| едаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Р |
| ешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископа |
| ас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех но |
| ад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и |
| Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота уд |
| у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником |
| <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје |
| када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао |
| дним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као нај |
| Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– |
| ете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, |
| је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу н |
| ој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар |
| будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је |
| ...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послуг |
| </p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин |
| то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дођ |
| </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате на |
| , молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни м |
| ти има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пр |
| м на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и |
| ио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Б |
| даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и з |
| је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж |
| етио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погл |
| што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одуше |
| кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је |
| прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Пис |
| више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље уде |
| добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или |
| ланина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти |
| вског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук и |
| огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је |
| мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још кој |
| – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> < |
| од. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са св |
| >Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је |
| и ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био |
| ирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако |
| > <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајкова |
| кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила |
| , те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по |
| ик и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па |
| <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ су |
| м, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> |
| је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрља |
| ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је л |
| штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, |
| ило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Ј |
| моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> |
| а издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоа |
| – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка |
| > <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће |
| се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју к |
| ти, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове д |
| ав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а |
| погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би |
| ће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. |
| кроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише р |
| а, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.< |
| ку за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужа |
| /p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благод |
| скиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село |
| уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих з |
| ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај ма |
| а, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имал |
| вако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога |
| је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небр |
| Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића |
| раш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав |
| .{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јел |
| , дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана ср |
| охран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велик |
| веле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа К |
| и се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И |
| је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, |
| ада је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному |
| каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама |
| годила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп |
| ..{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови велич |
| не сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога г |
| ђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо пор |
| и поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка |
| рну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби |
| а, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да п |
| узе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осме |
| а Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и |
| лине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући |
| S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једв |
| амтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после |
| из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се |
| ек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно пок |
| е и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" |
| ђи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још ко |
| дају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ни |
| ета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се н |
| лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>В |
| то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски |
| откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачу |
| мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свог |
| ече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле |
| ашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за |
| д неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје |
| едно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде? |
| ован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја |
| о лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и |
| ело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друш |
| чно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После в |
| мукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се |
| да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даљ |
| госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она |
| } Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хл |
| а, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умор |
| о дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га |
| е“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога |
| седнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на |
| о је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) де |
| рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, как |
| мо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господ |
| >– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу |
| о је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p |
| ству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то |
| а сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се пом |
| вачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлиј |
| јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге |
| пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у пл |
| не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} |
| обрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и |
| оследња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћ |
| е зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца нео |
| с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јеле |
| окопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинс |
| S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин |
| п је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било |
| а не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како |
| ати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и с |
| е мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив н |
| пате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија пес |
| p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване |
| кује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила С |
| на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мат |
| /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми р |
| као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!< |
| p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... |
| годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да |
| се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том |
| е се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њ |
| ко опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија. |
| у, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му же |
| шла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила |
| и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вр |
| се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринк |
| за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што п |
| ичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган па |
| прам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, |
| оришта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у пл |
| , изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јаб |
| ду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбуркани |
| но.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па г |
| го времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или |
| њи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти с |
| никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> |
| две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашће |
| љу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душев |
| омен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на изв |
| ислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале |
| .{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме |
| а вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p |
| па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по < |
| ошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала го |
| <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p> |
| нио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати до |
| /title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а р |
| вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљив |
| твих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа |
| ез тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јеж |
| ако се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, |
| обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајков |
| ој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутњ |
| о се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – ве |
| Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице |
| постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за |
| јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „по |
| не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и |
| к му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даљ |
| ово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љу |
| ижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Б |
| /p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашић |
| рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је прип |
| , своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} |
| {S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једа |
| це, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Т |
| комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа. |
| у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што о |
| овати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдук |
| b n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на тр |
| ерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника |
| рад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може д |
| ти узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити сво |
| елепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је |
| Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> < |
| а ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ |
| вин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ |
| Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се |
| .{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши п |
| ћи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком бл |
| p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли |
| лиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.< |
| не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође |
| сле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на та |
| нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Ра |
| >Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Б |
| и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима п |
| ажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, ос |
| .{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „ба |
| га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} |
| се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам |
| бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на |
| га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљ |
| поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, мора |
| ам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте м |
| ако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... нар |
| аест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе |
| мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом паз |
| ан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти ник |
| ажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под з |
| .{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру |
| мо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што са |
| а ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновије |
| ан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због |
| пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди ко |
| а му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај |
| о од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту тр |
| ву, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стра |
| се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у ч |
| и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бо |
| о хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си гос |
| ом Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb |
| цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је |
| а на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната |
| с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла би |
| ва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <mil |
| одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут и |
| и, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори |
| ли, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше |
| ио домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал |
| метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечем |
| ворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на ч |
| свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковц |
| а је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што |
| есном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, как |
| Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђ |
| на нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и |
| иже то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђав |
| и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што р |
| би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао |
| лој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу н |
| , код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, |
| ту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се не |
| енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, |
| имандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало |
| г да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти ј |
| итровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад с |
| еје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> |
| , како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, |
| ртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је |
| свитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске |
| о летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком |
| а и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим за |
| ојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јес |
| не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне |
| шићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само |
| а видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одс |
| руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као |
| , адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осет |
| еда у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што |
| а је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у ку |
| поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би м |
| а да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са |
| рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Ви |
| пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не р |
| код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за ње |
| сли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала |
| } Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена |
| ту песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, о |
| кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поч |
| у појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски |
| а са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, нарав |
| ско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамт |
| препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на |
| рена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га |
| пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашар |
| ајслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали тр |
| е, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, д |
| {S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахн |
| /p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба. |
| тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечанос |
| а је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с |
| А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић |
| спође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, д |
| Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље |
| ју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штог |
| сец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, |
| скупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе с |
| е, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, |
| и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Ти |
| је тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи! |
| премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах |
| ан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пре |
| ас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву |
| ва је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи о |
| а ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Так |
| ша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине своји |
| ем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде |
| му књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, к |
| ам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео |
| <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је |
| p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Уч |
| се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отиша |
| ега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде |
| гу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите |
| е дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?< |
| <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуниц |
| средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишље |
| <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и |
| пет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> |
| пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележн |
| ви пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико |
| бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети сло |
| једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p> |
| ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа бриг |
| бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– |
| p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</ |
| а га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p |
| виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Ј |
| – Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином д |
| можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погле |
| ичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, м |
| она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, |
| олика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврћ |
| вици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па с |
| вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају прост |
| аље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница |
| оњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, че |
| една другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p |
| ених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Д |
| а да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, ка |
| ма.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипа |
| ђице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама |
| а поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на с |
| знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{ |
| по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили де |
| ве, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој бе |
| ових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек |
| ј канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декла |
| си на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јов |
| жниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> < |
| > <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје |
| ати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је! |
| стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најле |
| лежниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> |
| су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду |
| /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неј |
| <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} |
| на: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србади |
| Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p> |
| екао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љуб |
| куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па о |
| по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Дарин |
| .</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као |
| вио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у |
| его, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, |
| ан упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, ш |
| леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– |
| госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена |
| то га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се |
| оге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљин |
| иљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала |
| вана. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да ј |
| а и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа |
| Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви |
| о скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и то |
| p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign x |
| е, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад |
| да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{ |
| јдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> < |
| а мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вече |
| ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препор |
| ди колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господс |
| : </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благај |
| ти: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благ |
| е извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, |
| ијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта ј |
| Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало |
| за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{ |
| иви и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Дале |
| } Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне го |
| е замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, |
| div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА |
| ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не од |
| арод, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дака |
| окација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служ |
| се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо |
| ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и о |
| д мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчиц |
| ог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песни |
| ала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја ду |
| им друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} О |
| попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесет |
| но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им |
| р види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро |
| оп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се |
| до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, |
| не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети |
| најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог |
| а тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазини |
| Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро |
| м супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас г |
| рајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и |
| ршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчеш |
| сар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у |
| на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у |
| кве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати |
| кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на вр |
| ривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати |
| је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога |
| после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си |
| а се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и др |
| ад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p> |
| чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Не |
| се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати глав |
| кино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари гр |
| н између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, |
| отребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, |
| о, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> |
| о потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати же |
| т кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му с |
| тине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девој |
| Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекриј |
| Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, |
| ивен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n= |
| а је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па до |
| авнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надов |
| } Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокациј |
| стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чув |
| каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бр |
| м ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја |
| ти. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја је |
| ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но |
| ој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да мо |
| да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који |
| неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> |
| chiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} |
| че „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара |
| ор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздр |
| ра, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранк |
| одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није ра |
| г патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову с |
| диш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби поме |
| боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, |
| >Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту |
| } Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично бр |
| } Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми свој |
| и, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игр |
| аред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да г |
| ви милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим з |
| /p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем по |
| д, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина. |
| учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} |
| ну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се б |
| разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио.. |
| оздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која |
| у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој |
| а.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> |
| >Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит з |
| – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчела |
| ан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже |
| и имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S |
| арод.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена |
| ним валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу |
| јега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвен |
| <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади |
| а на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не |
| , док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се с |
| се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима |
| је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више и |
| амо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не м |
| обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се |
| ха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Д |
| дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Бо |
| иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> |
| , зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSe |
| е ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то д |
| к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Влади |
| ицир у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заво |
| а... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Ожениће |
| ника, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога |
| имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је го |
| Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дош |
| S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загр |
| превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све |
| но, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу бли |
| слушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како |
| Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владим |
| к мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико гов |
| ела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пан |
| ама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озби |
| ати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непр |
| н постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и |
| су.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога увере |
| ру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и |
| ке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је |
| нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..< |
| <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не |
| ари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – узд |
| е истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сач |
| отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xm |
| па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone uni |
| г те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђ |
| од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу |
| јарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост |
| онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се |
| слала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима |
| да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... д |
| азала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омл |
| алуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стев |
| д сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него с |
| ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, |
| е?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема н |
| аквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан им |
| ветковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ |
| памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> |
| а задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван |
| а не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> |
| ена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да |
| у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочек |
| својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у |
| ите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада ср |
| колико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} |
| рате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што |
| e qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буд |
| руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљ |
| рка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла |
| а, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до |
| ед вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} |
| о, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је г |
| {S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља поч |
| {S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокр |
| хове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се т |
| пет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде |
| и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не м |
| е познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневе |
| а.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одуше |
| о, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, |
| се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, |
| ад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава |
| оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изаз |
| кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало д |
| итати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине |
| уче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Си |
| а дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} |
| ших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо |
| асла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора веза |
| ина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши по |
| мназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између остало |
| едно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по |
| би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо |
| а, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разг |
| можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{ |
| {S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онака |
| цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштен |
| по је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевн |
| ћ... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је т |
| ини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље б |
| ђе Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Б |
| едаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло би |
| о је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да м |
| век забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ |
| вор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девоја |
| сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта с |
| ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, |
| .{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем нај |
| оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што |
| а и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и |
| полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са сто |
| и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с н |
| иди Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чаш |
| /p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до |
| “ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко С |
| кар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пу |
| лана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја суди |
| о што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се с |
| већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што са |
| лико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова р |
| ве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена в |
| ствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у груди |
| књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, |
| је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља |
| а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарн |
| {S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевен |
| ивини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни д |
| нам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се и |
| Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са н |
| – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћ |
| о доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора с |
| а за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> < |
| онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има |
| аред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек по |
| ао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скину |
| међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњ |
| уши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корис |
| поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено н |
| “ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаш |
| p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убе |
| актер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у |
| у Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> |
| абавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је по |
| добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Т |
| аде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од ду |
| рајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало |
| под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојиц |
| јатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушк |
| да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> |
| до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних |
| ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још врем |
| убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само д |
| да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне |
| е очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој |
| ебало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да |
| ривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник добро |
| > <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p |
| пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто зб |
| о је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ов |
| ак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Баз |
| вати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, д |
| курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола |
| би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну п |
| пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут |
| <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележ |
| а Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Sc |
| и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као |
| :</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посл |
| да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је л |
| У</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p |
| Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Раш |
| начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве ди |
| и омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И т |
| /p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се и |
| и позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свеча |
| ранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер |
| на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви беле |
| ди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта |
| једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на гла |
| су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало би |
| "61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет |
| p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче |
| >Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о |
| .{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад н |
| мена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у |
| у Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде н |
| и. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – од |
| народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нем |
| зива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле |
| ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало |
| е знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, |
| пред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– |
| Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио |
| кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој |
| у у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у то |
| је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад са |
| вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је |
| у, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l> |
| свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћу |
| рећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп зана |
| Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу за |
| еч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни |
| не свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нуди |
| p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац |
| било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко |
| обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не по |
| ест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? |
| у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="d |
| вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимир |
| foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се |
| е воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње |
| ло на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, поп |
| ица, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји насл |
| тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и го |
| опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, |
| ему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а |
| а времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп |
| би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да |
| } Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је н |
| е већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу |
| ...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мат |
| га, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те |
| /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо |
| у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу |
| а очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан |
| замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па зави |
| ано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види |
| а се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о |
| жниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p |
| у Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зо |
| у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру иску |
| у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова и |
| вему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срб |
| .</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, ка |
| сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шт |
| ребао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново. |
| па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и с |
| и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за |
| омену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и |
| уго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледа |
| а и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ниш |
| та, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне |
| главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не мо |
| рао из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Про |
| мтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чик |
| ити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљд |
| гњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с п |
| 4" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</ |
| оји су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који |
| ш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко в |
| </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа |
| на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима |
| али Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. |
| и протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова пева |
| какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{ |
| Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозрив |
| Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по |
| че госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На |
| евану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што |
| p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај |
| исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладов |
| {S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја |
| </p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml: |
| лиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе |
| ко да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не у |
| некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговар |
| ијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус |
| „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p |
| ка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, пл |
| а, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао л |
| и, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{ |
| се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мир |
| ње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S |
| – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, |
| .. сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешин |
| .{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из сво |
| кше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не |
| абижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се |
| ака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, |
| своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> ка |
| ећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у окто |
| <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а |
| па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} |
| мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски |
| аната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више с |
| знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бр |
| аринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у др |
| што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, |
| ла на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врца |
| Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да д |
| ко мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брај |
| о што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно |
| војкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала раз |
| ако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мр |
| </p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозор |
| се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад |
| да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу сво |
| ра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући |
| анастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него ис |
| ач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зо |
| на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег |
| увај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу д |
| А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друшт |
| !{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој доне |
| ода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изне |
| тво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пуст |
| – И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о |
| вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> |
| љак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} О |
| им и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави на |
| пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намешта |
| Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарв |
| мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се |
| напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} П |
| <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из ку |
| поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка о |
| као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а |
| нако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика бесе |
| у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па |
| – А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му |
| екле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора |
| тола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља |
| па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, |
| д још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаш |
| ковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцам |
| b n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} |
| а он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележник |
| мчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу ср |
| а спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о по |
| овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ с |
| за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као |
| све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражи |
| љем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је п |
| т, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бр |
| нутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му ј |
| огледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толик |
| се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају |
| а проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу |
| чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху. |
| ати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толи |
| војим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност пре |
| , да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум |
| вом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се |
| ако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бр |
| е то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{ |
| /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио н |
| ву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у |
| штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух врем |
| богом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и |
| и за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поу |
| сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у |
| етка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па |
| p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула |
| тукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао |
| с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковс |
| се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, |
| жи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовн |
| е, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S |
| тлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему |
| дин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни је |
| има старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то |
| дину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се |
| јом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јо |
| еба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у |
| де онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице |
| руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, |
| ађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} |
| </p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, ниј |
| . (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не в |
| ни, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах ј |
| уше, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предм |
| е, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су |
| е иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко мет |
| вани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити јед |
| , па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> |
| тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и кр |
| Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнеже |
| крена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се много |
| еко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљн |
| ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за м |
| ада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи ми |
| дамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни о |
| /p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века |
| та, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа |
| љанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже наро |
| безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слат |
| ваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Шт |
| је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и гово |
| ћаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ниса |
| им димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над се |
| диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са |
| /l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb |
| тене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете |
| </l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у бо |
| у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а кам |
| између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се на |
| ечи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој |
| ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза |
| S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу |
| брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се дог |
| } Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешт |
| ковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник |
| јковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, бил |
| нцепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манасти |
| е занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у свој |
| ла кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад |
| у у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек с |
| енићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} |
| p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose oh |
| ом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек опр |
| ер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– С |
| Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају пи |
| нскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, |
| окторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил заб |
| ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и |
| p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Пи |
| > <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену |
| ајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави |
| нзионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Ма |
| аспита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико |
| есноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код |
| нио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу г |
| пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали |
| , да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овч |
| им осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак |
| е сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрав |
| у, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign x |
| ећ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И |
| ом душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован г |
| павим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, |
| се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> |
| /p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице мо |
| вога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам |
| на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповеда |
| е примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општи |
| на, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши си |
| – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писа |
| S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало по |
| ишта не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели: |
| упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шиш |
| еба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" |
| уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но |
| а српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Мла |
| и сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек |
| ога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– |
| узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p |
| овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што |
| да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, св |
| се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су п |
| што говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до са |
| и се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примет |
| н другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Там |
| прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај госп |
| буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру п |
| обро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети н |
| тнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола сти |
| им као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти ве |
| е нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – при |
| шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговор |
| ван. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign xml:lang |
| њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде к |
| , а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прав |
| стира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прох |
| супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се ов |
| н! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар з |
| p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бе |
| говарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори |
| ад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стра |
| еко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нем |
| у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па |
| већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло |
| је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запит |
| мети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учи |
| ти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и у |
| – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате |
| задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Б |
| е требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! |
| кову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној кант |
| или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после |
| </p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнеже |
| ом још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По они |
| ароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака нос |
| и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу повер |
| Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{ |
| ом се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним кровови |
| p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто р |
| елена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом |
| о неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума |
| перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом |
| се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје ус |
| Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле не |
| се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мис |
| шир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Ал |
| Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, п |
| ше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са |
| а Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћа |
| чкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, |
| ицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање |
| рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{ |
| лаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, |
| да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тесте |
| естре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога |
| оловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа р |
| Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> < |
| и водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњ |
| ижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, |
| така, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће д |
| p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранк |
| /p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико |
| дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја |
| ачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље |
| их две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесе |
| немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види |
| рође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а т |
| ога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се го |
| истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз и |
| ше!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девој |
| p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p |
| у тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, |
| ру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па ч |
| беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше мон |
| у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога |
| пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз ж |
| вачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на в |
| стић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам |
| станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле мно |
| /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сач |
| и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталаса |
| памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице |
| е Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко пр |
| аковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз план |
| оп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p |
| о не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло прија |
| {S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу |
| у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим |
| p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранк |
| ргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле |
| че.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилов |
| Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml |
| ли које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а |
| вима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе |
| дило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њи |
| о био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајко |
| у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осе |
| > <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихват |
| нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж па |
| .</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га |
| ек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами с |
| аницу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставам |
| јим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по с |
| „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. |
| е могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> < |
| кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад јо |
| вари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни ј |
| јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана на |
| а и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> < |
| а, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Ју |
| вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е |
| алу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмун |
| ше, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према сво |
| > <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних ос |
| Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се |
| сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив |
| ху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бр |
| му, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер пред |
| унавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се К |
| прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је |
| му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у ид |
| га двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се |
| а свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни |
| несе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Да |
| аницу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска ла |
| че Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, ма |
| но о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и |
| </p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, |
| ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан |
| дајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p |
| , а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се |
| И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније |
| вета слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајко |
| у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио |
| воју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба д |
| страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан |
| од оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предав |
| арод лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о |
| ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, ос |
| </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако |
| да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дака |
| већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали то |
| еван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> < |
| кивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујн |
| тишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што |
| е у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у |
| па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је |
| јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Дарин |
| лижега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако ни |
| зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако и |
| у срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, |
| и к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Сте |
| Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напре |
| у девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала |
| опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идеј |
| нка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих |
| ачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још |
| своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га бр |
| има.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била та |
| } По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече |
| исају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује |
| опе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> |
| сам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој каже |
| – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи си |
| од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Ко |
| е и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка |
| лена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомен |
| ра и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Док |
| дио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певуши |
| а проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакши |
| атер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога |
| звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, ш |
| ла децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешт |
| одсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар |
| прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се |
| , ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па вр |
| се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се |
| као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је б |
| неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А го |
| д у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у |
| колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би |
| немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а |
| и, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Бра |
| азом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио с |
| те умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу. |
| сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти |
| , румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... |
| о кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, др |
| ак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Нат |
| д се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... |
| а то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њо |
| матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit |
| <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плив |
| увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи |
| се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранк |
| есецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита |
| онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадв |
| још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} |
| пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, |
| а у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најп |
| м куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и ње |
| кама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трг |
| ко да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показа |
| дан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао ко |
| загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге свој |
| ао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на |
| ошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог |
| и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А |
| , па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се |
| а, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сре |
| , као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тргов |
| } Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо |
| ао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац |
| !{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам до |
| а места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p> |
| ора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа да |
| и, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је д |
| о да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та стал |
| нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Кат |
| реба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да прогов |
| на се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим |
| </p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, ча |
| се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би |
| исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику |
| загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јеле |
| .{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код |
| обито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико си |
| о ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец д |
| отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био к |
| брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгле |
| као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко ви |
| е ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што |
| т, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ће |
| а неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја |
| воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n |
| ла, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта вели |
| екне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јец |
| је тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено с |
| е ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планин |
| само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од |
| јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушев |
| авно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се с |
| е.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мам |
| н, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред ње |
| му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју пор |
| , док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па м |
| им толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тре |
| , наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се |
| , да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва |
| к научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове позн |
| део, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још после |
| радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта |
| ио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матер |
| .{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац нај |
| А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајкова |
| руштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадв |
| ајвише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треб |
| као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" |
| илостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захте |
| спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба из |
| а!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и |
| ве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у |
| ори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију |
| и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – |
| А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па т |
| иш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознал |
| отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа |
| пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотиц |
| збегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за |
| Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим |
| .</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p |
| а пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.< |
| а траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос н |
| >„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, |
| а орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплаше |
| ј нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља |
| сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и ку |
| , шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера |
| ао змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да с |
| као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не |
| учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Вид |
| ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јако |
| его добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је |
| а тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплак |
| !{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде |
| изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} |
| ушу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него |
| ца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова |
| а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> |
| вцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на |
| ст преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролет |
| арског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у жива |
| ном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се о |
| , још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу заста |
| ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом зал |
| пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</ |
| У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, т |
| ст година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на |
| домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна дом |
| Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју к |
| , па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предад |
| ва у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели т |
| Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била.. |
| латити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како |
| Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то |
| ни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Д |
| а, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је го |
| што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– На |
| аведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од |
| а девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче |
| сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила |
| етој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– |
| је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разл |
| а ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити.. |
| ашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те с |
| уних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је |
| ао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никак |
| шљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци ру |
| пству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богослови |
| .{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Дар |
| сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p> |
| о најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече дол |
| о нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друш |
| какав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књиже |
| еколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да |
| еде реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у в |
| неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и пева |
| је Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па |
| <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певат |
| – Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе б |
| “.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дал |
| е што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p> |
| ишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, ка |
| ина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} |
| ли Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најп |
| е школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и друг |
| рпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад |
| обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, |
| уде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам незави |
| у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако |
| да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из |
| се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, би |
| аква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, |
| како да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и о |
| о, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу |
| слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као |
| ле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је |
| кљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши поз |
| е свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то на |
| ајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле о |
| а, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пе |
| ар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао |
| сар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да |
| га тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његов |
| евић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46 |
| енас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} |
| о гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете |
| а заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Зн |
| , те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само |
| певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ |
| се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, н |
| као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га неста |
| p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако нич |
| цу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, п |
| те у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, ту |
| уће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његов |
| еста је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Р |
| а познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом |
| Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</ |
| да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало з |
| а полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевић |
| гословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми с |
| да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, |
| му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом |
| и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да с |
| ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– |
| сач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свр |
| шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал го |
| сти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако м |
| о Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпо |
| дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шију |
| а добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, ко |
| ајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се |
| Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истер |
| дића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита вр |
| /p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом |
| ли, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да не |
| мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> |
| своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вер |
| у је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прил |
| ласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: |
| p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, |
| да у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школско |
| састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n= |
| ати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву |
| ш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половин |
| ла, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким |
| с киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћ |
| лоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда |
| адинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми с |
| т година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој л |
| жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу стра |
| се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва |
| своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ћ |
| нија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толи |
| {S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и |
| човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши |
| ор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет изв |
| госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно |
| елениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би при |
| потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје |
| е пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није ник |
| ема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет от |
| ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из |
| не отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима |
| /p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, |
| p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p |
| не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– |
| рост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта з |
| цу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре |
| кламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје десни |
| <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој |
| рихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни бл |
| е онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој |
| чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишл |
| ишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само |
| учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је |
| о са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца |
| а ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа |
| ге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, |
| сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајко |
| } Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли |
| ј посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је у |
| ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разр |
| о искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да п |
| био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охоло |
| арем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уме |
| ро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, |
| и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, |
| о галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крај |
| м одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред д |
| 84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима |
| па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, |
| тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем |
| /p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Ст |
| показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:< |
| p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана |
| се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада |
| ало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући |
| је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је б |
| а војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић офиц |
| чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде |
| да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљив |
| да, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш св |
| а.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко |
| и и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интели |
| се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала цел |
| оги и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док |
| ш таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „м |
| ако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и |
| е време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао |
| о независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... |
| ресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута |
| овек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету |
| ит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим |
| , на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прес |
| јега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Сл |
| над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богода |
| По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви ли |
| еља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода |
| и искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђа |
| оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближ |
| , а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друг |
| сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вра |
| ћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје не |
| <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Н |
| </p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми |
| иста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш сво |
| хвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> |
| као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као |
| адгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је пр |
| ћена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каж |
| ке преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време го |
| е се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка сел |
| кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речим |
| о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кад |
| погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док ов |
| т кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав |
| } А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, х |
| исто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне ру |
| </p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– |
| мњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју де |
| ог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао |
| а!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општ |
| ти, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска н |
| ти могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи |
| а судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} |
| на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мис |
| } А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" |
| се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележн |
| х, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграби |
| } Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пусти |
| , који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао |
| тите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је |
| ан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Ил |
| к.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не м |
| с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен. |
| ву лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад ве |
| ла сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Ка |
| свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем ов |
| шафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће |
| тања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија |
| , аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, |
| хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па |
| ој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карлова |
| rofessor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... к |
| /p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поуте |
| ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачун |
| о јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да не |
| поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одма |
| треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка у |
| а у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побри |
| ога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече |
| одина?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– |
| } Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, |
| Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! < |
| ад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како са |
| кше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" |
| дини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју |
| еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од |
| екати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са св |
| .</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути |
| ад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само |
| вари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</ |
| томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чек |
| чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им |
| ди ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као ин |
| алеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих м |
| ио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи |
| реба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелиген |
| оспо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грч |
| х био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; ј |
| ћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> |
| народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је п |
| етета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да под |
| е та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам |
| оп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ос |
| и вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, |
| рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, |
| } Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како |
| ва патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном прили |
| нији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим |
| Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозб |
| е поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Раш |
| а пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit= |
| пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе.. |
| } Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала |
| један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да |
| сто.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јел |
| м планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни |
| продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где |
| чића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим с |
| .</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, к |
| p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се |
| на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио ше |
| ник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још |
| песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одм |
| данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учи |
| една ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> < |
| велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора свој |
| о талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и о |
| мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с |
| p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здрав |
| рко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу |
| су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели з |
| , Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе н |
| га најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбије |
| и мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли |
| ам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши |
| А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.< |
| дованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд |
| разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала З |
| се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила |
| у неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</ |
| о, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у цр |
| се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када |
| еорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се |
| кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, |
| Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, |
| да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} М |
| а, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у весел |
| е, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тог |
| еличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да пров |
| одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини бил |
| добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде шк |
| >Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје |
| нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изоб |
| . </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Ст |
| рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за |
| да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до нево |
| милова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умр |
| трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, ч |
| о се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је н |
| , а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Гос |
| инце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p> |
| у, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга |
| су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп |
| неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство |
| може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} А |
| што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} |
| а с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи |
| узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга д |
| лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом |
| је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван |
| одна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, к |
| ој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Ка |
| {S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерц |
| је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и он |
| часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дођ |
| полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес |
| Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у |
| е зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред |
| слиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је јед |
| гнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гост |
| ј даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокр |
| Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седа |
| ли резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} А |
| рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} |
| њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне |
| азлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о |
| дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања |
| сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би с |
| што, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда рас |
| о их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико |
| ући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако |
| па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} |
| е дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јави |
| а врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погле |
| ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} |
| дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, как |
| прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухоп |
| прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па |
| о ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа |
| ш од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Как |
| мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим све |
| чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразба |
| } Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаре |
| нергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па |
| етиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевин |
| , па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се ку |
| да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb |
| сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених м |
| и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, |
| тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па ст |
| својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по |
| а, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- |
| пских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турс |
| на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, |
| ма, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска и |
| .</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је те |
| о прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, |
| : </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка |
| {S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио |
| <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; |
| ти, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Раши |
| >Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Б |
| д је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту. |
| али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, |
| е заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</fo |
| сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето |
| мо да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне ш |
| екаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па |
| о уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабир |
| , тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума |
| бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће см |
| да, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Сте |
| ла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може с |
| остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су |
| > <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претурил |
| „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, |
| ност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом |
| је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Как |
| ј призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали |
| живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, |
| ело!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се дру |
| ок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по |
| м раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за |
| и и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за к |
| жа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, |
| теља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кућ |
| ти зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S |
| га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта |
| прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележн |
| неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранк |
| ерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборниц |
| – Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се |
| већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Ј |
| ле Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се |
| и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац |
| /p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У на |
| > <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми |
| е и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S |
| пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и |
| оста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет |
| емних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И |
| враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа |
| ала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се о |
| ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам т |
| страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, |
| кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезим |
| мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се зам |
| да закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих ус |
| равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање |
| да је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, |
| екла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образ |
| но!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S |
| бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашт |
| .{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје |
| ама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за ом |
| а да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким к |
| лагодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим живот |
| узу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> |
| S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја по |
| је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисториј |
| па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, |
| обро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Дари |
| тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва |
| итомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српст |
| ем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... |
| е.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> < |
| лежниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се |
| .{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Н |
| !{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до бож |
| <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобод |
| ва; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ са |
| о за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он ро |
| аставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang |
| страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– |
| зе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, |
| кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом нево |
| ну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, |
| ешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чи |
| ље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чи |
| у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, дост |
| p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а |
| мео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако |
| суђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла |
| оже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух |
| ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем.. |
| видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора |
| {S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p |
| волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рог |
| естру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем |
| тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката |
| ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није пр |
| узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да споми |
| одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се ус |
| а...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, |
| путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговор |
| и, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p> |
| д шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толи |
| је што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редо |
| а, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јеле |
| своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ ни |
| наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотре |
| Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнок |
| е, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова изв |
| не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она |
| о, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, |
| ао мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачк |
| сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали |
| их ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светко |
| едамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама св |
| о ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу! |
| Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– П |
| звати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за |
| е ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и |
| нам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте. |
| у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка |
| кови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и |
| а, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива |
| ко жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, д |
| вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово |
| имер свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те |
| дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: |
| е „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одгово |
| аринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Б |
| био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да |
| !</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема ви |
| >Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте |
| {S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто |
| Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њ |
| S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар |
| кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се д |
| о с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шва |
| астане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кол |
| ="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт мо |
| гова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – |
| ндистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ |
| тева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по догово |
| у још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама |
| највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни |
| леном.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне |
| сећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и |
| сећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може по |
| да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да с |
| даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешћ |
| учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с т |
| ојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душ |
| } Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти |
| н љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена јед |
| е у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар |
| кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} |
| агризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, |
| ане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетим |
| ме?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшн |
| терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде |
| мо писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен неб |
| те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се |
| ђена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште |
| ка.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају сво |
| а шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, |
| спитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши |
| ију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архиман |
| м гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p |
| ом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су |
| мо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се ова |
| чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће |
| да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, |
| .{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за гос |
| кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати |
| е може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда |
| теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, ка |
| је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранк |
| и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да изве |
| њигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори |
| ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> |
| ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, |
| и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код го |
| чића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душ |
| а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– |
| , као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, |
| ас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве у |
| у је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли гос |
| вчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се ос |
| више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој |
| као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у ку |
| , тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели |
| идим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима |
| а и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је |
| , које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на проф |
| беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се ск |
| су се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних с |
| м снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба |
| се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире р |
| глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb |
| било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете |
| шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам н |
| је за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску на |
| чна ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у |
| има.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за га |
| – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да с |
| аш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није руж |
| чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари п |
| ата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и |
| о оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуш |
| Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насме |
| ечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ ињ |
| а се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стол |
| кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, д |
| да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} |
| за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен ба |
| рсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи |
| долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на јед |
| лом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштин |
| <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим госпо |
| мте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господ |
| еоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се на |
| селише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како |
| еља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi |
| ном.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, |
| у, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа |
| , а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежеви |
| . </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улица |
| исмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш |
| Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, |
| за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народ |
| тан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, ка |
| ом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Са |
| ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој |
| вршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет |
| а, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
| разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту |
| погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!< |
| а времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што не |
| и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декл |
| ти на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш |
| рају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о пр |
| бито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба на |
| од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на |
| о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S |
| е доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по једа |
| о обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила |
| >Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обич |
| један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, н |
| ајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покус |
| , Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске вин |
| p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу |
| е био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како |
| на чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али |
| бав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник ве |
| каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и иг |
| bSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у сво |
| ену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се бил |
| пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа. |
| ти и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, |
| аменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Т |
| ови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до |
| још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођиц |
| рнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неко |
| > <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" |
| ајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сенз |
| ћ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да |
| „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељ |
