ма беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтел 
имир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и о 
Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не 
се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит оти 
за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад пр 
екала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић 
орат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу ов 
Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко  
 – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се н 
 он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле 
се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је 
<p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте 
 Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им о 
p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне 
ајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележни 
ема сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку кар 
ед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, 
ицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако 
 народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на прика 
о приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехн 
рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после пева 
 војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је 
ку станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурно 
ајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="1 
 се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка 
а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <mileston 
ци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је  
>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спр 
е подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је и 
њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је  
ео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рај 
треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква по 
 Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи 
ије лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцк 
бром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>–  
ка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, к 
вој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> 
 па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући се 
руму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, 
 свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи упра 
оговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелен 
е зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок узди 
. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена  
рас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Не 
Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,. 
дином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из пети 
јак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не з 
еје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не  
дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га за 
летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за 
{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S}  
подар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанц 
штва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, не 
оговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p 
 Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш  
 је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје досп 
ести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред т 
нтимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да  
сли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му д 
ију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која жи 
обично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су 
во.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као 
ne unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Ка 
ти, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо,  
 тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код ње 
слала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, бла 
чинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај ни 
то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега п 
ве!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се ода 
ст, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годиниц 
осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му  
ла школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српск 
ићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан  
 Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, о 
а, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p 
колико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <mile 
 <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, шт 
 <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што  
је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, њег 
ом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала  
елисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало  
још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата зат 
ничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му  
Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истак 
ли не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева сво 
тано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас с 
д попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала ш 
ко добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка 
p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима! 
тмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брај 
говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кн 
озна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледат 
 не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, 
реног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да 
вац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у  
 или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомир 
„раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и тв 
а симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као тре 
/p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у 
е и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да 
онесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, вид 
ране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека  
 што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се м 
 са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене ку 
ој Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама. 
е удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са сви 
гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гур 
 у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају 
згалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину р 
 ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што с 
 неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху пр 
 ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И  
воката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, д 
 својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на ње 
.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, ко 
.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића  
у! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобо 
згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p 
к је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" / 
оге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу 
већу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет 
 већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, 
Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три  
у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све 
 Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоћ 
ти књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{ 
 се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и з 
рпске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, 
о летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио. 
 наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити п 
доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капат 
ранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова 
 нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – 
не, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети сво 
је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што  
 сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја са 
Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за ко 
т незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разн 
– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брж 
 Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо к 
евојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па ј 
 мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу На 
<p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођ 
p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код гос 
опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S}  
 уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелен 
о да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p 
вртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице  
 то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваља 
> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Је 
овала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био оном 
аринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Нара 
p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то б 
никовицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са свој 
ити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви 
ала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахо 
и то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p> 
ј соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учи 
оич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код 
киде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачува 
.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S 
 спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у с 
жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади  
 бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толик 
и чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат по 
 сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, п 
 Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма н 
што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ  
 А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко 
гога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне св 
тељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања 
шић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и  
 преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек. 
 таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланов 
ародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и  
ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа 
ладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се б 
 а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца 
 мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S}  
и славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p>  
ука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваље 
а с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прели 
меника од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неј 
 у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</tit 
љупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском  
p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не мог 
Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у за 
наде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковље 
 више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља ради 
ћи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>–  
>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па  
негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис 
S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p 
 Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то  
{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта с 
у малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу 
. </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душ 
твом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве р 
ешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да м 
 да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да он 
е, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и 
омка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензио 
ако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јун 
 им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљн 
е зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће  
раве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, 
 дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре 
еније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има  
твари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајд 
 не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког 
а Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Б 
рли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А он 
а поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на  
тписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити из 
а са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</ 
њижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену 
а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а  
 за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“!  
ати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Бра 
а то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз ко 
ковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучи 
о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</ 
још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више 
сећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лул 
тала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не з 
ма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте,  
камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре 
 се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} О 
нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајни 
оглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода 
ицу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а 
ђе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме 
и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љу 
 богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те пре 
мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се т 
ети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p 
овек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихн 
се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковље 
Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева 
је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан  
ијатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим и 
 вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли 
ет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се мож 
с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.< 
од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерај 
арод банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил к 
на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим сели 
јих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа д 
били смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, шт 
ја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва зауз 
 нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Ж 
еру гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да  
ну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом кр 
а се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на пам 
н некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дак 
, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, м 
 Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Из 
о је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кућ 
штава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> 
адска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али  
едње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску 
ијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болно 
.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, 
 обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води  
е ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „ 
ок не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Ба 
вала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених 
пим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то,  
ој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупи 
ранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном 
авник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застав 
им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и  
вене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је сл 
 ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Мар 
па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим др 
, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне о 
 дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је  
ке задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на оба 
нас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало 
 су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове  
 ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од  
 разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдего 
друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било ре 
а сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добр 
 само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замо 
p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих. 
 једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима: 
ге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви 
е на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је ба 
нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питоми 
нзионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> 
 кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научи 
ет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући,  
хвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним не 
рак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак так 
ају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отис 
 притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p 
</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој ј 
о иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да с 
ога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих 
, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе 
ка, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после 
 је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да пол 
д се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп С 
воју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српс 
нца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да 
то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар 
хну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапут 
ких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом н 
и, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само ј 
 да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слобод 
аљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, шт 
 те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успом 
сте димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватил 
вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, шт 
ичка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би  
и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а д 
 слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане 
и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да  
рцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило б 
вештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуц 
но као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је посл 
у преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео с 
 канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива п 
> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се  
 и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страш 
м имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, св 
је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па 
се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и органи 
цио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се 
вуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће  
е погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mi 
ако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад 
ах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусак 
о ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по ма 
а физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се оби 
 <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S 
ка, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те млад 
ву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд  
} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо 
ко од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Ст 
Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, ом 
у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, 
ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако да 
и, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песни 
ка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима са 
у и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки  
 <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици. 
, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама пев 
бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта 
аздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, 
ад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</ 
еше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{ 
ада га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах 
руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица. 
лама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болт 
и. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише с 
бито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде на 
...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост п 
{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге 
} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу ваш 
га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевн 
вић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. 
, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки 
 <pb n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" 
epage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> < 
о су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у  
а црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брај 
 <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху 
ину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово  
</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p 
ок срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што 
евојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} В 
 расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за друг 
ушу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира,  
у је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој ј 
илине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том с 
оје појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се  
вређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брај 
као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло  
 је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му  
лизма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S 
 бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоно 
мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не 
о се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, д 
рактично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да пом 
и од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац 
рат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бран 
</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p>  
} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бост 
јаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна,  
из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни  
е деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба  
о пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој п 
 полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, ода 
>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу. 
кав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене с 
ће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S 
и Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и  
то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и  
е позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S}  
{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао шт 
ао обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто п 
абирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има шт 
појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и пост 
одном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народн 
е догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка,  
ако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одол 
ма, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Ју 
сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала 
p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у свој 
овце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема  
авам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S 
а: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Н 
 покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у п 
 да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S}  
 плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испра 
воју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву на 
оже друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје  
 је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перу 
ој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.< 
у и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на к 
што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин  
це само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна 
ј образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце са 
, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што р 
ђе, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; 
 Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" />  
ић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након 
ио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p 
вности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, ко 
... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци 
скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача т 
вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не  
инку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете 
ело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста 
, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, млад 
 на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је  
 да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напо 
и,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која 
p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је  
 памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу 
се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} 
своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободн 
г створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, 
его омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, кој 
у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду  
поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пил 
 што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико 
ину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, 
ош увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бран 
 ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бран 
S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и  
ш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чин 
манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народ 
и после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 188 
и шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (О 
 намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прав 
<p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети п 
е и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но б 
то је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака 
је ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се јед 
 је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо,  
н Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођ 
димир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па 
јник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разб 
слите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је 
 неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господи 
 од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{ 
p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јов 
међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешт 
х умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, 
ако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разаб 
о среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да п 
вно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једа 
 је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вред 
> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што  
га слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампа 
азак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Н 
је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те жени 
S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Prof 
Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су са 
 идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим  
е, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и  
перено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S 
исар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, за 
 почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован 
 даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује г 
<p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ  
је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту пр 
 стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда 
ћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p>  
ш пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, с 
ла што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок јед 
д неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу 
ош времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до нед 
акле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Бра 
онила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше в 
о чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сениц 
а као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ 
етпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добр 
га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вече 
“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковиц 
асмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не т 
> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет  
ацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнак 
Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла,  
спођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као ш 
читеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где 
кад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори  
оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу к 
јчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па ника 
ерин. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је  
} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред двор 
> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже,  
нка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би  
и управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S}  
ој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полет 
нски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} 
>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Уга 
 Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од 
нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде 
 Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господ 
 и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју  
е, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>–  
S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу с 
ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица 
о има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор 
 од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо д 
ац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, 
> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за 
о Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– 
им, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више сло 
аћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан. 
обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, п 
о, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>К 
 намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p>  
и не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва 
; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економи 
p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчан 
е, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамо 
ан. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,...  
и постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекц 
а, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас 
потребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као  
е сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је  
али су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв 
е тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткр 
а, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиља 
в.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје ба 
маћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко  
мне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се... 
мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву з 
ас спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар 
<p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебо 
 и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних 
не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S 
ресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје  
их што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као с 
езику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пук 
 колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву 
о, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Не 
и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара 
Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав;  
Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри  
у време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе с 
ди, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју 
} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p 
века. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код 
на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачун 
ате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске в 
зао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> < 
 поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озби 
{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се.. 
и-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димов 
> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје 
ли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела в 
знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар  
љу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу.. 
 опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за  
лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој 
ију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.< 
и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани ја 
!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну пр 
кором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хва 
у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и  
је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– 
о, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, је 
ам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву. 
ни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, ка 
ак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Б 
иковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пу 
p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор,  
чају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до  
мо је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степен 
S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које нес 
 Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дом 
као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и 
 к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкч 
 Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Бо 
родну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; 
а како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што 
и!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S}  
уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате 
лостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју  
е ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад дов 
, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госп 
ема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко 
ла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Нег 
<p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на ла 
оју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p>  
ажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у  
, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло п 
> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешт 
дине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам увер 
.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?< 
ропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас та 
им песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару сла 
мога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> 
у вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише ку 
шао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да  
, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о бе 
динска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре 
елу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је 
шао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и кој 
се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пре 
чуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за 
апева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p>  
седи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Но 
“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло  
а, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p> 
угога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p> 
д.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација 
 зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у без 
еје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше в 
 са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и н 
ешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као р 
го баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благ 
 руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</ 
ој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп 
декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title 
цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео 
ели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отиша 
род зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спом 
ши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, д 
, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на 
 то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као д 
S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће до 
 али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљ 
p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову стр 
Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди 
рио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, д 
туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да 
ти не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски правосл 
 ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад  
 <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts 
никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па 
 ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задово 
а...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни пос 
 опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги 
чани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила суп 
нуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </ 
породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Дарин 
авири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак ј 
>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а го 
ије је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца 
 је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката 
арала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> < 
ади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој 
у.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, не 
алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Ј 
тавља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} 
или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследн 
и Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме  
е смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> 
не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева  
 јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе,  
, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог п 
 лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Как 
им несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз стар 
који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје в 
 је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за в 
Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа 
шњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang= 
зим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p>  
 хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележнико 
{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо. 
ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу проп 
 ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати,  
а, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајниј 
 вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хв 
ога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога. 
раца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шп 
ског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега ј 
е и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, о 
лицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најг 
рницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{ 
пита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен зав 
е.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S 
еко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</ 
 се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Да 
 отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим пу 
 по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из ц 
т узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас ч 
 па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{ 
да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга А 
 Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па пис 
; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стев 
а је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или  
не, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући о 
ка, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адв 
ић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не кло 
лио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и уч 
општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – п 
пођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јован 
 Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </ 
о не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Бож 
о боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, бра 
 да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве доче 
, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Је 
е пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зн 
име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише и 
.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се  
да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их о 
 Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{ 
те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и  
S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> < 
Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па  
, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке  
наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml: 
и Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се с 
ани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да  
 Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и н 
, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу  
 родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је ч 
илика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{ 
 навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то 
и!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ п 
е му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има не 
phicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичнос 
Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p>  
а, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води кол 
Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава сам 
а разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу 
нио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни к 
остања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили  
с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у  
вде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супр 
сецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да  
ођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман 
ече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" 
вати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где 
главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмо 
изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фру 
е, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди 
е, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све т 
е назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно 
ад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, уз 
 мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се уд 
, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S 
му пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на п 
вати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ет 
..{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем  
д очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бу 
пљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још 
и, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим п 
на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> < 
ја око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на 
 или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избаци 
д у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p> 
о луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби ро 
ева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуцио 
к госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће после 
шићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као 
оји води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, из 
т Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин  
и господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити го 
 она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику  
/p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема јо 
е Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певањ 
Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> 
ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Н 
о, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни с 
 око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје 
а намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>И 
и.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У 
о га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те м 
е.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре су 
, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</ 
 толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса п 
</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва  
одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад ве 
дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету 
ико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје 
 јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска пат 
ега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што  
а. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али де 
нко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осет 
на знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми с 
о, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја  
брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу 
ише ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући? 
е она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је 
 једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам 
иче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јел 
 </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркв 
ривезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Не 
и доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у с 
аги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јо 
 не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им 
тке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То  
јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из дал 
..{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као 
ше, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, б 
 како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи  
чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Бла 
х земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} 
ао враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ниш 
мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче 
 тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали њего 
у песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао пон 
, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Тр 
<p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца н 
ринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Ј 
 да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојаза 
и.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим 
и до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p 
нику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погл 
ештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути с 
 ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то са 
Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, 
S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, в 
 Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да 
мена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! –  
да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено пон 
то само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд нас 
ћи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како  
е, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај  
га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко  
још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти 
лику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим,  
аква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> < 
мом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раме 
ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао  
и она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p 
примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књи 
увише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више де 
p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се  
 право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки под 
младинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамб 
о оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Д 
 код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковач 
 је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и беле 
оде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају де 
ао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он п 
 треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан не 
никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод 
е знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не зна 
ки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка. 
ве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхта 
 то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад б 
се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар по 
 на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде и 
ти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ н 
ева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ С 
наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он 
је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне 
олевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, з 
 Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и  
бови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их зав 
већма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јест 
 млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па б 
</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво по 
и; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То ве 
забира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је  
о.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из ми 
тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља 
уди... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог  
и самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то л 
идиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S}  
е, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала  
ко беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што  
ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српск 
номе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету 
бијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које 
ас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вра 
а тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу. 
па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Н 
х рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од 
 куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за  
свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорн 
курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам  
о дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступ 
у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности,  
е зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила 
је за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у 
>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатови 
ећ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му  
звони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где  
.. сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припа 
ану, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медо 
штво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би д 
, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „ 
ој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката ос 
у.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се уч 
шкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, ди 
говори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Да 
о је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти  
, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, т 
у душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Ин 
p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната К 
их смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуз 
и и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и о 
 повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао  
ко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највиш 
рлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу  
p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p>  
ђа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да  
 или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мо 
ом сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има п 
 самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. < 
е стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим час 
то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога  
, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адво 
ју на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да прев 
бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га ви 
а тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом,  
теван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала. 
како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, 
 њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него  
да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој  
 пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> бру 
 обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без њ 
аживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће с 
ико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где би 
, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију 
а пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према  
већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{ 
 поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закреш 
рећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се шир 
, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: д 
ити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њ 
у уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачк 
о како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића н 
ио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у глав 
скога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, 
>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговор 
Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о г 
својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>–  
ођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без 
попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ тр 
ђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље 
} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том ј 
оришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица  
, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођ 
а. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем.. 
р.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, 
алног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“! 
однога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа беле 
, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, ос 
за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код  
ше у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал ме 
ти Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бран 
ар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскрав 
рихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о том 
<p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па  
скиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја 
оже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по в 
о је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S 
е ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и пост 
или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколик 
само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу 
а је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала 
а, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p> 
 Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао з 
>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо 
.“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет  
 грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У 
ик, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се 
планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би шт 
вори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два н 
у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први 
ци се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</ 
...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследн 
 да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко  
ила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је ун 
ду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, н 
исан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу 
 дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... н 
ш који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под 
ти по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрав 
д куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат 
је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на  
p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива 
ави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> 
ње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какв 
нце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићк 
е чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n=" 
најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чит 
 па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био от 
на, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному 
ени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће  
и чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– М 
и, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалнос 
с тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати 
скуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник  
 неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му го 
/p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче  
 и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим,  
, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И са 
 по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега  
еђује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Ј 
шао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати 
жен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писа 
у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио ка 
станак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре вр 
 „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њ 
Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То  
ина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женин 
ој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за м 
лигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачуна 
с.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велик 
ева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то н 
на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и с 
.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он 
во, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. 
рексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у пева 
ак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пи 
у, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за 
е цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз пр 
"75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор измеђ 
ио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике. 
 вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубљ 
ру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало 
ти!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да б 
јмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p> 
рекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто др 
иже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="su 
ече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна,  
о јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечера 
S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће 
 излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p> 
сти: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да,  
Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; ал 
а.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо 
ој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би 
бе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, а 
>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам  
..</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш г 
справи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p 
ић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је 
 целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпош 
га „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула мат 
 нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре 
беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна п 
ратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ниш 
кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо н 
се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска 
право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још 
е.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га ина 
села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Сто 
оћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А 
нике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњ 
ило.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, го 
јешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на пр 
} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, 
е знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да  
време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен з 
у, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек досл 
о даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да 
аздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до  
шао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потр 
народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају 
ју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, 
 Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини млад 
, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> < 
ом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му св 
љубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гр 
ић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пр 
 и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка  
еје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога ра 
Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио,  
и најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глав 
њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржал 
 да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не  
ђа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име св 
ну у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang 
– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да с 
оспођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Та 
 Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „го 
ote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да про 
и исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп- 
 у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени 
ош кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мо 
љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом н 
 па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус  
тева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран,  
сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темељ 
 то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Б 
е вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да 
стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њег 
“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се 
ућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце бл 
 Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац... 
сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада прија 
 Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столо 
p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а  
о да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад 
 да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, к 
е да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> < 
ити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка с 
ан сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>П 
е негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој,  
Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не у 
ад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на  
ну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим 
разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према  
 Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пре 
.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде д 
.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из варош 
неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, 
 што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на  
мпа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук 
у о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре  
да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао пово 
 у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још ув 
мељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књи 
ће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом л 
} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњ 
p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Д 
узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, 
 данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и тре 
лежниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p> 
ди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре 
Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, м 
ангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко 
преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека с 
вуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће с 
скопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У то 
имци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у  
ми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као см 
{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну жен 
ајмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству 
еја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи  
се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, шт 
 сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мо 
младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави в 
д искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone 
се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њег 
вог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је  
е, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па 
ила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја... 
ривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> из 
S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до д 
а, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не 
амислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </ 
} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено 
 књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>–  
а препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовит 
руштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искуп 
} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозо 
огословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{ 
на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign  
рским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера бла 
м српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у 
руги занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу 
ion" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, 
читога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“< 
} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} 
а мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ал 
о с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му 
свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне срод 
 га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p>  
ушицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај  
бом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – 
м по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро п 
 је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске  
ти за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа ле 
 га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, 
ри бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не ре 
до, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао  
, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи  
 се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Е 
инца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, б 
мејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби  
о тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, а 
сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отр 
ележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је 
 је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележник 
 да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда,  
оха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p>  
<p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p 
 не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве 
исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и по 
рбине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвати 
не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова  
теван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</ 
е поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд ни 
зреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па б 
научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта 
огледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p> 
 неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омири 
ину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибук 
евић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их  
 <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранк 
ку. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да 
 газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико ј 
ротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла с 
 исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи 
– одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изн 
>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали,  
 манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце 
е: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друшт 
м да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt s 
увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину теј 
дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч 
ад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла.  
и ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као 
 склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је пр 
ају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве 
м крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу. 
 Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзив 
ће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору. 
Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или  
 јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из 
н себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му ј 
, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљ 
 <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед  
S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По 
и, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, т 
 коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напр 
 сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојч 
је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам 
...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p 
нада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побр 
тише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. < 
ицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па трг 
subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко  
цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да вид 
љешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новиј 
ри деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можд 
о с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на к 
теру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осе 
у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што 
речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад превар 
анчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови зав 
реће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукн 
теља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јо 
рпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, не 
ељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад ч 
 се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху 
рницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрн 
<p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма,  
 каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћ 
} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код ма 
за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да д 
p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бел 
.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи  
пске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу по 
 Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавет 
манет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо крета 
глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у  
у, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им ка 
е идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људ 
ад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражил 
– приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде  
пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, на 
 испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле к 
 </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњасто 
рка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за  
е је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" / 
евом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Дива 
нко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па 
ад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се 
је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и  
“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је  
а слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бо 
S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око 
те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p>  
ах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи 
гу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње 
ч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бе 
арлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. < 
жниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да  
 – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће с 
, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладн 
д брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено г 
оп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти  
та даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи  
сно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у  
, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља пл 
м каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{ 
 још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пре 
ило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар  
смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Тр 
где закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном  
јаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да  
нка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом  
а: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени 
етка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријате 
тева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето 
вама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови бр 
p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Ма 
а! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; 
 Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо,  
а мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у 
e> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разго 
м коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог ш 
писати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда м 
и разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод ш 
т, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека чи 
воју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у ра 
foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен,  
Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p 
} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пру 
примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод пом 
оја би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSect 
и.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S}  
> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не!  
 и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него сп 
 дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Г 
на више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не м 
н треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га вид 
ку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, 
весних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материј 
 прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је из 
гу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштв 
је.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се д 
 ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз  
и женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онак 
Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На  
издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласн 
 своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и  
!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позо 
ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, ка 
ла Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој с 
ио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је поглед 
Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу  
вих последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Д 
ење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје,  
ах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зор 
.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгор 
одо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад испо 
 Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја,  
 ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у  
ћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и  
оју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској  
е, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком  
ојства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било 
!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb 
ек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> < 
е Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће,  
веном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и с 
чеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само  
ла осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и  
 увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко ст 
га начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка  
а искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну 
 како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збо 
плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, 
>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</ 
смелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води  
ја-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p>  
вој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију 
а би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше  
чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том прилик 
на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри 
слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а 
ичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, 
, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеони 
и, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки да 
читељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и  
 писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно зат 
нца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши 
Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем ад 
ој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И б 
/> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а пон 
непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је  
одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи 
а:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запа 
евање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За  
езусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер  
и ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихо 
ренда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре 
анат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што 
а, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да кресн 
ћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> < 
гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> < 
...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Б 
еднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема 
 ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци  
зак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепе 
> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди 
 – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здрављ 
сију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S}  
она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Ле 
 с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– П 
о:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки да 
ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговори 
оје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја.  
 Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележни 
атукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} 
 на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе пре 
злива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну 
ешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па 
 и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А 
е, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запит 
аволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под  
р му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога ста 
камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, ка 
у се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован,  
дем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само 
 планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога јо 
и, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, 
ила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знал 
га...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти 
есму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...< 
 и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, 
гајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па  
 Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па т 
лагајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала 
предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће  
 округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио 
 се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> 
 да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да пози 
у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и  
лаву, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе д 
бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостр 
>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пас 
а ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом  
ало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља 
ена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ за 
и, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак и 
} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и воли 
шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обра 
ак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је  
 тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала  
<pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се с 
као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно 
 навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колик 
> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим пог 
м заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи  
пком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо 
ева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Кар 
се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном  
адскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадск 
ка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља  
У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – о 
е вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па  
о срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод 
на коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код св 
молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче 
исли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики  
 знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да про 
о, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Д 
молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мал 
p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја  
обици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне 
т на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песник 
унце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само 
ржећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Кат 
 ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају 
рловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранков 
</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа 
 двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>За 
 Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплак 
а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кај 
а осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, 
траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само 
{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава 
А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Д 
 Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је ошт 
 у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - 
шићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p> 
, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Мо 
рену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне  
нака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с тра 
> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему 
и смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно,  
 умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он  
ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...< 
чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња но 
о из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и з 
атаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карл 
иковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних др 
над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час су 
бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им 
их Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога н 
Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и рас 
м јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} 
штен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и рас 
здање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинск 
дима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само ду 
о страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви ж 
је.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа  
ш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту 
е у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова. 
<p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај гл 
ељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бр 
а један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Раз 
кне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти ј 
цама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и  
а нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у  
ор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већ 
е на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли раз 
, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами  
 је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском  
, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и 
ично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око ма 
} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па нат 
од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајко 
а пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} П 
о мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а нег 
им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схв 
ки благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беш 
 да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па јед 
ом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика беле 
игенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>–  
ролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ...  
 би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још н 
парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и д 
/p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни  
ркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се  
 лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p> 
н мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очи 
?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништ 
ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранко 
 тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то  
вање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у н 
умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а 
 – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се н 
нас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позаба 
бав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и  
у женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинк 
баци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! 
о би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рек 
ред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана. 
вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да  
ра се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p>  
 српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића 
идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковањ 
т, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не  
 врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у 
нудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на  
да утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, д 
теви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско вре 
> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, д 
а на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p 
 доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја ре 
нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла  
ачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Је 
искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се з 
овору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће 
не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по изд 
слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и 
 као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохват 
вршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечер 
а, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>* 
ећ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе  
ла, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на руча 
о све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко до 
{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, п 
хата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да 
тара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисц 
нања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу исп 
 претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да  
а као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му,  
чевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевнос 
ви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече п 
 учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после  
пођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Кати 
 радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би с 
ркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но  
on" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже. 
оника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка 
о, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони  
чи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, 
 удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, сл 
мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој  
оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже 
ек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S 
м попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану 
баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђ 
вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јов 
 Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни 
Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наш 
Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да 
ти децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и  
 уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и на 
 <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p 
пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у соб 
степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступн 
ла је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манасти 
твара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ћ 
ваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... м 
а Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p 
ве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– 
квим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем 
 кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледал 
 увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну 
оред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако н 
 – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне гос 
 чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалост 
озволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој ви 
 иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра д 
ве то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се 
ик игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се п 
а, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца... 
ва.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали  
 далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црк 
 од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у 
а румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим з 
аничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским з 
својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лов 
, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пу 
 онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ л 
p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да 
ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мр 
а већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини 
с останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док  
> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, кој 
 опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и бл 
> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати 
и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вр 
е да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Дар 
..{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прожде 
 да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> 
 те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих 
 се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сач 
штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овд 
ивље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо 
 жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђа 
у приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних кра 
>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош 
елика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...< 
и спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика бесе 
на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно 
и, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– О 
езимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док 
јих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме,  
 је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и  
тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје пант 
арава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је при 
! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљ 
јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљ 
/p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелен 
, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако 
анабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених  
е.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимск 
 на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, и 
тали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брај 
оде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ак 
о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и нере 
собитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од  
је госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи  
ла Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{ 
јемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се  
еба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одо 
 им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" / 
мољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За  
лико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његов 
а и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где 
на улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка 
човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет п 
н као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето 
целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет уз 
 коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџиј 
 Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов 
 би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и д 
 шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</ 
опрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо 
то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је кого 
ђе.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> 
тва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како 
гледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и поши 
н лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и 
колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> 
 држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже 
могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за 
рпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас о 
осу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ  
ареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке 
во таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и  
 <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће д 
оре!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљив 
 води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се и 
ничним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још уве 
 као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљ 
лику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била 
љану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Нат 
 ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из 
S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, с 
>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле не 
ранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брај 
је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су  
а на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSecti 
мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} Т 
мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле  
 по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега ср 
даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је од 
 она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити  
“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се  
 Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да р 
ка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к 
е разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да 
} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли наву 
поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед 
 момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и раст 
о избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као и 
 вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју р 
{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да с 
и пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по 
и, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да на 
<p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу.  
и, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, осл 
е за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранко 
p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: 
ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час 
арловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у с 
.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</ 
Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Бра 
је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине 
гога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добр 
 Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада,  
S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више зна 
вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим 
поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи  
роком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, п 
летео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>И 
ој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p>  
едовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек  
 је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере 
 пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Ј 
истини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрла 
врће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже 
ете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну 
и из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, 
кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или  
о, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе. 
го; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p> 
ате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам ве 
е грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S 
1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојив 
ко би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе  
с само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искус 
ад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у 
о буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.< 
светлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти 
 (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p>  
 зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њ 
а.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело  
ок је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} С 
овица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу  
ђе кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе 
ата.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени  
 већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, 
а да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе 
а гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан 
ок је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада 
пођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело 
p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. –  
еје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омл 
ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,...  
p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Т 
 док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати. 
 – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћ 
>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме  
овориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећ 
граду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца  
 Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису т 
о!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застиде 
чице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Иде 
/p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шт 
омији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по в 
вда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – 
 оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па  
ета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква  
а;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да т 
а, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је На 
и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>В 
м ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба,  
 дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта т 
говор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно 
рише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној 
тали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико 
 па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш с 
орам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, ка 
о.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а 
да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар јо 
и је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиро 
} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти ка 
:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је!  
 – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну  
д ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, 
о душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоск 
да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да н 
ну?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу б 
ода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p> 
н хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на 
 га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми  
 ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној 
, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да м 
е.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли 
p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који  
аучити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламе 
своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се  
 нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати,  
димо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљ 
циплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба  
 </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице  
 или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњи 
и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило 
а је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била за 
лити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како неса 
да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би мога 
ва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Н 
ћ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – пр 
ј господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазар 
о може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш 
> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет не 
дговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га поглед 
S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хи 
 населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, 
а јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред 
пруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја 
аршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карло 
љи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би  
 гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јо 
 стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани  
и.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико ј 
азови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – про 
ако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што 
ма прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао св 
ичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се ми 
.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи 
> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако 
и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јав 
А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе 
ућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет 
{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Ба 
 с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дет 
инула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све пр 
у сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! < 
 пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико го 
 ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским  
 ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна  
ајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и  
ро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} 
{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Је 
 жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки  
иши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се  
лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од  
мназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више з 
ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо не 
, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на стран 
 допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зар 
днем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на о 
да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешач 
 Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p 
 већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо  
а поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добр 
</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" 
девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене  
м... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она ве 
 јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему ж 
 па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника 
задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији  
сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек  
д разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добил 
је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу 
по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је  
 А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што 
 радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца 
жевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију. 
а, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да про 
је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу 
: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо 
рада!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта ј 
 Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику. 
ано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{ 
а џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептиров 
а, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види,  
, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S}  
 баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и  
ринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p> 
 А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S 
у, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... о 
ао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па вид 
између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{ 
не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно п 
 и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Дар 
т!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је 
е се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш ж 
ољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана 
 то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи 
и Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о т 
нка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Ник 
 „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој и 
између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита 
а..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала м 
 Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ли 
ну собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим 
</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио 
крије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта  
бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен 
гаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{ 
м, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p 
пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи 
, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Б 
песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам,  
е још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих план 
ебу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило зап 
мење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p>  
Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко. 
равље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да 
 народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави преча 
присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила 
куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S 
<p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да 
певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ р 
раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S}  
ић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске в 
штом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек о 
а смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли д 
већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитниц 
на домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „ 
и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних еконо 
ели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху п 
е госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она 
Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколи 
ном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто н 
<p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <miles 
ога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласов 
>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље 
уше, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</ 
ао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и  
 како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређал 
поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко 
м не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са 
ар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже  
тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписа 
но ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искрено 
празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратит 
га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало 
бив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па 
енијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног об 
о за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S 
 бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи. 
>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>До 
 су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... 
а, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору пора 
 поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у с 
њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко ск 
="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћут 
и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради 
талоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред 
е и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, д 
поменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке н 
где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједни 
 док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога ра 
еник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да 
 срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој  
траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – при 
ри своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност  
ислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пр 
а које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамч 
попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпу 
; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, н 
ућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S}  
зива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помол 
вцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, 
 гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и 
но са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и 
какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, 
чно наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зв 
елеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ни 
не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,.. 
оћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, то 
се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је 
к омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест п 
ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од оно 
еста за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поште 
атимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој < 
 нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа сврши 
да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" />  
сто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене,  
S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на 
евојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> 
м: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу  
е могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена.. 
нај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуж 
наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди н 
 смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p>  
е вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, кој 
зора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, ка 
обрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од п 
.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се 
Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке 
Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се у 
ци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако изми 
еце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што  
н, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу  
ама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди.  
спођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да 
а и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, п 
трића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> 
ама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, 
 зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> < 
и час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш д 
 друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да д 
о узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволит 
ако је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ 
Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било к 
оћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуд 
ц нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће с 
} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатор 
рне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако ви 
 док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеш 
е се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S}  
оситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе 
 да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро 
ин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека  
ету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и го 
лавом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у ж 
 <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <f 
да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рач 
е лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: < 
</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.< 
нда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, с 
и на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га 
, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жед 
?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и  
игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па д 
суци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске 
угачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш 
мој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар 
илица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро с 
о грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физ 
подар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно 
?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, 
не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Може 
а само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњави 
 Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради 
ка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да  
 Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да  
дахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Са 
 материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ни 
 се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је 
 поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бе 
заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило 
е заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стра 
{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том 
.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, 
канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, 
ути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То 
м Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишт 
младина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он на 
!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке  
а столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на о 
е идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати 
се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S 
оспођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p>  
се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозв 
о, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она 
уто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он  
 да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за би 
ца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким ул 
 га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже свој 
и. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p 
понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p> 
S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да до 
S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то 
 на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради п 
 жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пу 
ли чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, д 
 од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да про 
од сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, д 
ни, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе  
 <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– С 
нко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Ј 
! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене д 
 да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да ј 
овори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мисл 
мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимн 
сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, к 
, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зно 
ко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дак 
оцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онд 
е по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се 
леко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p 
ра. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; 
не, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен,  
а–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена 
јан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци по 
 осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени 
 млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим  
 у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну 
се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели 
омшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S 
лежнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на с 
...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам  
 мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњ 
 мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!< 
ци, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се  
.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак  
аша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p> 
 око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело 
 су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом 
учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин  
.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што н 
не чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потпи 
<p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му ум 
 </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у 
, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријат 
 је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће  
кова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него ј 
ку.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о  
у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца 
вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</ 
 у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта  
вађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ш 
ђе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то  
 он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p 
, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за  
тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српског 
би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковач 
 мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те 
озоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковиц 
а је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преу 
се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат бо 
о да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колик 
ађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карло 
а је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госп 
 „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари! 
ико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, је 
 рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси  
} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда она 
S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина р 
куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – реч 
пође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако го 
одила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дет 
лагајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – 
али.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S 
их руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле 
 срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим. 
ав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – ре 
а, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар 
а још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А 
и и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S}  
>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И д 
пет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песн 
 Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка раст 
тити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, ми 
 на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог по 
 уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, ка 
да се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу,  
 се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепш 
истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранк 
.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се  
 једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро 
и, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешт 
сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред 
а љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа  
тао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена 
 је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разни 
и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, ка 
S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми 
разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину 
се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квар 
воје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла л 
оспоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обра 
ке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили пес 
 да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је чов 
грађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S 
ка и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као шт 
то му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење  
ља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли 
pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задов 
елигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек д 
с их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад  
дговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула  
дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, уда 
рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћ 
p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној  
 своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да к 
ар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићен 
е, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровч 
Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, п 
ке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А нао 
 није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дрему 
у“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече  
логе трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели о 
“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чи 
о супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се  
и на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако припове 
едњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где бе 
одрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вр 
ве се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по 
ни ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Б 
и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост св 
благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} 
асао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му изв 
 своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нат 
ubSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар п 
вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S}  
новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Р 
је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Ба 
а, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер 
е сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљан 
а братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} П 
сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскала 
.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено 
овичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштв 
ка држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; 
а јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} 
 даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети? 
 и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, 
евачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољуб 
а Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које с 
ело ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад  
брати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула 
по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у 
 преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да  
ли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад г 
а све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду  
е и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман  
сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ни 
ромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њ 
 живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и забора 
.{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти,  
ика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбаца 
а, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код ку 
ама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто  
нути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима 
а на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју 
 чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је 
, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повино 
но, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не д 
о истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан ек 
 нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, мог 
ћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n 
ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</t 
в свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ с 
сова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску 
дсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румен 
оду, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p 
ата. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем 
аким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само  
м расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што н 
неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скро 
омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазв 
тву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније,  
 да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ј 
 кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хва 
из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p> 
> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не сам 
што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <p 
одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А в 
<p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шум 
ело Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдег 
руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> < 
 само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> 
ому говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истинс 
, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад г 
> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, б 
и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка прес 
 не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро суп 
 и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на с 
е л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а  
ом да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S 
 кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната  
расна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре доп 
{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита 
} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинк 
и опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искуп 
, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро по 
м дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не 
ни било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила 
, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p 
јанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио,  
вца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно  
} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n=" 
ла у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и пр 
а врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју с 
пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господско 
а нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" 
 као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“ 
схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са пева 
есу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у до 
еје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да 
 А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је 
вића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда 
ављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, 
ловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрс 
мо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни 
збијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман са 
е према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све  
о доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <t 
ближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њ 
у“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одла 
ја.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вар 
ти сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ 
надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски у 
у је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој  
 Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бе 
зекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, п 
олубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна до 
гословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше 
е, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубом 
о, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпо 
 у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене 
Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично  
вори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не  
вечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бе 
рне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p 
васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек свр 
колико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то  
е да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш 
је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као 
о од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од ме 
S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, 
а женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у варо 
д ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи ве 
дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите 
што, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, 
<p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још  
</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па 
<p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па 
оручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, 
а и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало к 
доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана јед 
тњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S 
оворити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, 
 у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p> 
 неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говори 
 <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих с 
к иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже  
а Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га,  
деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, шт 
исијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Ј 
морни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да  
пут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци  
ињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је  
а то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треб 
ница, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду  
.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и  
једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из пољ 
 звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, 
 и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој св 
нута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта,  
шњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каж 
ве нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове  
 другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, из 
ко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући м 
шићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест 
осао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па в 
о!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.)  
 срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а обр 
ојачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весал 
ад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећц 
од стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак гос 
 не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те,  
ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку,  
осподар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборниј 
пет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако н 
рв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад 
м револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под  
{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други з 
он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капел 
 за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чу 
</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бра 
да, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту с 
 не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{ 
ема којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још нав 
а бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете 
а за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, к 
ао плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га исп 
евојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ак 
у лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско вас 
жине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва доб 
ску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја 
 поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} 
рајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових 
зда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је за 
ко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му 
ичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати  
ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стев 
ти на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутр 
, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али коли 
е најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и 
а у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне сабор 
лаве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p 
Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треб 
рија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати  
ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задо 
 (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је б 
} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, гос 
ском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижев 
 по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби  
он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сун 
S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пр 
p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту  
S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше је 
 је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</ 
дали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што г 
чијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па д 
ор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање измеђ 
а, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, 
— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод п 
х времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... 
ван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве 
спођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни 
е морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Н 
on" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре,  
у пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-о 
умње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, 
ај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А  
море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{ 
?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p 
ећ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на свој 
 би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би 
што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у 
е брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блат 
о, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младић 
 поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју с 
ан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у  
> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, 
 и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена  
а велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора св 
стима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на 
о је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, д 
ш решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било л 
ила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два 
рема ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> < 
ом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који с 
е сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа  
 мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заис 
е гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу,  
квирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на 
ему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би за 
евности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, 
де сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијам 
не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши  
днеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут,  
у, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трч 
мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на 
аред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опе 
А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре ов 
ео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло 
а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мир 
{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља 
р добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни 
елин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и 
 и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром ст 
их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непри 
д по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног  
е онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога  
рпски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) п 
ић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</ 
и, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавно 
!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ 
ђа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата 
 Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју 
и у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру ис 
а. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госп 
и – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} С 
младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња  
 писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ра 
 га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па ха 
спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако пр 
ико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак  
 има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, нем 
а што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја  
пире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p> 
 не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан 
у“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S 
је ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што 
о кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зор 
ајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште  
сподина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку 
ста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ћ 
вно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, ка 
еш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у 
рилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира з 
 <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке нови 
а Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с н 
ештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти тр 
</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Исп 
 Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвен 
тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу н 
S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали  
>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале. 
ка, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким 
га света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача пле 
чице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога ш 
у, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше  
ева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све пре 
. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети 
и немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге,  
каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђ 
аком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не 
p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку св 
 жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним уск 
вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока о 
о већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом 
ојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из  
дна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народ 
 у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе оби 
рски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим до 
као би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја 
није, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд св 
инућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је веч 
че и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га о 
атеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба < 
е може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по 
а завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</ 
ецу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа- 
 те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну 
ли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, д 
ница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" / 
 осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођ 
о, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Зап 
 селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да  
 нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе 
, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестр 
постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– 
 збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а за 
p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; 
 <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да 
 мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога  
!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог 
p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје  
жи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зарана 
е не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поз 
ледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет св 
толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од ње 
S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек с 
оће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капита 
ећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, 
S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или 
равиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне 
у.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште 
/p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са 
ре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојк 
поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпо 
 поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом 
јом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А кола 
е је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина  
да истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад  
 весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, 
према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка ку 
ема њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за св 
 је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код  
ин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут на 
а му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове в 
p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме 
оналног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин 
а.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике  
е, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако на 
брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цел 
е у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а к 
е допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући 
ти, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дар 
леге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Је 
али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође вре 
а у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском дете 
а хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нест 
и.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се за 
нко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стра 
ни радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би 
шла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ћ 
и ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем. 
стало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уд 
ароднога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бе 
 попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само мо 
ута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> в 
.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим... 
 да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p 
вету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!... 
н не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њ 
по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели  
осле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколик 
она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети њег 
о бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Ш 
азвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p>  
глед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприли 
им понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је 
о коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима. 
 у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срди 
штитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи ос 
срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговор 
д.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод 
и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... 
жње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се  
, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у ср 
 ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и 
помена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или п 
е моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио не 
е незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера ви 
>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога 
 Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то  
рајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> 
лико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме,  
а, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако изба 
 Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стеван 
екором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се см 
 и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне 
е за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{ 
о међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од пр 
аравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се по 
/p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он 
ању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпр 
га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи  
стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога 
 хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуч 
астирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господи 
 дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с  
де.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да тр 
оји ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката 
ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, 
ик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак 
 <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гос 
е неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке н 
им, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу 
с се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрел 
жник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се 
ађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште 
а им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти  
еш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, к 
ком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа  
 па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, у 
 новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жеља 
/p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овак 
дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А з 
{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп С 
 око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све 
 великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање,  
е наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, 
га места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот 
 већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Тур 
ва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро 
 паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у к 
.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове  
сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист св 
уше, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних реч 
 зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод  
па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство 
ад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му 
а узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да неког 
уп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситиј 
 њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док п 
исмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних ум 
ље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш каж 
еко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби  
 „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, 
ован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{ 
 баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом 
злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у  
када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у с 
зговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавет 
 што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију во 
стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата з 
је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то  
вет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку  
дни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неум 
т од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу,  
р шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем дел 
зала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} К 
ека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и к 
 језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су п 
чин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер 
је били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви  
а што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учите 
вај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице  
ивила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја. 
ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну с 
и овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живо 
а, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен ли 
Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њ 
ога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом н 
Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, 
 <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом с 
ну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха  
 Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с 
рду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, к 
е младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке  
у лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници св 
сти очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} А 
ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваз 
акве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш 
е.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покој 
онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то  
м који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а ча 
ретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју сна 
крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело п 
..</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> < 
д дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима пор 
радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца по 
шту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали,  
уштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </ 
се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је 
ашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала 
ицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало д 
 два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији трен 
крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l>< 
ма се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, ко 
ао и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p 
м, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је в 
на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по сво 
завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полет 
 па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали  
p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не б 
а!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља  
“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна пра 
одило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак  
ку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља  
ља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној маст 
није пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други р 
од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао  
 Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је 
а народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде 
на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p> 
м, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад 
цу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рука 
дити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла  
на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или о 
ковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је дола 
.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купуј 
ижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title 
кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– 
100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему  
, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару 
препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и 
и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да полити 
 сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да 
о воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Б 
ви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нес 
веним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије с 
 мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p 
итељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– шк 
д сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који 
е Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају  
ин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сам 
к један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је рад 
 на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисл 
 помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па дока 
асова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенци 
од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику,  
шој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата 
ота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по 
ица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут 
 дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф са 
таву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, 
лена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А најве 
ав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука мој 
ра наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити 
зела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једн 
ћи им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" 
 нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадов 
иког песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду 
овори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и зас 
 дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашл 
“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадн 
 хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него т 
равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити  
осле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>При 
дланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови з 
а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бра 
ако би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му св 
чину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за т 
год овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло  
а Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пр 
у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај  
штвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је  
ајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејам 
 свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду –  
е Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче. 
ми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осет 
та је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад с 
лежниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, д 
рили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би 
указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза  
се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection 
пруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S 
када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, 
о, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена 
трчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови с 
 Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и 
же, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа п 
лети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда  
част пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у 
на део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће го 
е са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– 
твар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{ 
зив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово  
ав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој ка 
погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне ч 
но знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их  
ри пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p>  
итељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, м 
ља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колик 
 погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> < 
S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би теш 
ругога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне  
дан по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким 
.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао  
војих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагичн 
је задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком по 
ле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован В 
огледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на  
ила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници 
та ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и н 
{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и во 
-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брај 
ао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољу 
сим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и ос 
ко далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, 
знурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забо 
ојима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад н 
ке браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва  
Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –-  
 у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До 
аку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим  
бор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на П 
ироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се 
Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој 
 исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је крат 
и...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја 
 је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв п 
ележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом прол 
ад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се 
сто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештен 
емој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} 
темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не п 
и–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са знача 
 али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору 
у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштва 
{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо на 
а мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекину 
 – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био 
 тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина 
а Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не 
оводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама  
а доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и  
му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брај 
 куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим м 
бини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војво 
беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца св 
 пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп 
>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ход 
 серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у с 
 не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде опш 
убави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер 
м лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стар 
зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себ 
нио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и т 
да.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" / 
равила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и  
 шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, 
о јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак к 
иљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је по 
огу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео 
је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и  
ајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душ 
 на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо  
е.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну ж 
толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући њег 
е „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија  
ким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „матер 
и усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quot 
ачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву соб 
ића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој 
који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око се 
ди, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, ка 
..{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} 
и, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, 
ли осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p> 
, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, нос 
<p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње 
нео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </ 
рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко бли 
ва, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“,  
ујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пре 
Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелен 
 и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатов 
ове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један  
нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је уј 
што тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Је 
а се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – п 
 дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, 
ена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, 
би имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникош 
ико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале 
 већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Ка 
ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена сло 
учи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка 
а српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било  
амо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка,  
> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају 
вени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му  
та, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметал 
 интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, д 
 за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе,  
<p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти ј 
 подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – В 
 ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А мож 
 што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сад 
, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче  
е пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S}  
нко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео  
ој, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када  
ка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p 
че, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова нај 
 још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову.. 
доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као шт 
 уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натин 
изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекл 
помиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. 
У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, т 
.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S}  
И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} 
а потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине н 
исмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо 
о! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споме 
> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} С 
од имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окрену 
 оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај 
еда постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми 
о неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као ш 
 утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на 
 улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту,  
е и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и п 
ао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чек 
 каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост ј 
 је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с 
од видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе 
ложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јо 
{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је 
пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина 
већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, т 
; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S 
це се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима. 
ао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је од 
Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка 
к, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се т 
од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и 
л, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме  
 за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} 
 може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Дарин 
и за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити ко 
 дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него глед 
 се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све изд 
могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нам 
се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет  
вадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису 
ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“< 
зори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, мо 
обра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише 
ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Дер 
орешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да проп 
јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за кој 
ка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да  
описе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи 
ваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах 
а иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> < 
 седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{ 
и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман вика 
леном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ак 
оспођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни 
 песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</ti 
рижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпо 
p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковиц 
 <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не  
S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве ко 
ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену  
 ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећем 
читељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после пева 
о ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он 
женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи 
{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је  
дио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному 
у, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још м 
вом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој 
шао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{ 
Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим 
е о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и не 
и ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бе 
/p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, 
анастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било 
рос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако 
 Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p 
а ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су т 
алуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S 
и довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише 
разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S 
еван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како ј 
рашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђе 
ет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко 
и сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи заз 
према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила бил 
 дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, кој 
а песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.< 
звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љуба 
опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се м 
мо што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађе 
лаве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста 
, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи с 
 за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропев 
м покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, с 
иши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је 
 изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од ч 
е Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна и 
мо, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањк 
, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао по 
{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ пос 
ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао  
о има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јеле 
ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори,  
, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин 
,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје стареш 
 мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског 
нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошни 
акшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви  
ојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде закв 
витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па ј 
 остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава  
одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан  
а најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба сп 
сти мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би  
самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слут 
мо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Раши 
ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па  
оред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па  
ћ се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Ка 
ога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, о 
и оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искуш 
 него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој 
ма.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>–  
а својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог 
 не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања  
 и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је памет 
ут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у мест 
 твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – 
коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> 
а тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога д 
ижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све неш 
 тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свиде 
чким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз ст 
{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста рази 
дно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти 
вче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Гос 
ранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисањ 
ити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито 
г присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напуни 
д дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил р 
у учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p 
о, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на  
ата седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом 
бавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва 
 са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свеча 
елена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила,  
мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи кој 
му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} 
 тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код  
а га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, – 
м крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичк 
тару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитри 
анас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, исп 
тељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му дока 
још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ни 
ости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S} 
а.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Са 
били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; 
а се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, ка 
вној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> < 
Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! 
 ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила све 
 петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скро 
мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Дана 
 познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њ 
 покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресве 
паст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, шт 
ло.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Дав 
 не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи  
јаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} 
о послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што  
и о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један  
ако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да 
ју се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и п 
ш не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже 
 га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у  
: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати  
 <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао 
оћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу  
приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се руков 
више у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног велик 
а Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу,  
и већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или з 
шину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кре 
з тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином пов 
 ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала из 
и се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или  
јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карлов 
} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али  
вчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не б 
ико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у  
ега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца. 
а окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увиј 
{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не 
више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал  
мо тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, иск 
аз!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је  
тре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш би 
његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и 
 служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве  
а да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их 
м прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, ш 
 <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковч 
 и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавниј 
е светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi 
се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко  
а, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје 
ама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала разврат 
љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, 
 да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске 
та ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S}  
над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико,  
мети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бр 
научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је на 
то чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, п 
кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} 
ани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим,  
а већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се  
исар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскр 
је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак,  
le>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је  
 ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote>  
} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навал 
, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да с 
. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једно 
е и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше 
исером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало нов 
и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор. 
а тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Б 
а нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никог 
онда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S}  
p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p 
шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојч 
ти!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бе 
ану женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Ти 
оди донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је 
же из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се б 
е спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо  
ка амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза с 
е између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих 
ра чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранко 
као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и 
творити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, 
 пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће м 
 мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јова 
а, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала напла 
ну загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Је 
е, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и 
 да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан млади 
руги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мисл 
има нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, д 
ја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева 
вај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стал 
е, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Но 
ати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с  
вљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто об 
и ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пу 
ћа столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игум 
ру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S 
трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S 
ика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, 
ек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То з 
/title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. 
селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу г 
свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје так 
н код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом 
исар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ради 
г посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S 
S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко пр 
ечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да т 
 n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се нас 
тово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако  
момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> < 
на, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати да 
 неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био пр 
андара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после карт 
 би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, 
у, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под зак 
 Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, –  
нило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у оп 
ој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и  
говора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задр 
е се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу  
слиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек 
 већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, 
...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухва 
Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена ми 
сен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскаки 
p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још как 
х ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити,  
њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо др 
ица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој 
ко мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет 
и њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пре 
S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени  
вине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, как 
ве, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} 
ика са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквења 
ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је т 
Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позор 
оред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, 
какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p> 
о је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> < 
 учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привла 
који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...јо 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, 
о је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде 
жић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје м 
тао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! –  
 двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у п 
лики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш см 
ифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети 
е стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборн 
оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута  
та за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења 
а у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изне 
је изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говор 
овану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што 
еније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кр 
аке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. < 
ешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терат 
еч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух време 
деја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог  
о се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих 
ости само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје,  
 земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, госп 
шао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест 
{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвен 
– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читат 
ио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева 
<p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, 
 к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрав 
господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни д 
а.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код 
адосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и у 
у. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p>  
увај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и прекли 
Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, воли 
ути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева  
 да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приме 
иселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке 
 Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што  
окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S}  
ући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. 
ст, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизну 
о био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p>  
 бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вел 
 а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S 
ти ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, ш 
лизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, пра 
е смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p>  
one unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча 
да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо? 
а се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ 
и штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић,  
ом прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пу 
е.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћ 
 крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у в 
 Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.< 
у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се 
{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни у 
ша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи 
 најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p> 
S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп 
одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни ре 
ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити. 
ише жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово 
.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисе 
а у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што ј 
p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> 
а.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде госпо 
гњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господ 
рду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из 
И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека гос 
себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу 
а, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{ 
ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећ 
жарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ве 
аве.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био 
t="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Кати 
ацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него шт 
зилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с 
дити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можд 
тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобри 
кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p 
у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику 
не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођ 
у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови  
 шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p> 
ction" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачк 
н Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз п 
кав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти на 
ити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обичн 
а једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Б 
а то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не р 
 расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, ј 
, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковч 
, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} 
тумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде 
олина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху К 
 је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђ 
е, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени! 
о да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистиј 
ућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку 
љио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке с 
 око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се 
ата ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште. 
 је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{ 
с је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и го 
јковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се 
 било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p 
рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно  
ову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се сл 
н мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позо 
воје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као 
есама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</titl 
евност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто 
е.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била 
ош неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царс 
ко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад 
че га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на то 
 од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством! 
 <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике иде 
нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српск 
писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете  
Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,. 
ила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовал 
оспођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! –  
ишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{ 
га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сес 
кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просв 
{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као  
шкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би,  
да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник.  
issimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под про 
је две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, 
дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да 
мним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Из 
 Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала 
е повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после т 
се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом 
д с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад с 
да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради 
вно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може п 
ред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој  
таша, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до 
у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш! 
но је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце 
ка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале 
 </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као  
{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки неми 
ји српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је ка 
 узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланч 
ткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред ње 
ћи, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек  
 своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њим 
.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш до 
на.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладин 
 <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.< 
 том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд 
um centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек  
 тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи 
у ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, ка 
 и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> 
им, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш 
.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина 
где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одб 
е што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета 
његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме 
 је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако 
се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, о 
 том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох! 
о вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSecti 
еју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам с 
е.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај  
 што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка,  
радом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају по 
у и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две год 
 је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спр 
ерујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће  
и поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви 
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту с 
 у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушк 
ј лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необич 
де ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се  
, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– З 
кну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се с 
ле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе 
о својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим пер 
p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са  
ицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p 
клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јовано 
да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозо 
ction" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце приже 
Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев гл 
ла.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махра 
поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче  
А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p>  
е, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака. 
јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!. 
, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу  
броји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p 
врпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дош 
 се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи 
 како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, 
 Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше једа 
 мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена св 
ер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића 
 неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то нек 
заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Са 
Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва,  
 падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="su 
, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој запов 
ало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му н 
</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам ко 
з икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампа 
јева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Пе 
p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То 
која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и п 
, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште,  
ржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У дру 
авом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заков 
рквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и в 
ка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Коли 
!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> 
оцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S}  
прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла  
га, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је чов 
Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p 
 за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели  
<p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка п 
 Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> 
елена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> < 
је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дош 
p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се  
да,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S}  
S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „ 
коле?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преуд 
рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ –  
и последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субор 
Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазу 
е, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, 
д јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Кар 
 им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри п 
а.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се 
.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} 
ави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча мо 
} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бе 
еђују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне с 
намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}"  
 из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у  
и још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–г 
о је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако 
дине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелен 
им осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто г 
од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропусти 
чно узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занел 
<p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па м 
eign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ре 
 требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом 
беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у  
ван Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ заб 
 једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој пал 
е писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпо 
о и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак 
S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком с 
роши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и 
 се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики 
м, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао  
да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде  
ла кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, 
те, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, к 
одина, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све 
и више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зел 
е после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више  
е, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – 
гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пр 
>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозн 
око опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, 
 као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака,  
ом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим 
узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога  
ском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уве 
аман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} М 
ео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачк 
>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="i 
уђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S}  
А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, к 
на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина разд 
..</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је н 
вештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће  
што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Ф 
век треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, д 
век треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљај 
не.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од  
ега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога 
ога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио  
на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте 
знад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} По 
на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве пла 
образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њи 
бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено  
у несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је та 
апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљ 
пођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње р 
но слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Сте 
tone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p 
 чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја.. 
а нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу,  
устила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка. 
обу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесил 
 помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела брани 
и у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи 
вији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабиж 
дојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршља 
стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци. 
чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ,  
рајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића вин 
адова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Ра 
ди, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим  
еше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичн 
ажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто 
ек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем  
b n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбић 
.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општ 
ринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе 
ати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</ 
и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p 
 се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме 
ислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о ње 
ко га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Не 
трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа уни 
е у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; х 
 њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа сво 
жна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био,  
</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.< 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у по 
p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован в 
</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <mi 
стрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" / 
“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима  
 што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега 
е обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом  
 на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ 
.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p> 
ти исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа  
а се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступи 
 и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићк 
ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајм 
 недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве н 
 себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кће 
злагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обр 
 брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бри 
ију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се о 
е и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном 
tion" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е 
што изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству н 
 поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „ 
ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у че 
 присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, 
 на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва ј 
д Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51 
и.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помоз 
елити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим проп 
едељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и је 
/p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова,  
га, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S}  
их би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сироти 
 по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца с 
пуларнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова 
имо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом  
 Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њих 
 На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој с 
а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зиму 
штинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешн 
е или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, про 
е не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господс 
бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у мес 
итеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена,  
овица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте с 
спођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здр 
 да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко  
е данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени 
се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, 
орица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слу 
 подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којим 
 би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – б 
а му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S 
анко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет тол 
ше, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господ 
 у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} 
ој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Да 
, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем  
то, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Ш 
 когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толик 
сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се 
рилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, 
 уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав 
и, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог 
е Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – 
 како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане н 
 девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у кон 
ре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на зем 
ек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да б 
гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је м 
е понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ 
има дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S}  
нете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А 
и величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима з 
p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се 
 и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто 
 га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда и 
овика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више г 
 кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и та 
од сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и ста 
ва друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз 
.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришт 
еша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – упл 
ар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињств 
лико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати 
 нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у 
, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у ви 
еко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не 
жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и њег 
есто, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p> 
, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину,  
кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе 
ла се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима са 
 код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној д 
ла питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у с 
турали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзите 
p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кн 
 окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из  
епен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, 
 Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати,  
вале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућ 
их Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и ота 
о Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, 
ао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима  
авања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има  
 на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викат 
n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њо 
аче црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стеви 
можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да н 
ади немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и прем 
ше вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то  
у поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око ус 
кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити  
о, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца зем 
, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на 
ина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, 
<p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, 
лицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни пој 
 свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у ко 
и се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети,  
и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, а 
какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав п 
што капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачко 
 се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва ш 
 ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка 
аплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде з 
 вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{ 
и је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водиц 
и је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем ра 
 да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А ш 
ад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина,  
е једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек з 
тељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достој 
.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или прод 
амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против  
ушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пушт 
не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, н 
ставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правн 
 које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једа 
ше меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она 
у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у  
а буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толик 
д што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови–  
, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назо 
лину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који п 
, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поре 
 се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић  
под њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекршт 
, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ен 
 кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежев 
е слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазава 
..</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпра 
 негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп 
у, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелиц 
аничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи  
схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удеси 
ни не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да  
 бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или ов 
иној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира 
струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, 
растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се 
 прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, госп 
и.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, се 
сило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето пра 
теља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред 
} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљев 
у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом  
и девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јел 
међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још 
го за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео с 
 пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се 
{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга в 
ти само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима 
идашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до  
у својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој  
едини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу.. 
.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писк 
 Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А на 
kt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Зна 
валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не 
ију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто од 
појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јел 
да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку 
ризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајков 
врсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ  
же да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она  
сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да пр 
у сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та дон 
господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и о 
 коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Г 
/p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим г 
Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па 
 тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, ка 
/p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} 
а ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и 
ва, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрић 
кцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција 
 Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него ј 
а вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па 
је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била пи 
ог дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како  
 једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућ 
 – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml: 
прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих  
емо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S}  
> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као ш 
ђа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Ч 
 ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па р 
 остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Н 
ажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој,  
им неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово 
 уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, за 
ешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да 
и сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад 
ше народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти по 
ом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и мат 
трос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога  
и сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна с 
ек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него  
му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да с 
анко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p>  
ме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме 
</p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у у 
ца,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote>  
и од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек  
народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост нар 
Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но 
 га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином  
аде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник  
пелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S 
ица и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није леп 
ла.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га свак 
 српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавн 
ији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „па 
овек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми са 
их две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђак 
а готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њ 
уговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без  
, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменити 
једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово д 
 овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји с 
.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они каш 
аницу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним оста 
те.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} От 
“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била 
 да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не 
те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у з 
уће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега по 
Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, в 
ула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <mil 
ју певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли с 
 и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то звер 
{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p>  
да је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S 
 како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да  
> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо им 
у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади 
 се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један  
па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће  
удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа 
трану, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како  
вешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико преко 
н алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учи 
ранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, 
вио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S 
ар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива њег 
авно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се поту 
рози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих  
ишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио 
/p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревност 
и да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад 
Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследст 
 ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са  
!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи из 
, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад 
оље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако 
 од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказат 
 имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p 
е и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој 
S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, 
зи?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку 
аркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њ 
ој или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{ 
ди чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ в 
дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само ме 
црвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, шт 
чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад  
 пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори  
S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинам 
ођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко 
 тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину  
пштину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми б 
p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „ 
цу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Та 
у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и б 
сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истер 
ина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Велич 
ји Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога 
но.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</ 
чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле м 
о православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виногра 
не пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или 
авршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и поми 
<p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт 
ада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сад 
мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S 
 зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе,  
е помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још в 
тио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој н 
он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки 
помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и к 
/p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и о 
о вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик  
иришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном 
 након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао 
цу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новота 
 столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети  
ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кућ 
ања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бран 
ешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо и 
.{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, б 
лу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад 
ористи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од ког 
>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина 
 пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ст 
а што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно 
ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешк 
ко рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се 
тогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, све 
дољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учите 
више добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за  
, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један  
ичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се  
с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилиј 
увке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да  
ало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне  
в?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајко 
ој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сениц 
а?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карло 
атријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске  
ар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не 
у свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бог 
. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p 
чела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико ра 
учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а н 
позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у т 
Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неј 
, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је ра 
могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано  
и како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не б 
главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити сме 
ме на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вред 
итељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у  
S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S}  
ети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приме 
е се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољн 
да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треб 
ток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без буји 
ећ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по д 
е кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p> 
и сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету 
ла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господи 
ој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p>  
а и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграф 
коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему 
 Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је 
ко ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеј 
пет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могу 
ода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што  
пи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је  
о води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, 
а, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бран 
ати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прослав 
с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а 
Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од к 
 две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у 
чанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу  
{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго ш 
иних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би припове 
аринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и р 
ори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслу 
, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омири 
</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред пос 
вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с н 
ољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>–  
оспођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет 
 српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед 
о је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> 
ама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као сне 
; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзист 
ати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред  
скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Св 
ајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, ви 
 гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа бе 
ноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, јо 
иба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају 
p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових ко 
 обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина пе 
S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школ 
 па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољ 
Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да иску 
и искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} 
у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га 
да се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и о 
одна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</ 
 шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух,  
 на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини 
под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде са 
и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Виј 
кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, 
питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за 
сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти,  
вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И с 
рстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле по 
} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} 
 Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја т 
Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори м 
то је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у 
а срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема. 
 Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је 
, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за 
 Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и на 
 љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем. 
ли сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље  
куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од ма 
{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде 
!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на 
 намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан  
 прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, поло 
кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p 
е, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу,  
оне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бра 
ају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <p 
p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела  
ако је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како м 
ет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и  
ца сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уз 
о поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би  
 нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мо 
ва за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и 
мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп,  
лом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама т 
говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва  
 поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Кати 
и ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежев 
ш потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку 
ани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац в 
.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да 
ежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а  
и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не  
њим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу свој 
галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове је 
о даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићен 
ан сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живин 
мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљај 
 ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p 
чнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње з 
ићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како 
зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије 
ић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би  
 гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотони 
p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места  
е прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећ 
-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од ње 
амо што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; са 
а поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> < 
...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а  
Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Шт 
на интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсаврше 
 а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристер 
идео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је ж 
у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ка 
даривши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у су 
ђа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало 
ога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље 
поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други 
} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они  
к ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је  
баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад 
и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рач 
<pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то де 
се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мал 
упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ 
аничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се 
до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код  
цу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој  
вако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку  
о, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како 
аква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је  
вори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако  
 да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи 
шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} С 
а ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пу 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „др 
ин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже,  
ли не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранко 
мена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „ 
аред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Рим 
 да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица прво 
ом манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна 
дим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми 
, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, ал 
то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поре 
 коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А н 
 колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад та 
, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина 
 то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Ра 
нда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево 
ст јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћ 
је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p> 
спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу. 
 <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих пр 
ода, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, уп 
у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, 
о), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти ј 
 споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао б 
и Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не бе 
у, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике. 
три, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти д 
ао што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пр 
 по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичев 
му његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз т 
 Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љ 
оги се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Пева 
опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!. 
видбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S}  
учити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да ја 
 руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, 
а несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отвор 
се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишл 
мпаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорас 
 савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлећ 
укао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима 
ца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја де 
p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу иза 
 то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се пр 
да се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{ 
а Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не до 
што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не раз 
и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на с 
плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не  
у.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурп 
кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко 
ајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне с 
т напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале 
као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта м 
ћ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више з 
це: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу с 
ор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign x 
 кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе 
сала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о 
јић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погл 
од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{ 
могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S}  
p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вар 
га тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стра 
> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био ра 
 проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту  
} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на  
димир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да  
 милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно св 
то је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мо 
о се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше сво 
сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села 
ена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, шт 
ш да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован  
сторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж;  
 из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, п 
никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омла 
Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том прилико 
едно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А истори 
крену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="s 
 тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, 
ином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу. 