| ци...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да п |
| p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скр |
| ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце нео |
| како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што |
| да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да м |
| а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензион |
| о одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Ко |
| Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољ |
| ма попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне |
| дњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да м |
| {S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као са |
| инка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођ |
| е и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу го |
| азе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с по |
| on" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога |
| едаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брај |
| о је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече |
| срдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер |
| изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је |
| га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том п |
| о га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зо |
| оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако ре |
| да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она |
| јем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јов |
| нко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само |
| ко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Кат |
| – Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен |
| чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако ди |
| ана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевић |
| д неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева ск |
| Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по |
| к се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина |
| а гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на |
| му одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и |
| жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} |
| звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и |
| , два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу |
| остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
| речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да с |
| тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад |
| је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар з |
| православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена пон |
| десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> |
| па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p |
| едака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да |
| заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека |
| жби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бра |
| ичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа пр |
| шег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек инач |
| ли у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сув |
| око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} |
| то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о |
| а пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је |
| е свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин изми |
| t="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, по |
| дине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпо |
| тародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а д |
| о и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба д |
| S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе |
| оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом жи |
| светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> |
| ко година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупно |
| мних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну |
| којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е |
| из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће |
| мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен р |
| а и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег све |
| још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> |
| та не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у |
| уши и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и н |
| ежника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не з |
| а, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико п |
| ка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавет |
| <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као тр |
| му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах д |
| .</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака: |
| ам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак |
| схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту р |
| х збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сув |
| само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече |
| ма не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре оп |
| орист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" / |
| епале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – ве |
| ски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, ка |
| ри парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја |
| стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те д |
| олео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би |
| p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, |
| ост, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто сп |
| <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, бла |
| ована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју д |
| </p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саве |
| било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала н |
| ју, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карлов |
| у декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> |
| оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и |
| Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> < |
| , да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако |
| .{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали |
| нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљо |
| оши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</ |
| ора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пре |
| Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности |
| увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже рук |
| у испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено с |
| амо толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају |
| о да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне прем |
| Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, к |
| и овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јел |
| тије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звез |
| /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учите |
| за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао исте |
| Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња ма |
| ежник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стал |
| други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, у |
| звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи дев |
| о.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви тера |
| га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упам |
| {S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели |
| гледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знат |
| ћку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – П |
| оба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се пр |
| едељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не ре |
| е напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је |
| ећ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p> |
| За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе |
| аринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, |
| а странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје |
| она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га в |
| оп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашић |
| ћи и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Прен |
| а! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устан |
| а се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам |
| оду и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама |
| у, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, |
| младинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе но |
| </p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља та |
| one unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{ |
| > <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шеш |
| уну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како |
| ажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу св |
| Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. |
| ицом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје с |
| добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три |
| – И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипа |
| ао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Осв |
| Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Ра |
| сталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, |
| има изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на о |
| , која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као |
| пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p |
| а доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“ |
| сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} |
| > <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се см |
| >– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, т |
| амоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онак |
| ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажа |
| их тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхол |
| да још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за фил |
| ај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па |
| у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прс |
| о, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“ |
| одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било пор |
| а где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа |
| а себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, |
| м, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да |
| и. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песница |
| За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико |
| milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до с |
| p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас остан |
| вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко |
| на, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођиц |
| ита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнућ |
| бити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје |
| мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је |
| народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи |
| ушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио |
| као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, |
| ва од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се нас |
| ранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.).. |
| добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учите |
| своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књиг |
| лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Б |
| нда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. |
| <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} В |
| ао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да |
| Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасла |
| , час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la |
| , док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> |
| ловину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, |
| елелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђ |
| ила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и о |
| етрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њо |
| треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, шт |
| ло поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни |
| небива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <p |
| </p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, как |
| довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон |
| а га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало |
| oreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефа |
| ка.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јован |
| то смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са |
| лена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да ми |
| остима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио |
| пио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у свој |
| две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим |
| што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован преша |
| ване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли |
| аш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је с |
| ас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} |
| куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела о |
| као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И св |
| ="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госп |
| , ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад б |
| нка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> < |
| је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да под |
| оје Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисав |
| своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље с |
| о тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док с |
| ло одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само |
| .</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, |
| е песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} |
| Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаш |
| да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо с |
| ренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што |
| књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам по |
| е Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји |
| о онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше |
| упљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренута |
| азва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу |
| чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Д |
| из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају м |
| о може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо |
| је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене стра |
| орчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да у |
| душевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ П |
| снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} При |
| и.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} |
| ом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште н |
| ; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагл |
| познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Де |
| ори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, |
| а кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> |
| на за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену и |
| ст, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа |
| нак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре време |
| чно слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му |
| ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми |
| ра, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мо |
| ватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом ј |
| кљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док |
| је опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али с |
| обркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у р |
| умен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p |
| иташ, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p |
| ђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код к |
| нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је |
| реме овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра да |
| Е И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p |
| мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– |
| </p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p |
| н човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више п |
| д како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим уја |
| руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милос |
| т родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Ко |
| се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири годи |
| </p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, пока |
| Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванц |
| онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко и |
| А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао |
| та ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јаз |
| да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с бр |
| беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с |
| к с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на је |
| јим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске н |
| овори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не од |
| – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу зату |
| Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S |
| то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb |
| орицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушк |
| ћи.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Ст |
| ао да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила с |
| Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена |
| учио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не |
| ао пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име њ |
| ица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, т |
| ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће ви |
| ик и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n=" |
| ше она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније. |
| Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене крад |
| е везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па |
| и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, |
| лаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и п |
| ала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабет |
| p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} |
| , које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.< |
| танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је |
| а, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, о |
| амо још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још |
| мовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим с |
| , да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изн |
| ћ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележни |
| чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њ |
| адована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а |
| То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва З |
| аље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S |
| тра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> |
| анило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капет |
| ога духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крст |
| .</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да и |
| е му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвет |
| a cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p |
| и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао |
| паду. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, б |
| и штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} |
| ад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> |
| е, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" |
| око тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, за |
| , како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да |
| де-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па т |
| било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајкова |
| Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћај |
| мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кр |
| анесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише |
| ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, блага |
| а да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... о |
| друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију |
| </p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде свој |
| што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– |
| као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, ус |
| ћ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, |
| , – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – р |
| да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан. |
| ко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата з |
| /p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек |
| дашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им |
| њу с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба |
| па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јач |
| и госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за |
| у се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитеље |
| чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у |
| сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толи |
| пет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на |
| м, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, б |
| ти, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа |
| мају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кр |
| Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила к |
| живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови ук |
| ти удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено м |
| војем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луц |
| >“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је по |
| цама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове |
| поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је п |
| много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</ti |
| и се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити једа |
| ог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела би |
| торијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његов |
| ма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не |
| по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног ко |
| м на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зуј |
| му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> |
| те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, как |
| га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, д |
| ојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit= |
| тиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око д |
| рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка уз |
| нице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па |
| сати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана стари |
| а храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их |
| е гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу сто |
| о је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако |
| подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од |
| дан интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободн |
| а, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни |
| аже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у р |
| бе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: |
| баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних ос |
| несе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда покло |
| ки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Тур |
| ена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранк |
| ам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловц |
| и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, |
| је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринк |
| е сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.< |
| стане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и |
| ку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и за |
| ек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брат |
| вет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза бил |
| мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за год |
| одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до |
| ти не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја |
| ">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници |
| мишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ |
| кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми |
| ш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод свет |
| е из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не |
| двезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да желез |
| овљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о |
| д да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродов |
| и ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, |
| човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сиро |
| а би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрен |
| радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога |
| > <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрат |
| вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непо |
| о поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирн |
| то су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици |
| е није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете при |
| нде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омл |
| ће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пу |
| е буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ов |
| све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, |
| вине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рај |
| а?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p> |
| на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па |
| z</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и то |
| о рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, |
| т.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се З |
| ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> |
| том, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра м |
| S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећ |
| видити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети |
| од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко! |
| } Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчин |
| та мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од је |
| ко разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је по |
| таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и |
| ојих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележ |
| ето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> |
| која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру. |
| тера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, к |
| S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Исти |
| рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим |
| а врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је го |
| ош тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} |
| на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n=" |
| е мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде т |
| а руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора |
| па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На б |
| рам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријат |
| и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли |
| о било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало |
| чити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире |
| не крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатоми |
| оле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па |
| збедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар |
| Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда |
| де борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Инте |
| ико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о |
| очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почни |
| ре, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} |
| до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам год |
| p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p |
| а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Р |
| ="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, |
| ист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу |
| мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Је |
| зу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ зна |
| Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p |
| е: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч р |
| ароду користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, |
| Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толик |
| нко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији |
| ем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не ми |
| ила Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча |
| је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођ |
| ј је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој |
| човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развез |
| овачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлази |
| их.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција п |
| , Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. < |
| и да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни цел |
| си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, |
| оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што |
| о који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грож |
| ; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – |
| ко, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем |
| смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтан |
| на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све г |
| ште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била |
| вој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се о |
| лиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради |
| ати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну гл |
| м разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени ј |
| Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у |
| тељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, |
| пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештенич |
| к се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревн |
| ћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Б |
| највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком лива |
| </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, |
| ти.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда |
| е ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге |
| оварати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде |
| н с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огре |
| , што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево н |
| „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично |
| да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет сл |
| вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је |
| сече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Си |
| ахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да |
| жниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледат |
| овори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чин |
| хитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – по |
| олим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста |
| бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} |
| аринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренул |
| т ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за свој |
| Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која |
| , – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! |
| утономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} |
| ранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, |
| S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о |
| уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог |
| а:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљ |
| е без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, ко |
| к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће |
| дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми |
| аш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то о |
| а бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо т |
| .{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обаре |
| отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се |
| па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам кос |
| вет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као |
| ацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говор |
| рица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} |
| , у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Бож |
| гао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у ру |
| ту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не |
| ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те ра |
| n" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, |
| а.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жар |
| о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из тр |
| да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ћ |
| subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, |
| а ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Н |
| , како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала с |
| јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај |
| радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S |
| вине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него |
| арода.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем шти |
| нију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с ма |
| одине по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких |
| је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија |
| рка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радич |
| Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} |
| Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени |
| њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Д |
| о тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко в |
| први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати |
| оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Ниј |
| п-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам к |
| Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а |
| живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, во |
| {S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:как |
| е они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој |
| сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су |
| пођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пе |
| илостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали |
| , те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!< |
| еви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој др |
| госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад |
| е свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога ко |
| код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележнико |
| пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили дево |
| о био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се ди |
| а... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити м |
| ули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати |
| није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себ |
| преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па |
| елена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се |
| рата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Даб |
| ро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. < |
| /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на |
| од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– |
| иће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина |
| е тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну ш |
| ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госп |
| се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одма |
| је, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– |
| изнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p |
| ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> |
| ча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро |
| /p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог с |
| , женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, так |
| нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много |
| м последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па |
| понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога |
| више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курм |
| у. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће |
| је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у н |
| њи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бр |
| астирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, |
| и о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} А |
| да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – ре |
| а плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако |
| омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ств |
| ку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвинов |
| ачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се уп |
| {S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће |
| <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја |
| } Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех. |
| сар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благај |
| загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свог |
| лим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а |
| ује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених ус |
| еђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{ |
| вина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Дари |
| еје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, до |
| бично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Кати |
| у, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> |
| започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком своји |
| ења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и пров |
| Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24 |
| а, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– |
| животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичев |
| ив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> |
| естра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наоп |
| није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наруч |
| је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Дар |
| S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник |
| жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана |
| о ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће н |
| и певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој др |
| ио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама |
| се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад в |
| валила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју |
| за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах п |
| – Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, госпо |
| ица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; |
| А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрас |
| дога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини |
| .{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– |
| p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па |
| добрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, |
| е моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми му |
| просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји екон |
| амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи |
| , па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место |
| и је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам |
| Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гу |
| дао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бра |
| ну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележник |
| пођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још мл |
| кује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната |
| .{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизне |
| ао пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слаб |
| > <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p> |
| инке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да г |
| овек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац |
| /p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позо |
| Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа |
| ај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, де |
| овљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа нај |
| науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, |
| , бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да |
| > <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговар |
| } Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчк |
| он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам |
| што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука |
| а, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за о |
| на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– |
| озору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p |
| е, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} |
| лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, |
| м, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – |
| овца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Б |
| инеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као беге |
| посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих |
| ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p |
| ник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити к |
| бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити о |
| гове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се |
| За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао |
| их остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, ш |
| сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатак |
| то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити инте |
| пођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „ |
| угара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки |
| S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од |
| агодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под не |
| у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима |
| ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и сав |
| час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А |
| агор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и |
| а то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> |
| его речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, ка |
| не цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловск |
| ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао |
| ај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, |
| прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско |
| адемиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јако |
| у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него ш |
| А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него ш |
| и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојан |
| У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у |
| не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да је |
| , за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на |
| а то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... |
| а.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са с |
| ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, зем |
| носу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки санду |
| Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као |
| злети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубов |
| а он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највиш |
| да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да |
| , спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – |
| бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да п |
| а паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут с |
| ам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благ |
| воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу |
| лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао |
| на слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога род |
| S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам |
| кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости |
| ака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као шв |
| а, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начин |
| Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да |
| Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка |
| у чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друш |
| а Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, п |
| је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Сте |
| глед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао |
| S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, п |
| д до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са с |
| Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп С |
| Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца з |
| њем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не зна |
| p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.< |
| ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Нем |
| њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекај |
| ојих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје примет |
| к, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз |
| ећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осм |
| /p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</ |
| Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађ |
| вој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види и |
| еле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерас |
| уцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети |
| препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз |
| ро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква |
| челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко прогово |
| p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну з |
| а не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не |
| питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одгова |
| ови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здра |
| а само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста |
| е само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су за |
| ележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спреми |
| та било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш |
| штва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Беле |
| /p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засел |
| овара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако х |
| разди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећ |
| угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јеле |
| ићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} |
| ју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи. |
| алне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће |
| ати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „ка |
| није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практично |
| ачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога |
| <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</ |
| е препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у |
| да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и та |
| ризвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до |
| а испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је ју |
| којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и |
| , на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћер |
| једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само |
| ала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с б |
| је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S |
| а честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила г |
| ин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по уп |
| ебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у г |
| да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не |
| ата и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчани |
| да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног |
| оби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је |
| ди, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада с |
| ма глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену |
| ах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36 |
| ,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар |
| а.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је |
| се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> < |
| ти, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован |
| дно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи позна |
| </p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, |
| из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада д |
| толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и дев |
| дина, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на бесе |
| арав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пр |
| чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Уга |
| <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S |
| reign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује |
| првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пит |
| гуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао ник |
| ших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, п |
| нка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може л |
| оном, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на с |
| доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с |
| "86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже |
| –а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и п |
| љиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезај |
| шићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет |
| овицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличу |
| ш, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне |
| е оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко |
| оге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чи |
| >– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у им |
| радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села |
| не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· доп |
| ла.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; преба |
| а „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, гд |
| искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} С |
| и, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу! |
| м Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се у |
| да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ћ |
| брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Кри |
| вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Бра |
| foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично г |
| да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:< |
| пријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село |
| ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га ув |
| да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало |
| {S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скуп |
| иге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, ка |
| та ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провир |
| уђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаш |
| астао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На |
| и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ |
| још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са стара |
| абранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво доп |
| олике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели п |
| >, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – |
| са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста |
| а душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, д |
| тво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <p |
| лежник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код |
| Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зо |
| опине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „див |
| оз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види П |
| оп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелиса |
| исам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка |
| добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се у |
| Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележнико |
| неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју к |
| је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзани |
| а само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је |
| ља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам |
| дина.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли го |
| ребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје има |
| диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што река |
| па се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цига |
| } Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Сте |
| Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Д |
| којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око с |
| ас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли п |
| еседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>Т |
| Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бел |
| пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ |
| попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко дру |
| љи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане роди |
| ете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим. |
| разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} На |
| оведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре |
| али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од ње |
| “, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пе |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем ш |
| е своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карлов |
| } Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињ |
| шите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољ |
| ђене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свем |
| од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треб |
| {S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем |
| и презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрл |
| ним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав |
| еће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изаш |
| ви мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити |
| ју страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаониц |
| ном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је |
| ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристи |
| , а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свес |
| , тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене н |
| м она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије |
| некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само |
| нат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да |
| вце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем |
| кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} |
| официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пе |
| право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код кућ |
| ред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа т |
| већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} З |
| бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадн |
| тра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковц |
| едру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита |
| рнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранк |
| ој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немо |
| тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S |
| први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону позна |
| брим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чи |
| тужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким ка |
| је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајк |
| it="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се пог |
| забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девој |
| p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или |
| мо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, та |
| амо по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с |
| то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост |
| к са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, ни |
| мо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учит |
| ја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – |
| је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него |
| заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Ника |
| отока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јо |
| ог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког |
| pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да с |
| српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било те |
| /p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила |
| Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако с |
| рочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој пр |
| .</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а |
| ко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој кри |
| Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не дад |
| ем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало д |
| l:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ |
| мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек к |
| еда и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Ос |
| кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, е |
| Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће |
| а, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да |
| нила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљен |
| рговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућ |
| > <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учи |
| видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да прогов |
| то стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благај |
| рудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вер |
| ако му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на о |
| њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема при |
| и копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само го |
| имени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион |
| воју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– |
| реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на сво |
| а се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши послед |
| омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати го |
| </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи свој |
| да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да |
| ковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га |
| ободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господин |
| и нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не би |
| ети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето в |
| о, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па |
| рсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова |
| one unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, |
| ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији |
| <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у с |
| ена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње с |
| људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је |
| говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи |
| им погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти о |
| о.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвен |
| а, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p |
| је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. |
| мо учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребац |
| па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је |
| Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душ |
| {S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуднов |
| его то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја |
| рији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; |
| м шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се од |
| не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја ост |
| Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети |
| деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радиче |
| ладимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није |
| нам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <fo |
| д не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да |
| а воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју |
| по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, |
| ко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– |
| .{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам ва |
| </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети у |
| <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а |
| ге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једи |
| ећ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци |
| не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро к |
| одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да |
| део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госп |
| а то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си с |
| – Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а најви |
| иповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели. |
| ицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p> |
| на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: н |
| , па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ј |
| верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележникови |
| е своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Как |
| аш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само |
| амо да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример |
| кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немо |
| огуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према ње |
| ћ, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се |
| бомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова |
| и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде |
| истије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. < |
| проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> |
| > <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје |
| а кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се з |
| моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, н |
| иле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опаснос |
| овце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, ко |
| кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушев |
| болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падош |
| ајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне ре |
| ају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и |
| >– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек |
| ; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод р |
| за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију с |
| - вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина |
| Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Она |
| ут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, прем |
| народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p> |
| сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају |
| ечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње |
| от и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Ј |
| {S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је |
| е теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, ш |
| лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро |
| раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена |
| ечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... |
| ично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу |
| И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да |
| ђи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> |
| послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, ш |
| на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га |
| би и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џе |
| је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окре |
| држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало |
| „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, напла |
| /p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? |
| када могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> < |
| о, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народ |
| ам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је |
| на ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, |
| , па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па |
| амо кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има |
| нији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његов |
| S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Ј |
| , мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после |
| обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> < |
| , знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се зна |
| и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{ |
| су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборниц |
| уће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се |
| ина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену |
| } Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу |
| Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и од |
| ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да |
| род у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло ср |
| копавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; |
| у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и разву |
| се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али |
| ди.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Срп |
| ; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не вер |
| бро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на ра |
| једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште |
| {S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наум |
| , који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа |
| мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седам |
| аца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би |
| сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „ |
| а времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: |
| а!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, с |
| и те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам |
| да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S |
| S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p |
| дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој кап |
| и и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у |
| Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године до |
| м плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>По |
| ионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још в |
| евићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, как |
| овала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цве |
| пржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, |
| Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</ |
| гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих прол |
| неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тог |
| , тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не |
| запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно раз |
| це из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта ј |
| l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58 |
| <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу з |
| пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозор |
| уго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник |
| скога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин арх |
| о млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да |
| а могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – |
| а за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Г |
| , и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине с |
| стио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он с |
| о зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан |
| квењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сен |
| су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријате |
| ју...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћ |
| последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} |
| агрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода |
| учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се |
| ао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, |
| војим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала |
| ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на |
| и висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај |
| него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то |
| снивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао пролив |
| Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, б |
| некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи |
| остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака. |
| ој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књи |
| и, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, кој |
| азне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да |
| поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гл |
| о господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> |
| <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.< |
| одла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – |
| да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карл |
| шено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Мил |
| ја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких к |
| </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступ |
| bSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња п |
| У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски кап |
| изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још пос |
| аш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p |
| н. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ |
| д приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху |
| ="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележникови |
| то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прв |
| овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело ск |
| че...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гд |
| дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене |
| ући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље о |
| топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна |
| Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица што |
| пећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем и |
| а отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенити |
| е да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учи |
| а на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован |
| да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове |
| та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што |
| Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... и |
| ако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Он |
| ва. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и лик |
| сле бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се |
| евану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на не |
| дити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана ин |
| стао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп |
| побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као |
| корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником с |
| >Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>По |
| век кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви |
| и се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, |
| ерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи сво |
| а више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро прола |
| у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који в |
| на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је |
| ти пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може д |
| </p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини м |
| својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више |
| и.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, н |
| им, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је |
| . – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се |
| у!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пу |
| у наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивос |
| ао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, – |
| аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, та |
| глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други |
| S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p |
| за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хор |
| ру,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из |
| S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући |
| л’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише |
| и“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на пр |
| село у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– |
| другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „т |
| вињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, |
| само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинк |
| му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење ње |
| је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да |
| ре о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– |
| то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то та |
| а обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, ш |
| војего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – у |
| тати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} |
| ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што виш |
| ћена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из дале |
| е, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да о |
| рајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајков |
| Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и |
| лесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</ |
| ао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште |
| Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете |
| догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село. |
| г мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издрж |
| жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па х |
| Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је |
| треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад м |
| је у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух! |
| могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру. |
| ј је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој |
| , земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка |
| рће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ћ |
| .{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Р |
| жда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овом |
| а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива ка |
| а, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија |
| безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p |
| p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпо |
| аринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> |
| што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора |
| Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим |
| из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он |
| љено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ |
| да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, шт |
| евиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчи |
| } Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори л |
| је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, |
| ему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет. |
| да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глу |
| дан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Бе |
| гову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као чл |
| } Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно |
| ли – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, |
| свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети |
| Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бра |
| д тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања о |
| ви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја би |
| еувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та |
| м, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало |
| е, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> |
| } А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела те |
| поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедр |
| у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разгова |
| и песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик наро |
| Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може м |
| све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ |
| сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бран |
| до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, ч |
| и главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма |
| ас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумњ |
| >gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</ |
| </p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна |
| љина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Н |
| и Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Тр |
| о; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> |
| Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива што |
| p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S |
| ориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборн |
| има, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} |
| ашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти |
| .. омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток на |
| жи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене ск |
| ш и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчел |
| а сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало ра |
| јој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ д |
| који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван ж |
| нала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је треба |
| <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно |
| ојим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевро |
| далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} |
| >– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружин |
| А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће |
| ићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цв |
| ивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо с |
| ати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како |
| о ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једн |
| састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} |
| с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</ |
| писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а |
| па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} |
| а дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиш |
| еш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао |
| иће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брај |
| езала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Неком |
| ранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад с |
| еше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро ра |
| У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну |
| ахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће |
| у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова |
| „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на |
| о упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима |
| оћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад |
| S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу п |
| } Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што с |
| /p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпо |
| , како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна |
| у, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... он |
| овори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси ос |
| овори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепр |
| одсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће он |
| дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранк |
| да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за шт |
| ећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Ј |
| можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам к |
| /p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> < |
| Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је |
| им економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мисл |
| е дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поно |
| подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p |
| на, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – |
| :{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло |
| им, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије |
| ојој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али |
| ивља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборави |
| ба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обра |
| уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој |
| свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа |
| еван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије с |
| љцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена бој |
| Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене з |
| је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларско |
| учио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{ |
| и мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би от |
| вљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за со |
| еди већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к |
| лим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p |
| p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане |
| тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што |
| игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Гос |
| та је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди |
| воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче |
| је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, |
| (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} |
| > <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан ј |
| p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предо |
| Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се К |
| твори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p |
| већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ п |
| вој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка |
| ан ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко |
| ради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине |
| Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред |
| анима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се |
| хопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована |
| као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно |
| ако хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> из |
| ева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Б |
| } Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дал |
| еши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј руби |
| ерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћи |
| н басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко |
| за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога им |
| ати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, ш |
| ковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се г |
| а земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и |
| e unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, д |
| S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотез |
| ада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSectio |
| ској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест ве |
| ширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На ње |
| ародној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скипт |
| станем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој |
| а на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „ |
| гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у с |
| ласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа |
| да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па ор |
| ата, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема др |
| у, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до |
| ко.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир |
| у бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти |
| кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га |
| већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те м |
| е време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Ј |
| {S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранк |
| е страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неу |
| ти“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце |
| ела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњск |
| {S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, |
| лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад |
| рата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и бр |
| Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише ви |
| спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или |
| аже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спом |
| мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је |
| се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организо |
| она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље |
| нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" / |
| а!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је |
| n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољ |
| смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздан |
| донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег |
| што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <p |
| синоћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачко |
| у.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писа |
| годили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, |
| те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад |
| же над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па ра |
| аље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, е |
| се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стран |
| н а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се |
| та, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Оста |
| је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо зај |
| до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да |
| ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у |
| ња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone uni |
| врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, |
| е потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима рад |
| зависан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце бил |
| о дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из п |
| >– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође |
| ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време о |
| ст за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загр |
| о је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Е |
| шао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се д |
| ни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе |
| } Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Нат |
| ну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше |
| она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то вра |
| омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина.. |
| још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер |
| </p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што |
| јо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прек |
| Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитав |
| е докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља н |
| ковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</ |
| Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из |
| ућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породи |
| } Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичев |
| па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину |
| нка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разго |
| ену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледал |
| пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад те |
| овина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду |
| несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном |
| неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од |
| ува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи |
| народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љуба |
| драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку |
| људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас н |
| p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по поли |
| S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћ |
| p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– |
| капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на |
| ш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у ју |
| узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ |
| /p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повел |
| Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге сво |
| ади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара! |
| као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p |
| к само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l |
| n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> |
| e"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛ |
| е одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак п |
| погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S |
| а си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече по |
| <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, н |
| лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то |
| остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар с |
| је мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него по |
| мена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пље |
| дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти. |
| е у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах |
| убав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра |
| е и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и |
| > <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узе |
| едом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече |
| Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо |
| .{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци |
| до, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човек |
| !{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, |
| то ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па |
| </p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећ |
| едно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити |
| > <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко гал |
| >Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега д |
| исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како |
| не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен гл |
| своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у |
| колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она н |
| гоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и уј |
| памтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом род |
| вићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна |
| ного на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ виш |
| авирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, |
| ом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор |
| маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за |
| госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша л |
| мо Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стај |
| ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p |
| е течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као до |
| крњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање |
| знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <mi |
| Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али го |
| е и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле |
| </p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, к |
| и госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хај |
| што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по |
| . – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулиј |
| ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, гд |
| стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>О |
| више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... |
| .{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њ |
| као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио сво |
| и позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је и |
| џијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве с |
| АНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</ |
| аква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века |
| ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицког |
| е за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне |
| одну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и уч |
| Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до ду |
| ача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бе |
| не од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејав |
| раду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша |
| мамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} |
| Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, |
| вечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца |
| Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најп |
| ву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препору |
| да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела |
| верен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта пра |
| ава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, раз |
| и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман на |
| иш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си т |
| > <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па д |
| .{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беш |
| риметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Сте |
| ођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда с |
| г цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака ј |
| ачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас |
| знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Ду |
| ње, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крешта |
| то, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> |
| ко имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, |
| поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се пр |
| луку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет |
| љ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакв |
| !{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као шт |
| би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и |
| сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе |
| ти.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном д |
| {S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} |
| ман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсениј |
| тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамур |
| Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође |
| ви, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на ули |
| е, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби |
| ера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрм |
| ешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је |
| друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу. |
| народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: т |
| чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје ж |
| вима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборав |
| ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бра |
| ако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Б |
| манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S |
| Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{ |
| ери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муш |
| телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школам |
| ка. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а |
| не у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Ана |
| > <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да п |
| мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаре |
| вчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, |
| ује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, |
| да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, госп |
| ници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој ноз |
| љ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit= |
| с му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда б |
| амо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу |
| бу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извес |
| овици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дош |
| p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит |
| ља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да |
| помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и К |
| у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а с |
| удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> |
| да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила |
| ви ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га |
| , као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидет |
| S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– |
| е девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Н |
| лена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогур |
| а он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисај |
| >Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није |
| .. (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока. |
| ом!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлати |
| </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део ко |
| каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику др |
| жачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога |
| је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу |
| милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћет |
| ранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зач |
| пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Не |
| осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам в |
| римерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи |
| или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врат |
| ас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се у |
| теван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићк |
| .{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни бр |
| ако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, так |
| преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> |
| је тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српс |
| ече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележни |
| сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то |
| у Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим зај |
| лушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на пам |
| у његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и |
| тељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица |
| и?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај |
| се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да п |
| ости на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Кар |
| м остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани |
| та и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говор |
| да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајко |
| ешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед |
| треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом |
| нути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се раз |
| наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му би |
| , у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него |
| други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће |
| да“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која ј |
| ко пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша |
| о сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још |
| ован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме |
| <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад |
| о о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа |
| } Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно пон |
| о срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митров |
| вно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Б |
| т наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и д |
| отку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту |
| /p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било |
| већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам |
| р?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, го |
| } Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу. |
| и клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао |
| ацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно |
| – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати јед |
| ј соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то |
| а?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на |
| {S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада |
| е је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље |
| па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Але |
| д очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се п |
| гом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, |
| пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, шт |
| то смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест и |
| јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} |
| еје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Fre |
| пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S |
| трића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде |
| аја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је сам |
| на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па |
| глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту |
| то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ |
| е ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>М |
| нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара свој |
| uote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, |
| воју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – |
| ан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> |
| претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да г |
| а да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно, |
| и певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општ |
| све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш наро |
| пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те по |
| им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} |
| ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву зашти |
| пусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар мил |
| лагајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</ |
| аз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи пре |
| ихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихвати |
| тави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>И |
| говцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно |
| дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде уч |
| ра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу |
| ићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S |
| ад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек |
| ј стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – п |
| стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена ко |
| се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ оби |
| ву улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац п |
| Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и |
| </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранк |
| о га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако ј |
| имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, ма |
| xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене кант |
| то.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуд |
| ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не |
| одинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пе |
| т, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па |
| ладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Б |
| ему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то з |
| оцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твој |
| Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је му |
| као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му |
| тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не да |
| ручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А ј |
| ијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли б |
| узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ види |
| Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) |
| .{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Ха |
| човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за |
| и, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви |
| езазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина |
| азаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, |
| > сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и срет |
| су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелиген |
| загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко заг |
| оју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар |
| едне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа |
| и ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затва |
| да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за ауктори |
| ајвећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се |
| S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године |
| вица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S |
| као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, |
| етима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се пр |
| има на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа |
| опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да пр |
| !{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје при |
| >Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић |
| сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и |
| јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна |
| ија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако |
| ка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, |
| к овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бу |
| ићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone |
| подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања |
| пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде |
| > <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p |
| инка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласо |
| аглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад сви |
| ли једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонст |
| је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом |
| ао члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и |
| а несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичн |
| </p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p> |
| њига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, |
| него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица |
| клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа нео |
| рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опе |
| а поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручни |
| х скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута п |
| сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пођ |
| е је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где |
| Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцим |
| ита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради |
| ећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина |
| Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукн |
| е га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га тр |
| се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди |
| х свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, п |
| ога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је |
| е га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и јед |
| има.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српско |
| чера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад не |
| р је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, |
| дничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, |
| ослом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужн |
| ега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, |
| аше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на |
| ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд ис |
| говорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном |
| т ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} |
| политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овострани |
| их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље. |
| </p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да |
| вене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, |
| ни овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводи |
| ред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим р |
| тина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе |
| , синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час с |
| не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, д |
| личе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крил |
| им улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, |
| е...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву свој |
| таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на је |
| рислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собо |
| у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на о |
| лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Ид |
| око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жрт |
| ник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним ме |
| стаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – ок |
| ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показа |
| охођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чу |
| гледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје п |
| ја неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна |
| Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S |
| Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилу |
| ао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске з |
| .{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у доб |
| , Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, виде |
| ш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја. |
| еце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из к |
| {S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици |
| да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, |
| а мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хла |
| .{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да за |
| росветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} У |
| у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истако |
| то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p> |
| и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p |
| мажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и |
| е прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребр |
| <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није ба |
| извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а |
| ог и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране |
| ена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорц |
| ретуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> |
| , баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преи |
| добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађ |
| атеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некакв |
| а мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид |
| и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право |
| ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.< |
| ре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух |
| с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. < |
| певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Коли |
| :како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од се |
| пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње |
| > <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, |
| се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или с |
| Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И |
| с омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} С |
| шу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да ис |
| вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек сам |
| не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седмо |
| е дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора голог |
| /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и се |
| цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <p |
| слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунц |
| ше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бра |
| А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу. |
| слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту |
| >– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што |
| другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како |
| Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јел |
| што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с |
| гред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари и |
| љубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже |
| онела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети |
| па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам он |
| Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, н |
| шта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, у |
| , бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чу |
| о божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> |
| носа костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпо |
| , њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се |
| <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. |
| ане особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило |
| седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, |
| прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада |
| Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p |
| ођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици.. |
| ушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>У |
| ту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи з |
| <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Бли |
| оре и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрен |
| боду с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:< |
| рла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се |
| мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје |
| ао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене влас |
| ке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у |
| риге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још о |
| ао наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинс |
| , да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ћ |
| итељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се ст |
| о је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих? |
| рће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, |
| За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пив |
| те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити и |
| ом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићк |
| цу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесн |
| евника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни нај |
| е.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Го |
| очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономиј |
| то оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се |
| ишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет. |
| ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добр |
| у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што и |
| итељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње! |
| ође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може |
| смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад |
| екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} |
| Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек ш |
| који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачко |
| зухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне |
| ва у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одо |
| метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} |
| е изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га |
| бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да с |
| лавнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Н |
| се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја |
| p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па за |
| остинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добр |
| потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свак |
| S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теориј |
| и, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – |
| да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био |
| вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад с |
| не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за |
| /p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} |
| Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што н |
| Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, |
| торице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... |
| им.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу ил |
| Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карл |
| па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао |
| аша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања |
| <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз |
| , пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовн |
| е, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуј |
| еликој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје |
| д сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог м |
| вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" |
| им својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="sub |
| их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са |
| као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни |
| борници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуч |
| најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, |
| {S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанс |
| Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек |
| ени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори о |
| о за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца! |
| Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела. |
| Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет вес |
| оговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се з |
| раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га |
| итање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</ |
| ј ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајт |
| на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела |
| о упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на шт |
| преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену п |
| н је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, |
| просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стој |
| ман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи |
| <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних род |
| одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који см |
| да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} |
| најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S |
| н од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси з |
| Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Ст |
| е смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто но |
| на...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилик |
| параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни |
| зив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и пока |
| а идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до вр |
| ле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да |
| а обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, |
| > <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако м |
| и, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{ |
| а већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја |
| ћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођ |
| >Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што н |
| ођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та он |
| вечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачк |
| че бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} |
| где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколик |
| урци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича уч |
| p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресе |
| пођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у |
| рисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог! |
| риво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње |
| правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој |
| истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у |
| се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, |
| } Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да ј |
| ухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико |
| } Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну |
| , а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и уч |
| десет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису и |
| и да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!. |
| овчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>З |
| сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како ј |
| пруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па |
| не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послу |
| е да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и |
| уће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мој |
| није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, |
| те?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма |
| Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> |
| јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-С |
| ом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, н |
| Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме па |
| спођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и |
| Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату сво |
| ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" |
| олико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити |
| осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском |
| лава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори п |
| атинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на с |
| но, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева |
| ="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... |
| !..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на се |
| > <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлаг |
| ро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, мол |
| то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја |
| ко је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких |
| а Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје к |
| ства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје |
| прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том деч |
| да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајков |
| унио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њ |
| кој путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Ка |
| . </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тог |
| ти, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се д |
| спођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимн |
| а Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не пон |
| ко старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од д |
| е, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зет |
| аче мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са с |
| вања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па |
| S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} |
| овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је годин |
| ца више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, д |
| не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан |
| Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју |
| кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је |
| колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непр |
| е све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на сел |
| то неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као поз |
| сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Р |
| ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једн |
| азије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није |
| {S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник |
| у, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе |
| па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не да |
| ошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, |
| е мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, |
| ла“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега в |
| вића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док |
| евао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод сто |
| о може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не по |
| отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спава |
| којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац |
| о ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби |
| бе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто. |
| забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у свој |
| жника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој |
| ачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још |
| твено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом с |
| ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као |
| „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и |
| ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењ |
| Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{ |
| Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у |
| се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Не |
| кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосни |
| једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али |
| алих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се зал |
| Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са |
| ца, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> |
| ш, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за |
| одаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век пој |
| вољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би |
| безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се сме |
| му им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, п |
| да Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком |
| ому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Пер |
| благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бит |
| хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица но |
| ј врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} |
| о има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, к |
| скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као с |
| што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет |
| и, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом |
| и, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по |
| ли само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсениј |
| /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким |
| и поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Ск |
| ородица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, |
| је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се рад |
| оспођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је с |
| овори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири |
| а Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Мит |
| нада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У |
| окојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветл |
| Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро. |
| .</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> |
| ану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општ |
| је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника |
| њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од |
| љене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, п |
| век, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто м |
| а..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, |
| бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, п |
| што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи м |
| расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{ |
| S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио |
| его што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане ред |
| до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који |
| – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да |
| био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, зн |
| Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје би |
| пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p> |
| стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави |
| } Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитн |
| хата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </ |
| је пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преста |
| а“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А м |
| estone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи по |
| , сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су п |
| ца збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га са |
| .{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован уч |
| оница, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; |
| дура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, |
| е бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интели |
| тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким |
| Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се |
| Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранк |
| ори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Дарин |
| .{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варош |
| ика“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба |
| јег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да |
| ољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако ј |
| то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу пој |
| знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу |
| анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји |
| али пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о |
| па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранков |
| ића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који... |
| ској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта рад |
| паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, он |
| тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </ |
| јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> < |
| т!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер |
| аори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас су |
| S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клон |
| а, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у |
| ећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се оп |
| пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро |
| ne unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тро |
| foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вред |
| главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски |
| в цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} П |
| их таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле |
| његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превл |
| скочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, ил |
| кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за ка |
| Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајков |
| штинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво |
| па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и кл |
| два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купи |
| е подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – з |
| , да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе р |
| танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да г |
| преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> < |
| њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу |
| а!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах м |
| да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек.. |
| вора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер |
| закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове |
| зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ н |
| {S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју водени |
| а рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи |
| а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја с |
| да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p |
| ле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p |
| е знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бра |
| селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, го |
| здрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предо |
| а је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није чо |
| а треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у |
| дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем и |
| у, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, јо |
| ној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче сам |
| талих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и |
| <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухват |
| члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!< |
| неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико ма |
| а ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима |
| оре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Бра |
| поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, |
| чински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак |
| <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у рук |
| у кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А от |
| сирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То |
| ласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала п |
| а имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је |
| ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је |
| ета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је |
| да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, д |
| село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, д |
| ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошл |
| у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што |
| шти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Дарин |
| о, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци ч |
| сам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пр |
| /p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи с |
| вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је |
| а чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она |
| иница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамени |
| <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, моли |
| па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за ш |
| е снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одем |
| у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, |
| ци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске т |
| како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар д |
| у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и преж |
| је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој пр |
| евном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ |
| адеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не |
| са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– И |
| лицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о |
| ирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану |
| p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће |
| и и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас |
| зекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: |
| , ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања |
| у...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје |
| е ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће |
| <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толи |
| лико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад го |
| ги ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S |
| во ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p |
| оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, |
| нка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако |
| Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помо |
| и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене |
| сли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И |
| зостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да |
| е паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S |
| . мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога |
| p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићк |
| Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Ја |
| е избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног |
| е изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајков |
| ски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошл |
| врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с х |
| сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако |
| јом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је б |
| >, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да |
| амбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена ба |
| ло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехо |
| и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{ |
| осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога В |
| поштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, |
| атица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се изв |
| } Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, ка |
| камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те |
| иком о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра |
| за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} На |
| а сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта |
| ти и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева н |
| него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, б |
| ога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути сит |
| е вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није ник |
| ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек |
| } Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разила |
| рици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! |
| а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пут |
| годи, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за т |
| године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, |
| ати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и |
| а....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Т |
| шићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да с |
| енуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, |
| х разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јелено |
| онила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица |
| то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика бесед |
| ш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> < |
| скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи |
| ачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован |
| вачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ реч |
| женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши |
| како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што с |
| дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га |
| шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама |
| тљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ |
| <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p |
| на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> |
| <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срд |
| ин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Б |
| ро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви |
| идео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својс |
| } Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљив |
| по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица во |
| нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је пр |
| би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбр |
| е довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, п |
| у, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери н |
| би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш |
| га „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу |
| кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога |
| аћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} К |
| а остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је |
| било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једа |
| им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт |
| о. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p |
| </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девој |
| на, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би |
| ана с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госп |
| , Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> |
| у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад |
| > <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p> |
| , што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госп |
| и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} |
| игентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек доп |
| аковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа беле |
| аша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па.. |
| вац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима |
| је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Бра |
| шао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Ти |
| еставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио ј |
| овчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у |
| ух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи |
| свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме |
| >Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу |
| ми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну |
| о, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко |
| ељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај |
| ">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају п |
| > <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, |
| било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је у |
| ом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравиш |
| ила код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и заду |
| це стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе за |
| анога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на стани |
| њим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места. |
| > <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован |
| обито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаник |
| олице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав |
| више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и п |
| а.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод |
| > <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, ш |
| S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, |
| едан или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема ми |
| дала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух |
| се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Д |
| S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоз |
| <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па г |
| е тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шт |
| ад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Д |
| у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо |
| амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто |
| срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну |
| уми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још |
| !{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада р |
| осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се |
| боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринк |
| рдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове |
| добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n=" |
| ен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Удари |
| ижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само пис |
| у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да |
| о, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као о |
| то у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, ј |
| иси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друш |
| а!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{ |
| је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовано |
| рајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу |
| tone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпо |
| цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се |
| -Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, |
| е чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући вра |
| : „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислил |
| свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а |
| а прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="su |
| као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра |
| ца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића |
| она Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „ |
| рајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... |
| су био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско ср |
| стајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвет |
| а у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута. |
| совито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплов |
| S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, п |
| нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јест |
| вић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То ј |
| трао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ пр |
| али се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „б |
| колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога |
| а љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележни |
| е наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несре |
| ни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пе |
| о је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав |
| неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па н |
| у, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} |
| да на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стоти |
| њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој |
| ст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што |
| здушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, п |
| сврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да |
| ш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да |
| цу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора не |
| толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би н |
| сарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно |
| > <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележ |
| тај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, |
| ек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју |
| стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори. |
| еде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p> |
| од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут |
| диже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, |
| >– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана |
| гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гле |
| два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у |
| шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а ни |
| заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да |
| је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, н |
| бури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавц |
| да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењац |
| у чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима |
| загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка |
| дојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпратив |
| а буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је пос |
| е пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да т |
| планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они о |
| елена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се запл |
| реба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, |
| њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га уме |
| је срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примет |
| тишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце |
| >А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела ј |
| о усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се тр |
| Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да |
| мењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост |
| р, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, доша |
| није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена |
| звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– |
| , на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна |
| ене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Н |
| адо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљу |
| убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са |
| /p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао |
| приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> < |
| теван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што м |
| без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из |
| Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нам |
| ања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринк |
| ма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпав |
| рлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено |
| > <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p> |
| цен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико |
| е јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је са |
| рбин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, |
| челарскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, моти |
| ава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад г |
| осподине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше |
| </p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стад |
| ред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина ка |
| поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим п |
| да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</ |
| дри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, |
| . не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> |
| ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко к |
| а, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он нарав |
| мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се |
| у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека |
| совање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрат |
| и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> |
| више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим занос |
| реба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше |
| дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p |
| “.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учини |
| и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> |
| ода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо |
| бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Ста |
| ошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} |
| егне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене кр |
| да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек прот |
| лосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен |
| е лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нем |
| – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем |
| ално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљ |
| овалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Р |
| виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта кој |
| ује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} |
| } Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа не |
| ежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је |
| – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> |
| и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} К |
| } Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори пар |
| Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже |
| као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – гово |
| е попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад с |
| ама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном п |
| пит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докт |
| , да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> |
| его што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што п |
| у се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – е |
| не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О |
| одицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</ |
| а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, |
| како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и т |
| де у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, |
| или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што |
| свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас |
| Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас ч |
| жниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, |
| мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му ос |
| ="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или |
| љан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би |
| ој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код м |
| отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на у |
| ићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре |
| да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали св |
| > <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не па |
| .{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила |
| ила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се |
| школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан |
| оспођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде пред |
| а и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико |
| и Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p |
| к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опа |
| чеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни |
| рно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писа |
| излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, ко |
| и, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се |
| речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо |
| до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да |
| де на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опш |
| пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко |
| ме прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дош |
| /p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној реч |
| ад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају |
| на џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> < |
| ског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручак |
| ешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има |
| а младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смот |
| <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно неш |
| шла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога |
| чам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник св |
| виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими ч |
| а већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, |
| пит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим т |
| са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p |
| ек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S |
| Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја т |
| слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је |
| ости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, |
| отиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S |
| дахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и |
| ко, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако |
| то ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рек |
| новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту к |
| је. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ства |
| Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" / |
| ечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину |
| це, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српств |
| риће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на ду |
| о укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка |
| у да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пр |
| же, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Мила |
| ела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се |
| то би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете! |
| толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, |
| вини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка о |
| гњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба паз |
| је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{ |
| да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастир |
| е она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико |
| о. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у |
| иште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашил |
| ковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни пес |
| чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежев |
| јем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла |
| веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам |
| у: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, п |
| ки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпо |
| ијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црни |
| о, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, < |
| “.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде ра |
| у пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојн |
| -Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{ |
| об сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Ба |
| из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим ј |
| ово.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на дру |
| ао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би |
| штву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је т |
| а, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јел |
| ећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или |
| једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друш |
| е Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју мат |
| расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили |
| Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрек |
| Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред ра |
| о не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да |
| ародњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душ |
| ковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се |
| амо сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствени |
| е у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро гала |
| его се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, |
| ом нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као |
| нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Дан |
| махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Је |
| и ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је |
| вност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеник |
| крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p |
| то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја с |
| /p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната ко |
| се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело с |
| разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – з |
| мтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала |
| тка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торб |
| ечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ |
| , и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по |
| се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па |
| дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} |
| е, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ |
| се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао |
| Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили |
| ељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћ |
| одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у уб |
| код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку |
| огу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата |
| ити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је |
| ли зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру бер |
| ловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим пр |
| но, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечер |
| ост, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он п |
| шта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Је |
| сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек т |
| анастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манасти |
| еправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партај |
| ца нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју с |
| 8" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо |
| с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави |
| лена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за |
| од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање |
| тати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне |
| е, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учим |
| , као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, |
| а је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку др |
| аје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те дока |
| ко радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садаш |
| удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину кра |
| леда, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином |
| а сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло |
| ко жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толи |
| , даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје |
| у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зн |
| рљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не о |
| а шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па |
| знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас |
| уге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Ради |
| има разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друго |
| тном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дер |
| а Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком м |
| се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки нач |
| та ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да |
| немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича под |
| атом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?.. |
| , да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. |
| она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n |
| {S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} |
| ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Не |
| аљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био |
| не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, |
| .{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омил |
| ве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разгов |
| ринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпо |
| е.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле |
| рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не |
| ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у |
| , да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје |
| штење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу кре |
| и, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, |
| ла вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде |
| да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се зах |
| ају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је |
| мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с гос |
| е једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p |
| алеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућп |
| .{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда |
| лисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће |
| ишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру до |
| , да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, |
| или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта |
| ићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по |
| ивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева |
| е!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовин |
| чному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Ну |
| ко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане |
| за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је |
| жевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајн |
| атише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа поч |
| адина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар. |
| анску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру пи |
| ђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита |
| ћка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Ко |
| 3" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговори |
| <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за т |
| и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног |
| особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треб |
| же, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито |
| попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омлади |
| да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не пом |
| ребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можд |
| азане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранк |
| о срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати |
| и много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Дар |
| ој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њ |
| а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој луп |
| нас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се |
| те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих р |
| у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Кат |
| лазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, |
| Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – |
| куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доно |
| ко искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвног |
| српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Т |
| и хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка у |
| онови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви |
| други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога чла |
| а се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој |
| госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако |
| дну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, |
| е родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно |
| ошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се |
| а своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треб |
| белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, |
| пођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, се |
| ева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави. |
| је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико |
| аљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити с |
| на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практич |
| је па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећа |
| друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос у |
| за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је |
| укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> |
| сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати |
| и одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке об |
| после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од |
| ује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александ |
| виној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за с |
| добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и |
| народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна пре |
| ег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена за |
| ре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па |
| н пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, п |
| <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако ст |
| <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</ |
| а се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срц |
| па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јо |
| одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да |
| енила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје наш |
| како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за |
| гло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се |
| м...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете н |
| азвезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</ |
| о народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретск |
| д мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, има |
| и.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учи |
| ати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме н |
| уства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“ |
| е, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра |
| лози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не з |
| рлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.< |
| за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још |
| е ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност т |
| беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У |
| ши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да |
| у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према сво |
| .{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онак |
| е нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Пис |
| p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред |
| два око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одр |
| ајлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту сво |
| у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не |
| око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – нас |
| ити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> |
| не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који св |
| на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се |
| ше на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му |
| жник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера |
| номад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на |
| њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, |
| ед друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођи |
| ом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А |
| о очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и раз |
| писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А б |
| у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тро |
| авио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јелени |
| тица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се д |
| ити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти |
| тити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p |
| руштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га |
| } Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинск |
| а испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> |
| мети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи ви |
| али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по виногра |
| годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као |
| сла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Шт |
| .{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се врати |
| о народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од |
| – Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> < |
| се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.< |
| } Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.< |
| а вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над к |
| у страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи стар |
| ву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вр |
| красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком |
| у акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенц |
| инке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у К |
| еда; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не |
| ају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Ја |
| чијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па кл |
| прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали ина |
| ек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учите |
| итегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната пов |
| овица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</ |
| ахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони |
| азних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборав |
| .)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи |
| <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шу |
| ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </ |
| о код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему |
| интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде |
| вор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју ста |
| право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, |
| је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је |
| ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> < |
| ике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће д |
| и момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пен |
| S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у осо |
| к иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој |
| ћи, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, |
| не сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се зао |
| ити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том пр |
| ођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи тол |
| <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} |
| е стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за |
| акопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, |
| а је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладин |
| } Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мучени |
| има.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају в |
| за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били так |
| } Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да с |
| ада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост д |
| се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{ |
| ди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, а |
| } Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да би |
| цније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Ал |
| ин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио ре |
| пису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} |
| милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала |
| аво.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је |
| ко нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, |
| ољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мисл |
| онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се ср |
| чуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета |
| у готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – прого |
| тора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, д |
| знаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело |
| је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се |
| јаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него доб |
| вану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрав |
| један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслоб |
| не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко |
| пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист как |
| Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем |
| ају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му |
| у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „д |
| “ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би река |
| и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ |
| > <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Најв |
| је сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепрш |
| тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када б |
| но латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ ср |
| слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спре |
| мурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео св |
| оговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ |
| а била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе са |
| атино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село б |
| у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихват |
| госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дан |
| ш у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, к |
| е плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је |
| и својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у л |
| овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме з |
| Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p> |
| е уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој н |
| би фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и |
| а не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је п |
| нца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњ |
| >Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом |
| да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, к |
| то треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, |
| p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде |
| pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, д |
| >– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупк |
| атељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија нек |
| такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – |
| ци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све јо |
| врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господ |
| о на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо |
| учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на д |
| та бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, пр |
| главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то |
| добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке п |
| зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она |
| дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> < |
| ва.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места св |
| е и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" |
| ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи |
| сподин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет н |
| еме у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Н |
| вот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који |
| али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{ |
| .{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је |
| p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, |
| у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крште |
| изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати |
| господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обич |
| <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} |
| су песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је изб |
| није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – од |
| </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осв |
| акле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Ча |
| <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на ик |
| двокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... к |
| узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је |
| ла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карлов |
| е то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила време |
| , опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу п |
| рена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилац |
| и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну про |
| овску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигу |
| ажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, д |
| апретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о приј |
| .{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим |
| српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у теш |
| има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крште |
| у.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, д |
| с захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко прого |
| узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бо |
| и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на уј |
| зисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Рас |
| м!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све |
| заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стр |
| а лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у |
| сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита |
| – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у сво |
| акала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још |
| е његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више |
| У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњ |
| шли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летњ |
| ој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} П |
| а вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци |
| атере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је по |
| дак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као |
| рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како |
| олико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир |
| вши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи о |
| ли сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево |
| срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, |
| је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена в |
| коле, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, |
| којних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)< |
| ак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га |
| > <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јова |
| када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег |
| оте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кне |
| времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао п |
| а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да |
| сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection |
| – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Уд |
| тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чис |
| ала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, |
| свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и све |
| појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој |
| овела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева прово |
| свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор с |
| а се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута |
| а вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вече |
| Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} П |
| ово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли |
| печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што |
| утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када |
| е лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} |
| ом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мот |
| </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек т |
| добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на |
| х те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кн |
| десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се |
| на...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, к |
| као, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред веч |
| вце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа |
| ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и |
| p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на |
| лу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида |
| и брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само |
| > <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам |
| да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, д |
| {S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек к |
| ло автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па пак |
| не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће п |
| ода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Дево |
| ићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говор |
| ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђер |
| је могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило |
| општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја х |
| е трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и дана |
| урчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и си |
| ="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; |
| вно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – |
| !“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – дана |
| ве.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је прим |
| о се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јаз |
| каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шт |
| ицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а не |
| во, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S |
| па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га ун |
| а.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, п |
| /p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалнос |
| намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је т |
| тао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– |
| Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или |
| ући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако п |
| ас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и син |
| аду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити |
| дост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – |
| ржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођено |
| а радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће |
| и са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности |
| има смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало |
| ели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, |
| певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире м |
| брити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Р |
| м селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за |
| – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је прити |
| а, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, |
| дра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам.. |
| <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите |
| оју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних е |
| а и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде |
| Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу |
| мо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ |
| ар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас. |
| у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у н |
| о вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за |
| ола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{ |
| и, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прили |
| за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крст |
| “.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори |
| {S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и |
| јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – |
| жи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, к |
| из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> |
| и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред о |
| > <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде деч |
| <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи |
| а му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, |
| љда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје |
| тица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удов |
| е она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, ка |
| помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на |
| на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и по |
| у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог |
| онда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је д |
| те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по с |
| .{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах |
| поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка р |
| га бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога |
| неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје у |
| спођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она от |
| , да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ |
| > му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми рад |
| опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S |
| ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена |
| оред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао |
| .{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико |
| Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим |
| дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p |
| ете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига? |
| Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> |
| на другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> |
| слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Сте |
| водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, |
| ису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> |
| ређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, кам |
| ика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Је |
| <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукн |
| ли на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа беле |
| ш већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ћ |
| мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па |
| још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скр |
| си други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него шт |
| па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узе |
| у, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „С |
| не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, д |
| ећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист б |
| , каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом |
| дговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зн |
| ме у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба нај |
| ој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S |
| p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче |
| себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у реб |
| о је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе |
| почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се и |
| о беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и полит |
| рлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан си |
| слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, |
| народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на |
| оји још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и |
| та сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} |
| е ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из |
| то не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да вид |
| ојим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учит |
| Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{ |
| лог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то |
| заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред о |
| лију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> |
| му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи |
| овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу т |
| ост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да |
| {S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече из |
| } Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, |
| ед тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омлади |
| превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да |
| > <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухит |
| уго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља |
| да.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{ |
| т,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток |
| неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродни |
| ински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док пот |
| , што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати |
| таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсе |
| ли...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштл |
| што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се |
| неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А |
| паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „ |
| на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухва |
| ком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} К |
| му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на ма |
| и се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor< |
| ажи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p> |
| <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима |
| p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Је |
| д, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, про |
| , како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погл |
| оведао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној |
| ад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако вр |
| ар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица врат |
| с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати мл |
| најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, |
| да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо |
| сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронаша |
| ји иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не з |
| јада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не н |
| матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли |
| о се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву с |
| {S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа |
| у, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, |
| да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Н |
| ада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог |
| т, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, к |
| е не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p |
| а Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковин |
| – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над |
| . –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као |
| нам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p> |
| где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао ц |
| би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, про |
| ред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очи |
| никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, г |
| ре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка прев |
| Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како п |
| </p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јо |
| вака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, |
| па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто н |
| чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бит |
| оцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. |
| е и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринк |
| таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се. |
| "39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се |
| пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележн |
| је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки |
| а.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– |
| е попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој не |
| Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када с |
| кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, |
| рема свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна |
| – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправ |
| зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како он |
| ве, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни к |
| , где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S |
| ета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јо |
| S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само |
| младинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до |
| пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{ |
| исати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује. |
| га, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник се |
| стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме св |
| е Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранк |
| поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да |
| ири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет ти |
| доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп- |
| .. </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на |
| истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само |
| А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошл |
| вде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што ње |
| ушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поб |
| рца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да |
| ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене сам |
| , шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом |
| де економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита к |
| </p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p> |
| ign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се на |
| оре.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру |
| се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац |
| же своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково ко |
| та за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изигра |
| м, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} |
| седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До |
| често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа |
| ишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Дец |
| треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, |
| </p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свак |
| приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песни |
| игуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао |
| ђе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно |
| – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито у |
| тељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> < |
| ођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се просла |
| увише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> |
| људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем над |
| не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба |
| ако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да |
| је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Та |
| иснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, |
| попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Б |
| дстави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча |
| ази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свишт |
| што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пре |
| тер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео |
| ине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се |
| та.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођ |
| Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је |
| идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвен |
| према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њ |
| вати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме |
| зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати |
| рста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после |
| ицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> < |
| рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И то |
| стави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на |
| дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, |
| едње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узи |
| Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n |
| не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, |
| и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} |
| нане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? |
| Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплет |
| ила мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о п |
| мови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и дру |
| на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у с |
| патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, екон |
| /p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а |
| што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.< |
| Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних |
| понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда по |
| и, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да бе |
| ћну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господин |
| д ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изг |
| а да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртил |
| се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, |
| ћка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тр |
| р знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно м |
| а Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу |
| же са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он поги |
| више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, го |
| родера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно про |
| говим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше ув |
| </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мир |
| ре не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком |
| проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пре |
| е на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разно |
| </p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа. |
| нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком сел |
| „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, д |
| помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит |
| вима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани н |
| да.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити |
| теван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> |
| о наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти н |
| очепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне траго |
| црвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко г |
| наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало о |
| лоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред к |
| рце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој ст |
| што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, |
| ди, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога |
| ра.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како |
| “:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измисл |
| на, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p> |
| само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио |
| ње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, д |
| кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка |
| ковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште св |
| </p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затр |
| в, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да |
| глашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с |
| иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p> |
| или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту |
| учи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најл |
| да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се |
| ма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толик |
| н на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– |
| о ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, |
| ога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на |
| о девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{ |
| , још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње |
| есуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице с |
| м.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот ш |
| те народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити |
| у и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпу |
| се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и |
| и у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> |
| пет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мат |
| тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце у |
| лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, |
| делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, рад |
| оштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља див |
| намо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутк |
| је ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крај |
| од рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пу |
| глав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала |
| на, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не по |
| о и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човек |
| инка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када б |
| азите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, |
| ојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гл |
| ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на |
| оквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још т |
| у ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поск |
| ти, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па а |
| а неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то ди |
| а на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи |
| p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка |
| зе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, |
| еје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неј |
| вац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p |
| олико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и мил |
| са гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих п |
| ота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новч |
| м поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто |
| иће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци |
| ад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Наме |
| >– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар н |
| се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео б |
| иш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај |
| сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшн |
| а прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> |
| словима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не забо |
| > <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.< |
| ели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе |
| називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - |
| и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philoso |
| хета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на кати |
| а га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам. |
| о ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не |
| ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њ |
| а мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је. |
| нко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не з |
| ељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. |
| Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиск |
| н умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати п |
| /p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, |
| ки одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве |
| ако ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и |
| <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p |
| исај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S |
| а груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас ј |
| ите... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележников |
| га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ исп |
| у у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па к |
| нашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Ј |
| не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</ |
| А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало по |
| свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</ |
| ...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ поми |
| је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегл |
| <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> |
| </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не |
| , господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја с |
| е усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ |
| аљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па |
| а је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је б |
| ледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p |
| Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p |
| поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, д |
| чари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли |
| поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован в |
| ке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су пр |
| д Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} |
| ка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали |
| Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Нег |
| наше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши дари |
| обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спрем |
| м и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка |
| <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p> |
| е, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће |
| Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p |
| Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као споме |
| цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; |
| пару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препе |
| > <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онак |
| то, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шт |
| е одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тих |
| , - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким |
| тискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад н |
| ="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, жи |
| ала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту не |
| Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица н |
| вима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} |
| и.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда |
| и, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам |
| и с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради |
| а му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако о |
| лед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> < |
| азговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште тер |
| дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је мо |
| тивац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом чита |
| ограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослобо |
| ад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па м |
| да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој |
| аше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па и |
| ветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљ |
| раво, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће |
| а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако н |
| но, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</ |
| /p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво |
| је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бр |
| уго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није |
| да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и заб |
| инка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она |
| сла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је н |
| невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S |
| ло мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајков |
| д је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говори |
| се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Јо |
| а, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као о |
| шао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог м |
| ог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, п |
| </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи |
| шану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руц |
| /p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</ |
| нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе. |
| на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да м |
| ник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадго |
| се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад |
| ођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог |
| ов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву |
| Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам |
| е младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој |
| пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и |
| збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио |
| па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице |
| , дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брај |
| , па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајстори |
| А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, пр |
| ушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.< |
| вог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти |
| ољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно |
| се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме к |
| рала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња |
| p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још |
| S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео с |
| елена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, |
| овод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи с |
| не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда |
| а пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Т |
| не к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равн |
| стрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен |
| рнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају |
| рајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада |
| аћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> |
| утовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је пос |
| е на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам |
| учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерко |
| собине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не м |
| p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па |
| силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са м |
| да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била |
| тала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша. |
| у кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, |
| тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му |
| почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зн |
| олико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је т |
| атовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, |
| већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да с |
| да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они уд |
| о они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу |
| е сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узр |
| мо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе |
| исао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се ш |
| н ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири |
| у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, ч |
| к тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где ј |
| један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>М |
| лонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> |
| не опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препо |
| пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, |
| да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори |
| Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да |
| дан према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски с |
| ју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији о |
| јмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</ |
| ељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> |
| р није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је д |
| свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употреб |
| аза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старо |
| њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то ни |
| ој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; |
| о, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он а |
| о идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми ј |
| лато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док |
| ко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној црк |
| сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га |
| , што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за |
| е би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шт |
| >Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држа |
| римо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, |
| о мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> |
| чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала н |
| евићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по мат |
| за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити |
| оглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S |
| ак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло |
| н завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како к |
| и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S |
| да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогу |
| г сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она |
| .</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно би |
| ао да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере о |
| ... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам т |
| где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први ма |
| има.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије |
| о, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>За |
| се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у |
| пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом |
| ки и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка |
| еш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује |
| у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи |
| кономији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури п |
| е, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. |
| наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати вр |
| ен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку |
| у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковц |
| раних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српског |
| ј светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити н |
| ћи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, |
| сле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје за |
| је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} П |
| "87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не |
| је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната с |
| крену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу посл |
| акати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се |
| о вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, |
| ј свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, |
| д иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа |
| е радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год |
| вео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, кој |
| ло у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А |
| штина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, |
| било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је див |
| ...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће |
| и било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде т |
| S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије |
| својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, д |
| јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђе |
| и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба |
| штински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбин |
| е, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! |
| би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно реш |
| {S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака. |
| Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекн |
| ша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слоб |
| Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Н |
| е задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био |
| ело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и |
| новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му би |
| } Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу |
| е тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека |
| наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све |
| вог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она је |
| анило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда б |
| з школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На пр |
| ака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари св |
| е било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Ка |
| његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и ј |
| >То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се |
| Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он |
| есно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих |
| да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мор |
| е овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна и |
| а.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне зе |
| не бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p |
| еријом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у срп |
| p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окри |
| е „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктор |
| е тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супру |
| ене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине |
| да, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Рад |
| м ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треб |
| у поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности н |
| а.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласов |
| и, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако |
| шла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Је |
| што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпошт |
| рић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа– |
| о оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу |
| ала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и мла |
| идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила. |
| му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Б |
| а постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, |
| а мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, пок |
| едама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у |
| док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона |
| а Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, |
| ет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да с |
| дише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч |
| необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, н |
| мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе |
| никова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> |
| ек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> |
| му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Им |
| иди своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да ве |
| ика, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најп |
| мити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правц |
| руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – |
| а главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа |
| иљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" |
| агом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господи |
| кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело |
| газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, ил |
| , а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал |
| , да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца |
| њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка |
| ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с на |
| ће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа |
| ли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку |
| спода универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудр |
| ћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p> |
| и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном по |
| ју неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништ |
| {S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је по |
| , благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, се |
| ој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ет |
| га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменим |
| и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога се |
| вим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...< |
| чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да м |
| анжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, |
| остала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то ј |
| .. </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морат |
| му о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухва |
| аћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту |
| у, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па коли |
| pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, |
| ју под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим ч |
| Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце |
| ма није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што |
| >Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па |
| године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! < |
| о не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сут |
| дичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Син |
| е клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаш |
| тао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра |
| узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била та |
| игде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот |
| у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и |
| не и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; |
| ах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи |
| ођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обр |
| а себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} |
| то које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета ка |
| адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, |
| > <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, |
| живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књ |
| а још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковц |
| <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широк |
| што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да сп |
| влада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зач |
| је ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану гр |
| вачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p> |
| опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир |
| оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, |
| се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се |
| е мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакрив |
| на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да н |
| нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, |
| , „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити |
| ћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, |
| ере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, сврш |
| да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, |
| у, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign |
| чунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, кој |
| ђај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, |
| остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочија |
| ање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изв |
| ера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о |
| убори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњ |
| наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром п |
| се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друм |
| ење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и |
| е мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове ч |
| , како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p> |
| он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за |
| анас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донд |
| вићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило ср |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар |
| га ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом |
| пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих |
| одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар г |
| авитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па |
| можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, |
| иш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мија |
| тиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао ст |
| на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и |
| јешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се |
| ојим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном ру |
| де овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те |
| прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Је |
| јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на |
| не.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А |
| шло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње. |
| собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} |
| ваним вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, д |
| ion" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре |
| ј то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p |
| о у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, н |
| .</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} М |
| <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати |
| да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са с |
| е невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у |
| заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом крив |
| а за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испо |
| да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да |
| иш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохиј |
| <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, |
| школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и д |
| ароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој |
| ерјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко ј |
| песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало |
| .{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину |
| <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајко |
| дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Моли |
| брадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из |
| могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већи |
| аковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори |
| без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не |
| ш?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-С |
| истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} А |
| ибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, чов |
| говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, з |
| Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте |
| тишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не з |
| воју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу ра |
| моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога |
| мо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уч |
| је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И |
| стом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке њего |
| а виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{ |
| – Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добил |
| >Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на |
| ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или |
| кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, м |
| том јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисто |
| с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као д |
| S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и ст |
| лики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега |
| , колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкал |
| ћу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У |
| лисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је др |
| } Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти |
| читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брз |
| а зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> |
| неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па ј |
| другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај и |
| арише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите |
| орије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче |
| p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb |
| А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила |
| тола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с |
| зао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што бољ |
| аву и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама |
| ш, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.< |
| ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зелено |
| инко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата |
| оснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенарод |
| грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу б |
| ра благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њем |
| се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њ |
| етковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане глав |
| <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петрова |
| чита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А |
| творина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удар |
| приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек з |
| ебацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач |
| доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, |
| е, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би |
| носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију |
| лађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушиц |
| њи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Бр |
| ковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може |
| {S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајков |
| } Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих пре |
| нским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и |
| час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p |
| и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p |
| говца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из |
| а полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p> |
| живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као де |
| ч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, |
| вире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он |
| <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта д |
| рата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што |
| на, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде јед |
| ве ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћере |
| говара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исп |
| књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод |
| ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, |
| p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да |
| к не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Го |
| га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се ок |
| е.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, |
| Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгод |
| се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви |
| инку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и сме |
| p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћет |
| штва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљеви |
| а, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настани |
| из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зо |
| лавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, т |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго |
| а орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо се |
| ном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачу |
| ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја са |
| ква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планин |
| м кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да с |
| е онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Б |
| ..{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је |
| те се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто |
| единства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него |
| испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скоч |
| накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на сво |
| л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ов |
| ад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната од |
| врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеј |
| p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па о |
| сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па |
| знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их ме |
| довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише с |
| е одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи ва |
| а.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: |
| а ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Д |
| говој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње рад |
| дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и не |
| епо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена |
| p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате |
| ух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде н |
| во ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> |
| де у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, |
| к јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило |
| > <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто |
| ..</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p |
| о.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бра |
| ости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као доб |
| пав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „П |
| јковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену ј |
| ејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко врем |
| за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој |
| за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испр |
| декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вр |
| е коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А К |
| нце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Ј |
| с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре |
| пет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса ко |
| муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу |
| ачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади |
| па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо п |
| унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. |
| Section" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обраду |
| ојих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог |
| ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет |
| на? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко |
| ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и стра |
| а у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{ |
| о би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви |
| састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој |
| жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упус |
| би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенад |
| ицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, тво |
| на хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign |
| авом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи |
| p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод |
| се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} К |
| и на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по дево |
| ри.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда до |
| се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као д |
| а трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да |
| ојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али |
| и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као ж |
| ић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и |
| ли жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакл |
| та мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p |
| љана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требал |
| ио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питал |
| Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... |
| а Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јов |
| прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о |
| е.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква |
| дилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту стран |
| ода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце |
| еж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прили |
| све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{ |
| {S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима |
| {S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако |
| а њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних |
| пођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у др |
| да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У |
| а кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, ка |
| о, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па |
| да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, же |
| ију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која поро |
| овечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго |
| што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер |
| народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима гл |
| , потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Заг |
| ња, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборн |
| еки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно |
| се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке |
| : загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се по |
| ш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав |
| у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп |
| слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш план |
| с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у |
| в син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он |
| а јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше |
| свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред |
| инуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и г |
| дух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} Т |
| ељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим д |
| одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> |
| арловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с о |
| орију Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу нек |
| ично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеон |
| а гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– |
| укама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одма |
| ше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице |
| и пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, п |
| главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под се |
| хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> |
| ера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару |
| желео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} |
| се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} |
| ... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, |
| данаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у о |
| неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад не |
| !{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... |
| је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедиони |
| , да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} |
| ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; |
| н разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земун |
| ца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди |
| </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њ |
| за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић п |
| њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p |
| разду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако |
| видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у пар |
| оспођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да пр |
| тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио сво |
| прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Сам |
| ед њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о промен |
| разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{ |
| а њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко д |
| мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи. |
| стром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој |
| lestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у раз |
| обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сест |
| двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је п |
| ико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварни |
| ом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што |
| а саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрил |
| и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи оч |
| свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га з |
| <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, св |
| >Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за |
| вши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде он |
| а и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте |
| а „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом |
| опру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што |
| p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с |
| ошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село зна |
| се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, к |
| ћи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радн |
| уче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца ври |
| рче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.... |
| сти, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћи |
| тали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Марк |
| ... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, н |
| крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој во |
| добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо |
| крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и |
| ви разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та с |
| се.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а д |
| те, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удари |
| гља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћај |
| А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p |
| крен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и |
| ка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње! |
| јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она |
| } Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шес |
| извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир |
| Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> |
| не гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узе |
| тера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никак |
| ди.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, |
| лисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Т |
| озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Дар |
| па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништ |
| недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина и |
| p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кора |
| – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, т |
| жба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госп |
| н њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госп |
| о дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да дево |
| атови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је там |
| И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина |
| својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ев |
| ико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада |
| она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p |
| <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад |
| па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – |
| ођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни д |
| сам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену |
| же.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, ве |
| а о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавр |
| "41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје |
| инци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима |
| мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена ч |
| еви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{ |
| мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што бли |
| а видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име бо |
| мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штого |
| ешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, |
| ом, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, ка |
| у: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и пре |
| ри сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полу |
| , узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен от |
| благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јо |
| а.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже |
| ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протеж |
| ка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли |
| – Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето сел |
| прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти |
| што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велик |
| апитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног |
| на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Да |
| езе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> |
| мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беш |
| узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој |
| азумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање |
| ер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, |
| е, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био у |
| с, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плави |
| етером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи |
| а, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница |
| е треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловач |
| е!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на сто |
| бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред с |
| мо, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни п |
| ину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар не |
| дноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет |
| зуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чик |
| ћемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све јо |
| тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба доне |
| <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало |
| лом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књиг |
| Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и д |
| b n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зн |
| за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други в |
| ој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, нем |
| инци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од се |
| аш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и дев |
| те врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручиц |
| уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, |
| .</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелил |
| то њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти роди |
| же главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопоч |
| махере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам при |
| Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света |
| е дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да с |
| је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Хар |
| оја једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, кој |
| се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на |
| >– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје |
| Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пу |
| на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра |
| шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико |
| бро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у ла |
| увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском |
| кво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књи |
| епим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, про |
| ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Раз |
| име речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или кака |
| жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш |
| ован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јо |
| и Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стев |
| к око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег ра |
| ли никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ис |
| <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак |
| /p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; |
| к јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на |
| да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути. |
| „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта |
| Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га д |
| ав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је |
| а васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то |
| крене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ |
| у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога |
| или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом |
| рчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, з |
| онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су м |
| рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође |
| е ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и к |
| сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у сел |
| у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још |
| г ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути.. |
| а тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} |
| а се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро и |
| , у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се де |
| есеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, д |
| Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп |
| мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићк |
| суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о друго |
| <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пућ |
| S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред он |
| Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се з |
| цу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећ |
| м две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа |
| Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... |
| триној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Бо |
| е име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а |
| ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак |
| , док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попи |
| ве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{ |
| груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</ |
| изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац |
| ођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из |
| то себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитал |
| ећ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и С |
| ад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Нат |
| ло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па |
| ли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без |
| ете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, |
| да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да у |
| ад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних |
| окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да |
| него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Је |
| ом зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они хода |
| је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, |
| свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухват |
| ића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тог |
| бито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{ |
| о и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихо |
| драва сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} |
| !“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њ |
| > <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ћ |
| ога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио |
| д не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</ |
| римети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највиш |
| е лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> |
| то добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно |
| е мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињам |
| .{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О- |
| S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} На |
| о би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати ч |
| у натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема |
| могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без р |
| м овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стр |
| личанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за ка |
| ало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Ра |
| е Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на с |
| , па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечера |
| аудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо |
| дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је пр |
| пелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није пре |
| и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са |
| ко мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одго |
| е осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: |
| , па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крил |
| е чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у |
| ом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за |
| екао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само |
| аљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег па |
| вање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледо |
| ству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донд |
| „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, |
| е весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде ма |
| шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу |
| силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, |
| га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да |
| па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је |
| квога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарам |
| астаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па |
| а му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с |
| е та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> |
| раћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} |
| рено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смер |
| ремена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Ср |
| о и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину б |
| тари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне с |
| ..</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали |
| чавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, ни |
| Section" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонц |
| илично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан |
| еници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по |
| о је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: |
| " /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а |
| ма и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди |
| тева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима |
| !{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пи |
| уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава |
| а је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та шт |
| е по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичај |
| зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи јо |
| торитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта н |
| где живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар д |
| чета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У то |
| му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неј |
| и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазидан |
| лавнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење ст |
| нати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у к |
| идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашић |
| да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам накл |
| бу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} |
| анко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно |
| и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да |
| бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хле |
| небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Б |
| не!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</ |
| .{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни б |
| бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зн |
| цу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жед |
| роје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но тре |
| о свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то |
| орио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овако |
| уд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, |
| <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену ку |
| такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређен |
| ариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући.. |
| чини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, |
| је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза |
| ица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се.. |
| боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{ |
| , и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у ње |
| па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се |
| лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чи |
| славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташиц |
| мах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од |
| се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође б |
| памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се |
| ејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи ма |
| да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} |
| чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књиже |
| оји је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек и |
| ам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се |
| у страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, |
| м једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знат |
| ло и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити за |
| нули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја |
| е, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p |
| >– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива |
| це, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега нај |
| ли, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к |
| вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грл |
| па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сва |
| е славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење |
| нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра |
| дно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајков |
| би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелен |
| није извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред сти |
| з села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Бра |
| Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Д |
| а ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим |
| ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете он |
| а, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто св |
| же мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој т |
| ој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} К |
| раву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешт |
| . </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Је |
| дине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега ст |
| Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако |
| к прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, |
| усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – при |
| спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јули |
| Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Бо |
| анко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој си |
| да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу |
| – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пу |
| <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</ |
| доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јо |
| насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се |
| им скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако |
| ...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба |
| и само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Та |
| а вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде |
| азире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да |
| вене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све ви |
| ећ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{ |
| пођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А о |
| Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја руча |
| Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога |
| е дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, |
| /p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском нар |
| под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака |
| ост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити сп |
| јим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па |
| тевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо јо |
| млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једн |
| , што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко |
| , како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, |
| својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски |
| изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижиће |
| , да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка |
| еде код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства |
| противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајкова |
| ишћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се |
| {S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека К |
| као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p |
| .. </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и п |
| на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишљ |
| љ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се |
| .{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробуд |
| и.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Муш |
| о срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим шт |
| а-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им дек |
| колске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, |
| е нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и |
| дује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да с |
| ље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад не |
| е око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом |
| вину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из |
| рукче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за |
| овици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали. |
| ба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о |
| вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, нег |
| е...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола и |
| и кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој н |
| у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар |
| он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p |
| Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, нарав |
| узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Им |
| неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да |
| и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко |
| reign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, к |
| о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве |
| <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{ |
| готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, |
| Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката |
| ву крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, |
| е? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p |
| исар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољ |
| здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S |
| арија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, |
| , што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га д |
| ади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчан |
| да је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет |
| му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Б |
| а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патр |
| . </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Да |
| усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је |
| о радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко посл |
| } Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две |
| рати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фруш |
| /p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, |
| неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У |
| Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, |
| што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S |
| – Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно |
| јој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p |
| армоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, д |
| ећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да |
| како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет см |
| е за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, зн |
| а, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мис |
| а је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уз |
| воју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити пи |
| } Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Бо |
| подар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији. |
| не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим. |
| њи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p> |
| да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. |
| био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната |
| у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле н |
| има.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим го |
| ...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунц |
| изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на оба |
| p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у К |
| ну срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени |
| !</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Слав |
| Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише |
| знутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,. |
| или у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква |
| де он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, оп |
| ад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израд |
| и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А н |
| р и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који д |
| рах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том о |
| емаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних |
| <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и р |
| > <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у нев |
| <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на св |
| највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А |
| оже да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка |
| реме му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то ј |
| пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се |
| пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујак |
| ужно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да |
| само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – ш |
| н мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и по |
| нта, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одго |
| тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти |
| </p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мн |
| а донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p |
| толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је т |
| који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста |
| а просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите |
| па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, нег |
| е, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз |
| а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле |
| на Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се сми |
| ико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотез |
| не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, шт |
| и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском вазду |
| Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, |
| не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учит |
| нег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик |
| кад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најб |
| броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полажен |
| ако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна |
| !{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда св |
| вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с ц |
| уј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу |
| ан, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гост |
| агостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А |
| све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, |
| ли са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а |
| га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и у |
| та ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаков |
| је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе на |
| /p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле је |
| у и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узб |
| и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, |
| јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као |
| помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као |
| но трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, доша |
| о је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне |
| >– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што |
| ој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“ |
| аку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, |
| во коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић пр |
| За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Ср |
| примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да ми |
| с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је се |
| тској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карло |
| то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета з |
| ти живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чуд |
| тив, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да про |
| а одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскаку |
| – га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгуб |
| , зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се сл |
| } Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе |
| есто, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога |
| <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео |
| о се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише с |
| аста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана |
| агајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене |
| помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, |
| ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш |
| :lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не ка |
| , „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имај |
| идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати з |
| поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу |
| ире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну ше |
| ељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки |
| рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо |
| из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у ма |
| еда.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.< |
| </p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице уве |
| а. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и |
| <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку |
| брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да |
| шићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па |
| ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир д |
| de">Keine Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем о |
| д опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, |
| познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо |
| ица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се |
| ему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско те |
| и.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, ис |
| ветине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</ |
| на усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ће |
| а хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена су |
| еве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} |
| руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је уде |
| он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> |
| . <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па |
| о, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, |
| ш већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, |
| .{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни н |
| ло, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госп |
| p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Т |
| ст или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То т |
| подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећер |
| дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад ј |
| и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, к |
| а душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се |
| општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, д |
| ам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето |
| ори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, |
| ма госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не тре |
| у, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема |
| а к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посе |
| ко, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде. |
| а, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с лев |
| о несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попад |
| уке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговара |
| руј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у с |
| <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка ве |
| <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– |
| p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или |
| ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сус |
| <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи |
| {S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер |
| на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у и |
| кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, н |
| (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, ка |
| :</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мор |
| кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина |
| овољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћ |
| нити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада |
| зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти |
| изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема |
| а пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Б |
| и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из лис |
| с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика го |
| лигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{ |
| аринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се в |
| је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Ј |
| у је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу пр |
| време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мис |
| а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигљ |
| ма попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та |
| ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– |
| у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш н |
| , па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70 |
| не“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени |
| арловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српског |
| тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S |
| еба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке с |
| {S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, ч |
| егде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде |
| још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, шт |
| о.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име |
| ђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио к |
| да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати |
| да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живе |
| жених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашено |
| љамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљи |
| колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му |
| да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Исп |
| тумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!< |
| штитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> |
| неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и гос |
| "70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p |
| најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{ |
| је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се |
| p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се по |
| аје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – приме |
| S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце |
| зненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, ка |
| као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде |
| а или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до пос |
| рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта ми |
| , плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p |
| у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, боја |
| огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње ве |
| како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други |
| д земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> |
| бог чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног |
| ђа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра з |
| аво Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, с |
| еба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи засл |
| а не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бр |
| и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога |
| штву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да |
| ог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се смат |
| тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брај |
| да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође |
| ја према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога г |
| да, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентова |
| м чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>По |
| славној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша бра |
| на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад гов |
| >Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} П |
| еко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, д |
| ног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да |
| њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састан |
| Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се |
| .</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао че |
| љупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко зап |
| е пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковч |
| млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су о |
| о осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, у |
| дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његов |
| агор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускли |
| – Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпо |
| ђу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини |
| це, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљен |
| канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у |
| „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из |
| што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одр |
| >Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме. |
| сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се ра |
| шен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или к |
| ако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан ате |
| јна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у |
| двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици. |
| дну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија |
| собна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Ба |
| верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестр |
| а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше жен |
| брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и ве |
| а дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у |
| и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало |
| не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, |
| нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успом |
| довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у т |
| трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се оп |
| <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред |
| ила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелис |
| неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири |
| рио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу |
| ке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карлов |
| S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два |
| ан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>К |
| а главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевиј |
| ир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог |
| и благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, |
| својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била |
| да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам |
| ао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Ха |
| отови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговор |
| дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље |
| бро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- |
| , да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по ч |
| ачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке госпо |
| е у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као |
| ором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго |
| <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без |
| ди тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испи |
| по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде |
| .{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збо |
| и, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој шко |
| S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бо |
| {S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као |
| </p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви |
| ремена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланк |
| аци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>А |
| гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да в |
| ачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога |
| а учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму |
| сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево ми |
| пати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми |
| од матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу. |
| да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост |
| а. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Пр |
| а Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је п |
| за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми |
| ош у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, |
| хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се |
| ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је |
| , утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева праб |
| ија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>К |
| убиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други |
| , у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и позд |
| ош већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње на |
| ре.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри |
| и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} |
| } Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у са |
| по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Поср |
| ране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се та |
| е и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сени |
| аш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> |
| .{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се |
| и, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, |
| лости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и жи |
| , човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га п |
| ек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да нек |
| чко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински |
| стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се |
| – Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш т |
| ле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за ш |
| не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као |
| нков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Ч |
| да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на |
| ошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мо |
| рвом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{ |
| дан пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свеште |
| правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Наше |
| год и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат! |
| и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, ка |
| ећ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила. |
| одаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зл |
| д, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник |
| преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, |
| а се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S |
| војче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Тре |
| читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелен |
| ба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранк |
| асло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна ид |
| ила ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госп |
| пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, |
| уштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла |
| је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и и |
| мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За |
| ата из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Кат |
| о, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да |
| а и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта посп |
| знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер го |
| дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, д |
| ма беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтел |
| имир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и о |
| Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не |
| се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит оти |
| за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад пр |
| екала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић |
| орат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу ов |
| Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко |
| – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се н |
| он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле |
| се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је |
| <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте |
| Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им о |
| p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне |
| ајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележни |
| ема сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку кар |
| ед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, |
| ицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако |
| народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на прика |
| о приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехн |
| рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после пева |
| војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је |
| ку станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурно |
| ајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="1 |
| се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка |
| а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <mileston |
| ци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је |
| >Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спр |
| е подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је и |
| њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је |
| ео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рај |
| треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква по |
| Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи |
| ије лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцк |
| бром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– |
| ка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, к |
| вој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> |
| па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући се |
| руму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, |
| свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи упра |
| оговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелен |
| е зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок узди |
| . – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена |
| рас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Не |
| Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,. |
| дином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из пети |
| јак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не з |
| еје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не |
| дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га за |
| летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за |
| {S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} |
| подар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанц |
| штва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, не |
| оговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p |
| Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш |
| је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје досп |
| ести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред т |
| нтимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да |
| сли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му д |
| ију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која жи |
| обично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су |
| во.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као |
| ne unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Ка |
| ти, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, |
| тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код ње |
| слала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, бла |
| чинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај ни |
| то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега п |
| ве!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се ода |
| ст, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годиниц |
| осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му |
| ла школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српск |
| ићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан |
| Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, о |
| а, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p |
| колико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <mile |
| <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, шт |
| <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што |
| је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, њег |
| ом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала |
| елисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало |
| још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата зат |
| ничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му |
| Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истак |
| ли не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева сво |
| тано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас с |
| д попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала ш |
| ко добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка |
| p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима! |
| тмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брај |
| говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кн |
| озна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледат |
| не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, |
| реног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да |
| вац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у |
| или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомир |
| „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и тв |
| а симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као тре |
| /p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у |
| е и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да |
| онесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, вид |
| ране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека |
| што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се м |
| са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене ку |
| ој Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама. |
| е удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са сви |
| гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гур |
| у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају |
| згалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину р |
| ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што с |
| неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху пр |
| ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И |
| воката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, д |
| својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на ње |
| .</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, ко |
| .{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића |
| у! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобо |
| згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p |
| к је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" / |
| оге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу |
| већу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет |
| већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, |
| Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три |
| у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све |
| Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоћ |
| ти књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{ |
| се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и з |
| рпске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, |
| о летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио. |
| наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити п |
| доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капат |
| ранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова |
| нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – |
| не, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети сво |
| је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што |
| сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја са |
| Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за ко |
| т незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разн |
| – Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брж |
| Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо к |
| евојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па ј |
| мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу На |
| <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођ |
| p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код гос |
| опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} |
| уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелен |
| о да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p |
| вртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице |
| то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваља |
| > <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Је |
| овала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био оном |
| аринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Нара |
| p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то б |
| никовицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са свој |
| ити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви |
| ала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахо |
| и то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p> |
| ј соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учи |
| оич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код |
| киде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачува |
| .{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S |
| спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у с |
| жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади |
| бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толик |
| и чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат по |
| сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, п |
| Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма н |
| што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ |
| А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко |
| гога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне св |
| тељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања |
| шић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и |
| преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек. |
| таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланов |
| ародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и |
| ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа |
| ладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се б |
| а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца |
| мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} |
| и славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> |
| ука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваље |
| а с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прели |
| меника од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неј |
| у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</tit |
| љупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском |
| p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не мог |
| Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у за |
| наде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковље |
| више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља ради |
| ћи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– |
| >– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па |
| негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис |
| S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p |
| Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то |
| {S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта с |
| у малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу |
| . </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душ |
| твом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве р |
| ешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да м |
| да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да он |
| е, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и |
| омка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензио |
| ако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јун |
| им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљн |
| е зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће |
| раве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, |
| дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре |
| еније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има |
| твари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајд |
| не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког |
| а Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Б |
| рли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А он |
| а поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на |
| тписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити из |
| а са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</ |
| њижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену |
| а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а |
| за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! |
| ати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Бра |
| а то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз ко |
| ковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучи |
| о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</ |
| још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више |
| сећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лул |
| тала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не з |
| ма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, |
| камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре |
| се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} О |
| нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајни |
| оглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода |
| ицу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а |
| ђе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме |
| и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љу |
| богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те пре |
| мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се т |
| ети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p |
| овек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихн |
| се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковље |
| Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева |
| је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан |
| ијатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим и |
| вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли |
| ет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се мож |
| с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.< |
| од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерај |
| арод банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил к |
| на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим сели |
| јих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа д |
| били смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, шт |
| ја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва зауз |
| нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Ж |
| еру гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да |
| ну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом кр |
| а се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на пам |
| н некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дак |
| , осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, м |
| Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Из |
| о је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кућ |
| штава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> |
| адска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али |
| едње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску |
| ијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болно |
| .{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, |
| обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води |
| е ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „ |
| ок не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Ба |
| вала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених |
| пим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, |
| ој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупи |
| ранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном |
| авник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застав |
| им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и |
| вене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је сл |
| ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Мар |
| па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим др |
| , што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне о |
| дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је |
| ке задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на оба |
| нас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало |
| су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове |
| ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од |
| разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдего |
| друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било ре |
| а сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добр |
| само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замо |
| p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих. |
| једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима: |
| ге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви |
| е на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је ба |
| нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питоми |
| нзионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> |
| кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научи |
| ет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, |
| хвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним не |
| рак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак так |
| ају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отис |
| притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p |
| </p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој ј |
| о иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да с |
| ога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих |
| , док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе |
| ка, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после |
| је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да пол |
| д се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп С |
| воју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српс |
| нца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да |
| то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар |
| хну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапут |
| ких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом н |
| и, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само ј |
| да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слобод |
| аљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, шт |
| те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успом |
| сте димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватил |
| вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, шт |
| ичка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би |
| и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а д |
| слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане |
| и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да |
| рцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило б |
| вештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуц |
| но као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је посл |
| у преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео с |
| канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива п |
| > <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се |
| и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страш |
| м имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, св |
| је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па |
| се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и органи |
| цио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се |
| вуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће |
| е погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mi |
| ако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад |
| ах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусак |
| о ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по ма |
| а физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се оби |
| <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S |
| ка, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те млад |
| ву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд |
| } Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо |
| ко од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Ст |
| Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, ом |
| у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, |
| ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако да |
| и, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песни |
| ка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима са |
| у и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки |
| <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици. |
| , да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама пев |
| бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта |
| аздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, |
| ад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</ |
| еше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{ |
| ада га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах |
| руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица. |
| лама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болт |
| и. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише с |
| бито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде на |
| ...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост п |
| {S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге |
| } Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу ваш |
| га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевн |
| вић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. |
| , тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки |
| <pb n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" |
| epage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> < |
| о су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у |
| а црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брај |
| <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху |
| ину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово |
| </p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p |
| ок срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што |
| евојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} В |
| расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за друг |
| ушу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, |
| у је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој ј |
| илине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том с |
| оје појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се |
| вређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брај |
| као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло |
| је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му |
| лизма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S |
| бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоно |
| мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не |
| о се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, д |
| рактично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да пом |
| и од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац |
| рат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бран |
| </p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> |
| } Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бост |
| јаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, |
| из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни |
| е деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба |
| о пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој п |
| полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, ода |
| >Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу. |
| кав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене с |
| ће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S |
| и Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и |
| то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и |
| е позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} |
| {S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао шт |
| ао обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто п |
| абирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има шт |
| појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и пост |
| одном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народн |
| е догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, |
| ако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одол |
| ма, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Ју |
| сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала |
| p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у свој |
| овце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема |
| авам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S |
| а: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Н |
| покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у п |
| да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} |
| плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испра |
| воју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву на |
| оже друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје |
| је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перу |
| ој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.< |
| у и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на к |
| што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин |
| це само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна |
| ј образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце са |
| , али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што р |
| ђе, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; |
| Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> |
| ић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након |
| ио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p |
| вности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, ко |
| ... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци |
| скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача т |
| вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не |
| инку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете |
| ело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста |
| , баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, млад |
| на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је |
| да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напо |
| и,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која |
| p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је |
| памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу |
| се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} |
| своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободн |
| г створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, |
| его омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, кој |
| у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду |
| поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пил |
| што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико |
| ину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, |
| ош увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бран |
| ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бран |
| S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и |
| ш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чин |
| манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народ |
| и после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 188 |
| и шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (О |
| намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прав |
| <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети п |
| е и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но б |
| то је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака |
| је ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се јед |
| је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, |
| н Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођ |
| димир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па |
| јник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разб |
| слите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је |
| неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господи |
| од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{ |
| p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јов |
| међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешт |
| х умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, |
| ако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разаб |
| о среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да п |
| вно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једа |
| је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вред |
| > А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што |
| га слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампа |
| азак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Н |
| је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те жени |
| S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Prof |
| Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су са |
| идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим |
| е, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и |
| перено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S |
| исар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, за |
| почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован |
| даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује г |
| <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ |
| је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту пр |
| стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда |
| ћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> |
| ш пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, с |
| ла што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок јед |
| д неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу |
| ош времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до нед |
| акле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Бра |
| онила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше в |
| о чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сениц |
| а као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ |
| етпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добр |
| га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вече |
| “: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковиц |
| асмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не т |
| > <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет |
| ацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнак |
| Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, |
| спођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као ш |
| читеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где |
| кад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори |
| оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу к |
| јчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па ника |
| ерин. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је |
| } Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред двор |
| > <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, |
| нка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би |
| и управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} |
| ој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полет |
| нски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} |
| >– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Уга |
| Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од |
| нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде |
| Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господ |
| и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју |
| е, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– |
| S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу с |
| ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица |
| о има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор |
| од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо д |
| ац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, |
| > <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за |
| о Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– |
| им, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више сло |
| аћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан. |
| обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, п |
| о, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>К |
| намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> |
| и не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва |
| ; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економи |
| p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчан |
| е, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамо |
| ан. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... |
| и постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекц |
| а, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас |
| потребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као |
| е сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је |
| али су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв |
| е тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткр |
| а, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиља |
| в.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје ба |
| маћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко |
| мне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се... |
| мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву з |
| ас спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар |
| <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебо |
| и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних |
| не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S |
| ресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје |
| их што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као с |
| езику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пук |
| колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву |
| о, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Не |
| и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара |
| Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; |
| Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри |
| у време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе с |
| ди, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју |
| } Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p |
| века. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код |
| на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачун |
| ате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске в |
| зао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> < |
| поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озби |
| {S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се.. |
| и-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димов |
| > неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје |
| ли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела в |
| знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар |
| љу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу.. |
| опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за |
| лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој |
| ију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.< |
| и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани ја |
| !{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну пр |
| кором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хва |
| у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и |
| је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– |
| о, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, је |
| ам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву. |
| ни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, ка |
| ак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Б |
| иковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пу |
| p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, |
| чају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до |
| мо је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степен |
| S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које нес |
| Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дом |
| као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и |
| к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкч |
| Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Бо |
| родну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; |
| а како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што |
| и!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} |
| уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате |
| лостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју |
| е ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад дов |
| , или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госп |
| ема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко |
| ла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Нег |
| <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на ла |
| оју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> |
| ажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у |
| , ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло п |
| > <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешт |
| дине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам увер |
| .{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?< |
| ропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас та |
| им песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару сла |
| мога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> |
| у вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише ку |
| шао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да |
| , па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о бе |
| динска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре |
| елу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је |
| шао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и кој |
| се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пре |
| чуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за |
| апева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> |
| седи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Но |
| “,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло |
| а, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p> |
| угога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p> |
| д.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација |
| зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у без |
| еје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше в |
| са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и н |
| ешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као р |
| го баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благ |
| руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</ |
| ој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп |
| декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title |
| цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео |
| ели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отиша |
| род зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спом |
| ши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, д |
| , да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на |
| то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као д |
| S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће до |
| али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљ |
| p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову стр |
| Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди |
| рио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, д |
| туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да |
| ти не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски правосл |
| ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад |
| <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts |
| никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па |
| ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задово |
| а...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни пос |
| опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги |
| чани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила суп |
| нуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </ |
| породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Дарин |
| авири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак ј |
| >– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а го |
| ије је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца |
| је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката |
| арала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> < |
| ади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој |
| у.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, не |
| алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Ј |
| тавља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} |
| или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследн |
| и Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме |
| е смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> |
| не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева |
| јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, |
| , – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог п |
| лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Как |
| им несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз стар |
| који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје в |
| је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за в |
| Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа |
| шњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang= |
| зим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> |
| хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележнико |
| {S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо. |
| ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу проп |
| ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, |
| а, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајниј |
| вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хв |
| ога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога. |
| раца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шп |
| ског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега ј |
| е и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, о |
| лицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најг |
| рницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{ |
| пита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен зав |
| е.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S |
| еко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</ |
| се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Да |
| отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим пу |
| по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из ц |
| т узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас ч |
| па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{ |
| да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга А |
| Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па пис |
| ; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стев |
| а је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или |
| не, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући о |
| ка, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адв |
| ић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не кло |
| лио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и уч |
| општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – п |
| пођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јован |
| Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </ |
| о не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Бож |
| о боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, бра |
| да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве доче |
| , те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Је |
| е пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зн |
| име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише и |
| .{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се |
| да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их о |
| Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{ |
| те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и |
| S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> < |
| Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па |
| , господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке |
| наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml: |
| и Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се с |
| ани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да |
| Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и н |
| , тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу |
| родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је ч |
| илика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{ |
| навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то |
| и!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ п |
| е му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има не |
| phicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичнос |
| Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> |
| а, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води кол |
| Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава сам |
| а разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу |
| нио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни к |
| остања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили |
| с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у |
| вде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супр |
| сецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да |
| ођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман |
| ече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" |
| вати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где |
| главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмо |
| изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фру |
| е, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди |
| е, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све т |
| е назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно |
| ад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, уз |
| мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се уд |
| , или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S |
| му пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на п |
| вати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ет |
| ..{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем |
| д очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бу |
| пљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још |
| и, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим п |
| на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> < |
| ја око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на |
| или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избаци |
| д у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p> |
| о луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби ро |
| ева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуцио |
| к госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће после |
| шићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као |
| оји води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, из |
| т Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин |
| и господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити го |
| она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику |
| /p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема јо |
| е Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певањ |
| Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> |
| ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Н |
| о, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни с |
| око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје |
| а намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>И |
| и.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У |
| о га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те м |
| е.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре су |
| , – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</ |
| толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса п |
| </p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва |
| одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад ве |
| дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету |
| ико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје |
| јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска пат |
| ега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што |
| а. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али де |
| нко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осет |
| на знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми с |
| о, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја |
| брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу |
| ише ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући? |
| е она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је |
| једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам |
| иче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јел |
| </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркв |
| ривезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Не |
| и доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у с |
| аги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јо |
| не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им |
| тке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То |
| јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из дал |
| ..{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као |
| ше, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, б |
| како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи |
| чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Бла |