 па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-С 
ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у па 
ред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по са 
о се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" 
вори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати,  
не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непреста 
рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше 
врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на 
>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви м 
ба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а з 
ко ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– С 
ћеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{ 
е стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верн 
ом, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По де 
а!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Б 
 учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више уче 
о мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећ 
Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре;  
и их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више п 
а, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити 
еба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је  
си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је вол 
p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим,  
а за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре 
морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој,  
енада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест  
> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својо 
ма.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је  
и.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не  
> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на  
>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас  
варају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, и 
здрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Бр 
ајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам 
<p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може  
говори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она сл 
 Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па са 
ко мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена 
ђем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам 
и, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплак 
ојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два т 
е треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интели 
 <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али ниса 
ин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држа 
– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</ 
тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благос 
, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле  
 Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу ч 
 ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала 
ио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него  
Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери мо 
мо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар д 
а мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш,  
и подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће 
атарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви 
на сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад  
 учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги 
 бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи 
p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже м 
чин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате,  
итику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено 
енија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, ка 
>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...< 
ако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа  
ву народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то ј 
ристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „побо 
д детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да  
!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њ 
те.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, вид 
 у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини  
?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русиј 
лужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мо 
одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n= 
 па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси  
нам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте б 
је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прили 
то, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сач 
кола.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек  
 или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће 
– нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти 
чале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, п 
час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да  
а ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свр 
а се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је  
рећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</ 
 сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – 
не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{ 
ивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у нар 
i...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди ув 
 његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...< 
огу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу д 
овића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сиро 
, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Д 
 /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p 
ће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} 
 скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога 
е бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то рус 
p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се 
ао сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах 
 награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако.. 
наест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годи 
останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољ 
 – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и го 
p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га и 
Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, п 
е Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p>  
 био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериш 
о јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, од 
 већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана 
да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јеле 
скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Дан 
господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмел 
е разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти 
правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца 
оље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p>  
ио на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити  
адова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је 
ва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, д 
о је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му би 
па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у н 
ропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепш 
ознате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам 
донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је 
е донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочек 
} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се 
еђену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се 
опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам  
 сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет ч 
</p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајни 
извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шт 
<p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све ве 
о право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачи 
одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око  
а брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да во 
ван и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појача 
, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јо 
и било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Д 
Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је  
лежник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је з 
овану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад 
еје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад 
 да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши ко 
– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми 
 ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S}  
му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или е 
ентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо  
уђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад 
hilosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би се 
днога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“ 
есто и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} К 
, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, 
е и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јел 
би роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов  
!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја 
а тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према сви 
 у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог неср 
<p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка 
пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав как 
ет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мат 
 гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити к 
је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош 
 Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за т 
шићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. 
е, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади н 
атко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој син 
рштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још  
али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да нек 
то га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко до 
зити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="sub 
за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и  
им, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух врем 
кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, ка 
ника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци 
већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на с 
subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајк 
а („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо 
ој господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, кој 
е, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата 
Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да из 
е Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив ч 
lestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и 
између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој т 
тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији  
жу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се  
, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S 
p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> < 
.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некак 
 бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после по 
 дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она 
овцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се 
дан пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, е 
ало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња дев 
на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</ 
ша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној п 
ођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки д 
 свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт  
ах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Је 
>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, п 
смева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Сте 
ковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати 
емогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прослави 
 ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mileston 
акима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Ве 
 мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се ви 
што не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је  
дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор 
ет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало  
учио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, ј 
 па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ 
лач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="6 
 Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час  
еше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је  
р су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема свој 
ност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему 
руди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је н 
продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече 
ајпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину  
зору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да  
ике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– 
целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и 
 Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онако 
р, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– 
ам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – 
<p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S 
 ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Врем 
 с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у 
осутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па  
онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ни 
укову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам,  
 Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нис 
 Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Нат 
хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован  
ло то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карлов 
препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није  
 допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, н 
, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ 
сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмеја 
Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младос 
а јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би бо 
} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше в 
 још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштер 
 велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо 
ким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога ку 
од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се укра 
еном загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што ј 
та, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} П 
 Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само з 
 како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p 
етрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да гово 
евачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општинс 
в врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио с 
цу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мал 
дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у  
јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек за 
p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко т 
ати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун 
ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће 
но и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар  
азио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ с 
била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када 
ако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p 
чинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p> 
му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против  
о, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остат 
p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада  
 мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико за 
мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опакли 
 срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем 
џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– 
 за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству и 
би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} 
и“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осет 
куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је б 
у, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то н 
ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена 
нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пре 
ви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Из 
д ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од 
 друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S 
, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказал 
ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да ниј 
аде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже 
 отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="4 
ном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био не 
налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора 
а се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јо 
 леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је ве 
ше кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње 
госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, ш 
па смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, 
теде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узру 
уги,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана  
 скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} 
њи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хте 
се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој ј 
говори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му  
ајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће  
 вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се  
о стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – настав 
 </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они 
о на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину  
е кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карл 
 видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мо 
е вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином  
 украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S}  
у ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А п 
ом, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, 
е, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</ 
ве и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опе 
латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српск 
но, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било 
та, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана н 
војим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер  
песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избега 
/p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све не 
егова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више так 
цем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, шт 
да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је  
, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече б 
душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина,  
т!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И  
адост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће оп 
мислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на мат 
д Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би  
Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Д 
одне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то 
ај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако 
е ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих 
таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати  
 се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо по 
ки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао н 
 Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Ра 
до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па  
Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само се 
 <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а гл 
а иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила н 
говори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Б 
/p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити 
за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се под 
ђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све  
 ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати г 
ен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити 
ом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p>  
сне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – 
п-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован врат 
 улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S 
овора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, 
нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешт 
 <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и  
, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад до 
иља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, н 
га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, ј 
на мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, иш 
тељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.< 
а се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није  
ала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њ 
на; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о  
И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па 
госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да 
лога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога 
ао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за т 
 увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ра 
<p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата 
Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет вазд 
nit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрем 
> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујак 
ељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурен 
них љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на  
искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да д 
 <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у 
жник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његов 
 на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речито 
верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срц 
шеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларс 
нако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног мла 
а, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој 
а црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи  
сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Да 
 Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, как 
здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Ј 
сипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата  
ице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... ми 
кад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим  
и. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p 
 се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче  
многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и 
о осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи 
едавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p>  
трчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! 
елена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{ 
о петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p 
моглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу 
а“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложи 
p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па види 
ету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелиген 
о она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела  
 је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} 
грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> 
школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је с 
је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пр 
ељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла  
а тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из  
савета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То  
рало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме 
еда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то з 
. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је 
ека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковц 
ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у  
ива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> 
 дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим  
као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему 
успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако 
се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</titl 
е живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја по 
ам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица 
тње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила шир 
 Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Ј 
 животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упам 
ом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час  
 да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи,  
 црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, 
је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рође 
да госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку  
омотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у  
ала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па с 
.{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође 
у извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџ 
 једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је 
Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовал 
 је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p 
 да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се 
скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком прт 
з детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, 
учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} У 
оли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад 
м у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што ј 
 поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разгово 
о питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита 
уд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" / 
же, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па  
 се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду,  
ар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешт 
те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да  
ш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да проби 
ен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленин 
чајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као д 
ао човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра  
од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и  
ачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде  
 је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са с 
 несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут р 
ла главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити  
а јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године 
 треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, врем 
о би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то  
p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, заб 
егни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – 
нас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се  
 као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њ 
 Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила шко 
.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ак 
јчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а 
их села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда с 
реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> ка 
м.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не  
неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</ 
а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере зар 
е поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Ра 
ди туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана 
95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко  
а сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојк 
 одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – з 
оље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И је 
поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арами 
Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубил 
ка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја в 
рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p>  
 рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p 
 цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележнико 
а одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она д 
 као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, 
 Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа 
и родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа уз 
мо не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то·  
слим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бр 
, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља,  
м га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аук 
е, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, 
необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гл 
сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране 
 да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она о 
а је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла ви 
а кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка  
{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница 
душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> 
ако се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла 
и потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне 
ију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још  
> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић 
ла је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, н 
о.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су т 
са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели он 
S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна 
ас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба ниј 
 пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} 
натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да св 
а је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајк 
л она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана 
њиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати. 
</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и пог 
 има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је п 
арловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, 
не још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у лед 
ца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлаз 
Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше  
 кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>П 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, д 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.< 
Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима. 
 у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна 
не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> < 
кла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то с 
борнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, уме 
ка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом в 
 арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела ви 
iv type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n 
 Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕ 
 и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је кр 
а због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си не 
да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва р 
и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њ 
рас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више 
ви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му д 
 се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају свој 
еста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се не 
е нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно 
а нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> < 
ме човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опе 
јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће  
у мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника ср 
, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се 
им је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детињ 
 Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао 
дао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и иде 
не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у 
унила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пр 
лан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био 
 <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Ни 
зненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди ника 
{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога н 
итичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Ср 
востраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина с 
дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да ус 
 можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека ра 
рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даљ 
је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар  
оугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у ж 
а пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећ 
 ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их  
сретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном,  
уће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да 
то сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш 
стано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, ко 
у довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, шт 
 виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави нек 
во?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно,  
Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би приш 
о кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло к 
кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао. 
 је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано  
рићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око с 
еши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p> 
уга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним  
лену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар) 
.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек  
што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да раши 
 оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати с 
 шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бит 
у кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да с 
о да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била 
 Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосл 
 „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила 
о и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се саст 
ок неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора 
 за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, 
а, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, 
о сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе  
д ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, пре 
а прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забун 
 одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и н 
го што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ в 
 тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p 
еља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио. 
воту и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свог 
ајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао г 
њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком 
а да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам в 
упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код  
{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се испов 
ћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пи 
рком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiek 
ретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула 
о поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, т 
ни да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори п 
и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната). 
отлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката  
...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет  
олазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</ 
биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу... 
у. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не 
олим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо 
е у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку 
ћ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет 
 сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p> 
ао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим до 
вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S 
{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја бри 
е, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „ 
</p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око вра 
 у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Ни 
мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та 
 из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом и 
 да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну оп 
ти бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} 
а ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S 
 с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вел 
, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „П 
го икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути 
 с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунг 
ј прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ  
у рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наш 
И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSec 
та кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама 
и кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па  
 од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна ку 
p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </ 
ас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} 
 не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина,  
– тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти,  
.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце  
а те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио 
и, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остав 
асипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али  
> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на 
на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном 
 да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју  
 примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек мил 
ила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири г 
о име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за в 
Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је нас 
че.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А ка 
то Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се  
и, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „н 
Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла  
3" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на п 
а има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само... 
на, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче 
сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је к 
ла, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у  
не њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је у 
вно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољу 
спођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искр 
рену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито г 
да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако срет 
мо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{ 
ти после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па зб 
ј кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој у 
>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори 
треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Ј 
пој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне 
кин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, 
пођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb 
, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног 
ово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јеле 
и на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора 
оји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, 
S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљ 
а.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја 
ива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемери 
...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео 
ославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни 
а даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па 
да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са ст 
Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и 
} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњ 
бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је 
ке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа 
 и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде сво 
.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш 
рк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги,  
изине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је св 
о је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други пев 
{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за  
ати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врл 
: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сирома 
 сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. 
тку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележнико 
> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> 
ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
ене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако до 
Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S 
т школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све н 
не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одо 
у њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још до 
sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо  
тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже  
злено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп  
разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у ње 
о извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек 
имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног  
 кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румско 
{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ 
пак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, 
мане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам 
м, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>–  
 прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде 
ек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и м 
е кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јов 
од вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одгово 
че потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да ост 
} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, 
га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема  
пава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумор 
<p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи 
ац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа 
она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је  
ши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважа 
ом пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Вр 
огод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бра 
 не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> 
н за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, 
о буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, д 
 и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> < 
аест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом 
еочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш 
и одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећ 
екао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима 
ој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек  
увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је,  
 учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ 
не.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти 
рком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, 
на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује не 
Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до нај 
у остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекл 
дра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, ка 
о да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и спомен 
да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S 
ј конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општин 
анко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су  
 још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би бил 
сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега  
остила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за  
ва јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Три 
 много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћер 
 сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у то 
едан кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да 
е спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} С 
својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује,  
а.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{ 
ао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува кр 
ева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладин 
куси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја ве 
доше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има 
заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и а 
сао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, 
вега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n 
евића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А и 
оме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у  
.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадов 
> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши м 
предак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве  
лободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песм 
то у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао 
 <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по  
друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, 
ман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и 
ма, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелни 
риште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с 
а прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шт 
 кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мис 
кољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препан 
љевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневи 
.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу  
уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови 
а ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не  
но се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељ 
ако си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше инти 
оња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако  
ницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата. 
ц према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p 
дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, ка 
 наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех п 
ко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да с 
 проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> 
} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p> 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била 
 уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним п 
 планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журнал 
/p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах 
ији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао,  
ећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, 
ној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора 
ће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <p 
а до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни чо 
ша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао к 
а мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајер 
ред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема 
ве признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио ка 
 и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пи 
очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S}  
на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива 
снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћ 
да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина 
се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Ј 
 гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу 
је могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђаво 
 сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га  
о, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте ма 
о у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу 
 те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор  
оши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала д 
чију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јави 
трос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, к 
{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не мож 
о је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</ 
што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје д 
да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања мо 
сплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поре 
а?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као 
 кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За  
што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе  
 право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник 
Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговц 
а и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда,  
добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај,  
провода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје  
бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина 
хвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како н 
ла на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој с 
овином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош,  
варнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра пр 
ровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, кој 
а је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бле 
етан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p> 
розорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скри 
руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> 
е о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Ј 
ру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског нар 
а живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну мес 
<p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбиј 
те је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику 
тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-С 
овачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се 
едни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му река 
лога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоћ 
за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по ч 
 свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, н 
ише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разл 
Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи 
е потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је 
насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви ок 
 – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> < 
мица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога 
се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се см 
анка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закљу 
 од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, з 
о је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљ 
о, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, 
 Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце прек 
ницима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} 
у оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлан 
ајбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићки 
га ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се т 
о.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ћ 
ти с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час неде 
деља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Да 
акар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, кој 
ц?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе  
да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи муче 
тиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може ре 
а не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да  
 осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча пот 
или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав 
</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на пољ 
ут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка т 
 њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике 
 онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign> 
 тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па о 
 ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши уче 
них друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до  
у Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио  
иће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, 
 у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све б 
ици, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омла 
о увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме  
тарешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, 
рпског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљењ 
нија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда 
рити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха! 
 шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их ша 
во, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане,  
> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</ 
а почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред оч 
писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламо 
у нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске науч 
аш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове пес 
ад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у  
 доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина 
а је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж пров 
им те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђа 
 момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама ниј 
т да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, кака 
 уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и 
n xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устум 
и ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за бесе 
Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је д 
. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да ј 
>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао,  
ка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљ 
ив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и 
ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и др 
аљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узв 
ени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да ј 
а, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише п 
о је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни 
 по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удо 
то мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима 
оће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, с 
о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би 
 из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво 
или неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар ом 
м омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе 
мац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Рад 
е заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођ 
ју у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве  
 у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесно 
д нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... 
ко не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражил 
му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беш 
} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мисли 
ешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо 
упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S 
p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на 
ажи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити 
још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доц 
 га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом свој 
Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Ал 
арицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озг 
давде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица бил 
како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако 
одарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и  
 орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о бра 
 њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и ње 
њижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покрену 
најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута,  
својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чу 
 жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „госпо 
о и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером 
а, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p 
 поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на је 
 том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </ 
 му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са бра 
време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку 
ити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто так 
 је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не 
поменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и 
мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљач 
 примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је 
ли што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне ру 
, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенци 
а вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим 
а Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, т 
ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школ 
“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено 
> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што т 
ила у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило ш 
је тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и 
о, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја 
екакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће засл 
и пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква 
 Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{ 
 била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учите 
лагодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича 
 својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни б 
 брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по за 
.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу 
и и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p 
хну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова орган 
 <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S 
S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до 
 шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао з 
нове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још св 
ад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, нар 
етролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не  
, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у варо 
евићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у п 
нало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, ка 
ођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али с 
д Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад 
хвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долази 
оћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима. 
Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што в 
и прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, д 
ало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближ 
је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, –  
е једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може б 
 <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву,  
и, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога 
же!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре по 
{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, ш 
 лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и 
па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабиж 
} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље пред 
води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по 
ј брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вр 
 декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје де 
/p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, кој 
рићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него шт 
иђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па 
 не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досет 
 пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па 
оцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А 
.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, 
а рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина  
и младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њ 
еш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре,  
да Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену у 
стито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће 
ги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као н 
на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону З 
гом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Сам 
- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни 
о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему дру 
ручке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за л 
е запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начи 
е ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</ 
к Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак 
, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пу 
о се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд 
; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се 
 па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S}  
ући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с краје 
– замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у  
сле вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет  
че поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим  
 да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао  
пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на  
 овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} 
у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у оваким 
ва друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној к 
{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73 
 сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у н 
ресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави 
синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет сп 
ц то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас  
} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи  
икад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему су 
можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш,  
 велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамја 
 прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо о 
 и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе д 
 као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више:  
 имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема ни 
Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечи 
ан је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у  
му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са  
е запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити н 
а му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чув 
ого приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јо 
 на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p 
а Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи,  
лику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко до 
le>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Ст 
биља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p>  
 ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јел 
гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Дарин 
и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби ф 
на.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, п 
– однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пу 
ти, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушиц 
ва „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, 
рби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазд 
 један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда 
vitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и 
 Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки  
 уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Д 
спођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта  
купу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста  
 прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у не 
 Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве д 
и на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал је 
} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санк 
само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и  
Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection 
дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p 
ранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу 
ћи, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о  
разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S}  
ата баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши 
p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрд 
нула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– 
е бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, ком 
н, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мен 
ој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој  
омишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци 
ли Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окр 
ље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове,  
ј, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила ваше 
и имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S 
>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да 
Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба д 
 соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљи 
или, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта 
?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{ 
чићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бра 
 Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележникови 
у на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>П 
или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А 
овце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најва 
је се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас чест 
во је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још си 
си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} У 
} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин 
 осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој п 
ски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да зад 
е зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце  
лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу. 
екао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, м 
 о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, т 
п...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек 
е овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p 
абрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогун 
тина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко  
оред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом о 
сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{ 
ције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прил 
и тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство  
 то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више 
 и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{ 
на омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштал 
ајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбиј 
ад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобош 
дарају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и  
војачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види сво 
 господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од  
га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако једа 
а им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће  
укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, 
ље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњ 
дите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода 
о себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко 
оп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те т 
</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки пев 
 – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча,  
а, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпуст 
ј, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, упр 
вно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши,  
 опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је 
морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће  
ре жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама  
о, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– 
 резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испил 
 којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код 
кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја  
анко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писм 
суће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<ti 
 на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, 
 Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – п 
у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се  
ла и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара с 
том и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек  
е когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p 
тражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу сти 
авају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> < 
 би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Ти 
ави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су порек 
дући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" / 
емо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина 
 кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „У 
лик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој ти 
 земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине о 
де још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бра 
ма оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене  
 од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је  
о после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понд 
 песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја 
а поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> 
, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчел 
ој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има сво 
опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко 
можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Д 
p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су 
/p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и на 
нда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>–  
мешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схв 
ади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једв 
ио отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео 
 до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко  
иста, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку 
а своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па 
л“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао с 
отарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу  
нка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Г 
ољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави о 
 у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих 
 с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да  
олики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слу 
еца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. 
сећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S 
ирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њ 
 очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S 
S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим т 
!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како,  
p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је 
, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толик 
о да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан  
кло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оно 
о, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам пес 
 свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лиц 
шница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешт 
, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има  
и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз 
ћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би 
ек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за 
врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, о 
ша највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S 
им чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само он 
ковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране  
 цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијал 
госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дот 
 <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јо 
куренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то...  
 уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше  
воје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући ме 
е једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то ни 
 скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином 
распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму  
ћи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јак 
до моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, ко 
еоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, н 
, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да  
у своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим 
ија и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика по 
> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са м 
говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци,  
но капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колик 
 знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, мла 
 ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојков 
ларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> < 
не; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотр 
весному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако прија 
доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, 
ати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдуков 
S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... 
оје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју ста 
ик доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села о 
 одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сук 
 Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајков 
а, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце з 
седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. 
ша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала 
чани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бели 
 места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот,  
ог, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; 
а одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p 
од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи гла 
 – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели 
н атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај  
ну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар ма 
 надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15 
трану, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карлова 
алазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их по 
Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору н 
 је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли в 
 ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква уј 
.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хла 
аше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{ 
е још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасав 
 наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што  
можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она дв 
ре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– п 
дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким 
будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара п 
и се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова 
 бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Е 
 и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испр 
иком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднији 
 Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да и 
} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{ 
 па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако б 
ћ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, ка 
слав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већ 
 разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одр 
џисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини  
дних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здра 
нда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да с 
вности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и о 
 на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле 
lang="de">Schiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к на 
би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Шт 
лиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забавља 
ице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим.. 
вају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отвор 
младина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на 
ван с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S}  
 му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка  
га.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му  
зговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Мил 
 волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева о 
 ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски уз 
 казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да м 
поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп 
жем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче  
а бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде г 
е примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потр 
.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетл 
.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац 
а?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежев 
ала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“ 
 је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј  
а чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у  
и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не з 
хну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем.  
и тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p 
– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се сил 
другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала З 
p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегл 
и, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од мил 
ече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу уч 
вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“ 
до!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад  
 је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад 
Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита  
ва ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кр 
да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја ми 
кав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге 
гајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ з 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наре 
 док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче 
>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво 
жда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравн 
> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дош 
, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо 
 помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Ра 
 ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бра 
у, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Ка 
 Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад 
ећ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате 
ао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је 
ју тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује ру 
 здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. < 
допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с то 
p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n=" 
.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бра 
ти, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{ 
девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, ка 
 добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетк 
тељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближ 
 потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучни 
 тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако  
 је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, го 
че нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад о 
огу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али го 
се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечано 
испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али 
, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p 
 се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој  
а Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је и 
{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрве 
ба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо 
у, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па уп 
штвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила 
с, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај п 
срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на п 
 ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> 
ше.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</ 
 <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.< 
штво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па ча 
отока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову 
ђом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се запле 
 на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачији 
ти Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу,  
кам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срд 
е, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> < 
 певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеш 
 те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су м 
штва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у дв 
не канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> < 
орка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, 
о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с п 
ости, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба п 
 – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад пр 
ју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазва 
 год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, 
{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p> 
} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати  
пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лук 
 пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као дана 
ни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S 
ли сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ н 
скује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јел 
 даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни 
ао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и  
 ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо м 
екнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, 
с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још не 
ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, оглед 
п-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет  
> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p 
ати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се  
а чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Тама 
, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим со 
 Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и  
p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се 
д тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко  
већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он преп 
екла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње 
ји хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе 
реме, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60 
ама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на  
век, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добр 
да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јован 
ти, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омла 
и на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквар 
од падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа  
 први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто кри 
матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали  
весели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудр 
 реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложит 
ођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог д 
о, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом 
S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп 
 што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> < 
лико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p 
ио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се ч 
Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје  
 Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену к 
 Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођо 
си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p> 
а, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не  
кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</ 
е била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је 
, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И 
ву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта 
позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p> 
 испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>–  
и имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S 
r nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И  
био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола. 
г ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у  
о жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово б 
ни час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом н 
ану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцн 
, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не при 
агладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себич 
ћ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном п 
 он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; 
ковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и 
ло знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло 
рала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му  
госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} А 
је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, 
S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао б 
.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може 
а страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако ш 
 не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, 
а видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се  
 <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележников 
а папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би 
од“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јури 
спред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, 
е похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често до 
их био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удес 
а се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она 
ца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p 
 уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је т 
ајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре,  
 до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији  
 променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу де 
 несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноград 
на ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, д 
"de">angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је 
.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, 
 понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност 
ри овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви! 
ити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта 
приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених дру 
} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио с 
ело, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у пр 
жнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на сел 
 све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњи 
о селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друк 
нти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да с 
јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на 
онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Ј 
и пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом  
ним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је  
у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Н 
11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођ 
ј сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан. 
ратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– 
аринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– 
} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот;  
</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола. 
игу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „ 
ере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него 
дана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико  
>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње н 
.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада саста 
и Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован  
 све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p 
, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зн 
латином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– О 
p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод рук 
.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани 
ину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са свој 
з посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће  
рујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му нам 
и где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане 
 <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио 
).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му 
ачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код 
јном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта 
својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф,  
 Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{ 
шлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p> 
ну рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашић 
<p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – 
била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчау 
-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p 
ођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако иск 
о бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> 
а узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко 
, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш 
ра и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахат 
p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама ви 
 томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на пам 
ржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша 
>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но 
на. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је  
но и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је,  
редан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у в 
ч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује  
гледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаш 
о?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пр 
а себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</ 
> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{ 
а-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се  
а савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и св 
ком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Так 
ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да св 
рајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старо 
 дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жаг 
пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој  
 школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце к 
p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати н 
раван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карлов 
к је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се н 
ни и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гос 
сели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, –  
е ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Гр 
ренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис. 
н Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што  
мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади т 
 се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="d 
и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми с 
ика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена бр 
на се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли  
 Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита беле 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> 
ајпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на пр 
о и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су вре 
 на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступ 
о у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастир 
ога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је г 
 доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?.. 
p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, оста 
И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од остал 
довољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирс 
би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху  
 љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда 
кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизи 
омешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказу 
ог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду с 
о радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале с 
о кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па 
ков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Г 
оспођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разло 
 за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена. 
јак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с ч 
Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја 
 она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица 
и.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – пр 
ао осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем 
ка, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад не 
p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођ 
илику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? < 
>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам  
 Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, д 
} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S 
 гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> 
ка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот с 
лажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш з 
укче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лет 
 </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговац 
а, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанс 
unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и 
а!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно доб 
Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене  
војим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи  
рком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. < 
обу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учит 
 потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где  
ник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час 
ледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележников 
д кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Кол 
а:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач каз 
ила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, 
се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом 
нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бран 
те иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба  
еније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S 
вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Д 
ко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S 
зговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко  
ер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату 
забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пун 
дин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> 
 су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у  
p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама позна 
 Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Как 
другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се п 
реба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да изва 
Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети о 
ву“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S 
неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад не 
 хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. < 
Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зор 
па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни ош 
ити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то 
g="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у ма 
виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин с 
ило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова  
, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по по 
га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да 
шевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондак 
годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - изра 
.{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, 
о криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац н 
се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особи 
а на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, к 
дила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – примети 
–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно 
ва пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакал 
остољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша поло 
ележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђен 
>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p 
!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао 
 пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта 
ралној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће б 
 идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Ник 
нула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да 
 </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – од 
азао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако в 
еиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да 
раца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, 
ка и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред З 
ивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и 
оље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео 
ом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из 
 крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји,  
да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа  
 осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће уд 
рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је 
америла се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ чети 
да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се ку 
е паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да оба 
а.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћ 
у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену 
ла то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао  
ад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на ок 
ила; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме  
, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи про 
 у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Нада 
а свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</ 
о је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мор 
дао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Срп 
<pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад  
> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој р 
quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира в 
аћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш  
{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је 
евојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S}  
осподине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам  
већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће виш 
о, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој 
 Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме 
ан угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млад 
јом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да д 
не и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бра 
а ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре ду 
сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет 
кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва де 
{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах оти 
етеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим заг 
ашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исп 
="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу,  
 у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједн 
 опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отиша 
о да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи мат 
ећ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози 
 песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.< 
тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се п 
} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с кол 
ле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела 
скрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет гов 
 Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било 
S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал сам 
/p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне 
а прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p 
за сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се дев 
p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта  
најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p> 
осле топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пуна 
 </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући! 
е му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p 
равила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радил 
мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући  
о и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она  
на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута 
ипадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде  
а гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, н 
ш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било 
 свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, 
ђице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранк 
елена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – 
вигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажа 
 што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом 
 њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири с 
ила тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,...  
си у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточ 
а и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,...  
п Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину. 
ру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за ш 
младина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи 
рива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догод 
p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви  
очићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто ок 
толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} 
тко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а 
, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала. 
па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си  
е као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откид 
прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички,  
 поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p 
 и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у нед 
јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком  
ајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједн 
ад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се с 
им га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Бого 
меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одоји 
локрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не  
.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим 
 се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се 
се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празн 
а!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки м 
жилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде! 
лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се от 
рпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док 
ва мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је з 
Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госп 
Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место  
 јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростит 
n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни на 
дрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве 
м сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не 
кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек 
рило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чи 
страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Н 
Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлил 
о,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што  
 пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у се 
ин након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срц 
села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што вис 
о тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S}  
е госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако  
 искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особи 
, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако  
, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треб 
ом; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да 
 могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, гос 
 одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуг 
те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе 
оју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.< 
аспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>П 
 да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо 
.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово ра 
а јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви 
и и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, 
њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да ј 
жала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођи 
> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да прого 
него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако доб 
и се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или бл 
јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p>  
ј лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не л 
аги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им  
јне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује 
ђа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и 
 неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разгов 
S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па 
 Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– 
 још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде са 
 госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> 
арловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учите 
ност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено 
ена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што 
Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p>  
овцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за  
диш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{ 
<p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мат 
 варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</ 
кла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштве 
ој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p>  
Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је  
, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето 
 омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p 
>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је в 
смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се,  
навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и  
а то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година 
а јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни гос 
али кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу 
ихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце. 
благодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век 
још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па нај 
 свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у чита 
ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} За 
гама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang 
и, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S 
 је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</ 
</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, ка 
јући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који  
 плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си 
м и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превар 
свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као о 
– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда 
рену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још је 
те ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онд 
а може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како  
од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и 
епоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на ле 
адан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ 
шао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Пи 
а спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </ 
 школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га  
в усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p> 
а навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као нож 
ксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали 
ци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих зе 
<p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери го 
нчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек  
Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – г 
>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комо 
ан се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ип 
 ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још о 
Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отв 
бавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што  
х ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавн 
о је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као учени 
сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се от 
ше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према 
ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Ру 
 али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карл 
овика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас не 
о на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чик 
 у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по кр 
ет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи 
дин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одврата 
него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то  
гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију 
уно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код 
с, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Беч 
живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије изм 
, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико стариј 
и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и п 
, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом р 
 како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, д 
, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица  
Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разго 
ођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко  
била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке,  
} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а 
ући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као  
 оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, к 
нко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води 
телигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бис 
ње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а 
 и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се  
ти пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све ве 
 ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па вид 
баку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до ко 
 несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, 
и...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће  
ма лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што с 
та много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек п 
 – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у 
снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као ви 
тих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни пр 
" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако  
иће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и ор 
 и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашт 
доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва 
 То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{ 
ојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> < 
рила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре 
 сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да  
исли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога др 
жи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јова 
ушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан уч 
умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} 
{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим раз 
ема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризи 
ја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из  
омци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, 
у истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} З 
 грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном деч 
е ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p 
оп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићем 
мо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завија 
е само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда,  
ко су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. 
ти, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога с 
 у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по двориш 
 да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брај 
чена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и д 
} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!. 
 да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне лист 
м, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљ 
 рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друг 
као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми ов 
 којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p>  
јковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога 
Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му 
 се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако сл 
м српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, п 
, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељ 
 па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти сам 
 дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу от 
, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, 
е заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.< 
опа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>–  
еши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку  
ако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S}  
ада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој 
што одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да о 
вом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може п 
 или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, 
 <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ћ 
>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; 
ечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А как 
реба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек 
жним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као 
ају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с јед 
 и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше 
тање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпит 
осе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца 
 свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тр 
аће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Бо 
суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирну 
еликога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дво 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог ца 
репоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} 
озом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свеч 
сне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум 
ас о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему  
 што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша 
х медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,...  
 свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што 
ша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима  
од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под п 
редиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и  
ине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за сред 
 слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар к 
о реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.< 
а посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше  
тражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У  
} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било 
ивином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту  
е дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је н 
 један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S}  
ад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омл 
То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој 
ј грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми,  
што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</for 
је, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупниј 
" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек  
мо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред ку 
воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одб 
.</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним р 
м, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан ж 
а му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће л 
ад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још си 
егова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S}  
ки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта гус 
, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а 
ла око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, как 
е састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара  
одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та 
вако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да  
<p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И  
Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И старо 
и је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседел 
 и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је 
ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, к 
овикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p> 
а долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних г 
це јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> < 
ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила 
 „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с 
из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А 
</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвећ 
ао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Ка 
знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутр 
> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говор 
редно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим он 
њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и о 
p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, 
 дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца о 
 каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најс 
кога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спр 
док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мо 
 што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– 
Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дот 
{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован  
ли несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да с 
а не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Н 
на, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би. 
највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрост 
Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени м 
сни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе 
 дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И  
менула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био,  
ема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошл 
о сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ 
и? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, –  
олико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном рук 
читељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрв 
о к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, 
, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– 
и песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми сед 
{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шт 
лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њен 
</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> 
је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује 
а стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван 
 главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало прошири 
 кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи 
p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан  
ковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколик 
p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} 
ву, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све ст 
о куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напреда 
<p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било чет 
узе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти н 
је онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се 
дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а о 
ар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могл 
S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пу 
 да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито с 
 њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бра 
а се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и  
нке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јад 
, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак св 
љда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја 
ном душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </b 
анас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из нена 
н.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у д 
већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> 
 да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p> 
ом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши им 
Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те  
це.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учит 
анком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе 
у, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и  
а и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Ј 
се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на  
најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразд 
ица, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабан 
шле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића к 
, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шм 
е захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели поп 
омова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subS 
позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{ 
годнију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио  
оп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљев 
ао обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скр 
ам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... вид 
S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи 
/p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати,  
на васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Т 
> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите ту 
е,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обор 
.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сес 
и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удови 
Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележник 
 деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој 
ка отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да о 
е, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад г 
ао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су б 
вљено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти м 
овека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се 
али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука 
ече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А 
му!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не 
. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би  
ко ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. 
икнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљд 
к веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да ј 
 мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало б 
тву, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад 
ојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су св 
} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, ко 
ео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао 
– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не 
 дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издр 
:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујак 
ад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да 
ом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестан 
се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја  
сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори  
у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он  
ије и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с друго 
овеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив н 
набожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крште 
о се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патн 
и амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели  
је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јов 
рећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мис 
 неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оста 
пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да 
а цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb 
и ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изг 
а у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети 
разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи:  
ањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар пр 
вала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разв 
оду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало 
нет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вел 
ти.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он 
а Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чу 
и.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао,  
мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гој 
 боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од 
ечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба 
p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – прим 
нка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад м 
схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранк 
Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, мо 
ковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на к 
руги пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица 
рактични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и порет 
иче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n=" 
ј пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто 
p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта 
е десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето 
је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се 
лану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележник 
, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, д 
ачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољног 
е ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– К 
, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p>  
“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се  
тење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту в 
 направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена р 
то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не 
ојима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Б 
ширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добр 
н, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да прип 
ити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} К 
е; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било  
ља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеос 
креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи  
ом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} 
е ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји:  
да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Кар 
 неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Жив 
 ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, д 
е огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухв 
S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но  
н економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала  
не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немој 
Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и 
а да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и так 
о да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љуба 
S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру,  
 се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због гл 
е то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђавол 
 све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да  
и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и 
рила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега  
ку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, 
него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би  
, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај  
шти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо  
 А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје гру 
ру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали 
једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има неш 
војом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је 
идиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја б 
/p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпа 
јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>–  
рчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било 
<p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелен 
ици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и у 
Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна п 
рена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! 
ра“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, д 
у, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, 
исиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит 
 жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је с 
смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да  
и.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То н 
 у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улиц 
ба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог  
одећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не пр 
чке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – кад 
вачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке 
епосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми са 
, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као  
ка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отво 
 у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у в 
мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Дар 
 почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у 
И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било  
варате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспо 
е из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из  
.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и виш 
 Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви о 
је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагд 
b n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>–  
ало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајкова 
и мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бран 
 <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад св 
 Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој гос 
S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, как 
ћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l>  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорк 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спава 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати 
м Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би поход 
а је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога м 
ођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским кол 
стали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа  
 што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мај 
ођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марк 
н разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних ра 
призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а 
своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се  
е: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „З 
<p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да с 
довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати св 
</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом  
, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су 
се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, на 
а му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се з 
пођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет 
 своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, ка 
ода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће  
лачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књиг 
е матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чек 
шом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим ш 
ом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је 
one unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се  
м.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог 
шта.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене? 
} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом  
>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за 
 и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у сабор 
к темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству из 
, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије 
обру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би 
мену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пу 
.. сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ нај 
сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће 
е, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више 
кој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с најве 
заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже  
, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод не 
 и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас т 
ако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било  
, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао 
о очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда  
егове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и во 
ем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће има 
ишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним поја 
 никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом 
 случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себ 
ка неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и до 
чини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се та 
дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом 
чаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговор 
на политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету 
ом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићко 
{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална н 
има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, гд 
о што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и  
ици у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране  
м бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да с 
ранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца  
и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p 
исам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S}  
демо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам 
же, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она 
друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица  
остива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на  
ема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а  
ку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се...  
 тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки пис 
опа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто 
 је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да,  
 неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Ј 
има пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p> 
>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А З 
њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{ 
, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш н 
 да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у К 
е.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> < 
ац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, 
, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној 
тних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити к 
ају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећ 
ди, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер  
, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да  
не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу 
им, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> < 
S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да 
ранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас 
p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час. 
ца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само уч 
имо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се рад 
} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да ј 
, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виног 
адина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је  
тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад 
ера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост;  
војче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од 
му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи 
м.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док  
ах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да са 
е таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућ 
 и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је пе 
пали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо ј 
 Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске 
а.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима 
у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек 
тчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да 
е све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да  
и. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови 
 вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и сл 
од, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненад 
 жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна з 
вних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, 
ћам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда рад 
номије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и пак 
; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} 
ковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А по 
ка.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковље 
ве слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и 
ш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу 
ети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и 
тегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа 
 врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне 
остом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се  
е кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче 
се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио,  
а јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> < 
рви мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал ко 
ни несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах по 
 кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потр 
/> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркун 
уда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге с 
ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхр 
 би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а он 
е знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} 
 купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски п 
у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад  
р, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те  
ловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане. 
огаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав  
и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} 
Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута н 
>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења 
о.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи  
!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмев 
. па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не 
у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља 
Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о свој 
озором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном  
пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она 
х земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као м 
е.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу т 
ађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољ 
унце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} 
 преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њи 
ведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А 
азуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелиге 
 се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} 
 виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те  
ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се влад 
вај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и т 
, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном  
 после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да  
ла, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народн 
се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у о 
адгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</ 
ожда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, ко 
ту још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлач 
Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јов 
абица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га п 
в, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист  
нутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скоч 
е, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, ил 
о у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по св 
. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда  
наче јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише  
јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости уд 
и и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их завара 
опотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па ј 
него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад пом 
неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и привол 
не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да  
два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплет 
ј или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична млад 
 му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао 
ерити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако  
слу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign 
питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ до 
 места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да 
{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код  
пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је  
тило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бру 
и стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз  
сматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да 
е дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе 
е, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S}  
е! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школс 
 и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога 
акуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, 
што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану,  
 па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у ст 
 тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а  
озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахва 
 Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало 
 до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам какв 
 код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S}  
атериној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена пр 
>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба 
S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стев 
учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бра 
времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље 
година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукав 
бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарас 
и тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се ш 
а и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена 
могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена  
гађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловц 
усала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што 
 пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у је 
розором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осет 
 Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколи 
лада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај дру 
п-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком се 
ајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто с 
оспођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вел 
а.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се  
ши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизи 
де.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у  
еје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву 
оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш,  
оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео,  
и дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички вазд 
.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <p 
пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату пес 
 прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутит 
 Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван ко 
ека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа н 
 згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинс 
зима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што в 
никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сал 
ј тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> < 
нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо 
/p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим кр 
{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, 
лађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n= 
 неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ 
а. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{ 
ар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S}  
 му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра 
е собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} В 
уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Муш 
 свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и 
– говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим екон 
у у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не  
тео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљ 
е сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовање 
латке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакак 
е поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку н 
евић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, ј 
ко је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби 
> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву 
 мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепт 
епта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи 
ости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до 
еван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с не 
е ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је  
да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“  
свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то 
 сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна  
рици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајкова 
ех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, 
Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је ж 
е заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овак 
ако се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно прав 
еће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, л 
 млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том прилико 
ша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане т 
у њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни уч 
 Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Т 
о је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био неср 
 на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, а 
 удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај  
а сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити 
ки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да  
 састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ра 
за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи и 
стасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жал 
како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p>  
 сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... ( 
да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој 
 ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> 
, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, та 
и.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> 
 расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се теп 
.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} 
дим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла 
обе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Б 
м, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену  
ме је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина  
, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па ју 
м, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчал 
дборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропло 
да неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто 
дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није  
ојој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А г 
 сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на  
 грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, как 
д велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се д 
<p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена 
вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јес 
есрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би.. 
вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у 
доле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај  
нада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Дари 
Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу 
.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће 
... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да  
ље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то  
аглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој соб 
зађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па д 
ге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности  
у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљив 
?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпрат 
прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p 
тка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно 
те нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milesto 
 си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{ 
 купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Гос 
них очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није 
се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста 
га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дош 
ила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напат 
 Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се 
разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде  
..{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње. 
о се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, го 
прављало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, с 
нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу 
н себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стек 
пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из ру 
лије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се 
рата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, н 
ред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено ок 
ао што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбуни 
ори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још н 
е.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе т 
ити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на пита 
е уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на располо 
кву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време 
година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе 
ле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске  
 добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајко 
ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из с 
о зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се 
ића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> < 
ту завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S 
ве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{ 
н одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује 
, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и  
 кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандур 
увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена 
 као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео  
јуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развук 
да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак 
ћки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да до 
то нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи по 
и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве  
ом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у 
ето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових по 
и било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка,  
 зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу к 
 тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, та 
не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни л 
се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<f 
pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела  
.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о на 
е очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли в 
а на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у К 
енија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title 
еш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по 
ед кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет од 
том мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом 
ироким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране 
уше.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хла 
жењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим  
чуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па  
, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко ка 
 друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вред 
их и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{ 
 груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увл 
 n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила! 
а Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната др 
здао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S 
роје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску. 
 би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на св 
} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што  
од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака К 
ва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међ 
то не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" / 
кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те,  
јаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах 
 Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Ј 
о филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више  
оскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не н 
е, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је  
 Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се ос 
ио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајни 
и гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Да 
едели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно вре 
" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него д 
 ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, 
ламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележни 
екламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благај 
сара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужн 
војом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада ј 
 кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у 
е свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јов 
.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стал 
у је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изнена 
а по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади сана 
</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Је 
оспо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“  
ве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако  
лико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је при 
/p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.< 
та? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само 
а што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошн 
а селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој 
пођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је ур 
ћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S 
шити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. –  
та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога  
своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће уч 
 њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава  
а сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над  
ка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу 
<p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад  
 погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p 
д свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијано 
!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропт 
 (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“ 
аринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не  
 кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, 
ге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли 
лижњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p 
нас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, к 
ођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p 
бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега 
 ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у с 
и одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи  
ка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да иде 
Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на 
тетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би 
, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му с 
кога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јов 
, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринк 
ао мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, 
аринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да с 
 и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школс 
оћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена. 
че сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш л 
аринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изос 
– уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хв 
{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} 
, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју  
S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим 
прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па преко 
 крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши  
 стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, 
 је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је с 
чером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Проч 
p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Н 
S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео с 
че кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу да 
раза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био н 
омна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини јед 
мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему! 
 узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, умора 
ним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга ду 
/p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> 
е као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али  
 нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је  
 у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина  
 каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не 
 поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо 
p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас о 
.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као с 
итељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S 
арко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни к 
а Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb  
ла, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је 
и, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> 
шао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прош 
у запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила п 
предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмо 
ате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвен 
.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично  
о по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p>  
ена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет;  
.. ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна 
а све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, 
м те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожа 
н прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради 
ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се з 
ђа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом  
једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности наш 
/p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – до 
мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јел 
и, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами с 
pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та 
<p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да т 
 даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из ко 
и да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у м 
о село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени г 
у, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ћ 
 Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бр 
еч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом 
 Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележникови 
укала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе 
да исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Све 
ивуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћут 
џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже 
pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, веш 
рушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама  
згуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође  
Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње,  
>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост 
то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јако 
њижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао 
и несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих 
 ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам ни 
икати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта  
 и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још мог 
 осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њ 
а, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му та 
 поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</ 
ег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште 
ину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе,  
си чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји 
Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стр 
оје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица ј 
ервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом  
ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{ 
, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ос 
„Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао,  
упа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена 
опираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца,  
иха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али 
д српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је 
у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у  
 наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе ве 
је право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквар 
дах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се та 
рајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време 
речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка 
ке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко дру 
>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S 
а друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати  
како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и 
 неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.< 
сли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p> 
{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И  
 прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после т 
његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?! 
ада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године 
идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по стар 
игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по 
 Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да 
ад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наиш 
 стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што  
ка беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по в 
тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућ 
 плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила си 
ја му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му ј 
, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тог 
 А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, по 
би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам 
мљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева п 
а њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама свој 
дила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов на 
} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Бра 
јим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где 
а приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич поч 
у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да 
е својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Дани 
руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању,  
а доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад  
досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено го 
 Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу? 
анких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и тело 
а потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може сл 
у.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Им 
не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило 
бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} По 
ићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидил 
 гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове. 
леда га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стева 
нства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пр 
Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовањ 
њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза 
, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> < 
смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, ник 
мо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само 
а чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="s 
 свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико 
пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p 
} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то им 
не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узе 
 бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јеле 
ранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена  
ће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо 
сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јо 
ош док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако х 
ури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке м 
љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Ра 
ељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школ 
доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и се 
 носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и к 
није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку,  
зована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пу 
них манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима н 
 кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>–  
 отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, б 
се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко глав 
.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на  
 да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни 
дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи  
ти према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови по 
p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, а 
о речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, же 
 је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје пр 
 сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужи 
За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред  
ају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и н 
е здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „ 
/l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни  
Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као  
 „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са з 
човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си н 
еш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим,  
воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрња 
 пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у 
} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и бил 
добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?< 
ао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајко 
 још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефа 
као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељ 
дати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница,  
Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесниц 
ив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади 
а ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити 
в“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо у 
а. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом. 
 јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћут 
ко и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на  
још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба,  
зив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прн 
га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно вре 
лас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на про 
ице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично дру 
 још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба  
крену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Ниг 
ележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} К 
раха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што н 
рио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђ 
ли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племе 
евић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само с 
тоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p 
те сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p>  
ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, у 
ивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која  
иче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба... 
ована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помеша 
 Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују  
 ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па там 
чити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа 
јанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православ 
оред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљка 
 <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том при 
јаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, 
 у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе  
госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, 
а његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекоро 
 његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друш 
 посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше  
 <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и  
 и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури 
 тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и н 
 онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који ј 
о дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, ка 
еви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док не 
, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико  
 осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најп 
о близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела р 
на задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{ 
то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припит 
и ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кућ 
дне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не р 
зу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за  
и на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у 
ки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је не 
о се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође 
, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити 
има једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, какв 
ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковље 
стио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет 
 та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што 
је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на 
бом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</ 
р.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце. 
трана, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у к 
ом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<titl 
ичности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија 
 пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху мести 
ај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни пос 
ије, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријарш 
 кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с прол 
и на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос 
о по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> < 
 једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Страж 
ков, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдс 
 И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; а 
<p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком  
је место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар 
ловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz< 
2" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет бе 
Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ћ 
ира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту  
, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који 
ба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим кра 
а, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су д 
да помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма дола 
еки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и п 
 Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут с 
аца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор 
мо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати 
 са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Дари 
и хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада  
емамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то  
ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори 
 већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да пр 
ао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде вид 
овљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p> 
/p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Је 
на ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У гос 
ме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} 
:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ић 
ве кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном  
 још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом  
/p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити с 
 стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише до 
 Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају  
рловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српс 
га живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у и 
ени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце п 
 „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, 
 српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало од 
чно, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то н 
толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише  
колико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карло 
уда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p>  
аним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници с 
ињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичк 
 Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба  
 се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме 
 који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој пол 
Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да дек 
Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него ку 
жегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их 
се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћ 
сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>П 
{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школск 
секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мен 
 (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је  
ивео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате 
е, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце,  
ови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи 
оме пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка 
 децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији 
ћ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раск 
га било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро зн 
 ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, 
сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог м 
а.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, к 
S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али о 
у у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Дарин 
>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ћ 
“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен 
говор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова 
</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће нај 
м пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затв 
 деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем пос 
 собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радил 
ена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> 
Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мо 
то хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се  
 никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, ј 
! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њ 
ој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу 
ом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>–  
еварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођ 
! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био 
 <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да 
ма или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на  
18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и тол 
што! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим 
ису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Кат 
што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави  
 плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S}  
 се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се п 
и једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни 
колама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{ 
p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи 
 дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у ш 
кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је  
на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната с 
о, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – нар 
м тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира 
братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па  
>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још је 
та насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та,  
Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, оч 
ође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је  
а одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвику 
и су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време 
ле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор 
знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава да 
 штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђ 
ваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу пам 
какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, 
 одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи р 
 Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш 
а.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекн 
/p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p 
у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестан 
 пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с 
демо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се  
 дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право.  
тељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује 
жниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши пози 
и за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало  
 свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стој 
ји.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не 
што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конк 
 пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству из 
не остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бра 
ави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбу 
ако је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S}  
и сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{ 
је тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, н 
Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слуша 
куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога поно 
>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не ку 
 девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па им 
квена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мис 
{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и т 
ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па та 
а, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, да 
на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сре 
а онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по б 
на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што 
, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, –  
преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку 
ате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а  
а као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само јед 
 се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на 
} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</ 
јазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа 
окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија  
г!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том нач 
/p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратер 
ив мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресм 
дарано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенд 
рлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче рак 
 поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S}  
.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко ј 
дног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– 
стао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухв 
ранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лап 
осподине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја 
а Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> < 
а се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши  
уд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати  
ом народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој но 
 о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежу 
с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче. 
а, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту ј 
ржаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S}  
амештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе  
 паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом проз 
 примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са д 
о прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чул 
она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика та 
 и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S}  
оп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му  
ће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окр 
/p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као та 
, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књ 
фтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешк 
 да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76"  
, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} О 
ком здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави  
да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изне 
но.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да пр 
и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да л 
n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школск 
ов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме п 
о с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма о 
ожемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</ 
ључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.) 
ц, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа  
 од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био 
х речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави пе 
ламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ  
е л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> 
у и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаниц 
 па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој пос 
је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ с 
Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресав 
 Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</ 
 би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, 
аринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежеви 
 коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, 
н разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планин 
ће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од с 
лу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стал 
Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана,  
искао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелен 
материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим р 
Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не с 
<p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати н 
 Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два  
ао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, 
да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да 
 не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за нар 
и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и св 
мназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне  
од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с  
и мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те с 
једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“:  
од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од 
а хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули 
поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд о 
 и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,. 
орке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запит 
р Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон! 
орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „ 
а неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично 
у Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав 
а српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опе 
и од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Н 
аучили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у 
зрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли пес 
још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} К 
, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни с 
} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{ 
аучише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, у 
о та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као ш 
ко хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад б 
да српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају с 
 уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљн 
њижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да 
као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} 
} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла 
вор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има 
</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, м 
свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и гос 
е у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење 
из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, ве 
 Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица 
олима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар наче 
двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласов 
и за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и 
им листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не п 
ило кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да  
 ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се пре 
ковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се он 
ричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не б 
 да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове мат 
е секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро  
ком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпо 
рајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и прод 
{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајк 
 с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царе 
је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Син 
реба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S}  
едино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учи 
овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде у 
} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткам 
рца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често  
} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њ 
 је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} С 
ш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.< 
, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше и 
од куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега 
 су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђур 
нски писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћ 
ову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као  
S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с по 
, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Суд 
поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим рев 
вољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јов 
ао да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац  
аучио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познани 
 А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме 
 чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто  
колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На в 
спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стић 
аш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из сви 
ве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, пр 
јемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа  
а за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да и 
д стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не 
 ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут  
 изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Ка 
 одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју 
јвише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па ка 
најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и  
орен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те 
} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим  
 милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> 
рило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је 
ад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ о 
љег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Б 
е не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} С 
лупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као  
 човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора 
јчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– Т 
а младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње 
ти, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, д 
е своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њ 
себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао  
о и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, ко 
:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштв 
авни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, 
ад каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, 
> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са св 
 три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам,  
ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био т 
 се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели  
ра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после  
ајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p>  
а светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо ко 
<p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на ра 
 –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша слав 
и народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша 
 дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те пот 
дница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је ц 
 жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов е 
ајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак  
> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му 
политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога на 
шко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фр 
јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве. 
лила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда у 
лико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: < 
шао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако  
е наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаков 
 тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба,  
а својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се  
рио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ет 
изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и 
и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да  
у веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, как 
S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Ка 
} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ поста 
ваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> < 
лске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ст 
а њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Дв 
о њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су 
, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав ра 
 да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{ 
е право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета. 
зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га р 
ј господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме так 
надама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачк 
а опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S}  
ој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, госпо 
лижи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кух 
ју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће по 
S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињав 
.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} 
седнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p 
S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ 
 тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што 
васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је 
 првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути 
ц, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општ 
ки православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин з 
 умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би 
то га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јеле 
исоку власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали ду 
риповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед тали 
it="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисл 
а граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрск 
говорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову  
 Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} 
...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећ 
арала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде го 
огме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не оши 
нце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не за 
 јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сир 
, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће б 
беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас пос 
,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, 
<p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а  
деална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у  
им доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је по 
домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,. 
ection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стај 
а отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољ 
вину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат же 
 и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му  
ивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге  
е додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичн 
ушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед,  
и.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће  
а има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или 
} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку ут 
кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини  
огну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје 
ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign 
па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S}  
 цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својо 
Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да н 
едо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простиру 
емне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилел 
 необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрн 
ова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, б 
а!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога м 
азлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено  
S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брај 
а да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, 
нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега које 
але, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} 
а селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње,  
н живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи 
Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецај 
 На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Поло 
 и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогућ 
и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Мо 
ковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у  
дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то вр 
наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по ш 
 јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - 
анка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, 
 Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, 
лима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим к 
е се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је  
ди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати св 
ли се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се по 
на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да С 
ка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене 
 Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у д 
 куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила 
екати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бо 
кво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што 
а. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод ши 
није, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног 
њејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако 
сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних пр 
госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с 
и скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека ст 
/p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, т 
екакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– 
} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и н 
Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је  
, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред 
рући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је  
е, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу  
глески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S 
 младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, 
средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, н 
е докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био  
рила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да 
ве песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без  
јевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за  
реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а 
 само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога бога 
им радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, науч 
 Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то с 
ред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би  
е зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више корист 
 песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног пр 
 треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и 
 неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, 
јице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се увери 
 кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се  
чки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слу 
ди млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, 
ико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, ко 
вала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија, 
 него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који шт 
ту има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна  
по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постоја 
ар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> < 
е сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да  
ористиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру 
 је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, п 
кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом 
 ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у  
<p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толи 
ив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је  
е речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисл 
 Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком,  
 првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бран 
ку.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене кант 
n" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у су 
лики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса посл 
кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја сре 
 овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће  
тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабрани 
о ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће пре 
 гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев  
 среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из боље 
, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па  
и ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо  
остане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буд 
а сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној кант 
 Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене 
 био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да 
то зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву коч 
орник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одбо 
и управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S 
, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је вид 
жда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљ 
увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше 
рош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својем 
застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као 
 можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад 
и јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку су 
илион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да од 
ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p>  
и живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка ту 
жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом пове 
кама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већ 
 је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него 
ановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је 
живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњ 
вцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио 
ну.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, б 
 приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Б 
ем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе бех 
живи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мисли 
а, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиум 
Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом.. 
м чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови 
ма своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће и 
 Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да 
бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба д 
е њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој  
 широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам  
лиже Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакл 
м мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену на 
да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повинова 
ве; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни  
рно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки сво 
 ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио  
} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он мо 
секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја,  
ако се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао 
нао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањ 
о крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је 
> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ет 
ли када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свеч 
ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката пр 
а је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке 
, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој ж 
чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, д 
ник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, 
а и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone u 
вај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Ниј 
песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p 
преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред 
ојој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем  
 из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – 
ланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Д 
> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми,  
аца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим 
енамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћ 
лику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала 
па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се,  
сти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Т 
га пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних с 
а, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаг 
ет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете 
чи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p 
ијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> < 
 господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочар 
своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као н 
м путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му ј 
уло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познат 
ди гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде 
ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе 
инка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Гос 
а у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Д 
ером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, 
 ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветр 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дворишт 
 данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утрг 
 <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља  
 преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сес 
 њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њ 
 друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижи 
 тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“< 
ету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је  
а којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама  
 траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо так 
уши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакш 
 тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли 
с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озб 
на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јова 
којна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином неж 
-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наго 
ша и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што  
године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S}  
п Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p>  
ђу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају.. 
и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и неб 
анога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико н 
p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се на 
ај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележник 
 њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, 
је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ј 
којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у  
ином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му се 
еђује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и  
а позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга,  
и, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... 
 да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред 
еђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ип 
тале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакв 
је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <p 
ће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се ве 
туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу му 
{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми ј 
 <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му леб 
ан проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни при 
 тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталног 
вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јел 
жи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и  
о и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њи 
ркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Ид 
р, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар ма 
кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао 
облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које  
 к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли! 
 била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на  
запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти 
шћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да с 
око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казал 
елу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хв 
ладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народно 
аринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевно 
Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и 
ти.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша. 
ко свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ  
ла.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око мом 
у тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који ствар 
 по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки г 
овчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друг 
осла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдн 
на: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, 
и капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пи 
S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p 
!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља бе 
 чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао св 
 субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, моли 
спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему б 
 добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с  
ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно жи 
ати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p 
, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И 
/p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп С 
е му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју сво 
е су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те 
о недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! –  
шицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он 
гов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале  
„<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је п 
ао да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је  
и, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп 
ога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимиров 
, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> 
 она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се к 
 Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него  
м повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не  
ешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му  
и на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развен 
сподине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири 
 Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро ос 
чи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па 
S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незн 
је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а ч 
рива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру,  
foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те г 
–да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и 
 – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Н 
.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво 
мо што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву 
па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто сврши 
ахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кри 
и сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, 
е прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, ш 
у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у 
.{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо... 
ле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђи 
p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на  
што ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу 
} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом 
ашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе  
ити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ 
вејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} 
скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је  
дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, 
, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, та 
 на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали кој 
полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, как 
/p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма сти 
 како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских  
ци, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао  
, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb 
 за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичев 
у ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради,  
аравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпо 
, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова 
 га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину,  
радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна ч 
више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све  
, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јут 
је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози  
иха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, М 
мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечера 
оз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише руп 
у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој  
злетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" 
, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким н 
а њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стиска 
У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи св 
да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с пом 
>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо им 
је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских го 
чког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, д 
 обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p> 
у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету у 
 Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно до 
ођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па с 
авесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на  
 од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи дру 
младинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до т 
 па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи  
а кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Ба 
p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо  
па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут  
мију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па да 
 ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да р 
 смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За т 
S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак 
за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што ср 
шак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета,  
за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном 
и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба ве 
Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћ 
*...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља  
моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него 
ће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба кој 
а, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којека 
{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те  
едно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајко 
ву к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му 
</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад ма 
све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, 
цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова д 
ележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушк 
икне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда ис 
 баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из соб 
манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, 
<p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и  
адости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја зна 
има песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици р 
вршан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та сво 
it="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Кар 
равославне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је то 
ад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле ра 
године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} 
моро деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како 
ло бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива 
датле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио 
 на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да г 
уштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>Н 
сти у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију 
сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини 
вачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коров 
 а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" />  
а љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} П 
uote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић заст 
упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој 
ија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из не 
е слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се у 
 ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавај 
с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља. 
g="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p>  
тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајкова 
ко мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> < 
ну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> < 
сто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па бр 
itle>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игња 
ст, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дуб 
љу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурин 
 за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју м 
е, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскид 
имио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S}  
јник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележ 
есто, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марк 
Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} П 
е у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао 
ош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око 
вечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свеча 
де је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској  
од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више 
алио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу п 
ева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет ку 
у.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији ра 
епо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с н 
нка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи пор 
а слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и увере 
е у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес,  
 лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> 
могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, 
адовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су 
 нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се прија 
латко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, 
 своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, д 
срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} З 
једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском згр 
реварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од ма 
а брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас ј 
 остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учи 
{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, с 
год светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћ 
> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао н 
створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на г 
боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламича 
оја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} От 
ши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{ 
вљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а он 
рах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ сво 
" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде 
ок је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! 
одине.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} 
ијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних р 
ћа...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, 
ла.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Как 
 сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па с 
n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о 
оспођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> 
> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S}  
потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л  
 <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јо 
пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и 
, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бр 
м народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, к 
е сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Н 
ћерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацим 
ету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, 
а друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше и 
у на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби м 
је писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и  
спођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познал 
абаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако сл 
ук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са 
 запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понд 
 За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси 
д својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, 
 једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечаног 
ецом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S}  
n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p 
 нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахн 
Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, ов 
..</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа  
 и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушк 
увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дођ 
иће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш  
ланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} 
застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да п 
ре.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад та 
one unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазл 
 његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песни 
и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продера 
 сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p>  
 уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у наро 
пође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повра 
огод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да 
га се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели  
ићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више 
ра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом 
м као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај ч 
анима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке живот 
е у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави... 
 ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног при 
г ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје 
subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођ 
ни, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат  
иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мора 
eign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попи 
ј соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, д 
tone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и  
подски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, при 
е голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом веш 
анте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што ј 
Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просвет 
а донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Ј 
вао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали 
и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Сте 
изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да  
млађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето 
Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг 
 је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила. 
ођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало 
! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, д 
на сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрић 
спођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не м 
ићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила н 
 – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шес 
тање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{ 
 поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову 
спођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да 
сту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем 
ђа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „вели 
"19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гос 
ки пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па  
томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу 
егавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан чов 
 јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева 
 сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Дарин 
е зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руко 
што и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у к 
Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако 
овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота 
-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Н 
} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n= 
школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> < 
Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да о 
S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96"  
ој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, 
а, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да с 
 и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на  
?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </ 
аклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone 
 на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S}  
е к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полет 
/p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „ 
рамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмеш 
ру не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније на 
 муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га кон 
у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачув 
исли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори 
 он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који па 
ржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка 
о опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје 
лади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> 
ојим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа 
данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио  
 иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара,  
е“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кућ 
 не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати  
у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар ј 
?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпит 
ица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквач 
ти Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропали 
м дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толи 
траху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу гром 
сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изн 
аја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловц 
="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним 
по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вр 
 у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици ј 
тос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хриш 
вони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, к 
 Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева и 
о с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је круп 
, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Б 
проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за  
а и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да пож 
р кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет м 
сподин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, д 
ахтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговор 
а, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и з 
криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p 
ла!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да 
кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Доб 
а с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће  
 своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина;  
body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, ка 
о друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, 
 мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој ст 
жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ На 
же никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахра 
о дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојко 
гњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је 
<milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. 
. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је о 
е кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} 
ла већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи 
до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ћ 
сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} И 
уо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радоз 
о ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, 
да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – р 
и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> 
p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-г 
овод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се п 
 дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опе 
окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S}  
ина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још,  
, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати с 
у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада ње 
 даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу за 
раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и н 
 Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих 
 Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој ст 
 видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што о 
а памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „памет 
ћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка 
одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да  
спођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка,  
 /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p>  
те“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, 
и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још не 
 даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији 
, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Ми 
ар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јак 
 врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S}  
неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Ст 
арији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било 
е већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које  
вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са пр 
Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мал 
аже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она  
полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гуса 
ошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} 
е на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све 
тна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како  
, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за 
 рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је. 
у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жи 
t="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица о 
розора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су  
 оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Дари 
м после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко п 
инку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако  
S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп- 
>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о 
и рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојч 
д је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна 
 друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</ 
временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо,  
S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама г 
отиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S}  
– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам гос 
 нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Ст 
 кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са с 
 код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о 
брану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала ј 
ћанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А 
/p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S}  
то су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео проз 
ирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и с 
одати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро  
то, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с  
а скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не м 
Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Ста 
поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него  
заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову  
спођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у  
а она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, 
на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње  
Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева 
ој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете н 
спођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпо 
е прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво,  
ла неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га оста 
 ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад 
S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла 
љаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој 
ећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не  
Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Ка 
славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш  
заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља 
 добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. 
 општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православн 
д ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико неде 
а; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од  
ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општ 
би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи,  
м у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а 
у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самури 
 попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="su 
и пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника  
х трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, шт 
S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, нес 
о капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну 
о већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад 
 Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пров 
а, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с 
а Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ћ 
/p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p> 
у ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и оп 
 само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – јо 
 са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време ј 
тра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се  
ву песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, зна 
исто!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната н 
p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> < 
извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачни 
е страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} 
рефриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у 
е ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили п 
 таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет 
ако је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни н 
ите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема 
S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бро 
ринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да 
на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим зас 
ви ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне црк 
зним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S 
о је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Т 
восадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тиш 
сто а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратила 
изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову доч 
 на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земни 
ицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, гд 
у у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш  
Змај, Ђура Ј