| х земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} |
| ао враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ниш |
| мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче |
| тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали њего |
| у песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао пон |
| , где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Тр |
| <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца н |
| ринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Ј |
| да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојаза |
| и.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим |
| и до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p |
| нику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погл |
| ештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути с |
| ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то са |
| Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, |
| S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, в |
| Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да |
| мена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – |
| да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено пон |
| то само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд нас |
| ћи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како |
| е, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај |
| га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко |
| још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти |
| лику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, |
| аква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> < |
| мом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раме |
| ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао |
| и она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p |
| примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књи |
| увише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више де |
| p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се |
| право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки под |
| младинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамб |
| о оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Д |
| код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковач |
| је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и беле |
| оде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају де |
| ао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он п |
| треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан не |
| никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод |
| е знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не зна |
| ки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка. |
| ве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхта |
| то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад б |
| се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар по |
| на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде и |
| ти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ н |
| ева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ С |
| наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он |
| је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне |
| олевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, з |
| Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и |
| бови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их зав |
| већма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јест |
| млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па б |
| </p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво по |
| и; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То ве |
| забира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је |
| о.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из ми |
| тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља |
| уди... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог |
| и самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то л |
| идиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} |
| е, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала |
| ко беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што |
| ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српск |
| номе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету |
| бијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које |
| ас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вра |
| а тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу. |
| па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Н |
| х рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од |
| куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за |
| свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорн |
| курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам |
| о дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступ |
| у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, |
| е зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила |
| је за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у |
| >“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатови |
| ећ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му |
| звони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где |
| .. сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припа |
| ану, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медо |
| штво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би д |
| , што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „ |
| ој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката ос |
| у.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се уч |
| шкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, ди |
| говори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Да |
| о је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти |
| , као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, т |
| у душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Ин |
| p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната К |
| их смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуз |
| и и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и о |
| повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао |
| ко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највиш |
| рлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу |
| p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> |
| ђа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да |
| или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мо |
| ом сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има п |
| самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. < |
| е стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим час |
| то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога |
| , ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адво |
| ју на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да прев |
| бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га ви |
| а тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, |
| теван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала. |
| како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, |
| њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него |
| да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој |
| пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> бру |
| обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без њ |
| аживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће с |
| ико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где би |
| , да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију |
| а пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према |
| већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{ |
| поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закреш |
| рећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се шир |
| , а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: д |
| ити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њ |
| у уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачк |
| о како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића н |
| ио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у глав |
| скога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, |
| >И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговор |
| Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о г |
| својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– |
| ођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без |
| попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ тр |
| ђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље |
| } Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том ј |
| оришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица |
| , да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођ |
| а. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем.. |
| р.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, |
| алног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“! |
| однога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа беле |
| , његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, ос |
| за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код |
| ше у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал ме |
| ти Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бран |
| ар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскрав |
| рихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о том |
| <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па |
| скиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја |
| оже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по в |
| о је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S |
| е ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и пост |
| или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколик |
| само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу |
| а је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала |
| а, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p> |
| Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао з |
| >Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо |
| .“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет |
| грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У |
| ик, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се |
| планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би шт |
| вори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два н |
| у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први |
| ци се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</ |
| ...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследн |
| да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко |
| ила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је ун |
| ду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, н |
| исан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу |
| дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... н |
| ш који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под |
| ти по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрав |
| д куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат |
| је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на |
| p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива |
| ави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> |
| ње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какв |
| нце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићк |
| е чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n=" |
| најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чит |
| па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био от |
| на, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному |
| ени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће |
| и чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– М |
| и, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалнос |
| с тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати |
| скуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник |
| неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му го |
| /p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче |
| и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, |
| , ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И са |
| по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега |
| еђује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Ј |
| шао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати |
| жен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писа |
| у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио ка |
| станак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре вр |
| „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њ |
| Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То |
| ина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женин |
| ој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за м |
| лигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачуна |
| с.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велик |
| ева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то н |
| на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и с |
| .{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он |
| во, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. |
| рексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у пева |
| ак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пи |
| у, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за |
| е цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз пр |
| "75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор измеђ |
| ио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике. |
| вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубљ |
| ру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало |
| ти!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да б |
| јмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p> |
| рекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто др |
| иже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="su |
| ече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, |
| о јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечера |
| S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће |
| излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p> |
| сти: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, |
| Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; ал |
| а.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо |
| ој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би |
| бе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, а |
| >Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам |
| ..</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш г |
| справи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p |
| ић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је |
| целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпош |
| га „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула мат |
| нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре |
| беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна п |
| ратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ниш |
| кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо н |
| се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска |
| право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још |
| е.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га ина |
| села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Сто |
| оћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А |
| нике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњ |
| ило.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, го |
| јешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на пр |
| } Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, |
| е знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да |
| време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен з |
| у, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек досл |
| о даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да |
| аздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до |
| шао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потр |
| народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају |
| ју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, |
| Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини млад |
| , него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> < |
| ом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му св |
| љубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гр |
| ић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пр |
| и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка |
| еје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога ра |
| Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, |
| и најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глав |
| њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржал |
| да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не |
| ђа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име св |
| ну у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang |
| – Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да с |
| оспођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Та |
| Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „го |
| ote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да про |
| и исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп- |
| у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени |
| ош кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мо |
| љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом н |
| па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус |
| тева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, |
| сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темељ |
| то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Б |
| е вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да |
| стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њег |
| “ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се |
| ућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце бл |
| Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац... |
| сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада прија |
| Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столо |
| p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а |
| о да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад |
| да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, к |
| е да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> < |
| ити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка с |
| ан сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>П |
| е негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, |
| Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не у |
| ад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на |
| ну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим |
| разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према |
| Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пре |
| .</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде д |
| .</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из варош |
| неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, |
| што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на |
| мпа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук |
| у о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре |
| да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао пово |
| у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још ув |
| мељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књи |
| ће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом л |
| } Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњ |
| p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Д |
| узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, |
| данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и тре |
| лежниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p> |
| ди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре |
| Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, м |
| ангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко |
| преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека с |
| вуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће с |
| скопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У то |
| имци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у |
| ми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као см |
| {S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну жен |
| ајмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству |
| еја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи |
| се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, шт |
| сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мо |
| младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави в |
| д искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone |
| се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њег |
| вог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је |
| е, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па |
| ила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја... |
| ривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> из |
| S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до д |
| а, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не |
| амислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </ |
| } Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено |
| књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– |
| а препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовит |
| руштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искуп |
| } Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозо |
| огословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{ |
| на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign |
| рским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера бла |
| м српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у |
| руги занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу |
| ion" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, |
| читога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“< |
| } Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} |
| а мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ал |
| о с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му |
| свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне срод |
| га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> |
| ушицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај |
| бом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – |
| м по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро п |
| је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске |
| ти за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа ле |
| га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, |
| ри бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не ре |
| до, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао |
| , полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи |
| се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Е |
| инца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, б |
| мејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби |
| о тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, а |
| сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отр |
| ележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је |
| је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележник |
| да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, |
| оха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> |
| <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p |
| не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве |
| исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и по |
| рбине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвати |
| не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова |
| теван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</ |
| е поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд ни |
| зреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па б |
| научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта |
| огледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p> |
| неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омири |
| ину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибук |
| евић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их |
| <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранк |
| ку. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да |
| газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико ј |
| ротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла с |
| исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи |
| – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изн |
| >Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, |
| манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце |
| е: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друшт |
| м да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt s |
| увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину теј |
| дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч |
| ад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. |
| и ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као |
| склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је пр |
| ају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве |
| м крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу. |
| Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзив |
| ће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору. |
| Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или |
| јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из |
| н себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му ј |
| , те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљ |
| <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед |
| S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По |
| и, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, т |
| коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напр |
| сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојч |
| је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам |
| ...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p |
| нада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побр |
| тише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. < |
| ицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па трг |
| subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко |
| цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да вид |
| љешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новиј |
| ри деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можд |
| о с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на к |
| теру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осе |
| у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што |
| речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад превар |
| анчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови зав |
| реће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукн |
| теља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јо |
| рпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, не |
| ељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад ч |
| се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху |
| рницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрн |
| <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, |
| каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћ |
| } Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код ма |
| за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да д |
| p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бел |
| .</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи |
| пске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу по |
| Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавет |
| манет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо крета |
| глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у |
| у, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им ка |
| е идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људ |
| ад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражил |
| – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде |
| пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, на |
| испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле к |
| </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњасто |
| рка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за |
| е је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" / |
| евом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Дива |
| нко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па |
| ад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се |
| је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и |
| “.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је |
| а слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бо |
| S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око |
| те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> |
| ах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи |
| гу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње |
| ч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бе |
| арлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. < |
| жниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да |
| – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће с |
| , нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладн |
| д брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено г |
| оп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти |
| та даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи |
| сно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у |
| , запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља пл |
| м каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{ |
| још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пре |
| ило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар |
| смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Тр |
| где закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном |
| јаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да |
| нка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом |
| а: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени |
| етка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријате |
| тева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето |
| вама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови бр |
| p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Ма |
| а! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; |
| Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, |
| а мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у |
| e> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разго |
| м коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог ш |
| писати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда м |
| и разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод ш |
| т, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека чи |
| воју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у ра |
| foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, |
| Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p |
| } Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пру |
| примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод пом |
| оја би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSect |
| и.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} |
| > <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! |
| и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него сп |
| дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Г |
| на више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не м |
| н треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га вид |
| ку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, |
| весних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материј |
| прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је из |
| гу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштв |
| је.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се д |
| ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз |
| и женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онак |
| Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На |
| издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласн |
| своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и |
| !{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позо |
| ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, ка |
| ла Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој с |
| ио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је поглед |
| Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу |
| вих последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Д |
| ење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, |
| ах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зор |
| .{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгор |
| одо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад испо |
| Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, |
| ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у |
| ћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и |
| оју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској |
| е, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком |
| ојства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било |
| !</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb |
| ек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> < |
| е Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, |
| веном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и с |
| чеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само |
| ла осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и |
| увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко ст |
| га начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка |
| а искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну |
| како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збо |
| плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, |
| >Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</ |
| смелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води |
| ја-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> |
| вој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију |
| а би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше |
| чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том прилик |
| на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри |
| слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а |
| ичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, |
| , да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеони |
| и, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки да |
| читељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и |
| писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно зат |
| нца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши |
| Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем ад |
| ој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И б |
| /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а пон |
| непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је |
| одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи |
| а:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запа |
| евање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За |
| езусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер |
| и ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихо |
| ренда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре |
| анат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што |
| а, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да кресн |
| ћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> < |
| гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> < |
| ...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Б |
| еднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема |
| ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци |
| зак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепе |
| > <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди |
| – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здрављ |
| сију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} |
| она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Ле |
| с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– П |
| о:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки да |
| ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговори |
| оје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. |
| Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележни |
| атукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} |
| на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе пре |
| злива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну |
| ешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па |
| и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А |
| е, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запит |
| аволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под |
| р му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога ста |
| камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, ка |
| у се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, |
| дем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само |
| планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога јо |
| и, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, |
| ила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знал |
| га...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти |
| есму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...< |
| и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, |
| гајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па |
| Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па т |
| лагајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала |
| предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће |
| округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио |
| се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> |
| да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да пози |
| у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и |
| лаву, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе д |
| бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостр |
| >Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пас |
| а ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом |
| ало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља |
| ена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ за |
| и, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак и |
| } Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и воли |
| шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обра |
| ак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је |
| тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала |
| <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се с |
| као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно |
| навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колик |
| > <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим пог |
| м заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи |
| пком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо |
| ева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Кар |
| се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном |
| адскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадск |
| ка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља |
| У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – о |
| е вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па |
| о срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод |
| на коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код св |
| молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче |
| исли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики |
| знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да про |
| о, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Д |
| молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мал |
| p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја |
| обици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне |
| т на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песник |
| унце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само |
| ржећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Кат |
| ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају |
| рловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранков |
| </p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа |
| двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>За |
| Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплак |
| а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кај |
| а осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, |
| траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само |
| {S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава |
| А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Д |
| Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је ошт |
| у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - |
| шићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p> |
| , да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Мо |
| рену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне |
| нака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с тра |
| > <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему |
| и смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, |
| умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он |
| ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...< |
| чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња но |
| о из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и з |
| атаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карл |
| иковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних др |
| над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час су |
| бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им |
| их Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога н |
| Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и рас |
| м јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} |
| штен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и рас |
| здање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинск |
| дима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само ду |
| о страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви ж |
| је.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа |
| ш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту |
| е у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова. |
| <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај гл |
| ељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бр |
| а један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Раз |
| кне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти ј |
| цама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и |
| а нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у |
| ор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већ |
| е на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли раз |
| , да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами |
| је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском |
| , које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и |
| ично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око ма |
| } Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па нат |
| од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајко |
| а пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} П |
| о мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а нег |
| им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схв |
| ки благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беш |
| да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па јед |
| ом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика беле |
| игенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– |
| ролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... |
| би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још н |
| парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и д |
| /p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни |
| ркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се |
| лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p> |
| н мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очи |
| ?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништ |
| ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранко |
| тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то |
| вање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у н |
| умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а |
| – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се н |
| нас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позаба |
| бав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и |
| у женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинк |
| баци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! |
| о би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рек |
| ред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана. |
| вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да |
| ра се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> |
| српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића |
| идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковањ |
| т, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не |
| врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у |
| нудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на |
| да утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, д |
| теви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско вре |
| > <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, д |
| а на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p |
| доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја ре |
| нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла |
| ачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Је |
| искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се з |
| овору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће |
| не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по изд |
| слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и |
| као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохват |
| вршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечер |
| а, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>* |
| ећ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе |
| ла, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на руча |
| о све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко до |
| {S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, п |
| хата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да |
| тара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисц |
| нања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу исп |
| претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да |
| а као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, |
| чевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевнос |
| ви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече п |
| учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после |
| пођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Кати |
| радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би с |
| ркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но |
| on" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже. |
| оника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка |
| о, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони |
| чи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, |
| удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, сл |
| мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој |
| оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже |
| ек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S |
| м попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану |
| баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђ |
| вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јов |
| Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни |
| Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наш |
| Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да |
| ти децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и |
| уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и на |
| <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p |
| пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у соб |
| степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступн |
| ла је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манасти |
| твара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ћ |
| ваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... м |
| а Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p |
| ве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– |
| квим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем |
| кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледал |
| увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну |
| оред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако н |
| – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне гос |
| чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалост |
| озволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој ви |
| иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра д |
| ве то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се |
| ик игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се п |
| а, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца... |
| ва.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали |
| далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црк |
| од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у |
| а румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим з |
| аничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским з |
| својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лов |
| , напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пу |
| онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ л |
| p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да |
| ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мр |
| а већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини |
| с останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док |
| > <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, кој |
| опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и бл |
| > <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати |
| и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вр |
| е да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Дар |
| ..{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прожде |
| да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> |
| те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих |
| се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сач |
| штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овд |
| ивље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо |
| жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђа |
| у приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних кра |
| >Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош |
| елика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...< |
| и спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика бесе |
| на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно |
| и, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– О |
| езимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док |
| јих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, |
| је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и |
| тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје пант |
| арава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је при |
| ! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљ |
| јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљ |
| /p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелен |
| , добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако |
| анабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених |
| е.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимск |
| на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, и |
| тали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брај |
| оде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ак |
| о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и нере |
| собитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од |
| је госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи |
| ла Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{ |
| јемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се |
| еба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одо |
| им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" / |
| мољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За |
| лико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његов |
| а и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где |
| на улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка |
| човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет п |
| н као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето |
| целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет уз |
| коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџиј |
| Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов |
| би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и д |
| шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</ |
| опрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо |
| то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је кого |
| ђе.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> |
| тва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како |
| гледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и поши |
| н лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и |
| колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> |
| држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже |
| могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за |
| рпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас о |
| осу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ |
| ареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке |
| во таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и |
| <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће д |
| оре!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљив |
| води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се и |
| ничним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још уве |
| као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљ |
| лику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била |
| љану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Нат |
| ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из |
| S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, с |
| >Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле не |
| ранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брај |
| је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су |
| а на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSecti |
| мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} Т |
| мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле |
| по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега ср |
| даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је од |
| она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити |
| “... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се |
| Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да р |
| ка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к |
| е разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да |
| } Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли наву |
| поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед |
| момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и раст |
| о избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као и |
| вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју р |
| {S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да с |
| и пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по |
| и, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да на |
| <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. |
| и, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, осл |
| е за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранко |
| p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: |
| ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час |
| арловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у с |
| .{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</ |
| Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Бра |
| је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине |
| гога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добр |
| Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, |
| S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више зна |
| вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим |
| поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи |
| роком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, п |
| летео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>И |
| ој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> |
| едовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек |
| је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере |
| пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Ј |
| истини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрла |
| врће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже |
| ете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну |
| и из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, |
| кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или |
| о, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе. |
| го; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p> |
| ате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам ве |
| е грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S |
| 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојив |
| ко би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе |
| с само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искус |
| ад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у |
| о буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.< |
| светлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти |
| (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> |
| зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њ |
| а.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело |
| ок је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} С |
| овица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу |
| ђе кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе |
| ата.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени |
| већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, |
| а да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе |
| а гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан |
| ок је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада |
| пођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело |
| p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – |
| еје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омл |
| ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... |
| p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Т |
| док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати. |
| – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћ |
| >– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме |
| овориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећ |
| граду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца |
| Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису т |
| о!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застиде |
| чице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Иде |
| /p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шт |
| омији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по в |
| вда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – |
| оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па |
| ета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква |
| а;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да т |
| а, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је На |
| и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>В |
| м ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, |
| дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта т |
| говор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно |
| рише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној |
| тали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико |
| па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш с |
| орам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, ка |
| о.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а |
| да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар јо |
| и је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиро |
| } Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти ка |
| :lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! |
| – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну |
| д ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, |
| о душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоск |
| да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да н |
| ну?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу б |
| ода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p> |
| н хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на |
| га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми |
| ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној |
| , као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да м |
| е.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли |
| p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који |
| аучити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламе |
| своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се |
| нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, |
| димо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљ |
| циплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба |
| </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице |
| или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњи |
| и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило |
| а је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била за |
| лити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како неса |
| да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би мога |
| ва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Н |
| ћ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – пр |
| ј господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазар |
| о може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш |
| > <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет не |
| дговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га поглед |
| S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хи |
| населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, |
| а јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред |
| пруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја |
| аршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карло |
| љи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би |
| гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јо |
| стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани |
| и.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико ј |
| азови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – про |
| ако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што |
| ма прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао св |
| ичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се ми |
| .</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи |
| > <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако |
| и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јав |
| А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе |
| ућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет |
| {S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Ба |
| с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дет |
| инула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све пр |
| у сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! < |
| пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико го |
| ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским |
| ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна |
| ајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и |
| ро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} |
| {S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Је |
| жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки |
| иши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се |
| лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од |
| мназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више з |
| ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо не |
| , примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на стран |
| допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зар |
| днем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на о |
| да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешач |
| Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p |
| већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо |
| а поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добр |
| </l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" |
| девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене |
| м... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она ве |
| јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему ж |
| па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника |
| задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији |
| сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек |
| д разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добил |
| је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу |
| по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је |
| А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што |
| радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца |
| жевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију. |
| а, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да про |
| је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу |
| : „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо |
| рада!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта ј |
| Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику. |
| ано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{ |
| а џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептиров |
| а, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, |
| , па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} |
| баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и |
| ринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p> |
| А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S |
| у, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... о |
| ао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па вид |
| између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{ |
| не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно п |
| и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Дар |
| т!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је |
| е се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш ж |
| ољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана |
| то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи |
| и Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о т |
| нка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Ник |
| „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој и |
| између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита |
| а..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала м |
| Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ли |
| ну собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим |
| </p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио |
| крије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта |
| бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен |
| гаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{ |
| м, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи |
| , како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Б |
| песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, |
| е још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих план |
| ебу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило зап |
| мење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> |
| Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко. |
| равље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да |
| народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави преча |
| присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила |
| куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S |
| <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да |
| певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ р |
| раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} |
| ић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске в |
| штом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек о |
| а смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли д |
| већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитниц |
| на домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „ |
| и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних еконо |
| ели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху п |
| е госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она |
| Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколи |
| ном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто н |
| <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <miles |
| ога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласов |
| >– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље |
| уше, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</ |
| ао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и |
| како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређал |
| поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко |
| м не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са |
| ар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже |
| тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписа |
| но ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искрено |
| празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратит |
| га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало |
| бив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па |
| енијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног об |
| о за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S |
| бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи. |
| >А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>До |
| су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... |
| а, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору пора |
| поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у с |
| њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко ск |
| ="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћут |
| и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради |
| талоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред |
| е и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, д |
| поменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке н |
| где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједни |
| док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога ра |
| еник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да |
| срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој |
| траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – при |
| ри своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност |
| ислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пр |
| а које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамч |
| попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпу |
| ; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, н |
| ућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} |
| зива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помол |
| вцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, |
| гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и |
| но са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и |
| какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, |
| чно наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зв |
| елеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ни |
| не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,.. |
| оћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, то |
| се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је |
| к омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест п |
| ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од оно |
| еста за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поште |
| атимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој < |
| нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа сврши |
| да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| сто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, |
| S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на |
| евојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> |
| м: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу |
| е могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена.. |
| нај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуж |
| наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди н |
| смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> |
| е вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, кој |
| зора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, ка |
| обрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од п |
| .{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се |
| Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке |
| Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се у |
| ци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако изми |
| еце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што |
| н, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу |
| ама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. |
| спођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да |
| а и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, п |
| трића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> |
| ама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, |
| зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> < |
| и час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш д |
| друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да д |
| о узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволит |
| ако је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ |
| Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било к |
| оћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуд |
| ц нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће с |
| } Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатор |
| рне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако ви |
| док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеш |
| е се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} |
| оситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе |
| да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро |
| ин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека |
| ету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и го |
| лавом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у ж |
| <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <f |
| да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рач |
| е лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: < |
| </p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.< |
| нда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, с |
| и на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га |
| , молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жед |
| ?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и |
| игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па д |
| суци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске |
| угачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш |
| мој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар |
| илица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро с |
| о грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физ |
| подар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно |
| ?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, |
| не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Може |
| а само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњави |
| Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради |
| ка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да |
| Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да |
| дахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Са |
| материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ни |
| се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је |
| поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бе |
| заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило |
| е заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стра |
| {S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том |
| .{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, |
| канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, |
| ути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То |
| м Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишт |
| младина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он на |
| !</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке |
| а столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на о |
| е идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати |
| се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S |
| оспођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> |
| се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозв |
| о, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она |
| уто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он |
| да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за би |
| ца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким ул |
| га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже свој |
| и. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p |
| понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p> |
| S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да до |
| S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то |
| на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради п |
| жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пу |
| ли чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, д |
| од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да про |
| од сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, д |
| ни, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе |
| <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– С |
| нко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Ј |
| ! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене д |
| да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да ј |
| овори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мисл |
| мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимн |
| сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, к |
| , где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зно |
| ко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дак |
| оцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онд |
| е по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се |
| леко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p |
| ра. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; |
| не, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, |
| а–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена |
| јан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци по |
| осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени |
| млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим |
| у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну |
| се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели |
| омшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S |
| лежнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на с |
| ...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам |
| мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњ |
| мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!< |
| ци, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се |
| .{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак |
| аша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p> |
| око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело |
| су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом |
| учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин |
| .{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што н |
| не чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потпи |
| <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му ум |
| </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у |
| , на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријат |
| је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће |
| кова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него ј |
| ку.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о |
| у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца |
| вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</ |
| у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта |
| вађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ш |
| ђе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то |
| он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p |
| , да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за |
| тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српског |
| би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковач |
| мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те |
| озоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковиц |
| а је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преу |
| се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат бо |
| о да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колик |
| ађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карло |
| а је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госп |
| „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари! |
| ико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, је |
| рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси |
| } Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда она |
| S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина р |
| куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – реч |
| пође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако го |
| одила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дет |
| лагајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – |
| али.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S |
| их руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле |
| срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим. |
| ав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – ре |
| а, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар |
| а још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А |
| и и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} |
| >Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И д |
| пет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песн |
| Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка раст |
| тити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, ми |
| на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог по |
| уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, ка |
| да се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, |
| се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепш |
| истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранк |
| .{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се |
| једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро |
| и, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешт |
| сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред |
| а љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа |
| тао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена |
| је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разни |
| и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, ка |
| S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми |
| разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину |
| се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квар |
| воје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла л |
| оспоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обра |
| ке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили пес |
| да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је чов |
| грађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S |
| ка и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као шт |
| то му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење |
| ља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли |
| pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задов |
| елигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек д |
| с их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад |
| дговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула |
| дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, уда |
| рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћ |
| p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној |
| своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да к |
| ар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићен |
| е, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровч |
| Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, п |
| ке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А нао |
| није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дрему |
| у“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече |
| логе трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели о |
| “ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чи |
| о супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се |
| и на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако припове |
| едњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где бе |
| одрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вр |
| ве се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по |
| ни ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Б |
| и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост св |
| благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} |
| асао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му изв |
| своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нат |
| ubSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар п |
| вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} |
| новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Р |
| је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Ба |
| а, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер |
| е сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљан |
| а братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} П |
| сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскала |
| .{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено |
| овичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштв |
| ка држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; |
| а јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} |
| даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети? |
| и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, |
| евачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољуб |
| а Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које с |
| ело ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад |
| брати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула |
| по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у |
| преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да |
| ли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад г |
| а све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду |
| е и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман |
| сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ни |
| ромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њ |
| живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и забора |
| .{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, |
| ика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбаца |
| а, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код ку |
| ама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто |
| нути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима |
| а на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју |
| чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је |
| , да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повино |
| но, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не д |
| о истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан ек |
| нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, мог |
| ћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n |
| ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</t |
| в свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ с |
| сова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску |
| дсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румен |
| оду, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p |
| ата. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем |
| аким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само |
| м расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што н |
| неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скро |
| омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазв |
| тву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, |
| да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ј |
| кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хва |
| из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p> |
| > <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не сам |
| што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <p |
| одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А в |
| <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шум |
| ело Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдег |
| руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> < |
| само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> |
| ому говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истинс |
| , на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад г |
| > <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, б |
| и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка прес |
| не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро суп |
| и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на с |
| е л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а |
| ом да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S |
| кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната |
| расна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре доп |
| {S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита |
| } Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинк |
| и опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искуп |
| , да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро по |
| м дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не |
| ни било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила |
| , а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p |
| јанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, |
| вца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно |
| } А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n=" |
| ла у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и пр |
| а врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју с |
| пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господско |
| а нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" |
| као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“ |
| схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са пева |
| есу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у до |
| еје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да |
| А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је |
| вића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда |
| ављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, |
| ловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрс |
| мо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни |
| збијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман са |
| е према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све |
| о доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <t |
| ближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њ |
| у“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одла |
| ја.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вар |
| ти сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ |
| надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски у |
| у је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој |
| Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бе |
| зекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, п |
| олубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна до |
| гословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше |
| е, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубом |
| о, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпо |
| у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене |
| Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично |
| вори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не |
| вечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бе |
| рне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p |
| васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек свр |
| колико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то |
| е да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш |
| је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као |
| о од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од ме |
| S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, |
| а женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у варо |
| д ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи ве |
| дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите |
| што, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, |
| <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још |
| </p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па |
| <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па |
| оручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, |
| а и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало к |
| доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана јед |
| тњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S |
| оворити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, |
| у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p> |
| неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говори |
| <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих с |
| к иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже |
| а Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, |
| деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, шт |
| исијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Ј |
| морни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да |
| пут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци |
| ињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је |
| а то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треб |
| ница, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду |
| .{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и |
| једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из пољ |
| звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, |
| и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој св |
| нута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, |
| шњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каж |
| ве нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове |
| другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, из |
| ко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући м |
| шићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест |
| осао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па в |
| о!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) |
| срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а обр |
| ојачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весал |
| ад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећц |
| од стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак гос |
| не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, |
| ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, |
| осподар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборниј |
| пет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако н |
| рв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад |
| м револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под |
| {S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други з |
| он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капел |
| за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чу |
| </p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бра |
| да, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту с |
| не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{ |
| ема којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још нав |
| а бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете |
| а за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, к |
| ао плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га исп |
| евојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ак |
| у лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско вас |
| жине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва доб |
| ску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја |
| поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} |
| рајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових |
| зда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је за |
| ко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му |
| ичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати |
| ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стев |
| ти на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутр |
| , шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али коли |
| е најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и |
| а у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне сабор |
| лаве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p |
| Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треб |
| рија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати |
| ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задо |
| (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је б |
| } Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, гос |
| ском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижев |
| по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби |
| он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сун |
| S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пр |
| p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту |
| S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше је |
| је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</ |
| дали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што г |
| чијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па д |
| ор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање измеђ |
| а, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, |
| — примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод п |
| х времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... |
| ван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве |
| спођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни |
| е морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Н |
| on" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, |
| у пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-о |
| умње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, |
| ај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А |
| море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{ |
| ?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p |
| ећ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на свој |
| би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би |
| што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у |
| е брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блат |
| о, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младић |
| поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју с |
| ан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у |
| > <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, |
| и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена |
| а велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора св |
| стима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на |
| о је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, д |
| ш решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било л |
| ила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два |
| рема ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> < |
| ом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који с |
| е сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа |
| мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заис |
| е гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, |
| квирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на |
| ему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би за |
| евности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, |
| де сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијам |
| не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши |
| днеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, |
| у, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трч |
| мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на |
| аред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опе |
| А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре ов |
| ео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло |
| а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мир |
| {S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља |
| р добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни |
| елин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и |
| и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром ст |
| их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непри |
| д по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног |
| е онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога |
| рпски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) п |
| ић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</ |
| и, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавно |
| !</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ |
| ђа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата |
| Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју |
| и у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру ис |
| а. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госп |
| и – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} С |
| младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња |
| писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ра |
| га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па ха |
| спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако пр |
| ико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак |
| има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, нем |
| а што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја |
| пире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p> |
| не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан |
| у“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S |
| је ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што |
| о кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зор |
| ајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште |
| сподина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку |
| ста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ћ |
| вно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, ка |
| еш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у |
| рилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира з |
| <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке нови |
| а Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с н |
| ештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти тр |
| </p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Исп |
| Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвен |
| тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу н |
| S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали |
| >– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале. |
| ка, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким |
| га света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача пле |
| чице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога ш |
| у, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше |
| ева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све пре |
| . </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети |
| и немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, |
| каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђ |
| аком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не |
| p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку св |
| жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним уск |
| вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока о |
| о већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом |
| ојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из |
| дна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народ |
| у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе оби |
| рски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим до |
| као би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја |
| није, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд св |
| инућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је веч |
| че и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га о |
| атеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба < |
| е може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по |
| а завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</ |
| ецу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа- |
| те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну |
| ли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, д |
| ница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" / |
| осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођ |
| о, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Зап |
| селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да |
| нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе |
| , износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестр |
| постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– |
| збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а за |
| p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; |
| <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да |
| мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога |
| !</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог |
| p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје |
| жи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зарана |
| е не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поз |
| ледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет св |
| толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од ње |
| S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек с |
| оће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капита |
| ећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, |
| S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или |
| равиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне |
| у.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште |
| /p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са |
| ре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојк |
| поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпо |
| поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом |
| јом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А кола |
| е је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина |
| да истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад |
| весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, |
| према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка ку |
| ема њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за св |
| је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код |
| ин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут на |
| а му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове в |
| p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме |
| оналног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин |
| а.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике |
| е, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако на |
| брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цел |
| е у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а к |
| е допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући |
| ти, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дар |
| леге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Је |
| али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође вре |
| а у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском дете |
| а хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нест |
| и.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се за |
| нко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стра |
| ни радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би |
| шла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ћ |
| и ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем. |
| стало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уд |
| ароднога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бе |
| попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само мо |
| ута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> в |
| .{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим... |
| да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p |
| вету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!... |
| н не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њ |
| по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели |
| осле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколик |
| она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети њег |
| о бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Ш |
| азвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> |
| глед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприли |
| им понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је |
| о коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима. |
| у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срди |
| штитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи ос |
| срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговор |
| д.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод |
| и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... |
| жње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се |
| , када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у ср |
| ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и |
| помена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или п |
| е моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио не |
| е незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера ви |
| >Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога |
| Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то |
| рајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> |
| лико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, |
| а, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако изба |
| Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стеван |
| екором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се см |
| и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне |
| е за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{ |
| о међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од пр |
| аравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се по |
| /p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он |
| ању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпр |
| га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи |
| стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога |
| хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуч |
| астирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господи |
| дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с |
| де.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да тр |
| оји ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката |
| ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, |
| ик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак |
| <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гос |
| е неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке н |
| им, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу |
| с се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрел |
| жник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се |
| ађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште |
| а им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти |
| еш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, к |
| ком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа |
| па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, у |
| новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жеља |
| /p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овак |
| дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А з |
| {S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп С |
| око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све |
| великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, |
| е наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, |
| га места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот |
| већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Тур |
| ва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро |
| паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у к |
| .{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове |
| сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист св |
| уше, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних реч |
| зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод |
| па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство |
| ад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му |
| а узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да неког |
| уп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситиј |
| њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док п |
| исмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних ум |
| ље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш каж |
| еко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби |
| „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, |
| ован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{ |
| баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом |
| злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у |
| када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у с |
| зговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавет |
| што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију во |
| стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата з |
| је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то |
| вет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку |
| дни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неум |
| т од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, |
| р шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем дел |
| зала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} К |
| ека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и к |
| језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су п |
| чин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер |
| је били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви |
| а што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учите |
| вај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице |
| ивила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја. |
| ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну с |
| и овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живо |
| а, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен ли |
| Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њ |
| ога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом н |
| Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, |
| <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом с |
| ну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха |
| Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с |
| рду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, к |
| е младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке |
| у лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници св |
| сти очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} А |
| ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваз |
| акве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш |
| е.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покој |
| онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то |
| м који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а ча |
| ретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју сна |
| крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело п |
| ..</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> < |
| д дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима пор |
| радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца по |
| шту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, |
| уштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </ |
| се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је |
| ашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала |
| ицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало д |
| два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији трен |
| крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l>< |
| ма се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, ко |
| ао и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p |
| м, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је в |
| на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по сво |
| завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полет |
| па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали |
| p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не б |
| а!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља |
| “ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна пра |
| одило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак |
| ку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља |
| ља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној маст |
| није пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други р |
| од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао |
| Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је |
| а народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде |
| на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p> |
| м, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад |
| цу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рука |
| дити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла |
| на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или о |
| ковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је дола |
| .{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купуј |
| ижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title |
| кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– |
| 100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему |
| , –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару |
| препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и |
| и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да полити |
| сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да |
| о воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Б |
| ви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нес |
| веним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије с |
| мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p |
| итељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– шк |
| д сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који |
| е Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају |
| ин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сам |
| к један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је рад |
| на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисл |
| помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па дока |
| асова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенци |
| од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, |
| шој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата |
| ота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по |
| ица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут |
| дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф са |
| таву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, |
| лена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А најве |
| ав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука мој |
| ра наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити |
| зела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једн |
| ћи им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" |
| нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадов |
| иког песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду |
| овори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и зас |
| дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашл |
| “...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадн |
| хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него т |
| равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити |
| осле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>При |
| дланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови з |
| а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бра |
| ако би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му св |
| чину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за т |
| год овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло |
| а Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пр |
| у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај |
| штвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је |
| ајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејам |
| свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – |
| е Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче. |
| ми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осет |
| та је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад с |
| лежниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, д |
| рили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би |
| указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза |
| се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection |
| пруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S |
| када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, |
| о, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена |
| трчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови с |
| Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и |
| же, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа п |
| лети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда |
| част пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у |
| на део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће го |
| е са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– |
| твар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{ |
| зив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово |
| ав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој ка |
| погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне ч |
| но знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их |
| ри пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> |
| итељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, м |
| ља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колик |
| погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> < |
| S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би теш |
| ругога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне |
| дан по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким |
| .{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао |
| војих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагичн |
| је задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком по |
| ле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован В |
| огледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на |
| ила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници |
| та ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и н |
| {S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и во |
| -Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брај |
| ао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољу |
| сим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и ос |
| ко далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, |
| знурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забо |
| ојима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад н |
| ке браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва |
| Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- |
| у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До |
| аку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим |
| бор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на П |
| ироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се |
| Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој |
| исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је крат |
| и...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја |
| је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв п |
| ележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом прол |
| ад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се |
| сто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештен |
| емој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} |
| темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не п |
| и–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са знача |
| али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору |
| у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштва |
| {S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо на |
| а мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекину |
| – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био |
| тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина |
| а Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не |
| оводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама |
| а доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и |
| му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брај |
| куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим м |
| бини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војво |
| беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца св |
| пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп |
| >Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ход |
| серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у с |
| не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде опш |
| убави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер |
| м лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стар |
| зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себ |
| нио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и т |
| да.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" / |
| равила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и |
| шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, |
| о јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак к |
| иљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је по |
| огу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео |
| је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и |
| ајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душ |
| на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо |
| е.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну ж |
| толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући њег |
| е „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија |
| ким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „матер |
| и усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quot |
| ачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву соб |
| ића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој |
| који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око се |
| ди, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, ка |
| ..{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} |
| и, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, |
| ли осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p> |
| , поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, нос |
| <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње |
| нео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </ |
| рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко бли |
| ва, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, |
| ујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пре |
| Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелен |
| и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатов |
| ове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један |
| нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је уј |
| што тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Је |
| а се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – п |
| дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, |
| ена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, |
| би имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникош |
| ико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале |
| већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Ка |
| ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена сло |
| учи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка |
| а српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било |
| амо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, |
| > <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају |
| вени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му |
| та, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметал |
| интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, д |
| за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, |
| <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти ј |
| подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – В |
| ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А мож |
| што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сад |
| , како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче |
| е пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} |
| нко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео |
| ој, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када |
| ка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p |
| че, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова нај |
| још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову.. |
| доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као шт |
| уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натин |
| изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекл |
| помиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. |
| У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, т |
| .{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} |
| И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} |
| а потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине н |
| исмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо |
| о! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споме |
| > увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} С |
| од имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окрену |
| оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај |
| еда постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми |
| о неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као ш |
| утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на |
| улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, |
| е и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и п |
| ао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чек |
| каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост ј |
| је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с |
| од видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе |
| ложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јо |
| {S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је |
| пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина |
| већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, т |
| ; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S |
| це се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима. |
| ао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је од |
| Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка |
| к, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се т |
| од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и |
| л, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме |
| за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} |
| може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Дарин |
| и за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити ко |
| дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него глед |
| се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све изд |
| могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нам |
| се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет |
| вадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису |
| ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“< |
| зори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, мо |
| обра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише |
| ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Дер |
| орешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да проп |
| јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за кој |
| ка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да |
| описе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи |
| ваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах |
| а иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> < |
| седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{ |
| и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман вика |
| леном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ак |
| оспођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни |
| песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</ti |
| рижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпо |
| p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковиц |
| <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не |
| S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве ко |
| ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену |
| ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећем |
| читељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после пева |
| о ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он |
| женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи |
| {S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је |
| дио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному |
| у, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још м |
| вом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој |
| шао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{ |
| Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим |
| е о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и не |
| и ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бе |
| /p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, |
| анастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било |
| рос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако |
| Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p |
| а ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су т |
| алуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S |
| и довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише |
| разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S |
| еван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како ј |
| рашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђе |
| ет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко |
| и сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи заз |
| према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила бил |
| дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, кој |
| а песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.< |
| звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љуба |
| опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се м |
| мо што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађе |
| лаве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста |
| , па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи с |
| за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропев |
| м покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, с |
| иши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је |
| изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од ч |
| е Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна и |
| мо, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањк |
| , да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао по |
| {S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ пос |
| ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао |
| о има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јеле |
| ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, |
| , па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин |
| ,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје стареш |
| мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског |
| нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошни |
| акшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви |
| ојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде закв |
| витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па ј |
| остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава |
| одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан |
| а најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба сп |
| сти мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би |
| самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слут |
| мо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Раши |
| ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па |
| оред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па |
| ћ се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Ка |
| ога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, о |
| и оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искуш |
| него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој |
| ма.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– |
| а својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог |
| не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања |
| и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је памет |
| ут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у мест |
| твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – |
| коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> |
| а тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога д |
| ижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све неш |
| тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свиде |
| чким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз ст |
| {S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста рази |
| дно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти |
| вче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Гос |
| ранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисањ |
| ити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито |
| г присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напуни |
| д дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил р |
| у учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p |
| о, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на |
| ата седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом |
| бавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва |
| са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свеча |
| елена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, |
| мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи кој |
| му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} |
| тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код |
| а га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, – |
| м крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичк |
| тару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитри |
| анас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, исп |
| тељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му дока |
| још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ни |
| ости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S} |
| а.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Са |
| били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; |
| а се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, ка |
| вној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> < |
| Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! |
| ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила све |
| петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скро |
| мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Дана |
| познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њ |
| покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресве |
| паст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, шт |
| ло.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Дав |
| не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи |
| јаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} |
| о послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што |
| и о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један |
| ако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да |
| ју се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и п |
| ш не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже |
| га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у |
| : јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати |
| <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао |
| оћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу |
| приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се руков |
| више у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног велик |
| а Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, |
| и већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или з |
| шину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кре |
| з тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином пов |
| ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала из |
| и се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или |
| јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карлов |
| } Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али |
| вчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не б |
| ико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у |
| ега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца. |
| а окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увиј |
| {S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не |
| више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал |
| мо тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, иск |
| аз!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је |
| тре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш би |
| његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и |
| служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве |
| а да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их |
| м прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, ш |
| <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковч |
| и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавниј |
| е светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi |
| се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко |
| а, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје |
| ама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала разврат |
| љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, |
| да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске |
| та ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} |
| над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, |
| мети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бр |
| научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је на |
| то чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, п |
| кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} |
| ани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, |
| а већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се |
| исар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскр |
| је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, |
| le>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је |
| ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> |
| } За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навал |
| , да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да с |
| . – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једно |
| е и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше |
| исером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало нов |
| и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор. |
| а тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Б |
| а нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никог |
| онда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} |
| p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p |
| шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојч |
| ти!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бе |
| ану женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Ти |
| оди донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је |
| же из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се б |
| е спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо |
| ка амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза с |
| е између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих |
| ра чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранко |
| као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и |
| творити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, |
| пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће м |
| мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јова |
| а, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала напла |
| ну загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Је |
| е, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и |
| да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан млади |
| руги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мисл |
| има нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, д |
| ја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева |
| вај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стал |
| е, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Но |
| ати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с |
| вљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто об |
| и ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пу |
| ћа столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игум |
| ру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S |
| трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S |
| ика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, |
| ек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То з |
| /title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. |
| селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу г |
| свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје так |
| н код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом |
| исар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ради |
| г посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S |
| S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко пр |
| ечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да т |
| n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се нас |
| тово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако |
| момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> < |
| на, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати да |
| неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био пр |
| андара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после карт |
| би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, |
| у, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под зак |
| Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – |
| нило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у оп |
| ој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и |
| говора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задр |
| е се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу |
| слиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек |
| већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, |
| ...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухва |
| Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена ми |
| сен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскаки |
| p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још как |
| х ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, |
| њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо др |
| ица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој |
| ко мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет |
| и њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пре |
| S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени |
| вине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, как |
| ве, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} |
| ика са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквења |
| ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је т |
| Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позор |
| оред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, |
| какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p> |
| о је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> < |
| учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привла |
| који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...јо |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, |
| о је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде |
| жић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје м |
| тао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – |
| двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у п |
| лики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш см |
| ифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети |
| е стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборн |
| оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута |
| та за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења |
| а у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изне |
| је изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говор |
| овану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што |
| еније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кр |
| аке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. < |
| ешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терат |
| еч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух време |
| деја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог |
| о се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих |
| ости само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, |
| земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, госп |
| шао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест |
| {S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвен |
| – Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читат |
| ио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева |
| <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, |
| к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрав |
| господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни д |
| а.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код |
| адосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и у |
| у. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> |
| увај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и прекли |
| Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, воли |
| ути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева |
| да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приме |
| иселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке |
| Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што |
| окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} |
| ући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. |
| ст, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизну |
| о био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> |
| бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вел |
| а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S |
| ти ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, ш |
| лизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, пра |
| е смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> |
| one unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча |
| да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо? |
| а се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ |
| и штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, |
| ом прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пу |
| е.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћ |
| крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у в |
| Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.< |
| у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се |
| {S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни у |
| ша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи |
| најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p> |
| S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп |
| одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни ре |
| ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити. |
| ише жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово |
| .</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисе |
| а у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што ј |
| p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> |
| а.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде госпо |
| гњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господ |
| рду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из |
| И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека гос |
| себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу |
| а, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{ |
| ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећ |
| жарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ве |
| аве.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био |
| t="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Кати |
| ацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него шт |
| зилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с |
| дити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можд |
| тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобри |
| кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p |
| у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику |
| не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођ |
| у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови |
| шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p> |
| ction" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачк |
| н Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз п |
| кав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти на |
| ити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обичн |
| а једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Б |
| а то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не р |
| расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, ј |
| , своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковч |
| , док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} |
| тумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде |
| олина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху К |
| је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђ |
| е, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени! |
| о да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистиј |
| ућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку |
| љио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке с |
| око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се |
| ата ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште. |
| је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{ |
| с је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и го |
| јковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се |
| било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p |
| рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно |
| ову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се сл |
| н мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позо |
| воје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као |
| есама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</titl |
| евност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто |
| е.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била |
| ош неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царс |
| ко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад |
| че га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на то |
| од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством! |
| <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике иде |
| нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српск |
| писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете |
| Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,. |
| ила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовал |
| оспођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – |
| ишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{ |
| га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сес |
| кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просв |
| {S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као |
| шкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, |
| да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. |
| issimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под про |
| је две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, |
| дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да |
| мним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Из |
| Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала |
| е повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после т |
| се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом |
| д с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад с |
| да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради |
| вно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може п |
| ред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој |
| таша, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до |
| у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш! |
| но је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце |
| ка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале |
| </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као |
| {S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки неми |
| ји српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је ка |
| узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланч |
| ткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред ње |
| ћи, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек |
| своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њим |
| .</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш до |
| на.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладин |
| <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.< |
| том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд |
| um centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек |
| тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи |
| у ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, ка |
| и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> |
| им, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш |
| .{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина |
| где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одб |
| е што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета |
| његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме |
| је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако |
| се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, о |
| том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох! |
| о вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSecti |
| еју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам с |
| е.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај |
| што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, |
| радом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају по |
| у и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две год |
| је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спр |
| ерујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће |
| и поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви |
| ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту с |
| у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушк |
| ј лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необич |
| де ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се |
| , за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– З |
| кну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се с |
| ле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе |
| о својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим пер |
| p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са |
| ицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p |
| клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јовано |
| да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозо |
| ction" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце приже |
| Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев гл |
| ла.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махра |
| поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче |
| А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> |
| е, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака. |
| јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!. |
| , али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу |
| броји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p |
| врпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дош |
| се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи |
| како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, |
| Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше једа |
| мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена св |
| ер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића |
| неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то нек |
| заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Са |
| Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, |
| падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="su |
| , поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој запов |
| ало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му н |
| </foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам ко |
| з икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампа |
| јева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Пе |
| p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То |
| која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и п |
| , те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, |
| ржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У дру |
| авом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заков |
| рквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и в |
| ка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Коли |
| !..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> |
| оцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} |
| прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла |
| га, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је чов |
| Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p |
| за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели |
| <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка п |
| Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> |
| елена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> < |
| је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дош |
| p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се |
| да,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} |
| S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „ |
| коле?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преуд |
| рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – |
| и последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субор |
| Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазу |
| е, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, |
| д јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Кар |
| им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри п |
| а.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се |
| .{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} |
| ави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча мо |
| } Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бе |
| еђују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне с |
| намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" |
| из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у |
| и још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–г |
| о је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако |
| дине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелен |
| им осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто г |
| од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропусти |
| чно узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занел |
| <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па м |
| eign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ре |
| требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом |
| беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у |
| ван Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ заб |
| једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој пал |
| е писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпо |
| о и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак |
| S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком с |
| роши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и |
| се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики |
| м, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао |
| да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде |
| ла кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, |
| те, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, к |
| одина, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све |
| и више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зел |
| е после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више |
| е, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – |
| гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пр |
| >Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозн |
| око опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, |
| као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, |
| ом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим |
| узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога |
| ском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уве |
| аман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} М |
| ео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачк |
| >Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="i |
| уђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} |
| А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, к |
| на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина разд |
| ..</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је н |
| вештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће |
| што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Ф |
| век треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, д |
| век треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљај |
| не.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од |
| ега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога |
| ога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио |
| на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте |
| знад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} По |
| на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве пла |
| образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њи |
| бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено |
| у несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је та |
| апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљ |
| пођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње р |
| но слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Сте |
| tone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p |
| чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја.. |
| а нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, |
| устила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка. |
| обу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесил |
| помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела брани |
| и у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи |
| вији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабиж |
| дојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршља |
| стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци. |
| чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, |
| рајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића вин |
| адова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Ра |
| ди, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим |
| еше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичн |
| ажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто |
| ек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем |
| b n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбић |
| .{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општ |
| ринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе |
| ати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</ |
| и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p |
| се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме |
| ислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о ње |
| ко га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Не |
| трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа уни |
| е у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; х |
| њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа сво |
| жна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, |
| </p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.< |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у по |
| p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован в |
| </p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <mi |
| стрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" / |
| “.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима |
| што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега |
| е обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом |
| на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ |
| .</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p> |
| ти исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа |
| а се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступи |
| и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићк |
| ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајм |
| недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве н |
| себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кће |
| злагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обр |
| брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бри |
| ију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се о |
| е и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном |
| tion" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е |
| што изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству н |
| поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „ |
| ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у че |
| присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, |
| на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва ј |
| д Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51 |
| и.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помоз |
| елити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим проп |
| едељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и је |
| /p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, |
| га, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} |
| их би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сироти |
| по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца с |
| пуларнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова |
| имо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом |
| Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њих |
| На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој с |
| а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зиму |
| штинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешн |
| е или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, про |
| е не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господс |
| бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у мес |
| итеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, |
| овица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте с |
| спођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здр |
| да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко |
| е данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени |
| се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, |
| орица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слу |
| подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којим |
| би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – б |
| а му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S |
| анко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет тол |
| ше, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господ |
| у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} |
| ој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Да |
| , неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем |
| то, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Ш |
| когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толик |
| сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се |
| рилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, |
| уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав |
| и, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог |
| е Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – |
| како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане н |
| девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у кон |
| ре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на зем |
| ек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да б |
| гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је м |
| е понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ |
| има дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} |
| нете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А |
| и величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима з |
| p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се |
| и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто |
| га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда и |
| овика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више г |
| кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и та |
| од сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и ста |
| ва друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз |
| .{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришт |
| еша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – упл |
| ар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињств |
| лико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати |
| нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у |
| , које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у ви |
| еко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не |
| жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и њег |
| есто, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p> |
| , да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, |
| кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе |
| ла се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима са |
| код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној д |
| ла питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у с |
| турали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзите |
| p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кн |
| окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из |
| епен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, |
| Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, |
| вале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућ |
| их Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и ота |
| о Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, |
| ао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима |
| авања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има |
| на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викат |
| n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њо |
| аче црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стеви |
| можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да н |
| ади немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и прем |
| ше вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то |
| у поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око ус |
| кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити |
| о, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца зем |
| , а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на |
| ина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, |
| <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, |
| лицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни пој |
| свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у ко |
| и се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, |
| и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, а |
| какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав п |
| што капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачко |
| се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва ш |
| ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка |
| аплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде з |
| вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{ |
| и је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водиц |
| и је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем ра |
| да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А ш |
| ад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, |
| е једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек з |
| тељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достој |
| .{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или прод |
| амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против |
| ушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пушт |
| не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, н |
| ставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правн |
| које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једа |
| ше меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она |
| у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у |
| а буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толик |
| д што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– |
| , кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назо |
| лину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који п |
| , <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поре |
| се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић |
| под њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекршт |
| , де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ен |
| кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежев |
| е слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазава |
| ..</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпра |
| негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп |
| у, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелиц |
| аничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи |
| схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удеси |
| ни не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да |
| бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или ов |
| иној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира |
| струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, |
| растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се |
| прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, госп |
| и.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, се |
| сило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето пра |
| теља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред |
| } А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљев |
| у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом |
| и девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јел |
| међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још |
| го за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео с |
| пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се |
| {S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга в |
| ти само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима |
| идашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до |
| у својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој |
| едини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу.. |
| .{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писк |
| Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А на |
| kt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Зна |
| валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не |
| ију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто од |
| појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јел |
| да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку |
| ризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајков |
| врсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ |
| же да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она |
| сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да пр |
| у сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та дон |
| господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и о |
| коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Г |
| /p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим г |
| Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па |
| тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, ка |
| /p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} |
| а ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и |
| ва, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрић |
| кцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција |
| Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него ј |
| а вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па |
| је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била пи |
| ог дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како |
| једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућ |
| – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml: |
| прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих |
| емо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} |
| > више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као ш |
| ђа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Ч |
| ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па р |
| остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Н |
| ажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, |
| им неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово |
| уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, за |
| ешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да |
| и сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад |
| ше народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти по |
| ом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и мат |
| трос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога |
| и сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна с |
| ек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него |
| му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да с |
| анко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> |
| ме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме |
| </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у у |
| ца,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> |
| и од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек |
| народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост нар |
| Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но |
| га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином |
| аде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник |
| пелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S |
| ица и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није леп |
| ла.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га свак |
| српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавн |
| ији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „па |
| овек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми са |
| их две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђак |
| а готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њ |
| уговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без |
| , Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменити |
| једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово д |
| овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји с |
| .</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они каш |
| аницу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним оста |
| те.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} От |
| “ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била |
| да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не |
| те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у з |
| уће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега по |
| Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, в |
| ула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <mil |
| ју певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли с |
| и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то звер |
| {S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> |
| да је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S |
| како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да |
| > <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо им |
| у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади |
| се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један |
| па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће |
| удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа |
| трану, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како |
| вешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико преко |
| н алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учи |
| ранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, |
| вио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S |
| ар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива њег |
| авно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се поту |
| рози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих |
| ишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио |
| /p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревност |
| и да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад |
| Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследст |
| ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са |
| !{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи из |
| , што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад |
| оље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако |
| од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказат |
| имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p |
| е и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој |
| S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, |
| зи?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку |
| аркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њ |
| ој или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{ |
| ди чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ в |
| дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само ме |
| црвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, шт |
| чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад |
| пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори |
| S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинам |
| ођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко |
| тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину |
| пштину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми б |
| p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „ |
| цу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Та |
| у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и б |
| сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истер |
| ина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Велич |
| ји Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога |
| но.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</ |
| чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле м |
| о православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виногра |
| не пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или |
| авршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и поми |
| <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт |
| ада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сад |
| мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S |
| зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, |
| е помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још в |
| тио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој н |
| он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки |
| помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и к |
| /p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и о |
| о вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик |
| иришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном |
| након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао |
| цу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новота |
| столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети |
| ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кућ |
| ања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бран |
| ешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо и |
| .{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, б |
| лу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад |
| ористи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од ког |
| >– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина |
| пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ст |
| а што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно |
| ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешк |
| ко рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се |
| тогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, све |
| дољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учите |
| више добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за |
| , док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један |
| ичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се |
| с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилиј |
| увке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да |
| ало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне |
| в?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајко |
| ој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сениц |
| а?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карло |
| атријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске |
| ар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не |
| у свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бог |
| . </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p |
| чела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико ра |
| учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а н |
| позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у т |
| Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неј |
| , који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је ра |
| могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано |
| и како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не б |
| главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити сме |
| ме на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вред |
| итељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у |
| S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} |
| ети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приме |
| е се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољн |
| да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треб |
| ток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без буји |
| ећ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по д |
| е кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p> |
| и сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету |
| ла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господи |
| ој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> |
| а и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграф |
| коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему |
| Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је |
| ко ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеј |
| пет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могу |
| ода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што |
| пи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је |
| о води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, |
| а, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бран |
| ати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прослав |
| с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а |
| Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од к |
| две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у |
| чанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу |
| {S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго ш |
| иних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би припове |
| аринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и р |
| ори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслу |
| , – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омири |
| </p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред пос |
| вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с н |
| ољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– |
| оспођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет |
| српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед |
| о је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> |
| ама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као сне |
| ; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзист |
| ати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред |
| скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Св |
| ајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, ви |
| гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа бе |
| ноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, јо |
| иба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају |
| p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових ко |
| обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина пе |
| S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школ |
| па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољ |
| Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да иску |
| и искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} |
| у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га |
| да се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и о |
| одна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</ |
| шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, |
| на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини |
| под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде са |
| и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Виј |
| кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, |
| питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за |
| сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, |
| вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И с |
| рстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле по |
| } Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} |
| Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја т |
| Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори м |
| то је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у |
| а срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема. |
| Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је |
| , на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за |
| Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и на |
| љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем. |
| ли сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље |
| куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од ма |
| {S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде |
| !..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на |
| намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан |
| прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, поло |
| кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p |
| е, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, |
| оне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бра |
| ају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <p |
| p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела |
| ако је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како м |
| ет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и |
| ца сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уз |
| о поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би |
| нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мо |
| ва за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и |
| мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, |
| лом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама т |
| говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва |
| поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Кати |
| и ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежев |
| ш потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку |
| ани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац в |
| .{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да |
| ежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а |
| и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не |
| њим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу свој |
| галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове је |
| о даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићен |
| ан сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живин |
| мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљај |
| ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p |
| чнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње з |
| ићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како |
| зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије |
| ић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би |
| гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотони |
| p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места |
| е прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећ |
| -Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од ње |
| амо што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; са |
| а поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> < |
| ...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а |
| Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Шт |
| на интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсаврше |
| а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристер |
| идео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је ж |
| у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ка |
| даривши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у су |
| ђа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало |
| ога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље |
| поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други |
| } Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они |
| к ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је |
| баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад |
| и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рач |
| <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то де |
| се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мал |
| упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ |
| аничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се |
| до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код |
| цу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој |
| вако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку |
| о, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како |
| аква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је |
| вори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако |
| да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи |
| шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} С |
| а ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пу |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „др |
| ин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, |
| ли не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранко |
| мена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „ |
| аред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Рим |
| да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица прво |
| ом манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна |
| дим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми |
| , дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, ал |
| то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поре |
| коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А н |
| колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад та |
| , загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина |
| то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Ра |
| нда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево |
| ст јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћ |
| је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p> |
| спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу. |
| <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих пр |
| ода, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, уп |
| у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, |
| о), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти ј |
| споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао б |
| и Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не бе |
| у, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике. |
| три, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти д |
| ао што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пр |
| по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичев |
| му његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз т |
| Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љ |
| оги се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Пева |
| опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!. |
| видбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} |
| учити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да ја |
| руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, |
| а несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отвор |
| се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишл |
| мпаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорас |
| савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлећ |
| укао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима |
| ца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја де |
| p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу иза |
| то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се пр |
| да се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{ |
| а Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не до |
| што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не раз |
| и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на с |
| плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не |
| у.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурп |
| кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко |
| ајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне с |
| т напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале |
| као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта м |
| ћ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више з |
| це: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу с |
| ор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign x |
| кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе |
| сала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о |
| јић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погл |
| од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{ |
| могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} |
| p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вар |
| га тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стра |
| > <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био ра |
| проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту |
| } А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на |
| димир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да |
| милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно св |
| то је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мо |
| о се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше сво |
| сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села |
| ена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, шт |
| ш да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован |
| сторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; |
| из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, п |
| никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омла |
| Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том прилико |
| едно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А истори |
| крену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="s |
| тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, |
| ином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу. |
| па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-С |
| ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у па |
| ред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по са |
| о се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" |
| вори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, |
| не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непреста |
| рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше |
| врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на |
| >– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви м |
| ба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а з |
| ко ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– С |
| ћеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{ |
| е стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верн |
| ом, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По де |
| а!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Б |
| учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више уче |
| о мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећ |
| Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; |
| и их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више п |
| а, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити |
| еба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је |
| си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је вол |
| p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, |
| а за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре |
| морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, |
| енада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест |
| > <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својо |
| ма.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је |
| и.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не |
| > <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на |
| >Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас |
| варају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, и |
| здрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Бр |
| ајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам |
| <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може |
| говори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она сл |
| Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па са |
| ко мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена |
| ђем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам |
| и, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплак |
| ојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два т |
| е треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интели |
| <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али ниса |
| ин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држа |
| – Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</ |
| тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благос |
| , госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле |
| Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу ч |
| ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала |
| ио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него |
| Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери мо |
| мо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар д |
| а мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, |
| и подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће |
| атарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви |
| на сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад |
| учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги |
| бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи |
| p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже м |
| чин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, |
| итику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено |
| енија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, ка |
| >Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...< |
| ако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа |
| ву народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то ј |
| ристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „побо |
| д детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да |
| !{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њ |
| те.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, вид |
| у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини |
| ?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русиј |
| лужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мо |
| одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n= |
| па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси |
| нам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте б |
| је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прили |
| то, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сач |
| кола.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек |
| или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће |
| – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти |
| чале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, п |
| час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да |
| а ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свр |
| а се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је |
| рећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</ |
| сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – |
| не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{ |
| ивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у нар |
| i...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди ув |
| његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...< |
| огу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу д |
| овића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сиро |
| , што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Д |
| /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p |
| ће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} |
| скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога |
| е бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то рус |
| p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се |
| ао сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах |
| награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако.. |
| наест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годи |
| останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољ |
| – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и го |
| p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га и |
| Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, п |
| е Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> |
| био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериш |
| о јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, од |
| већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана |
| да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јеле |
| скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Дан |
| господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмел |
| е разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти |
| правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца |
| оље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> |
| ио на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити |
| адова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је |
| ва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, д |
| о је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му би |
| па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у н |
| ропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепш |
| ознате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам |
| донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је |
| е донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочек |
| } Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се |
| еђену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се |
| опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам |
| сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет ч |
| </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајни |
| извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шт |
| <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све ве |
| о право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачи |
| одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око |
| а брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да во |
| ван и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појача |
| , кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јо |
| и било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Д |
| Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је |
| лежник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је з |
| овану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад |
| еје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад |
| да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши ко |
| – Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми |
| ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} |
| му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или е |
| ентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо |
| уђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад |
| hilosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би се |
| днога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“ |
| есто и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} К |
| , те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, |
| е и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јел |
| би роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов |
| !</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја |
| а тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према сви |
| у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог неср |
| <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка |
| пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав как |
| ет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мат |
| гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити к |
| је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош |
| Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за т |
| шићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. |
| е, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади н |
| атко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој син |
| рштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још |
| али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да нек |
| то га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко до |
| зити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="sub |
| за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и |
| им, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух врем |
| кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, ка |
| ника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци |
| већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на с |
| subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајк |
| а („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо |
| ој господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, кој |
| е, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата |
| Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да из |
| е Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив ч |
| lestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и |
| између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој т |
| тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији |
| жу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се |
| , по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S |
| p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> < |
| .{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некак |
| бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после по |
| дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она |
| овцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се |
| дан пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, е |
| ало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња дев |
| на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</ |
| ша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној п |
| ођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки д |
| свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт |
| ах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Је |
| >– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, п |
| смева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Сте |
| ковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати |
| емогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прослави |
| ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mileston |
| акима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Ве |
| мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се ви |
| што не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је |
| дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор |
| ет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало |
| учио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, ј |
| па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ |
| лач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="6 |
| Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час |
| еше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је |
| р су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема свој |
| ност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему |
| руди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је н |
| продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече |
| ајпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину |
| зору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да |
| ике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– |
| целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и |
| Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онако |
| р, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– |
| ам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – |
| <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S |
| ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Врем |
| с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у |
| осутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па |
| онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ни |
| укову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, |
| Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нис |
| Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Нат |
| хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован |
| ло то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карлов |
| препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није |
| допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, н |
| , „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ |
| сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмеја |
| Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младос |
| а јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би бо |
| } Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше в |
| још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштер |
| велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо |
| ким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога ку |
| од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се укра |
| еном загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што ј |
| та, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} П |
| Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само з |
| како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p |
| етрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да гово |
| евачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општинс |
| в врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио с |
| цу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мал |
| дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у |
| јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек за |
| p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко т |
| ати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун |
| ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће |
| но и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар |
| азио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ с |
| била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када |
| ако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p |
| чинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p> |
| му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против |
| о, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остат |
| p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада |
| мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико за |
| мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опакли |
| срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем |
| џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– |
| за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству и |
| би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} |
| и“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осет |
| куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је б |
| у, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то н |
| ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена |
| нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пре |
| ви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Из |
| д ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од |
| друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S |
| , гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказал |
| ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да ниј |
| аде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже |
| отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="4 |
| ном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био не |
| налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора |
| а се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јо |
| леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је ве |
| ше кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње |
| госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, ш |
| па смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, |
| теде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узру |
| уги,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана |
| скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} |
| њи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хте |
| се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој ј |
| говори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му |
| ајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће |
| вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се |
| о стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – настав |
| </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они |
| о на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину |
| е кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карл |
| видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мо |
| е вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином |
| украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} |
| у ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А п |
| ом, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, |
| е, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</ |
| ве и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опе |
| латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српск |
| но, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било |
| та, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана н |
| војим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер |
| песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избега |
| /p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све не |
| егова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више так |
| цем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, шт |
| да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је |
| , – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече б |
| душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, |
| т!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И |
| адост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће оп |
| мислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на мат |
| д Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би |
| Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Д |
| одне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то |
| ај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако |
| е ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих |
| таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати |
| се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо по |
| ки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао н |
| Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Ра |
| до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па |
| Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само се |
| <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а гл |
| а иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила н |
| говори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Б |
| /p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити |
| за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се под |
| ђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све |
| ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати г |
| ен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити |
| ом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> |
| сне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – |
| п-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован врат |
| улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S |
| овора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, |
| нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешт |
| <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и |
| , до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад до |
| иља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, н |
| га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, ј |
| на мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, иш |
| тељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.< |
| а се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није |
| ала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њ |
| на; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о |
| И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па |
| госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да |
| лога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога |
| ао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за т |
| увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ра |
| <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата |
| Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет вазд |
| nit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрем |
| > <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујак |
| ељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурен |
| них љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на |
| искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да д |
| <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у |
| жник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његов |
| на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речито |
| верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срц |
| шеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларс |
| нако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног мла |
| а, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој |
| а црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи |
| сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Да |
| Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, как |
| здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Ј |
| сипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата |
| ице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... ми |
| кад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим |
| и. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p |
| се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче |
| многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и |
| о осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи |
| едавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> |
| трчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! |
| елена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{ |
| о петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p |
| моглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу |
| а“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложи |
| p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па види |
| ету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелиген |
| о она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела |
| је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} |
| грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> |
| школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је с |
| је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пр |
| ељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла |
| а тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из |
| савета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То |
| рало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме |
| еда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то з |
| . д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је |
| ека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковц |
| ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у |
| ива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> |
| дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим |
| као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему |
| успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако |
| се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</titl |
| е живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја по |
| ам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица |
| тње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила шир |
| Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Ј |
| животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упам |
| ом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час |
| да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, |
| црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, |
| је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рође |
| да госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку |
| омотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у |
| ала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па с |
| .{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође |
| у извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџ |
| једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је |
| Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовал |
| је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p |
| да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се |
| скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком прт |
| з детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, |
| учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} У |
| оли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад |
| м у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што ј |
| поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разгово |
| о питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита |
| уд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" / |
| же, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па |
| се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, |
| ар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешт |
| те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да |
| ш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да проби |
| ен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленин |
| чајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као д |
| ао човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра |
| од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и |
| ачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде |
| је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са с |
| несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут р |
| ла главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити |
| а јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године |
| треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, врем |
| о би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то |
| p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, заб |
| егни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – |
| нас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се |
| као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њ |
| Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила шко |
| .{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ак |
| јчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а |
| их села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда с |
| реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> ка |
| м.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не |
| неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</ |
| а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере зар |
| е поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Ра |
| ди туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана |
| 95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко |
| а сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојк |
| одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – з |
| оље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И је |
| поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арами |
| Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубил |
| ка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја в |
| рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> |
| рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p |
| цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележнико |
| а одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она д |
| као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, |
| Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа |
| и родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа уз |
| мо не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· |
| слим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бр |
| , штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, |
| м га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аук |
| е, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, |
| необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гл |
| сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране |
| да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она о |
| а је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла ви |
| а кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка |
| {S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница |
| душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> |
| ако се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла |
| и потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне |
| ију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још |
| > <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић |
| ла је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, н |
| о.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су т |
| са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели он |
| S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна |
| ас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба ниј |
| пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} |
| натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да св |
| а је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајк |
| л она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана |
| њиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати. |
| </p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и пог |
| има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је п |
| арловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, |
| не још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у лед |
| ца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлаз |
| Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше |
| кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>П |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, д |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.< |
| Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима. |
| у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна |
| не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> < |
| кла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то с |
| борнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, уме |
| ка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом в |
| арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела ви |
| iv type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n |
| Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕ |
| и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је кр |
| а због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си не |
| да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва р |
| и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њ |
| рас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више |
| ви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му д |
| се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају свој |
| еста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се не |
| е нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно |
| а нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> < |
| ме човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опе |
| јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће |
| у мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника ср |
| , бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се |
| им је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детињ |
| Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао |
| дао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и иде |
| не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у |
| унила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пр |
| лан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био |
| <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Ни |
| зненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди ника |
| {S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога н |
| итичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Ср |
| востраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина с |
| дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да ус |
| можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека ра |
| рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даљ |
| је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар |
| оугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у ж |
| а пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећ |
| ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их |
| сретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, |
| уће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да |
| то сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш |
| стано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, ко |
| у довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, шт |
| виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави нек |
| во?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, |
| Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би приш |
| о кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло к |
| кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао. |
| је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано |
| рићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око с |
| еши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p> |
| уга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним |
| лену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар) |
| .</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек |
| што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да раши |
| оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати с |
| шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бит |
| у кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да с |
| о да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била |
| Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосл |
| „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила |
| о и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се саст |
| ок неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора |
| за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, |
| а, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, |
| о сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе |
| д ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, пре |
| а прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забун |
| одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и н |
| го што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ в |
| тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p |
| еља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио. |
| воту и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свог |
| ајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао г |
| њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком |
| а да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам в |
| упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код |
| {S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се испов |
| ћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пи |
| рком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiek |
| ретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула |
| о поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, т |
| ни да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори п |
| и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната). |
| отлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката |
| ...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет |
| олазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</ |
| биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу... |
| у. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не |
| олим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо |
| е у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку |
| ћ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет |
| сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p> |
| ао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим до |
| вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S |
| {S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја бри |
| е, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „ |
| </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око вра |
| у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Ни |
| мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та |
| из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом и |
| да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну оп |
| ти бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} |
| а ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S |
| с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вел |
| , па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „П |
| го икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути |
| с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунг |
| ј прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ |
| у рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наш |
| И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSec |
| та кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама |
| и кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па |
| од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна ку |
| p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </ |
| ас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} |
| не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, |
| – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, |
| .</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце |
| а те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио |
| и, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остав |
| асипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али |
| > Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на |
| на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном |
| да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју |
| примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек мил |
| ила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири г |
| о име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за в |
| Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је нас |
| че.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А ка |
| то Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се |
| и, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „н |
| Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла |
| 3" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на п |
| а има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само... |
| на, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче |
| сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је к |
| ла, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у |
| не њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је у |
| вно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољу |
| спођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искр |
| рену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито г |
| да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако срет |
| мо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{ |
| ти после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па зб |
| ј кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој у |
| >Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори |
| треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Ј |
| пој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне |
| кин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, |
| пођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb |
| , вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног |
| ово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јеле |
| и на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора |
| оји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, |
| S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљ |
| а.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја |
| ива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемери |
| ...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео |
| ославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни |
| а даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па |
| да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са ст |
| Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и |
| } Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњ |
| бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је |
| ке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа |
| и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде сво |
| .</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш |
| рк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, |
| изине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је св |
| о је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други пев |
| {S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за |
| ати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врл |
| : </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сирома |
| сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. |
| тку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележнико |
| > <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> |
| ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако до |
| Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S |
| т школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све н |
| не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одо |
| у њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још до |
| sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо |
| тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже |
| злено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп |
| разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у ње |
| о извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек |
| имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног |
| кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румско |
| {S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ |
| пак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, |
| мане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам |
| м, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– |
| прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде |
| ек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и м |
| е кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јов |
| од вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одгово |
| че потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да ост |
| } Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, |
| га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема |
| пава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумор |
| <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи |
| ац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа |
| она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је |
| ши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважа |
| ом пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Вр |
| огод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бра |
| не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> |
| н за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, |
| о буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, д |
| и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> < |
| аест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом |
| еочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш |
| и одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећ |
| екао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима |
| ој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек |
| увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, |
| учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ |
| не.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти |
| рком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, |
| на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује не |
| Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до нај |
| у остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекл |
| дра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, ка |
| о да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и спомен |
| да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S |
| ј конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општин |
| анко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су |
| још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би бил |
| сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега |
| остила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за |
| ва јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Три |
| много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћер |
| сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у то |
| едан кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да |
| е спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} С |
| својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, |
| а.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{ |
| ао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува кр |
| ева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладин |
| куси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја ве |
| доше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има |
| заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и а |
| сао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, |
| вега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n |
| евића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А и |
| оме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у |
| .{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадов |
| > <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши м |
| предак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве |
| лободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песм |
| то у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао |
| <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по |
| друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, |
| ман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и |
| ма, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелни |
| риште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с |
| а прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шт |
| кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мис |
| кољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препан |
| љевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневи |
| .</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу |
| уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови |
| а ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не |
| но се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељ |
| ако си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше инти |
| оња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако |
| ницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата. |
| ц према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p |
| дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, ка |
| наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех п |
| ко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да с |
| проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> |
| } Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p> |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била |
| уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним п |
| планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журнал |
| /p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах |
| ији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, |
| ећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, |
| ној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора |
| ће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <p |
| а до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни чо |
| ша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао к |
| а мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајер |
| ред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема |
| ве признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио ка |
| и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пи |
| очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} |
| на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива |
| снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћ |
| да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина |
| се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Ј |
| гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу |
| је могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђаво |
| сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га |
| о, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте ма |
| о у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу |
| те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор |
| оши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала д |
| чију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јави |
| трос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, к |
| {S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не мож |
| о је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</ |
| што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје д |
| да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања мо |
| сплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поре |
| а?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као |
| кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За |
| што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе |
| право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник |
| Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговц |
| а и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, |
| добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, |
| провода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје |
| бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина |
| хвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како н |
| ла на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој с |
| овином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, |
| варнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра пр |
| ровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, кој |
| а је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бле |
| етан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p> |
| розорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скри |
| руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> |
| е о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Ј |
| ру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског нар |
| а живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну мес |
| <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбиј |
| те је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику |
| тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-С |
| овачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се |
| едни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му река |
| лога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоћ |
| за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по ч |
| свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, н |
| ише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разл |
| Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи |
| е потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је |
| насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви ок |
| – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> < |
| мица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога |
| се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се см |
| анка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закљу |
| од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, з |
| о је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљ |
| о, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, |
| Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце прек |
| ницима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} |
| у оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлан |
| ајбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићки |
| га ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се т |
| о.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ћ |
| ти с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час неде |
| деља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Да |
| акар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, кој |
| ц?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе |
| да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи муче |
| тиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може ре |
| а не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да |
| осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча пот |
| или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав |
| </p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на пољ |
| ут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка т |
| њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике |
| онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign> |
| тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па о |
| ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши уче |
| них друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до |
| у Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио |
| иће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, |
| у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све б |
| ици, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омла |
| о увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме |
| тарешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, |
| рпског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљењ |
| нија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда |
| рити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха! |
| шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их ша |
| во, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, |
| > <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</ |
| а почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред оч |
| писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламо |
| у нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске науч |
| аш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове пес |
| ад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у |
| доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина |
| а је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж пров |
| им те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђа |
| момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама ниј |
| т да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, кака |
| уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и |
| n xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устум |
| и ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за бесе |
| Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је д |
| . – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да ј |
| >Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, |
| ка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљ |
| ив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и |
| ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и др |
| аљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узв |
| ени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да ј |
| а, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише п |
| о је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни |
| по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удо |
| то мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима |
| оће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, с |
| о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би |
| из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво |
| или неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар ом |
| м омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе |
| мац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Рад |
| е заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођ |
| ју у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве |
| у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесно |
| д нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... |
| ко не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражил |
| му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беш |
| } Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мисли |
| ешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо |
| упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S |
| p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на |
| ажи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити |
| још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доц |
| га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом свој |
| Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Ал |
| арицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озг |
| давде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица бил |
| како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако |
| одарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и |
| орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о бра |
| њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и ње |
| њижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покрену |
| најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, |
| својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чу |
| жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „госпо |
| о и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером |
| а, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p |
| поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на је |
| том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </ |
| му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са бра |
| време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку |
| ити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто так |
| је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не |
| поменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и |
| мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљач |
| примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је |
| ли што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне ру |
| , иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенци |
| а вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим |
| а Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, т |
| ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школ |
| “ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено |
| > <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што т |
| ила у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило ш |
| је тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и |
| о, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја |
| екакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће засл |
| и пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква |
| Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{ |
| била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учите |
| лагодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича |
| својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни б |
| брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по за |
| .{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу |
| и и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p |
| хну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова орган |
| <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S |
| S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до |
| шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао з |
| нове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још св |
| ад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, нар |
| етролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не |
| , „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у варо |
| евићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у п |
| нало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, ка |
| ођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али с |
| д Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад |
| хвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долази |
| оћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима. |
| Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што в |
| и прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, д |
| ало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближ |
| је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – |
| е једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може б |
| <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, |
| и, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога |
| же!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре по |
| {S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, ш |
| лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и |
| па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабиж |
| } Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље пред |
| води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по |
| ј брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вр |
| декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје де |
| /p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, кој |
| рићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него шт |
| иђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па |
| не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досет |
| пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па |
| оцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А |
| .{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, |
| а рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина |
| и младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њ |
| еш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, |
| да Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену у |
| стито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће |
| ги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као н |
| на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону З |
| гом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Сам |
| - прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни |
| о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему дру |
| ручке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за л |
| е запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начи |
| е ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</ |
| к Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак |
| , кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пу |
| о се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд |
| ; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се |
| па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} |
| ући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с краје |
| – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у |
| сле вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет |
| че поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим |
| да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао |
| пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на |
| овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} |
| у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у оваким |
| ва друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној к |
| {S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73 |
| сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у н |
| ресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави |
| синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет сп |
| ц то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас |
| } Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи |
| икад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему су |
| можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, |
| велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамја |
| прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо о |
| и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе д |
| као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: |
| имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема ни |
| Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечи |
| ан је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у |
| му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са |
| е запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити н |
| а му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чув |
| ого приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јо |
| на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p |
| а Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, |
| лику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко до |
| le>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Ст |
| биља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> |
| ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јел |
| гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Дарин |
| и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби ф |
| на.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, п |
| – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пу |
| ти, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушиц |
| ва „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, |
| рби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазд |
| један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда |
| vitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и |
| Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки |
| уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Д |
| спођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта |
| купу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста |
| прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у не |
| Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве д |
| и на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал је |
| } Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санк |
| само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и |
| Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection |
| дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p |
| ранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу |
| ћи, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о |
| разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} |
| ата баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши |
| p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрд |
| нула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– |
| е бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, ком |
| н, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мен |
| ој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој |
| омишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци |
| ли Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окр |
| ље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, |
| ј, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила ваше |
| и имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S |
| >Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да |
| Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба д |
| соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљи |
| или, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта |
| ?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{ |
| чићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бра |
| Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележникови |
| у на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>П |
| или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А |
| овце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најва |
| је се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас чест |
| во је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још си |
| си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} У |
| } Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин |
| осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој п |
| ски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да зад |
| е зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце |
| лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу. |
| екао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, м |
| о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, т |
| п...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек |
| е овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p |
| абрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогун |
| тина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко |
| оред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом о |
| сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{ |
| ције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прил |
| и тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство |
| то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више |
| и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{ |
| на омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштал |
| ајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбиј |
| ад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобош |
| дарају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и |
| војачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види сво |
| господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од |
| га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако једа |
| а им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће |
| укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, |
| ље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњ |
| дите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода |
| о себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко |
| оп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те т |
| </p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки пев |
| – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, |
| а, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпуст |
| ј, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, упр |
| вно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, |
| опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је |
| морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће |
| ре жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама |
| о, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– |
| резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испил |
| којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код |
| кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја |
| анко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писм |
| суће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<ti |
| на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, |
| Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – п |
| у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се |
| ла и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара с |
| том и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек |
| е когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p |
| тражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу сти |
| авају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> < |
| би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Ти |
| ави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су порек |
| дући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" / |
| емо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина |
| кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „У |
| лик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој ти |
| земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине о |
| де још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бра |
| ма оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене |
| од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је |
| о после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понд |
| песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја |
| а поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> |
| , кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчел |
| ој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има сво |
| опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко |
| можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Д |
| p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су |
| /p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и на |
| нда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– |
| мешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схв |
| ади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једв |
| ио отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео |
| до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко |
| иста, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку |
| а своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па |
| л“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао с |
| отарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу |
| нка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Г |
| ољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави о |
| у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих |
| с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да |
| олики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слу |
| еца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. |
| сећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S |
| ирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њ |
| очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S |
| S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим т |
| !?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, |
| p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је |
| , већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толик |
| о да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан |
| кло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оно |
| о, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам пес |
| свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лиц |
| шница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешт |
| , да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има |
| и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз |
| ћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би |
| ек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за |
| врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, о |
| ша највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S |
| им чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само он |
| ковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране |
| цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијал |
| госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дот |
| <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јо |
| куренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... |
| уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше |
| воје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући ме |
| е једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то ни |
| скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином |
| распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму |
| ћи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јак |
| до моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, ко |
| еоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, н |
| , што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да |
| у своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим |
| ија и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика по |
| > <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са м |
| говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, |
| но капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колик |
| знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, мла |
| ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојков |
| ларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> < |
| не; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотр |
| весному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако прија |
| доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, |
| ати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдуков |
| S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... |
| оје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју ста |
| ик доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села о |
| одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сук |
| Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајков |
| а, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце з |
| седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. |
| ша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала |
| чани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бели |
| места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, |
| ог, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; |
| а одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p |
| од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи гла |
| – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели |
| н атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај |
| ну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар ма |
| надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15 |
| трану, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карлова |
| алазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их по |
| Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору н |
| је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли в |
| ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква уј |
| .</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хла |
| аше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{ |
| е још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасав |
| наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што |
| можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она дв |
| ре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– п |
| дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким |
| будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара п |
| и се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова |
| бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Е |
| и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испр |
| иком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднији |
| Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да и |
| } Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{ |
| па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако б |
| ћ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, ка |
| слав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већ |
| разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одр |
| џисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини |
| дних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здра |
| нда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да с |
| вности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и о |
| на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле |
| lang="de">Schiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к на |
| би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Шт |
| лиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забавља |
| ице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим.. |
| вају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отвор |
| младина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на |
| ван с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} |
| му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка |
| га.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му |
| зговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Мил |
| волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева о |
| ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски уз |
| казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да м |
| поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп |
| жем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче |
| а бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде г |
| е примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потр |
| .</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетл |
| .</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац |
| а?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежев |
| ала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“ |
| је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј |
| а чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у |
| и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не з |
| хну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. |
| и тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p |
| – Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се сил |
| другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала З |
| p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегл |
| и, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од мил |
| ече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу уч |
| вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“ |
| до!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад |
| је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад |
| Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита |
| ва ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кр |
| да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја ми |
| кав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге |
| гајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ з |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наре |
| док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче |
| >– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво |
| жда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравн |
| > <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дош |
| , залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо |
| помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Ра |
| ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бра |
| у, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Ка |
| Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад |
| ећ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате |
| ао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је |
| ју тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује ру |
| здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. < |
| допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с то |
| p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n=" |
| .{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бра |
| ти, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{ |
| девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, ка |
| добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетк |
| тељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближ |
| потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучни |
| тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако |
| је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, го |
| че нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад о |
| огу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али го |
| се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечано |
| испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али |
| , ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p |
| се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој |
| а Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је и |
| {S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрве |
| ба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо |
| у, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па уп |
| штвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила |
| с, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај п |
| срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на п |
| ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> |
| ше.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</ |
| <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.< |
| штво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па ча |
| отока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову |
| ђом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се запле |
| на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачији |
| ти Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, |
| кам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срд |
| е, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> < |
| певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеш |
| те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су м |
| штва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у дв |
| не канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> < |
| орка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, |
| о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с п |
| ости, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба п |
| – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад пр |
| ју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазва |
| год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, |
| {S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p> |
| } Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати |
| пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лук |
| пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као дана |
| ни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S |
| ли сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ н |
| скује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јел |
| даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни |
| ао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и |
| ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо м |
| екнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, |
| с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још не |
| ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, оглед |
| п-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет |
| > <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p |
| ати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се |
| а чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Тама |
| , даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим со |
| Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и |
| p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се |
| д тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко |
| већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он преп |
| екла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње |
| ји хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе |
| реме, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60 |
| ама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на |
| век, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добр |
| да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јован |
| ти, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омла |
| и на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквар |
| од падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа |
| први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто кри |
| матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали |
| весели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудр |
| реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложит |
| ођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог д |
| о, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом |
| S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп |
| што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> < |
| лико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p |
| ио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се ч |
| Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје |
| Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену к |
| Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођо |
| си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p> |
| а, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не |
| кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</ |
| е била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је |
| , ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И |
| ву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта |
| позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p> |
| испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– |
| и имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S |
| r nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И |
| био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола. |
| г ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у |
| о жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово б |
| ни час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом н |
| ану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцн |
| , до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не при |
| агладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себич |
| ћ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном п |
| он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; |
| ковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и |
| ло знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло |
| рала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му |
| госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} А |
| је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, |
| S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао б |
| .{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може |
| а страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако ш |
| не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, |
| а видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се |
| <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележников |
| а папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би |
| од“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јури |
| спред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, |
| е похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често до |
| их био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удес |
| а се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она |
| ца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p |
| уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је т |
| ајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, |
| до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији |
| променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу де |
| несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноград |
| на ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, д |
| "de">angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је |
| .{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, |
| понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност |
| ри овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви! |
| ити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта |
| приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених дру |
| } Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио с |
| ело, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у пр |
| жнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на сел |
| све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњи |
| о селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друк |
| нти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да с |
| јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на |
| онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Ј |
| и пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом |
| ним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је |
| у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Н |
| 11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођ |
| ј сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан. |
| ратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– |
| аринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– |
| } Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; |
| </p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола. |
| игу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „ |
| ере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него |
| дана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико |
| >– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње н |
| .{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада саста |
| и Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован |
| све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p |
| , неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зн |
| латином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– О |
| p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод рук |
| .{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани |
| ину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са свој |
| з посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће |
| рујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му нам |
| и где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане |
| <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио |
| ).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му |
| ачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код |
| јном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта |
| својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, |
| Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{ |
| шлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p> |
| ну рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашић |
| <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – |
| била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчау |
| -Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p |
| ођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако иск |
| о бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> |
| а узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко |
| , па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш |
| ра и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахат |
| p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама ви |
| томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на пам |
| ржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша |
| >И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но |
| на. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је |
| но и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, |
| редан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у в |
| ч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује |
| гледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаш |
| о?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пр |
| а себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</ |
| > <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{ |
| а-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се |
| а савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и св |
| ком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Так |
| ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да св |
| рајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старо |
| дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жаг |
| пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој |
| школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце к |
| p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати н |
| раван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карлов |
| к је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се н |
| ни и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гос |
| сели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – |
| е ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Гр |
| ренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис. |
| н Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што |
| мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади т |
| се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="d |
| и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми с |
| ика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена бр |
| на се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли |
| Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита беле |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> |
| ајпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на пр |
| о и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су вре |
| на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступ |
| о у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастир |
| ога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је г |
| доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?.. |
| p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, оста |
| И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од остал |
| довољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирс |
| би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху |
| љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда |
| кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизи |
| омешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказу |
| ог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду с |
| о радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале с |
| о кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па |
| ков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Г |
| оспођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разло |
| за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена. |
| јак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с ч |
| Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја |
| она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица |
| и.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – пр |
| ао осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем |
| ка, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад не |
| p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођ |
| илику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? < |
| >– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам |
| Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, д |
| } Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S |
| гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> |
| ка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот с |
| лажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш з |
| укче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лет |
| </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговац |
| а, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанс |
| unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и |
| а!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно доб |
| Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене |
| војим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи |
| рком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. < |
| обу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учит |
| потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где |
| ник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час |
| ледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележников |
| д кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Кол |
| а:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач каз |
| ила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, |
| се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом |
| нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бран |
| те иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба |
| еније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S |
| вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Д |
| ко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S |
| зговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко |
| ер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату |
| забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пун |
| дин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> |
| су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у |
| p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама позна |
| Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Как |
| другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се п |
| реба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да изва |
| Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети о |
| ву“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S |
| неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад не |
| хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. < |
| Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зор |
| па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни ош |
| ити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то |
| g="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у ма |
| виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин с |
| ило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова |
| , ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по по |
| га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да |
| шевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондак |
| годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - изра |
| .{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, |
| о криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац н |
| се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особи |
| а на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, к |
| дила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – примети |
| –Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно |
| ва пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакал |
| остољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша поло |
| ележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђен |
| >– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p |
| !</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао |
| пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта |
| ралној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће б |
| идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Ник |
| нула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да |
| </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – од |
| азао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако в |
| еиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да |
| раца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, |
| ка и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред З |
| ивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и |
| оље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео |
| ом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из |
| крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, |
| да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа |
| осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће уд |
| рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је |
| америла се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ чети |
| да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се ку |
| е паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да оба |
| а.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћ |
| у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену |
| ла то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао |
| ад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на ок |
| ила; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме |
| , а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи про |
| у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Нада |
| а свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</ |
| о је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мор |
| дао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Срп |
| <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад |
| > <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој р |
| quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира в |
| аћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш |
| {S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је |
| евојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} |
| осподине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам |
| већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће виш |
| о, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој |
| Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме |
| ан угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млад |
| јом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да д |
| не и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бра |
| а ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре ду |
| сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет |
| кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва де |
| {S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах оти |
| етеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим заг |
| ашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исп |
| ="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, |
| у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједн |
| опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отиша |
| о да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи мат |
| ећ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози |
| песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.< |
| тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се п |
| } Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с кол |
| ле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела |
| скрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет гов |
| Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било |
| S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал сам |
| /p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне |
| а прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p |
| за сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се дев |
| p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта |
| најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p> |
| осле топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пуна |
| </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући! |
| е му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p |
| равила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радил |
| мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући |
| о и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она |
| на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута |
| ипадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде |
| а гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, н |
| ш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било |
| свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, |
| ђице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранк |
| елена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – |
| вигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажа |
| што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом |
| њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири с |
| ила тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... |
| си у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточ |
| а и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... |
| п Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину. |
| ру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за ш |
| младина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи |
| рива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догод |
| p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви |
| очићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто ок |
| толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} |
| тко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а |
| , како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала. |
| па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си |
| е као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откид |
| прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, |
| поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p |
| и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у нед |
| јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком |
| ајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједн |
| ад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се с |
| им га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Бого |
| меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одоји |
| локрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не |
| .</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим |
| се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се |
| се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празн |
| а!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки м |
| жилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде! |
| лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се от |
| рпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док |
| ва мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је з |
| Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госп |
| Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место |
| јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростит |
| n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни на |
| дрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве |
| м сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не |
| кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек |
| рило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чи |
| страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Н |
| Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлил |
| о,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што |
| пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у се |
| ин након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срц |
| села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што вис |
| о тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} |
| е госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако |
| искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особи |
| , а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако |
| , тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треб |
| ом; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да |
| могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, гос |
| одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуг |
| те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе |
| оју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.< |
| аспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>П |
| да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо |
| .</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово ра |
| а јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви |
| и и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, |
| њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да ј |
| жала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођи |
| > <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да прого |
| него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако доб |
| и се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или бл |
| јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> |
| ј лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не л |
| аги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им |
| јне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује |
| ђа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и |
| неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разгов |
| S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па |
| Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– |
| још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде са |
| госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> |
| арловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учите |
| ност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено |
| ена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што |
| Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> |
| овцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за |
| диш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{ |
| <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мат |
| варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</ |
| кла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштве |
| ој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> |
| Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је |
| , очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето |
| омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p |
| >- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је в |
| смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, |
| навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и |
| а то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година |
| а јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни гос |
| али кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу |
| ихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце. |
| благодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век |
| још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па нај |
| свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у чита |
| ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} За |
| гама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang |
| и, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S |
| је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</ |
| </p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, ка |
| јући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који |
| плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си |
| м и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превар |
| свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као о |
| – вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда |
| рену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још је |
| те ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онд |
| а може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како |
| од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и |
| епоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на ле |
| адан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ |
| шао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Пи |
| а спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </ |
| школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га |
| в усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p> |
| а навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као нож |
| ксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали |
| ци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих зе |
| <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери го |
| нчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек |
| Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – г |
| >Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комо |
| ан се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ип |
| ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још о |
| Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отв |
| бавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што |
| х ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавн |
| о је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као учени |
| сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се от |
| ше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према |
| ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Ру |
| али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карл |
| овика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас не |
| о на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чик |
| у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по кр |
| ет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи |
| дин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одврата |
| него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то |
| гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију |
| уно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код |
| с, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Беч |
| живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије изм |
| , длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико стариј |
| и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и п |
| , е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом р |
| како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, д |
| , па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица |
| Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разго |
| ођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко |
| била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, |
| } Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а |
| ући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као |
| оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, к |
| нко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води |
| телигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бис |
| ње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а |
| и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се |
| ти пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све ве |
| ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па вид |
| баку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до ко |
| несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, |
| и...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће |
| ма лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што с |
| та много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек п |
| – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у |
| снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као ви |
| тих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни пр |
| " /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако |
| иће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и ор |
| и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашт |
| доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва |
| То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{ |
| ојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> < |
| рила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре |
| сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да |
| исли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога др |
| жи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јова |
| ушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан уч |
| умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} |
| {S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим раз |
| ема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризи |
| ја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из |
| омци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, |
| у истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} З |
| грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном деч |
| е ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p |
| оп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићем |
| мо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завија |
| е само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, |
| ко су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. |
| ти, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога с |
| у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по двориш |
| да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брај |
| чена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и д |
| } На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!. |
| да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне лист |
| м, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљ |
| рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друг |
| као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми ов |
| којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> |
| јковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога |
| Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му |
| се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако сл |
| м српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, п |
| , па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељ |
| па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти сам |
| дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу от |
| , а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, |
| е заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.< |
| опа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– |
| еши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку |
| ако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} |
| ада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој |
| што одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да о |
| вом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може п |
| или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, |
| <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ћ |
| >– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; |
| ечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А как |
| реба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек |
| жним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као |
| ају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с јед |
| и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше |
| тање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпит |
| осе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца |
| свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тр |
| аће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Бо |
| суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирну |
| еликога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дво |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог ца |
| репоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} |
| озом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свеч |
| сне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум |
| ас о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему |
| што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша |
| х медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... |
| свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што |
| ша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима |
| од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под п |
| редиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и |
| ине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за сред |
| слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар к |
| о реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.< |
| а посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше |
| тражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У |
| } Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било |
| ивином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту |
| е дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је н |
| један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} |
| ад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омл |
| То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој |
| ј грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, |
| што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</for |
| је, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупниј |
| " /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек |
| мо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред ку |
| воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одб |
| .</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним р |
| м, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан ж |
| а му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће л |
| ад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још си |
| егова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} |
| ки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта гус |
| , ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а |
| ла око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, как |
| е састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара |
| одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та |
| вако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да |
| <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И |
| Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И старо |
| и је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседел |
| и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је |
| ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, к |
| овикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p> |
| а долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних г |
| це јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> < |
| ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила |
| „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с |
| из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А |
| </p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвећ |
| ао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Ка |
| знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутр |
| > <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говор |
| редно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим он |
| њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и о |
| p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, |
| дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца о |
| каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најс |
| кога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спр |
| док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мо |
| што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– |
| Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дот |
| {S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован |
| ли несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да с |
| а не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Н |
| на, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би. |
| највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрост |
| Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени м |
| сни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе |
| дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И |
| менула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, |
| ема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошл |
| о сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ |
| и? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – |
| олико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном рук |
| читељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрв |
| о к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, |
| , а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– |
| и песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми сед |
| {S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шт |
| лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њен |
| </p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> |
| је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује |
| а стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван |
| главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало прошири |
| кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи |
| p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан |
| ковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколик |
| p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} |
| ву, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све ст |
| о куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напреда |
| <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било чет |
| узе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти н |
| је онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се |
| дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а о |
| ар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могл |
| S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пу |
| да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито с |
| њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бра |
| а се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и |
| нке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јад |
| , снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак св |
| љда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја |
| ном душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </b |
| анас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из нена |
| н.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у д |
| већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> |
| да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p> |
| ом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши им |
| Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те |
| це.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учит |
| анком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе |
| у, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и |
| а и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Ј |
| се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на |
| најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразд |
| ица, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабан |
| шле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића к |
| , или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шм |
| е захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели поп |
| омова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subS |
| позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{ |
| годнију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио |
| оп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљев |
| ао обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скр |
| ам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... вид |
| S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи |
| /p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, |
| на васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Т |
| > Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите ту |
| е,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обор |
| .</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сес |
| и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удови |
| Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележник |
| деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој |
| ка отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да о |
| е, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад г |
| ао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су б |
| вљено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти м |
| овека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се |
| али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука |
| ече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А |
| му!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не |
| . </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би |
| ко ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. |
| икнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљд |
| к веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да ј |
| мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало б |
| тву, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад |
| ојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су св |
| } Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, ко |
| ео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао |
| – Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не |
| дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издр |
| :{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујак |
| ад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да |
| ом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестан |
| се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја |
| сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори |
| у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он |
| ије и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с друго |
| овеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив н |
| набожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крште |
| о се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патн |
| и амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели |
| је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јов |
| рећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мис |
| неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оста |
| пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да |
| а цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb |
| и ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изг |
| а у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети |
| разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: |
| ањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар пр |
| вала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разв |
| оду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало |
| нет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вел |
| ти.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он |
| а Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чу |
| и.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, |
| мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гој |
| боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од |
| ечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба |
| p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – прим |
| нка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад м |
| схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранк |
| Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, мо |
| ковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на к |
| руги пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица |
| рактични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и порет |
| иче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n=" |
| ј пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто |
| p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта |
| е десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето |
| је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се |
| лану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележник |
| , а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, д |
| ачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољног |
| е ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– К |
| , Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> |
| “, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се |
| тење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту в |
| направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена р |
| то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не |
| ојима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Б |
| ширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добр |
| н, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да прип |
| ити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} К |
| е; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било |
| ља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеос |
| креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи |
| ом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} |
| е ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: |
| да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Кар |
| неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Жив |
| ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, д |
| е огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухв |
| S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но |
| н економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала |
| не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немој |
| Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и |
| а да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и так |
| о да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љуба |
| S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, |
| се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због гл |
| е то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђавол |
| све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да |
| и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и |
| рила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега |
| ку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, |
| него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би |
| , пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај |
| шти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо |
| А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје гру |
| ру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали |
| једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има неш |
| војом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је |
| идиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја б |
| /p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпа |
| јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– |
| рчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било |
| <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелен |
| ици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и у |
| Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна п |
| рена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! |
| ра“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, д |
| у, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, |
| исиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит |
| жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је с |
| смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да |
| и.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То н |
| у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улиц |
| ба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог |
| одећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не пр |
| чке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – кад |
| вачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке |
| епосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми са |
| , прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као |
| ка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отво |
| у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у в |
| мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Дар |
| почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у |
| И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било |
| варате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспо |
| е из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из |
| .</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и виш |
| Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви о |
| је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагд |
| b n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– |
| ало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајкова |
| и мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бран |
| <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад св |
| Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој гос |
| S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, как |
| ћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорк |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спава |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати |
| м Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би поход |
| а је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога м |
| ођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским кол |
| стали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа |
| што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мај |
| ођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марк |
| н разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних ра |
| призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а |
| своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се |
| е: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „З |
| <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да с |
| довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати св |
| </p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом |
| , од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су |
| се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, на |
| а му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се з |
| пођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет |
| своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, ка |
| ода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће |
| лачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књиг |
| е матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чек |
| шом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим ш |
| ом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је |
| one unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се |
| м.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог |
| шта.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене? |
| } Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом |
| >Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за |
| и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у сабор |
| к темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству из |
| , нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије |
| обру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би |
| мену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пу |
| .. сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ нај |
| сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће |
| е, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више |
| кој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с најве |
| заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже |
| , бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод не |
| и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас т |
| ако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било |
| , како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао |
| о очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда |
| егове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и во |
| ем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће има |
| ишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним поја |
| никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом |
| случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себ |
| ка неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и до |
| чини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се та |
| дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом |
| чаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговор |
| на политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету |
| ом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићко |
| {S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална н |
| има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, гд |
| о што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и |
| ици у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране |
| м бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да с |
| ранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца |
| и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p |
| исам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} |
| демо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам |
| же, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она |
| друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица |
| остива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на |
| ема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а |
| ку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... |
| тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки пис |
| опа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто |
| је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, |
| неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Ј |
| има пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p> |
| >Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А З |
| њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{ |
| , удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш н |
| да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у К |
| е.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> < |
| ац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, |
| , ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној |
| тних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити к |
| ају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећ |
| ди, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер |
| , – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да |
| не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу |
| им, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> < |
| S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да |
| ранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас |
| p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час. |
| ца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само уч |
| имо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се рад |
| } Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да ј |
| , – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виног |
| адина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је |
| тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад |
| ера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; |
| војче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од |
| му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи |
| м.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док |
| ах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да са |
| е таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућ |
| и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је пе |
| пали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо ј |
| Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске |
| а.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима |
| у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек |
| тчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да |
| е све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да |
| и. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови |
| вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и сл |
| од, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненад |
| жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна з |
| вних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, |
| ћам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда рад |
| номије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и пак |
| ; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} |
| ковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А по |
| ка.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковље |
| ве слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и |
| ш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу |
| ети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и |
| тегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа |
| врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне |
| остом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се |
| е кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче |
| се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, |
| а јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> < |
| рви мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал ко |
| ни несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах по |
| кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потр |
| /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркун |
| уда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге с |
| ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхр |
| би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а он |
| е знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} |
| купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски п |
| у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад |
| р, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те |
| ловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане. |
| огаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав |
| и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} |
| Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута н |
| >Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења |
| о.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи |
| !{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмев |
| . па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не |
| у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља |
| Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о свој |
| озором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном |
| пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она |
| х земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као м |
| е.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу т |
| ађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољ |
| унце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} |
| преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њи |
| ведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А |
| азуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелиге |
| се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} |
| виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те |
| ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се влад |
| вај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и т |
| , што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном |
| после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да |
| ла, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народн |
| се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у о |
| адгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</ |
| ожда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, ко |
| ту још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлач |
| Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јов |
| абица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га п |
| в, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист |
| нутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скоч |
| е, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, ил |
| о у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по св |
| . </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда |
| наче јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише |
| јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости уд |
| и и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их завара |
| опотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па ј |
| него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад пом |
| неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и привол |
| не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да |
| два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплет |
| ј или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична млад |
| му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао |
| ерити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако |
| слу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign |
| питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ до |
| места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да |
| {S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код |
| пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је |
| тило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бру |
| и стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз |
| сматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да |
| е дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе |
| е, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} |
| е! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школс |
| и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога |
| акуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, |
| што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, |
| па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у ст |
| тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а |
| озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахва |
| Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало |
| до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам какв |
| код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} |
| атериној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена пр |
| >Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба |
| S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стев |
| учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бра |
| времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље |
| година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукав |
| бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарас |
| и тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се ш |
| а и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена |
| могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена |
| гађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловц |
| усала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што |
| пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у је |
| розором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осет |
| Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколи |
| лада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај дру |
| п-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком се |
| ајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто с |
| оспођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вел |
| а.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се |
| ши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизи |
| де.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у |
| еје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву |
| оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, |
| оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, |
| и дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички вазд |
| .{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <p |
| пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату пес |
| прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутит |
| Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван ко |
| ека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа н |
| згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинс |
| зима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што в |
| никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сал |
| ј тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> < |
| нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо |
| /p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим кр |
| {S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, |
| лађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n= |
| неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ |
| а. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{ |
| ар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} |
| му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра |
| е собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} В |
| уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Муш |
| свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и |
| – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим екон |
| у у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не |
| тео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљ |
| е сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовање |
| латке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакак |
| е поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку н |
| евић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, ј |
| ко је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби |
| > </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву |
| мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепт |
| епта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи |
| ости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до |
| еван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с не |
| е ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је |
| да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ |
| свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то |
| сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна |
| рици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајкова |
| ех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, |
| Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је ж |
| е заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овак |
| ако се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно прав |
| еће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, л |
| млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том прилико |
| ша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане т |
| у њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни уч |
| Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Т |
| о је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био неср |
| на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, а |
| удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај |
| а сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити |
| ки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да |
| састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ра |
| за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи и |
| стасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жал |
| како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> |
| сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... ( |
| да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој |
| ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> |
| , где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, та |
| и.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> |
| расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се теп |
| .{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} |
| дим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла |
| обе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Б |
| м, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену |
| ме је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина |
| , брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па ју |
| м, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчал |
| дборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропло |
| да неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто |
| дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није |
| ојој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А г |
| сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на |
| грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, как |
| д велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се д |
| <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена |
| вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јес |
| есрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би.. |
| вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у |
| доле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај |
| нада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Дари |
| Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу |
| .{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће |
| ... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да |
| ље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то |
| аглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој соб |
| зађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па д |
| ге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности |
| у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљив |
| ?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпрат |
| прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p |
| тка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно |
| те нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milesto |
| си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{ |
| купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Гос |
| них очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није |
| се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста |
| га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дош |
| ила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напат |
| Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се |
| разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде |
| ..{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње. |
| о се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, го |
| прављало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, с |
| нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу |
| н себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стек |
| пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из ру |
| лије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се |
| рата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, н |
| ред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено ок |
| ао што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбуни |
| ори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још н |
| е.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе т |
| ити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на пита |
| е уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на располо |
| кву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време |
| година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе |
| ле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске |
| добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајко |
| ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из с |
| о зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се |
| ића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> < |
| ту завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S |
| ве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{ |
| н одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује |
| , вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и |
| кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандур |
| увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена |
| као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео |
| јуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развук |
| да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак |
| ћки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да до |
| то нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи по |
| и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве |
| ом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у |
| ето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових по |
| и било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, |
| зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу к |
| тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, та |
| не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни л |
| се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<f |
| pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела |
| .{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о на |
| е очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли в |
| а на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у К |
| енија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title |
| еш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по |
| ед кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет од |
| том мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом |
| ироким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране |
| уше.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хла |
| жењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим |
| чуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па |
| , срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко ка |
| друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вред |
| их и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{ |
| груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увл |
| n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила! |
| а Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната др |
| здао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S |
| роје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску. |
| би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на св |
| } Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што |
| од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака К |
| ва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међ |
| то не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" / |
| кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, |
| јаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах |
| Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Ј |
| о филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више |
| оскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не н |
| е, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је |
| Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се ос |
| ио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајни |
| и гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Да |
| едели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно вре |
| " /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него д |
| ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, |
| ламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележни |
| екламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благај |
| сара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужн |
| војом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада ј |
| кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у |
| е свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јов |
| .{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стал |
| у је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изнена |
| а по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади сана |
| </p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Је |
| оспо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ |
| ве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако |
| лико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је при |
| /p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.< |
| та? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само |
| а што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошн |
| а селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој |
| пођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је ур |
| ћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S |
| шити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – |
| та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога |
| своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће уч |
| њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава |
| а сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над |
| ка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу |
| <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад |
| погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p |
| д свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијано |
| !{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропт |
| (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“ |
| аринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не |
| кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, |
| ге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли |
| лижњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p |
| нас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, к |
| ођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p |
| бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега |
| ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у с |
| и одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи |
| ка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да иде |
| Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на |
| тетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би |
| , заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му с |
| кога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јов |
| , као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринк |
| ао мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, |
| аринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да с |
| и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школс |
| оћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена. |
| че сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш л |
| аринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изос |
| – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хв |
| {S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} |
| , а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју |
| S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим |
| прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па преко |
| крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши |
| стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, |
| је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је с |
| чером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Проч |
| p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Н |
| S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео с |
| че кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу да |
| раза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био н |
| омна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини јед |
| мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему! |
| узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, умора |
| ним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга ду |
| /p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> |
| е као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али |
| нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је |
| у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина |
| каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не |
| поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо |
| p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас о |
| .{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као с |
| итељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S |
| арко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни к |
| а Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb |
| ла, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је |
| и, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> |
| шао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прош |
| у запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила п |
| предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмо |
| ате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвен |
| .</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично |
| о по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> |
| ена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; |
| .. ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна |
| а све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, |
| м те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожа |
| н прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради |
| ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се з |
| ђа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом |
| једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности наш |
| /p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – до |
| мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јел |
| и, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами с |
| pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та |
| <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да т |
| даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из ко |
| и да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у м |
| о село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени г |
| у, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ћ |
| Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бр |
| еч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом |
| Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележникови |
| укала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе |
| да исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Све |
| ивуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћут |
| џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже |
| pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, веш |
| рушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама |
| згуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође |
| Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, |
| >– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост |
| то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јако |
| њижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао |
| и несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих |
| ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам ни |
| икати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта |
| и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још мог |
| осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њ |
| а, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му та |
| поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</ |
| ег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште |
| ину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, |
| си чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји |
| Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стр |
| оје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица ј |
| ервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом |
| ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{ |
| , неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ос |
| „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, |
| упа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена |
| опираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, |
| иха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али |
| д српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је |
| у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у |
| наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе ве |
| је право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквар |
| дах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се та |
| рајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време |
| речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка |
| ке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко дру |
| >То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S |
| а друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати |
| како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и |
| неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.< |
| сли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p> |
| {S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И |
| прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после т |
| његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?! |
| ада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године |
| идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по стар |
| игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по |
| Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да |
| ад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наиш |
| стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што |
| ка беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по в |
| тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућ |
| плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила си |
| ја му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му ј |
| , опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тог |
| А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, по |
| би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам |
| мљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева п |
| а њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама свој |
| дила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов на |
| } Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Бра |
| јим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где |
| а приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич поч |
| у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да |
| е својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Дани |
| руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, |
| а доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад |
| досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено го |
| Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу? |
| анких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и тело |
| а потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може сл |
| у.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Им |
| не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило |
| бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} По |
| ићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидил |
| гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове. |
| леда га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стева |
| нства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пр |
| Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовањ |
| њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза |
| , па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> < |
| смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, ник |
| мо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само |
| а чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="s |
| свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико |
| пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p |
| } Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то им |
| не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узе |
| бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јеле |
| ранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена |
| ће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо |
| сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јо |
| ош док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако х |
| ури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке м |
| љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Ра |
| ељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школ |
| доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и се |
| носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и к |
| није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, |
| зована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пу |
| них манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима н |
| кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– |
| отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, б |
| се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко глав |
| .{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на |
| да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни |
| дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи |
| ти према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови по |
| p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, а |
| о речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, же |
| је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје пр |
| сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужи |
| За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред |
| ају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и н |
| е здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „ |
| /l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни |
| Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као |
| „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са з |
| човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си н |
| еш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, |
| воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрња |
| пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у |
| } Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и бил |
| добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?< |
| ао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајко |
| још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефа |
| као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељ |
| дати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, |
| Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесниц |
| ив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади |
| а ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити |
| в“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо у |
| а. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом. |
| јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћут |
| ко и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на |
| још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, |
| зив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прн |
| га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно вре |
| лас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на про |
| ице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично дру |
| још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба |
| крену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Ниг |
| ележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} К |
| раха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што н |
| рио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђ |
| ли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племе |
| евић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само с |
| тоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p |
| те сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> |
| ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, у |
| ивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која |
| иче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба... |
| ована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помеша |
| Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују |
| ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па там |
| чити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа |
| јанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православ |
| оред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљка |
| <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том при |
| јаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, |
| у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе |
| госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, |
| а његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекоро |
| његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друш |
| посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше |
| <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и |
| и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури |
| тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и н |
| онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који ј |
| о дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, ка |
| еви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док не |
| , да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико |
| осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најп |
| о близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела р |
| на задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{ |
| то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припит |
| и ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кућ |
| дне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не р |
| зу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за |
| и на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у |
| ки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је не |
| о се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође |
| , није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити |
| има једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, какв |
| ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковље |
| стио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет |
| та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што |
| је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на |
| бом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</ |
| р.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце. |
| трана, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у к |
| ом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<titl |
| ичности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија |
| пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху мести |
| ај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни пос |
| ије, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријарш |
| кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с прол |
| и на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос |
| о по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> < |
| једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Страж |
| ков, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдс |
| И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; а |
| <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком |
| је место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар |
| ловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz< |
| 2" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет бе |
| Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ћ |
| ира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту |
| , једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који |
| ба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим кра |
| а, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су д |
| да помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма дола |
| еки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и п |
| Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут с |
| аца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор |
| мо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати |
| са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Дари |
| и хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада |
| емамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то |
| ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори |
| већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да пр |
| ао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде вид |
| овљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p> |
| /p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Је |
| на ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У гос |
| ме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} |
| :</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ић |
| ве кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном |
| још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом |
| /p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити с |
| стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише до |
| Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају |
| рловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српс |
| га живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у и |
| ени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце п |
| „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, |
| српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало од |
| чно, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то н |
| толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише |
| колико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карло |
| уда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> |
| аним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници с |
| ињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичк |
| Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба |
| се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме |
| који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој пол |
| Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да дек |
| Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него ку |
| жегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их |
| се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћ |
| сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>П |
| {S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школск |
| секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мен |
| (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је |
| ивео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате |
| е, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, |
| ови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи |
| оме пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка |
| децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији |
| ћ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раск |
| га било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро зн |
| ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, |
| сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог м |
| а.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, к |
| S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али о |
| у у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Дарин |
| >На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ћ |
| “ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен |
| говор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова |
| </p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће нај |
| м пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затв |
| деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем пос |
| собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радил |
| ена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> |
| Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мо |
| то хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се |
| никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, ј |
| ! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њ |
| ој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу |
| ом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– |
| еварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођ |
| ! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био |
| <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да |
| ма или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на |
| 18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и тол |
| што! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим |
| ису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Кат |
| што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави |
| плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} |
| се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се п |
| и једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни |
| колама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{ |
| p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи |
| дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у ш |
| кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је |
| на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната с |
| о, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – нар |
| м тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира |
| братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па |
| >Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још је |
| та насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, |
| Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, оч |
| ође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је |
| а одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвику |
| и су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време |
| ле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор |
| знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава да |
| штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђ |
| ваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу пам |
| какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, |
| одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи р |
| Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш |
| а.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекн |
| /p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p |
| у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестан |
| пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с |
| демо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се |
| дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. |
| тељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује |
| жниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши пози |
| и за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало |
| свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стој |
| ји.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не |
| што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конк |
| пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству из |
| не остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бра |
| ави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбу |
| ако је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} |
| и сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{ |
| је тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, н |
| Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слуша |
| куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога поно |
| >Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не ку |
| девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па им |
| квена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мис |
| {S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и т |
| ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па та |
| а, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, да |
| на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сре |
| а онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по б |
| на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што |
| , знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – |
| преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку |
| ате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а |
| а као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само јед |
| се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на |
| } Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</ |
| јазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа |
| окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија |
| г!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том нач |
| /p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратер |
| ив мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресм |
| дарано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенд |
| рлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче рак |
| поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} |
| .</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко ј |
| дног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– |
| стао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухв |
| ранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лап |
| осподине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја |
| а Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> < |
| а се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши |
| уд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати |
| ом народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој но |
| о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежу |
| с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче. |
| а, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту ј |
| ржаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} |
| амештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе |
| паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом проз |
| примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са д |
| о прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чул |
| она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика та |
| и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} |
| оп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му |
| ће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окр |
| /p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као та |
| , да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књ |
| фтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешк |
| да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" |
| , мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} О |
| ком здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави |
| да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изне |
| но.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да пр |
| и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да л |
| n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школск |
| ов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме п |
| о с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма о |
| ожемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</ |
| ључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.) |
| ц, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа |
| од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био |
| х речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави пе |
| ламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ |
| е л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> |
| у и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаниц |
| па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој пос |
| је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ с |
| Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресав |
| Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</ |
| би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, |
| аринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежеви |
| коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, |
| н разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планин |
| ће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од с |
| лу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стал |
| Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, |
| искао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелен |
| материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим р |
| Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не с |
| <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати н |
| Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два |
| ао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, |
| да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да |
| не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за нар |
| и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и св |
| мназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне |
| од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с |
| и мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те с |
| једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: |
| од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од |
| а хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули |
| поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд о |
| и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,. |
| орке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запит |
| р Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон! |
| орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „ |
| а неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично |
| у Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав |
| а српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опе |
| и од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Н |
| аучили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у |
| зрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли пес |
| још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} К |
| , него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни с |
| } Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{ |
| аучише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, у |
| о та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као ш |
| ко хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад б |
| да српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају с |
| уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљн |
| њижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да |
| као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} |
| } А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла |
| вор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има |
| </title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, м |
| свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и гос |
| е у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење |
| из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, ве |
| Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица |
| олима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар наче |
| двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласов |
| и за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и |
| им листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не п |
| ило кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да |
| ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се пре |
| ковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се он |
| ричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не б |
| да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове мат |
| е секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро |
| ком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпо |
| рајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и прод |
| {S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајк |
| с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царе |
| је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Син |
| реба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} |
| едино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учи |
| овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде у |
| } Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткам |
| рца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често |
| } Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њ |
| је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} С |
| ш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.< |
| , како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше и |
| од куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега |
| су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђур |
| нски писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћ |
| ову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као |
| S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с по |
| , и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Суд |
| поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим рев |
| вољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јов |
| ао да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац |
| аучио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познани |
| А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме |
| чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто |
| колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На в |
| спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стић |
| аш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из сви |
| ве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, пр |
| јемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа |
| а за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да и |
| д стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не |
| ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут |
| изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Ка |
| одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју |
| јвише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па ка |
| најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и |
| орен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те |
| } Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим |
| милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> |
| рило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је |
| ад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ о |
| љег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Б |
| е не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} С |
| лупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као |
| човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора |
| јчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– Т |
| а младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње |
| ти, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, д |
| е своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њ |
| себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао |
| о и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, ко |
| :{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштв |
| авни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, |
| ад каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, |
| > <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са св |
| три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, |
| ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био т |
| се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели |
| ра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после |
| ајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> |
| а светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо ко |
| <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на ра |
| –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша слав |
| и народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша |
| дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те пот |
| дница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је ц |
| жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов е |
| ајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак |
| > Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му |
| политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога на |
| шко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фр |
| јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве. |
| лила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда у |
| лико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: < |
| шао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако |
| е наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаков |
| тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, |
| а својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се |
| рио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ет |
| изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и |
| и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да |
| у веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, как |
| S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Ка |
| } Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ поста |
| ваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> < |
| лске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ст |
| а њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Дв |
| о њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су |
| , кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав ра |
| да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{ |
| е право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета. |
| зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га р |
| ј господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме так |
| надама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачк |
| а опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} |
| ој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, госпо |
| лижи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кух |
| ју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће по |
| S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињав |
| .{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} |
| седнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p |
| S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ |
| тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што |
| васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је |
| првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути |
| ц, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општ |
| ки православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин з |
| умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би |
| то га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јеле |
| исоку власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали ду |
| риповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед тали |
| it="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисл |
| а граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрск |
| говорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову |
| Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} |
| ...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећ |
| арала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде го |
| огме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не оши |
| нце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не за |
| јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сир |
| , обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће б |
| беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас пос |
| ,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, |
| <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а |
| деална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у |
| им доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је по |
| домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,. |
| ection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стај |
| а отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољ |
| вину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат же |
| и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му |
| ивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге |
| е додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичн |
| ушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, |
| и.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће |
| а има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или |
| } Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку ут |
| кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини |
| огну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје |
| ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign |
| па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} |
| цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својо |
| Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да н |
| едо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простиру |
| емне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилел |
| необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрн |
| ова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, б |
| а!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога м |
| азлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено |
| S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брај |
| а да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, |
| нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега које |
| але, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} |
| а селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, |
| н живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи |
| Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецај |
| На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Поло |
| и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогућ |
| и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Мо |
| ковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у |
| дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то вр |
| наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по ш |
| јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - |
| анка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, |
| Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, |
| лима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим к |
| е се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је |
| ди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати св |
| ли се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се по |
| на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да С |
| ка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене |
| Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у д |
| куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила |
| екати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бо |
| кво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што |
| а. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод ши |
| није, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног |
| њејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако |
| сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних пр |
| госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с |
| и скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека ст |
| /p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, т |
| екакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– |
| } Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и н |
| Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је |
| , којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред |
| рући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је |
| е, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу |
| глески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S |
| младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, |
| средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, н |
| е докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био |
| рила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да |
| ве песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без |
| јевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за |
| реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а |
| само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога бога |
| им радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, науч |
| Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то с |
| ред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би |
| е зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више корист |
| песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног пр |
| треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и |
| неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, |
| јице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се увери |
| кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се |
| чки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слу |
| ди млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, |
| ико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, ко |
| вала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија, |
| него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који шт |
| ту има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна |
| по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постоја |
| ар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> < |
| е сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да |
| ористиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру |
| је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, п |
| кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом |
| ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у |
| <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толи |
| ив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је |
| е речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисл |
| Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, |
| првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бран |
| ку.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене кант |
| n" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у су |
| лики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса посл |
| кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја сре |
| овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће |
| тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабрани |
| о ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће пре |
| гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев |
| среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из боље |
| , то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па |
| и ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо |
| остане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буд |
| а сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној кант |
| Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене |
| био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да |
| то зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву коч |
| орник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одбо |
| и управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S |
| , не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је вид |
| жда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљ |
| увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше |
| рош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својем |
| застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као |
| можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад |
| и јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку су |
| илион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да од |
| ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> |
| и живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка ту |
| жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом пове |
| кама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већ |
| је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него |
| ановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је |
| живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњ |
| вцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио |
| ну.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, б |
| приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Б |
| ем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе бех |
| живи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мисли |
| а, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиум |
| Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом.. |
| м чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови |
| ма своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће и |
| Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да |
| бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба д |
| е њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој |
| широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам |
| лиже Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакл |
| м мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену на |
| да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повинова |
| ве; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни |
| рно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки сво |
| ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио |
| } Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он мо |
| секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, |
| ако се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао |
| нао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањ |
| о крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је |
| > <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ет |
| ли када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свеч |
| ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката пр |
| а је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке |
| , срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој ж |
| чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, д |
| ник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, |
| а и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone u |
| вај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Ниј |
| песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p |
| преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред |
| ојој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем |
| из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – |
| ланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Д |
| > <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, |
| аца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим |
| енамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћ |
| лику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала |
| па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, |
| сти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Т |
| га пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних с |
| а, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаг |
| ет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете |
| чи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p |
| ијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> < |
| господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочар |
| своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као н |
| м путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му ј |
| уло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познат |
| ди гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде |
| ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе |
| инка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Гос |
| а у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Д |
| ером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, |
| ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветр |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дворишт |
| данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утрг |
| <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља |
| преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сес |
| њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њ |
| друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижи |
| тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“< |
| ету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је |
| а којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама |
| траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо так |
| уши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакш |
| тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли |
| с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озб |
| на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јова |
| којна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином неж |
| -Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наго |
| ша и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што |
| године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} |
| п Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> |
| ђу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају.. |
| и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и неб |
| анога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико н |
| p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се на |
| ај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележник |
| њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, |
| је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ј |
| којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у |
| ином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му се |
| еђује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и |
| а позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, |
| и, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... |
| да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред |
| еђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ип |
| тале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакв |
| је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <p |
| ће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се ве |
| туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу му |
| {S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми ј |
| <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му леб |
| ан проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни при |
| тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталног |
| вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јел |
| жи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и |
| о и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њи |
| ркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Ид |
| р, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар ма |
| кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао |
| облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које |
| к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли! |
| била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на |
| запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти |
| шћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да с |
| око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казал |
| елу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хв |
| ладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народно |
| аринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевно |
| Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и |
| ти.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша. |
| ко свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ |
| ла.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око мом |
| у тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који ствар |
| по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки г |
| овчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друг |
| осла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдн |
| на: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, |
| и капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пи |
| S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p |
| !{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља бе |
| чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао св |
| субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, моли |
| спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему б |
| добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с |
| ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно жи |
| ати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p |
| , Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И |
| /p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп С |
| е му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју сво |
| е су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те |
| о недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – |
| шицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он |
| гов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале |
| „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је п |
| ао да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је |
| и, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп |
| ога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимиров |
| , па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> |
| она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се к |
| Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него |
| м повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не |
| ешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му |
| и на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развен |
| сподине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири |
| Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро ос |
| чи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па |
| S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незн |
| је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а ч |
| рива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, |
| foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те г |
| –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и |
| – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Н |
| .{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво |
| мо што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву |
| па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто сврши |
| ахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кри |
| и сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, |
| е прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, ш |
| у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у |
| .{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо... |
| ле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђи |
| p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на |
| што ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу |
| } Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом |
| ашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе |
| ити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ |
| вејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} |
| скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је |
| дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, |
| , макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, та |
| на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали кој |
| полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, как |
| /p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма сти |
| како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских |
| ци, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао |
| , ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb |
| за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичев |
| у ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, |
| аравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпо |
| , е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова |
| га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, |
| радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна ч |
| више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све |
| , већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јут |
| је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози |
| иха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, М |
| мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечера |
| оз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише руп |
| у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој |
| злетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" |
| , стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким н |
| а њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стиска |
| У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи св |
| да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с пом |
| >Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо им |
| је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских го |
| чког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, д |
| обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p> |
| у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету у |
| Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно до |
| ођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па с |
| авесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на |
| од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи дру |
| младинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до т |
| па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи |
| а кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Ба |
| p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо |
| па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут |
| мију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па да |
| ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да р |
| смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За т |
| S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак |
| за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што ср |
| шак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, |
| за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном |
| и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба ве |
| Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћ |
| *...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља |
| моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него |
| ће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба кој |
| а, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којека |
| {S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те |
| едно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајко |
| ву к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му |
| </p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад ма |
| све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, |
| цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова д |
| ележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушк |
| икне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда ис |
| баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из соб |
| манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, |
| <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и |
| адости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја зна |
| има песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици р |
| вршан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та сво |
| it="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Кар |
| равославне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је то |
| ад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле ра |
| године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} |
| моро деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како |
| ло бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива |
| датле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио |
| на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да г |
| уштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>Н |
| сти у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију |
| сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини |
| вачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коров |
| а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> |
| а љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} П |
| uote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић заст |
| упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој |
| ија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из не |
| е слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се у |
| ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавај |
| с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља. |
| g="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> |
| тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајкова |
| ко мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> < |
| ну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> < |
| сто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па бр |
| itle>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игња |
| ст, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дуб |
| љу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурин |
| за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју м |
| е, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскид |
| имио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} |
| јник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележ |
| есто, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марк |
| Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} П |
| е у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао |
| ош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око |
| вечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свеча |
| де је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској |
| од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више |
| алио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу п |
| ева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет ку |
| у.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији ра |
| епо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с н |
| нка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи пор |
| а слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и увере |
| е у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, |
| лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> |
| могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, |
| адовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су |
| нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се прија |
| латко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, |
| своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, д |
| срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} З |
| једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском згр |
| реварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од ма |
| а брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас ј |
| остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учи |
| {S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, с |
| год светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћ |
| > <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао н |
| створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на г |
| боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламича |
| оја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} От |
| ши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{ |
| вљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а он |
| рах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ сво |
| " /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде |
| ок је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! |
| одине.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} |
| ијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних р |
| ћа...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, |
| ла.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Как |
| сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па с |
| n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о |
| оспођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> |
| > <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} |
| потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л |
| <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јо |
| пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и |
| , сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бр |
| м народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, к |
| е сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Н |
| ћерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацим |
| ету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, |
| а друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше и |
| у на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби м |
| је писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и |
| спођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познал |
| абаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако сл |
| ук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са |
| запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понд |
| За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси |
| д својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, |
| једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечаног |
| ецом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} |
| n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p |
| нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахн |
| Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, ов |
| ..</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа |
| и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушк |
| увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дођ |
| иће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш |
| ланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} |
| застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да п |
| ре.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад та |
| one unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазл |
| његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песни |
| и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продера |
| сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> |
| уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у наро |
| пође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повра |
| огод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да |
| га се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели |
| ићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више |
| ра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом |
| м као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај ч |
| анима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке живот |
| е у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави... |
| ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног при |
| г ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје |
| subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођ |
| ни, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат |
| иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мора |
| eign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попи |
| ј соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, д |
| tone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и |
| подски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, при |
| е голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом веш |
| анте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што ј |
| Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просвет |
| а донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Ј |
| вао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали |
| и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Сте |
| изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да |
| млађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето |
| Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг |
| је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила. |
| ођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало |
| ! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, д |
| на сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрић |
| спођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не м |
| ићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила н |
| – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шес |
| тање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{ |
| поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову |
| спођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да |
| сту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем |
| ђа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „вели |
| "19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гос |
| ки пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па |
| томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу |
| егавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан чов |
| јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева |
| сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Дарин |
| е зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руко |
| што и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у к |
| Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако |
| овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота |
| -Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Н |
| } А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n= |
| школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> < |
| Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да о |
| S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" |
| ој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, |
| а, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да с |
| и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на |
| ?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </ |
| аклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone |
| на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} |
| е к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полет |
| /p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „ |
| рамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмеш |
| ру не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније на |
| муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га кон |
| у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачув |
| исли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори |
| он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који па |
| ржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка |
| о опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје |
| лади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> |
| ојим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа |
| данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио |
| иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, |
| е“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кућ |
| не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати |
| у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар ј |
| ?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпит |
| ица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквач |
| ти Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропали |
| м дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толи |
| траху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу гром |
| сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изн |
| аја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловц |
| ="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним |
| по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вр |
| у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици ј |
| тос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хриш |
| вони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, к |
| Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева и |
| о с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је круп |
| , замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Б |
| проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за |
| а и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да пож |
| р кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет м |
| сподин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, д |
| ахтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговор |
| а, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и з |
| криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p |
| ла!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да |
| кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Доб |
| а с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће |
| своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; |
| body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, ка |
| о друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, |
| мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој ст |
| жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ На |
| же никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахра |
| о дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојко |
| гњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. |
| . </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је о |
| е кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} |
| ла већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи |
| до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ћ |
| сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} И |
| уо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радоз |
| о ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, |
| да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – р |
| и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> |
| p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-г |
| овод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се п |
| дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опе |
| окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} |
| ина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, |
| , Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати с |
| у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада ње |
| даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу за |
| раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и н |
| Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих |
| Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој ст |
| видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што о |
| а памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „памет |
| ћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка |
| одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да |
| спођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, |
| /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> |
| те“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, |
| и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још не |
| даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији |
| , Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Ми |
| ар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јак |
| врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} |
| неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Ст |
| арији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било |
| е већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које |
| вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са пр |
| Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мал |
| аже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она |
| полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гуса |
| ошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} |
| е на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све |
| тна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како |
| , моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за |
| рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је. |
| у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жи |
| t="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица о |
| розора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су |
| оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Дари |
| м после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко п |
| инку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако |
| S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп- |
| >Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о |
| и рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојч |
| д је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна |
| друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</ |
| временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, |
| S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама г |
| отиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} |
| – Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам гос |
| нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Ст |
| кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са с |
| код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о |
| брану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала ј |
| ћанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А |
| /p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} |
| то су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео проз |
| ирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и с |
| одати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро |
| то, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с |
| а скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не м |
| Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Ста |
| поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него |
| заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову |
| спођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у |
| а она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, |
| на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње |
| Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева |
| ој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете н |
| спођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпо |
| е прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, |
| ла неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га оста |
| ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад |
| S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла |
| љаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој |
| ећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не |
| Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Ка |
| славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш |
| заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља |
| добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. |
| општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православн |
| д ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико неде |
| а; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од |
| ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општ |
| би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, |
| м у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а |
| у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самури |
| попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="su |
| и пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника |
| х трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, шт |
| S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, нес |
| о капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну |
| о већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад |
| Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пров |
| а, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с |
| а Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ћ |
| /p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p> |
| у ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и оп |
| само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – јо |
| са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време ј |
| тра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се |
| ву песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, зна |
| исто!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната н |
| p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> < |
| извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачни |
| е страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} |
| рефриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у |
| е ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили п |
| таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет |
| ако је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни н |
| ите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема |
| S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бро |
| ринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да |
| на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим зас |
| ви ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне црк |
| зним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S |
| о је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Т |
| восадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тиш |
| сто а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратила |
| изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову доч |
| на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земни |
| ицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, гд |
| у у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш |
| Змај, Ђура Ј |